Hvala.

Poštovani građani Srbije, dozvolite mi da kao malom čoveku sa ove govornice čestitam Nikoli Jokiću na velikoj pobedi Denvera i njegovom ličnom uspehu, i Novaku Đokoviću na osvajanju 23 Gren Slem titule. Sombor, Beograd, čitava Srbija, a verujem i sve republike iz bivše Jugoslavije su ovih dana bile posebno srećne i posebno ponosne na ove rezultate.

Isto tako želim da kao poslanik DS stranke čestitam i Jeleni Vučković, naučnici koja je postala član Američke akademije nauka. Rođena u Paraćinu, diplomirala na Elektronskom fakultetu u Nišu, a magistrirala i doktorirala na Stanfordu u Americi, možda i najboljem univerzitetu na svetu. Ovo pričam jer hoću da kažem šta treba da budu pravi uzori našoj deci u Republici Srbiji.

Onomad na san mi je došao prvi ministar prosvete Srbije Dositej Obradović i zamolio me da pitam, kaže - poslaniče, pitaj sadašnjeg ministra prosvete šta on ima od škole, šta ga je kandidovalo da bude ministar prosvete? Pitao sam mnoge članove SPS. Niko ne zna kakvu školu ima. Znaju samo da je bio direktor Televizije „Valjevo“ sa 20 godina.

Pitam ministra prosvete - dečko šta ti imaš od škole i kako si uopšte smeo da postaneš ministar prosvete? Diplomu, ovde nama poslanicima na uvid.

Da podsetim samo da SPS od 1990. godine do 2023. godine je imao preko osam ministara prosvete, SPS i JUL.

Poštovani građani Srbije, dozvolite mi da kao mali čovek opet budem ponosan što sam na istoj strani sa Petrom Božovićem, Radetom Šerbedžijom, Sekom Sabljić, Cecom Bojković, Vesnom Trivalić, Brankom Katić, Draganom Bjelogrlićem, Nikolom Kojom, Natašom Ninković, Branislavom Tomaševićem, našim kolegom ovde, Banetom i Sergejom Trifunovićem, Goricom Popović, Viktorom Savićem, sa studentima, sa intelektualcima, piscima, pesnicima, pomalo i sa pevačima, recimo Sekom Aleksić iz narodne muzike.

Mi smo na istoj strani, ali da znate nisu oni na strani opozicije, nego mi ovde i oni smo na strani države i na strani naroda. Čak smo na strani ljudi koji glasaju za Aleksandra Vučića.

Zašto ovo pričam? Zato što nam je važan život, život koji znači ozbiljno ljudima, običnim ljudima. Te postavljam pitanje za ministarku zdravlja koja je bila udata u Surdulici. Slika, nije važno šta je u tanjiru, ovo je tanjir. Ovaj tanjir je kupljen kada je umro Josip Broz Tito. Iz tog tanjira se hrane bolesnici na Internom odeljenju u Surdulici. Ostale slike ne bih vam pokazivao jer su stvarno dramatične, gadne i ne bih uzrujavao ovaj dom, ali da znate samo da u Surdulici na Internom ne radi ni eho srca, ni eho abdomena. Ne radi ni ergobicikl na kome se rade testovi opterećenja.

Zamislite, sistematski pregled svih zaposlenih u Zdravstvenom centru u Surdulici, koji nije rađen 20 godina, rađen je pre dve, tri nedelje, radili su lekari i zaposleni u nekom privatnom domu zdravlja u Vranju. Da li je to normalno? Ovo ne bi smislila niti režirala ni italijanska skrivena kamera.

Molim vas da vašeg šefa, gospođo ministarka, obavestite da ne baca po 10.000 dinara bez veze, nego da taj novac uloži kako bi građani mogli kvalitetnije da žive i kvalitetnije da se leče. Najgora stvar je što nam umire narod zbog nečijeg rejtinga.

Hvala puno.