Ne pratite, gospodine Gavriloviću. Prvo je ukazano na taj član na koji ste sad ukazali, drugo već sam primenio sve.
Dobro. Nekad ne znate prosto šta je veća muka, kad neće da dođu na sednicu ili kad dođu pa ne prate sednicu.
Reč ima ministar, Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ostao sam jutros kratak za odgovore narodnoj poslanici iz „Zelenih“. Pitanje je bilo – šta je nereagovanje u „Ribnikaru“ i Mladenovcu? Dali smo, kažete, treba više policajaca, treba manje policajaca. Vi ste 2008. godine doneli odluku o školskim policajcima. Školski policajac je bio tog dana pored pripadnika privatnog obezbeđenja, preduzet…
(Aleksandar Jovanović: Mnogi nisu bili tu.)

Jovanoviću, poslednje upozorenje pre nego što ja izreknem neku meru danas. Da li ste razumeli?
(Aleksandar Jovanović: Razumeo sam.)
Baš da vidimo koliko ste razumeli.
Izvinite, nastavite.

Hvala.
Znači, sve ono što je bilo potrebno, organizovanih sedam edukacija učenika i nastavnika u toj školi u periodu od početka školske godine, 1. septembra do dana ove teške nesreće koja je pogodila Republiku Srbiju. Pročitao sam ih, MUP, MUP u saradnji zajedno sa školom „Ribnikar“ i sa školskom upravom Grada Beograda. Pročitao sam vam tačno kada su bili za koje razrede i koliko je ljudi bilo na tim, dece koliko je bilo na tim edukacijama. Sedam, ali očigledno da vi nećete da slušate šta ja pročitam u izveštaju.
(Jelena Jerinić: Ne, ne.)
Dobro, klimate glavom, vidim da niste slušali.

Samo bez dobacivanja.

Dalje, pričamo o Mladenovcu. Šta uraditi u Mladenovcu? Opet zamena teza, trebalo je prema tom maloletniku učiniti ovo ili učiniti ono. Mi uzimamo sebi, vi uzimate sebi za pravo da budete i tužilaštvo i sud i da mu određujete kaznu.
On za sva dela koja je imao pre toga, koja nisu bila teška dela, nego su bila saobraćajni prekršaj, gde je na znak „stop“ saobraćajnog policajca nije želeo da se zaustavi, stigli smo ga, uhapsili, priveli u prisustvu oca, centra za socijalni rad, sve onako kako to nama zakon nalaže.
Vi znate da MUP nema prava bez licenciranog inspektora da razgovara sa maloletnim osobama i bez prisustva roditelja. Šta je tu problem. Policajac je imao lake telesne povrede, sve to stoji u dokumentaciji tamo i pričamo o periodu od pre dve godine. Nije to juče bilo pa da, jedan, dva, tri, bravo! Pa da je to eto nešto sada što nije preduzeto.
Pitate me – a zašto ste rekli te noći „terorizam“? Da vas pitam, kakva se kvalifikacija daje kada imamo čoveka koji je maloumnik, koji je monstrum, koji izađe sa automatskom puškom na ulicu, kakve su kvalifikacije dali u Beču pre godinu i po dana kada je onaj izašao i šetao se po centru Beča sa automatskom puškom? Isto terorizam.
Onog trenutka kada smo završili akciju i kada je tužilaštvo preuzelo uhapšenog od nas, oni su ti koji posle toga, pa kako mislite da tražim motiv, jurim čoveka da ga uhapsimo i tražim motiv? Kako mogu da znam motiv? Za nas je to teroristički čin i pročitao sam vam tačno kako glasi član zakona.
(Jelena Jerinić: Ne, ne.)
Klimajte vi glavom kako hoćete, a kako da nazovem, šta je to? Onda je kvalifikacija na tužilaštvu da oni donesu odluku.
Ne razumem šta želite da dokažete time zašto sam ja dao kvalifikaciju - terorizam? Zašto? Pa, šta bi ste vi dali?
(Jelena Jerinić: Nije to vaš posao.)
Naravno, nije sporno.

Nemojte da dobacujete sa mesta.
Jerinić, nemojte da dobacujete.

Pitate – želimo da dovedemo 1.000 novih policajaca?

Kakvo je to ponašanje?

Gospodo moja draga, pa od onog trenutka kada ste ugasili pre 16 godina Srednju školu unutrašnjih poslova, pa ko ste vi, ko su oni? Ne razumem šta je. Ja pričam ovde o nekom prethodnom režimu koji je sve što je mogao da uništi u ovoj našoj lepoj Srbiji uništio.
Tada je ugašena škola i uveden je Centar za osnovnu policijsku obuku. Svake godine jedne generacija do dve, zavisi od vremenskih odrednica, izađe iz Sremske Kamenice, 1.300 do 1.350 policajaca.
Pitanje je da li mi možemo da ih osposobimo? Pa, nije to tri meseca, gospođo, to traje. Devet meseci su oni tamo. Nego, vi ne znate to, ali je mnogo lako da o tome pričate, pa čak i o onome što ne znate.
Pođite u Kamenicu gde rade ozbiljni profesori, gde rade ozbiljni edukatori, ozbiljni ljudi i policajci koji su ceo svoj radni vek tu i koji decu tu obuče da mogu da budu policajci sutradan i da pruže svu uslugu koju trebaju građanima Srbije i svu pomoć građanima Srbije.
Tako da, i ovih novih 1.300 policajaca izaći će iz ove klase koja sada završava, u junu i septembru. Pročitao sam vam tačan broj ljudi koji izlaze, ali ćemo pojačati jer nam je potreban veći broj graničnih policajaca, potreban nam je veći broj saobraćajnih policajaca.
Onda na šta dolazimo? Pitanje od vašeg šefa poslaničke grupe, takođe nekoga ko je napao na policajca, a ide i on se, zaboga, sekira za policajce. Nemojte, molim vas, vi da mi se sekirate za policajce, tu sam ja. Dovoljan sam.
Kažete – ajde objasnite kako vam se ne slažu podaci, kako sad odjednom, ranije ste imali toliko raspisanih legalizacija, pa ste onda ušli u polemiku da li ja imam pravo kao ministar, po zakonu, da raspišem legalizaciju, tj. da se vrati oduzeto oružje, pa smo mi vama objasnili da po zakonu i Ustavu imam pravo da to raspišem da mogu ljudi da predaju nelegalno oružje, ali vama se ne slažu brojke koje imate.
Dakle, 2003. godine, kada je ubijen premijer Republike Srbije, Zoran Đinđić, kada niko od tih ljudi nije ni razmišljao da podnese ostavku, raspisali ste legalizaciju. Tada je predato 47.852 komada…
(Jelena Jerinić: Mi?)
(Robert Kozma: Kako smo mi raspisali?)