Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja svih prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 124 narodnih poslanika, odnosno prisutna su najmanje 84 narodna poslanika, te imamo uslove za rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Nastavljamo pretres o 3. tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik i članovi Vlade Republike Srbije.
Pozdravljam predsednicu Vlade i ministra unutrašnjih poslova.
Nastavićemo raspravu, ali samo bez dobacivanja.
Predstavnik predlagača Aleksić nije tu? Nije. Dobro.
Da li i dalje žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministre, poštovane kolege, građani Srbije, mi smo i danas ovde gde raspravljamo o nekoliko tačaka koje su na dnevnom redu. Ja ću kao čovek, prvo, reći nekoliko stvari konkretno za našeg ministra, gospodina Gašića, kojeg poznajem od 2011, odnosno 2012. godine. Kao ministar, prvo kao čovek, kao privrednik, kao gradonačelnik Kruševca je u vrlo kratkom vremenskom intervalu digao Kruševac, što se kaže, na noge koji je jedan od najrazvijenih gradova u Srbiji. Kao ministar odbrane i čovek koji je zajedno sa nama, kada smo imali velikih problema na teritoriji tih naših lokalnih samouprava, gde su bili veliki ledolomi, gde su bili veliki problemi, kao ministar, kao čovek i kao osoba koja poznaje i zna kako treba da se radi, koji je zajedno sa nama, radio na terenu, uticao na sve one probleme koje smo tada imali i da sve te probleme rešimo na najbolji način. Zajedno sa nama je obilazio terene. Govorim konkretno o mojoj opštini, a gde sam ja bio predsednik opštine u Svrljigu, gde je zajedno sa svima nama, sa našim ljudima koji rade u opštini, sa našim policajcima, sa ljudima koji su radili tada u distribuciji i u Knjaževcu i u Svrljigu radio na otklanjanju svih onih posledica ledoloma, a kada je bio veliki problem, kada je bila nestašica struje, kada su popadale sve one niskonaponske i visokonaponske mreže.

To je za mene bio pokazatelj da čovek želi u svakom trenutku da bude sa narodom, da oseća narod i da na taj način pokaže da on kao prvi bude sa nama i da zajedno rešavamo probleme.

U jednom trenutku kada smo imali Bogojavljenje, plivanje za krst časni, gospodin Gašić je kao ministar bio zajedno sa nama gde je dao podršku našim mladim ljudima koji su tada plivali na reci Timok i to je jedan pokazatelj da čovek želi da bude sa nama i kada je teško i kada se slavi.

Posle toga se desilo nešto, što svakom može da se desi, kroz šalu. On je čovek prihvatio…

(Aleksandar Jovanović: Kroz šalu?)

…obavezu, dao je ostavku na mesto ministra i time pokazao da je čovek od kredibiliteta.

Kasnije smo imali saradnju sa njim više puta, radili zajedno na rešavanju problema koji su na jugoistoku Srbije i sve ovo što govorim govorim baš zato što mislim da je gospodin Gašić osoba koja daje veliku podršku svakom čoveku ovde u bilo kom delu naše zemlje Srbije.

Sada kao ministar policije je čovek koji zajedno sa svim našim policajcima na terenu rešava probleme. Imali smo puno loših stvari, ove poplave koje su bile u većem broju našim opština, a gde se dešavalo da životi ljudi budu ugroženi, imovina ljudi, putna infrastruktura, a gde je gospodin Gašić bio aktivan i zajedno sa policajcima na terenu, rame uz rame išao da rešava probleme.

Normalno, ovo što govorim je govor čoveka koji poznaje lično gospodina Gašića i mislim da gospodin Gašić zaslužuje našu podršku i da u narednom periodu sa svima nama radimo za dobrobit svakog čoveka.

Situacija na Kosovu i Metohiji jeste takva da još više moramo biti složni. Kosovo i Metohija i naši ljudi na Kosovu i Metohiji su ljudi koji sada imaju velikih problema. Ja sam 19. juna, tačnije pre dva dana, bio na Kosovu i Metohiji, bio sam u opštini Veliko Ropotovo, u selu gde naši Srbi, naši ljudi obeležavaju Vidovdanske svečanosti. To je manifestacija koja traje 23 godine i kreće od 19. juna, a traje do 28. juna, do Vidovdana. Na tom skupu, svi naši ljudi koji su bili na tom skupu iz Kosovskog Pomoravlja osećaju probleme i svi podržavaju da ostanu dole, normalno, uz našu podršku.

Ja sam ih sve pozdravio i poželeo, normalno, da se zajedno sa njima čuvamo, da se poštujemo. Normalno, za nas je Kosmet sveta zemlja.

Car Lazar je rođen u tom delu, blizu Velikog Ropotova. Rođen je u Prilepcu. Zbog toga ti ljudi imaju snagu, imaju moć, imaju želju i volju da ostanu. Oni imaju vidovdanski zavet, i oni i mi.

Zbog toga ja njih odavde, sa ovog mesta, pozdravljam. Želim ih da u zdravlju, sreći, zajedno sa nama, opstanemo, da zajedno sačuvamo sve ono što smo imali i šta ćemo imati. Inače, oni računaju da je sad ova, 2023. godina, odnosno blizu Vidovdana, računaju da je to 634 godine, odnosno 634. godina gde oni dole rade, bore se i poštuju kosovski zavet, vidovdanski zavet i poštuju snagu i moć kneza Lazara i poštuju svakog čoveka.

Zbog svega ovoga što govorim velika podrška njima, velika podrška svim našim ljudima koji se dole bore, koji žele da ostanu dole, žele da sačuvaju svaki pedalj, da sačuvaju svaku kuću, uz podršku našeg predsednika, uz podršku naše Vlade, uz podršku svih nas.

Dešava se nešto što neke više sile traže, gde Kurti, kao predsednik tzv. Kosova, vlade Kosova na svaki način želi da isprovocira sve nas da dođe do nekog neželjenog slučaja, daleko bilo do sukoba, do rata. Ali, uvek mi moramo pregovarati, moramo se poštovati.

Još jednom, poslanički klub „Za pomirenje“ i ja kao predsednik „Ujedinjene seljačke stranke“ i kao čovek dajem podršku ministru Gašiću da zajedno sa Vladom Srbije, sa predsednikom, sa svima nama, zajedno radimo na tome da sačuvamo mir i stabilnost, da obezbedimo svakom čoveku u svakom delu naše zemlje Srbije da može da živi normalno. Mi nećemo podržati predlog za razrešenje gospodina Gašića.

Hvala još jednom.

Reč ima Biljana Đorđević.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege, građanke i građani Srbije, iako mi već gotovo mesec dana pričamo o odgovornosti, druga strana menja teze, pa nije na odmet i ponoviti i šta mi tražimo, kakvu vrstu odgovornosti, a i sve razloge zbog čega konkretno danas, a i narednih dana tražimo da ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić, bude smenjen.

Mi tražimo političku odgovornost za činjenje ili nečinjenje nosilaca javnih funkcija pred telom koje ih je biralo, a to je parlament.

Dakle, nije na predsedniku Srbije da o tome odlučuje, nego na nama koji smo ga birali.

Meni je jasno da vlast ne razume koncept političke odgovornosti, to je očito vaša vladavina do sada i pokazala, ali građani razumeju, a opozicija apsolutno ima dužnost i obavezu da poziva na političku odgovornost.

Odgovornost je druga strana demokratija. Samo demokratsko društvo može biti odgovorno društvo, jer u izopačenim birokratskim društvima, autokratijama, totalitarnim sistemima autonomija pojedinca je ugušena, a odgovornost je zajedno sa vlašću uzurpirana od strane pojedinaca. To i te kako važi i za različite forme dirigovane fasadne demokratije ili hibridnog režima, kako se sve češće Srbija naziva.

Razlozi za smenu ministra Gašića tiču se kako sveobuhvatnog stanja i zloupotreba bezbednosnog sistema, čiji je on deo već jako, jako dugo, ali i konkretnog reagovanja, odnosno nereagovanja u vezi sa tragedijama u „Ribnikaru“ i Mladenovcu.

Dakle, da krenemo od zloupotrebljenog i zarobljenog bezbednosnog sistema od strane partije na vlasti, ali i lične vlasti Aleksandra Vučića, čiji lojalni prijatelj Bratislav Gašić, ali i Aleksandar Vulin, koji ovde prosto ruku pod ruku rukovode bezbednosnim sistemom već devet godina smenjujući se na pozicijama ministra odbrane, šefa BIA i ministra policije.

Dakle, ja moram da priznam, premijerka je o tome govorila prošle nedelje, da tu postoji neka razlika. Zaista postoje razlike u stilovima između Vulina i Gašića, ali u suštini nema razlike u politici, dakle, a politika je ta da se zloupotrebljava policija za interes stranke, debeizuje politika, možemo to i tako da kažemo. Privileguju se kriminalci, a progone se neistomišljenici. Bezbednosni sistem je zloupotrebljen protiv tzv. „unutrašnjeg neprijatelja“, to smo svi mi, opozicioni političari i građani koji protestvuju.

Protesti se tradicionalno kriminalizuju, ne samo ovi, nego mnogi prethodni. To se radi domaćim opozicionarima, ali i strancima poput ruskih opozicionara. To se najbolje vidi po tome što danima ovde govorite o tome da je ovo neka „obojena revolucija“, to povezujete sa navodnim zapadnim interesima. Ne znam gde ste vi se gospodo nalazite, ali svakako ono što vi pokušavate da uradite jeste, zajedno sa prethodnim ministrom Vulinom, a i sadašnjim Gašićem, da policiji date oreol nedodirljivosti, da se zapravo plaše policije, a ne da je policija u službi zaštite građana i njihovih interesa, njihovih života i njihove imovine.

Tome doprinosi takođe i već godinu i po dana činjenica da nemamo imenovanog direktora policije koji bi makar formalno, u teoriji, trebalo da bude brana od partijskog, političkog pritiska na nešto što bi trebalo da bude ipak profesionalizovana služba.

Na sve to, dvojac Vulin-Gašić je u prethodnom periodu pokušao dva puta da proširi moć izvršne vlasti, nadležnosti policije i BIA Predlogom zakona o unutrašnjim poslovima, sa idejama o biometrijskom nadzoru građana, pretresu stana bez sudskog naloga, opet slabim direktorom policije. Dakle, i u zakonu, sama činjenica da ga nemamo, druga tema, nedodirljivošću policije spram građana koji onda ne bi smeli ni da snime kada recimo policija nezakonito deluje.

Moram da podsetim da policija nije odgovarala adekvatno za to što je bilo brutalno prebijanje građana recimo na protestima 2020. godine ili recimo brutalno prebijanje građana na Šodrošu. To su samo neki od primera, takvih primera ima mnogo.

Vi ovde danima spočitavate kako neko razgovara sa policijom, a ne kažete ništa o tome što policija vrlo često brani nelegalne radove poput recimo radova na Savskom nasipu. Ja mislim da je vrlo očigledno građanima da policija ne služi da štiti kriminal, nego da štiti građane. Dakle, oni to vrlo dobro znaju.

Dakle, samo ovo je dovoljno za smenu ministra Gašića i šefa BIA, Aleksandra Vulina. Hajmo konkretno šta je to što niste uradili, odnosno uradili ste pogrešno u vezi sa ovim tragedijama. Dakle, policija ima obavezu i da nešto radi pozitivno, dakle, preventivno, da štiti život, kao što sam rekla. Dakle, ne samo da reaguje kada se nešto desi.

Nije delovano preventivno i o tome smo više puta govorili, ali kažem, moraćemo da ponavljamo. U strateškoj proceni javne bezbednosti za period 2022. do 2025. godine ste najvažniji dokument MUP-a, istina donesen u vremenu dok je ministar bio Vulin, čiju smenu takođe tražimo, dakle, nigde se ne spominje problem oružja, velike količine oružja, bilo u legalnom, a pre svega u nelegalnom posedu.

Dakle, vi to niste prepoznali, gospodo, i u redu je da priznate da niste prepoznali. Ja mogu da vam kažem kako možete da opravdate što to niste prepoznali. Vi to niste prepoznali zato što vi niste prepoznali da je gomila oružja dostupna deci. Dakle, niste identifikovali problem da neki roditelji svesno ili nesvesno od svoje deve prave ubice, jer ih obučavaju da ubijaju u streljanama poput dečaka ubice iz „Ribnikara“ i svojim lošim primerom i količinom oružja koji imaju, nedodirljivošću zbog partijske zaštite kažu da smeju da rade šta hoće i da neće odgovarati kao ubice iz Mladenovca.

Dakle, vi to niste prepoznali, vi to niste identifikovali zato što ste toliko duboko u kulturi nasilja i kulturi oružja i da, jedan deo toga niste vi za to odgovorni, jer je to tradicionalna stvar, jel, kako se obično kaže. Oružje se prenosi sa generacije na generaciju. U redu, to je deo mačo-patrijarhalne kulture, hajde da se svi protiv nje borimo, tu ćemo vam pomoći. To je takođe nasleđe jugoslovenskih ratova, krijumčarenja oružja, organizovanog kriminala, neobezbeđenih skladišta za držanje oružja, fabrika namenske industrije. Dakle, oružje nestaje, curi, jer svo ilegalno oružje je nekada bilo legalno.

Ono za šta ste direktno odgovorni ministre, to su nepostojeće kontrole MUP-a i nepoverenje građana u Vladu i njene institucije. Dakle, nepostojeće kontrole spram onih koji imaju legalno oružje.

Vi ste obećali da ćete u roku od šest meseci izvršiti kontrolu apsolutno svih nosioca dozvola. Ja koristim priliku što ste ovde tu kako vam to ide, prošlo je više od mesec dana?

Dakle, isto tako ja stvarno dovodim u sumnju mogućnost da ćete vi to završiti za šest meseci, s obzirom na to da je zakon koji je trenutno važi o oružju i municiji, dakle, 2015. godine, vi niste još uvek stigli da izvršite preregistraciju oružja. Dakle, o čemu mi ovde pričamo? Ili su vaši ljudi nesposobni ili su pogrešni ljudi na pogrešnim mestima ili niste postavili neke ljude poput direktora policije ili prosto imate neujednačenu praksu zato što nekome odgovara da ima oružje, nekome da nema.

Što se reakcije tiče nakon dveju tragedija, dakle, institucije su morale da reaguju izuzetno pažljivo i osetljivo i odgovorno. Umesto toga, mi smo na prvoj konferenciji za medije imali situaciju da se u javnost iznese spisak sa imenima dece kako iz odeljenja sedmog dva, tako i drugih odeljenja, spisak koji je obišao ceo svet. Dakle, pored slika dece i roditelja, taj spisak je jasno iznet na konferenciji za medije od strane Veselina Milića, vi ste stajali iza njega, to je načelnik Beogradske policije, on je izneo razne detalje istrage koja je tek počela i spisak tih prioritetnih meta. To je otišlo u svet, to je kasnije prinskrinovano, objavljeno na društvenim mrežama, roditelji te dece, ta deca se od tada osećaju nebezbedno.

Kako je doneta odluka da se taj spisak pokaže? Ako vi niste za to odgovorni, onda je trebalo da kaznite onoga ko je za to odgovoran, jer roditelji to od vas već mesec i po dana traže.

Dakle, danima se ovde priča o zloupotrebi tragedije zbog toga što mi pozivamo na institucionalnu odgovornost i na sprečavanje nasilja u javnom prostoru, a to kako ste vi zloupotrebili podatke već prvog dana posle par sati niko na to ne odgovara.

Predsednik Srbije tog istog dana upozorio je na strah od kopi ket zločina, dakle krivičnog dela koje je napravljeno po uzoru inspirisano prethodnim zločinom. Dakle, znali ste da je to rizik, znali ste to se dešava kada se ovakvi zločini izlažu neadekvatnom medijskom sadržaju, kada se prikazuju i kada zapravo promoviše jedan kriminalni model.

Vi ste, ministre, ovde rekli da je dan nakon „Ribnikara“, samo dan nakon „Ribnikara“ bilo 257 postupaka, jer su deca pretila da će izvršiti slične zločine. Dakle, znali ste, mogli ste ovo da sprečite. Ne znam koliko ih je bilo kasnije. Vrlo je moguće da je to uticalo na odluku da se škole zatvore.

Dakle, mi ovde svedočimo jednom spornom odnosu policije, tužilaštva, visokih državnih funkcionera i privilegovanih medija koji objavljuju detalje iz istrage koji je ovde dodatno bio opasan po opšti interes. Dakle, nekad informacije cure, a nekad namerno plasiraju.

Imali smo situaciju da je državni sekretar MUP-a izjavo da MUP i policija ne mogu da preuzmu odgovornost za curenje informacija za dan napada u školi „Ribnikar“, jer nisu bili jedini koji su tada intervenisali i imali informacije o tom slučaju. Dakle, mi imamo jednu sveopštu neodgovornost i prebacivanje odgovornosti i jednih institucija na druge.

Takođe, roditelji već mesec i po dana traže rekonstrukciju događaja u školi „Ribnikar“. Moram da kažem, ovo je vrlo osetljivo pitanje, u „Ribnikaru“ je ubije osam devojčica, jedan dečak, jedan čuvar. Rekonstrukcija bi možda mogla da nam kaže zašto je toliko disproporcijalno devojčica stradalo. Dakle, da li su se suprotstavile dečaku ubici, da li nisu znale da se brane, da li nisu bežale, a trebalo je.

Dakle, kao majka devojčice, ali i kao svi roditelji, prosto nama ta rekonstrukcija potrebna da bismo znali kako da vaspitavamo svoju decu, svoje ćerke, da li da se suprotstavljaju, da li da beže, da li da budu solidarne ili da misle samo na sebe.

Onda je došao Mladenovac. Tu nije bilo tako mnogo curenja informacija. Možda je to delovalo svima nama da nešto prikrivate, da je direktnija odgovornost policije i čitavog sistema za ovo masovno ubistvo. Dosta se govorilo o tome na ovoj sednici.

Vi ste izašli sa kvalifikacijom ubistva kao akta terorizma. Ovde ste nam obrazlagali da je to zato što je tu, dakle, se desilo veliko uznemirenje građana, ali isto tako prošle nedelje ste rekli da niste mogli utvrdite motiv, dakle, motiv da je stvarno bila namera da se izazove veliko uznemirenje građana, te onda ćete to kvalifikovati kao terorizam. Ne znam šta je strašnije od toga. To je vrlo zabrinjavajuće da se tako olako kvalifikuje neko delo ka akt terorizma. Ali, ako jeste, uzmimo da ste vi u pravu, jer ste vi rekli da i dalje stojite iza te kvalifikacije, dakle, morate da nam odgovorite na pitanje - na šta je taj terorista hteo da prinudi Srbiju? Dakle, mi smo očito u nekom vanrednom stanju, trebalo bi da znamo te činjenice.

Na kraju moram da kažem sledeće, vi ovu kvalifikaciju čina terorizma niste dali u izveštaju o bezbednosnoj situaciji, o kome smo diskutovali pre više nedelja. Planirate hiljade novih policajaca. Kao što sam rekla, već nije bilo odgovora na brutalno nasilje policije u ranijim situacijama. Moram da pitam - kakvi će biti policajci čija će se obuka izvršiti za tri meseca, kome će oni uliti sigurnost? Mi smo već imali ispade policijskih uprava koje su poslale dopise školama da se traže spiskovi problematične i asocijalne dese u riziku od nasilja i dakle, da, MUP se izvinio zbog toga, ali mislim da to nije dovoljno.

Ovo su sve pitanja na koja vi treba da date odgovor i ovo su sve pitanja zbog kojih vi treba da položite političku odgovornost i budete smenjeni. Zahvaljujem.

Pravo na repliku.

Poštovani, prosto nekoliko stvari je ovde rečeno na koje moram da reagujem.

Prvo, napad na Šodrošu. Jedini koji je napadnut na Šodrošu je Emilija Marić, novinarka koju ste napali vi.

Sada imate priliku da vidite i vi, predsednice Vlade, i vi, gospodine ministre, kako izgleda kada se jedna laž ponavlja milion puta u nadi da će da bude prihvaćena kao istina. Dakle, za ljude koji ne znaju šta je bilo na Šodrošu, predstavnici upravo ove organizacije i još nekih organizacija su napadali policiju pod a, i radnike koji su tamo došli da grade most da bi sprečili izgradnju mosta u Novom Sadu, jer oni znaju da li Novom Sadu treba most ili ne treba, a ne građani i vlast u Novom Sadu.

Međutim, druga stvar je tu interesantna, da nam opet o policiji govore ljudi koji su se najodvratnije odnosili prema policiji. Pored nje sedi čovek koji je policajca terao na jedno mesto i psovao najstrašnije, ovde u Beogradu. Znači, to je drugi slučaj.

(Nebojša Cakić: Ako možete vi ovde u Skupštini…)

Bez vikanja, Cakiću.

Cakiću, odmorio si prošle nedelje pa si došao da urlaš ovde odmah od početka ove. Dobro je.

Međutim, ono što je meni glavna tema i glavno pitanje koje želim da postavim jeste pitanje odgovornosti, pošto se ovde kaže da mi ne znamo šta je odgovornost i to se obraćam osobi koja je direktno pokazala odgovornost i podnela ostavku sa funkcije ministra odbrane svojevremeno.

Međutim, ajde nam pokažite kako ta odgovornost izgleda na delu. Vi ste tražili ovu sednicu. Dva dana niste bili u stanju da obezbedite kvorum. Dva dana niste bili u stanju da obezbedite prisustvo vaših poslanika koji su sednicu tražili. Ko je od vas podneo ostavku? Ko je od vas pokazao odgovornost? Evo smeju se. Znači, njima je ovo za smejanje. To je odnos odgovornosti.

Odgovornost treba da pokažemo mi, ali odgovornost ne treba da pokažu oni i ne pokazujete je i uvek ste neodgovorni i nastavite da budete neodgovorni. Savršeno nam odgovora ta vaša pozicija. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Trudiću se da vam ne oduzimam previše vremena pa ću se fokusirati na neke teme za koje mislim da su osnovne i to je takođe kao što je rekao poštovani narodni poslanik, gospodin Jovanov, u stvari politička odgovornost. Da, mislim da je ovde osnovna tema politička odgovornost od koje mi ne bežimo i nikada nismo bežali i nikada nećemo bežati od te političke odgovornosti.
Da, i gospodin Jovanov je dobro primetio da je u stvari politička odgovornost se pokazuje i po tome što tražite sednicu Vlade na teme koje su izuzetno važne za građane Republike Srbije u nadi da nikada nećete dobiti tu sednicu Vlade, a onda kada većina u parlamentu pristane na sednicu Vlade, onda ne glasate čak ni za dnevni red da se ne bi održala ta sednica, izvinite, sednica parlamenta, onda ne glasate za dnevni red da se ne bi održala ta sednica parlamenta.
Onda kada se usvoji dnevni red, Vlada podnese sve izveštaje koje ste kao najviše zakonodavno telo i u svakom smislu kao što uvek kažem iznad nas, sve izveštaje koje ste nam tražili mi ih podnesemo, vi ne možete da se udostojite ni da dođete, ne vi lično, vi ste došli i bili tu svaki put ceo dan i ja sam to i prošli put rekla i svaka čast na tome, mislim da je to odgovoran pristup, ali većina vaših kolega iz opozicije ne može da se udostoji da dođe na sednicu.
Imate ljude koji organizuju proteste, koji nijedan jedini dan nisu bili ovde na sednici da razgovaraju o izveštaju o stanju bezbednosti, o izveštaju o REM-u ili o smeni ili ostavci ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, pri tom su plaćeni za to, to je njihovo radno mesto, plaćaju ih građani Republike Srbije. Traže smenu vlasti na ulici, ali kao narodni poslanici nisu ovde u Narodnoj skupštini da debatuju o onome što je za građane važno i da debatuju takođe o onome što ste tražili da bude na dnevnom redu Narodne skupštine Republike.
Postoji još nešto što je još jednako važno ili jednak pokazatelj vaše političke odgovornosti ili neodgovornosti prema svim građanima Republike Srbije, a posebno prema otprilike dva miliona i 300 hiljada građana Republike Srbije koji su na poslednjim izborima glasali za Aleksandra Vučića da bude predsednik Republike Srbije i time je on odneo zaista istorijsku pobedu u Srbiji, a to je da je predsednik Republike Srbije, ja ću vas sada podsetiti, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je tačno pre 26 dana pozvao sve predstavnike opozicije, parlamentarne i vanparlamentarne da dođu na razgovore oko toga kako da se reši kriza, otvorena pitanja, nedoumice, kako god želite to da nazovete, kako da se reši na demokratski način, a da se time ne podriva stabilnost naše zemlje u ovako teškim okolnostima, pre 26 dana. Još uvek se niko nije odazvao pozivu na razgovor. A kako mislite? I nemate nameru, to mi je jasno i to razumem, a kako mislite onda da ovo bude zemlja vladavine prava i demokratskih normi? Da se menja vlast na ulicama, da se menja nasiljem, sa kim da razgovarate? Ne želite da razgovarate u Skupštini, pošto ne glasate za dnevni red, kada većina izglasa dnevni red, ne želite ni fizički da se pojavite iako je ovo vaše radno mesto za koje vas plaćaju građani Republike Srbije. I mi sedimo ovde i razgovaramo kao odgovorni predstavnici izvršne vlasti i ne želite da razgovarate sa predsednikom Republike Srbije koji neupitno ima najveći legitimitet u Republici Srbiji. Dakle, kako želite onda da se reši situacija ili zahtevi i kako tačno vi snosite političku odgovornost ili pokazujete vašu političku odgovornosti. Još jednom, 26 dana ostaje neuzvraćen i ne odgovoren poziv predsednika Republike Aleksandra Vučića upućeno opoziciji za razgovor.
Kada pričamo o političkoj odgovornosti, rekla sam to i prošle nedelje kada sam bila u Skupštini. U društvima gde vlast i građani imaju sreću da imaju odgovornu opoziciju debate se vode na potpuno drugačiji način. Vlast predlaže mere, opozicija predloži kontramere, onda iz svog poštovanja prema građanima naše zemlje razgovaramo o tim merama, odnosno kontramerama i razgovaramo i građani vide ko šta ima da nudi. To nije, nažalost, situacija u Republici Srbije. Kažem – nažalost, ni za kao izvršnu vlast, ni za sve građane Republike Srbije. Još uvek nismo čuli koje su vaše mere osim kontrole medijskog tržišta. Nismo čuli šta treba da radimo u školama, šta treba da promenimo u merama koje smo mi doneli, da li je razoružanje dobro ili nije dobro, da li su školski policajci dobri ili nisu dobri.
Podsetiću vas još jednom, kada pričamo o političkoj odgovornosti, dakle, iz vašeg poslaničkog kluba koji je relativno mali su došli kontradiktorni predlozi o tome šta treba da radimo.
(Radomir Lazović: Niste čuli.)
Prvi dan, odnosno drugi dan nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ čuli smo da nije dovoljno policije.
(Radomir Lazović: Čuli ste ili niste čuli?)
(Predsednik: Bez vikanja Lazoviću.)
Nakon toga smo čuli da policija da policija ne treba da bude u školama, iz vašeg poslaničkog kluba, ne da nismo čuli mere, čuli smo kontradiktorne mere.
(Radomir Lazović: Znači čuli ste.)
(Predsednik: Lazoviću, bez vikanja, drugi put.)
Dakle, da nema dovoljno policije, da nema dva ili tri kruga obezbeđenja oko škola, da nema policajaca i nema u pravu ste to ste vi rekli - da nema i da nema policajaca u školama i da je sistem zakazao, a onda smo od vaše koleginice čuli i od vašeg kolege da ne treba da bude policije u školama.
Tako da ne znam da li građani Republike Srbije mogu da razumeju samo iz vašeg poslaničkog kluba šta u Srbiji treba da se radi, da zapošljavamo policajce ili da ne zapošljavamo policajce? Eto, toliko o vašoj političkoj odgovornosti koja je svakako mala i nije naročito važna pošto ne predstavljate toliki broj građana kao većina, ali ste parlamentarna stranka i niste predložili nijednu jedinu meru, već ste predložili nešto što niko ne bi mogao da sprovede jer bi prvi dan zaposlio policajce, a drugi dan otpustio iste te policajce pošto ste u roku od 24 časa rekli nešto što je dijametralno jedno od drugog. Dakle, toliko o merama. I dalje, nismo čuli mere, osim kontrole medijskog tržišta, što ne verujem da su vaše mere, verujem da su mere nekih od organizatora i finansijera ovih protesta.
Što se tiče toga da se građani plaše policije, ne, apsolutno mislim da se građani ne plaše policije i to je dobro i to pokazuje na koji način se policija odnosi prema građanima, a takođe to pokazuje koliko mi poštujemo sve naše građane. To pokazuje takođe i ponašanje vašeg kolege iz poslaničkog kluba koji kao narodni poslanik i to šef poslaničke grupe ako se ne varam, psuje pripadnike MUP-a i time daje primer kako treba da se građani odnose prema policiji.
Sa tim se ne slažem, ali da se građani plaše policije, ne plaše se, nemaju zašto da se plaše policije. Ovde od kada je SNS na vlasti, odnosno jeste okosnica većine i koalicije koja vodi Republiku Srbiju od kraja 2012, 2013. godine nijedni protesti nisu bili ugušeni represivnim merama. Niti jedan jedini protest.
(Aleksandar Jovanović: Sigurno. Da, da.)
(Predsednik: Jovanoviću, bez dobacivanja.)
Imali smo danima, mesecima, godinama različite proteste, na primer „1 od 5 miliona“, nijedan jedini put ti protesti nisu bili prijavljeni i nijedan jedini put niste imali policiju na ulicama. Puštali smo da se građani šetaju i da demokratski izraze svoje nezadovoljstvo. Kao ni ovaj put, nema policije na ulicama. Tako da je netačno i vi takođe znate da je neistina da se građani plaše politike.
Vaša neiskrenost se ogleda i u jednoj takođe izuzetno važnoj stvari. Kažete da su i Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić pokušavali da prošire ingerencije policije, represije policije, pa između ostalog i Nacrtom zakona o policiji, odnosno MUP-u, ali ste namerno propustili da kažete da na tom zakonu trenutno rade organizacije civilnog društva zajedno sa pripadnicima MUP-a, Nacionalnim konventom o EU i to boga mi evo već preko tri meseca. Dakle, ne samo da nisu želeli da prošire ingerencije, nego je ovo pravi primer kako se to radi u saradnji sa organizacijama civilnog društva, na transparentan način i kako pripadnici MUP-a sede na sastancima sa organizacijama civilnog društva, raspravljaju o svakom predloženom rešenju, logiku zbog čega je to predloženo, kako bi se to odrazilo na veću bezbednost i zaštitu građana. I dalje razgovaraju o tome.
Tako da, evo to je jedan od dobrih primera kako smo mi pokušali da proširimo ingerencije MUP-a, tako što o tome tri meseca već razgovaramo sa organizacijama civilnog društva i zajedno radimo na nacrtu zakona, ali to nije popularno da se kaže. To vam neće doneti političke poene i zato što je to dobro, tim gore po to što je to dobro, nema veze, dobra praksa, ali je važno da je ne pomenete. Valjda zato što bi srušilo tu vašu kulu od karata koju pokušavate da gradite svaki dan, ali je politički neodgovorno takođe.
Godine 2008. su se građani plašili policije. Znate zašto? Godine 2008. je Ranko Panić ubijen, samo zato što je učestvovao u protestima, protestima koji su bili prijavljeni, registrovani, ali je policija reagovala na način da je čovek ubijen.
Takođe, te 2008. godine, ako govorimo o merama, su građani Republike Srbije imali najveći broj naoružanja i municije kod sebe. Tačno 2008. godine. Danas je Srbija mnogo drugačija zemlja. Ali, vi ne želite da pričate o toj 2008. godini i kako je tada čovek koji je samo protestvovao na ulicama ubijen od strane pripadnika MUP, policije. Nisu ti policajci, pretpostavljam, krivi. Oni su morali da prate naređenja.
Naređenje koje danas dobijaju, sve vreme od 2013. godine, je da ne reaguju, da svako u Srbiji ima pravo na protest, da svako ima pravo da izrazi svoje neslaganje sa vlašću i da policija u tim slučajevima ni ne reaguje, pa čak ni kada ste upali na RTS. I u tom trenutku je policija reagovala na način što je mirno izbacila ljude koji su nasilno ušli u zgradu, kao i kada su ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ono što pokazuje takođe ogromnu, zastrašujuću dozu vaše političke neodgovornosti a to je, poštovani građani Republike Srbije na to posebno moram da vam ukažem, kako se dodatno zloupotrebljava tragedija, odnosno tragedije. Kaže, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“, bilo je previše informacija i privilegovani mediji su davali informacije građanima koje nisu smele da se daju. To jedino ako je „Nova“ privilegovani medij, pošto je taj tajkunski dnevni list prvi objavio ime i prezime maloletnog monstruma koji je pucao na svoje drugare, nastavnike i radnika obezbeđenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Ti ljudi, ako su oni privilegovani mediji i ako tražite i njihovo gašenje, u redu. Samo da vas podsetim ko je davao neprimerene informacije i informacije koje nikako nije smeo da daje.
Kako je došlo do curenja takvih informacija, zaista ne znam i to će na kraju krajeva interne istrage utvrditi, ali nemojte da obmanjujete javnost i da pričate o privilegovanim medijima, samo zato što je to istina koja bi vama odgovarala. To nije pravo stanje stvari i to pokazuje političku neodgovornost.
Političku neodgovornost pokazuje to što ste onda rekli, nakon tragedije u Mladenovcu, da je bilo premalo informacija. Premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo.
Slušajte, poštovani građani Republike Srbije. Jedna tragedija se desila 3. maja. Opozicija kaže – bilo je previše informacija u medijima, nije bilo korektno. Druga tragedija se desila 4. maja u Mladenovcu, odnosno Mladenovac-Smederevo-Dubona-Malo Orašje. Opozicija kaže – bilo je premalo informacija, delovalo je kao da nešto krijemo. Zamislite kakva zloupotreba! Ovde je bilo previše informacija a ovde premalo informacija. A šta je tačna količina informacija koju treba da damo da bi vi bili zadovoljni i da ne zloupotrebljavate tragedije? Kakva je to politička odgovornost? U roku od 48 sati ovde je bilo previše informacija, a ovde je bilo premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo. A da u slučaju tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ takođe nismo dali dovoljno informacija, i tu bi rekli da nešto prikrivamo, kao što su određeni neodgovorni mediji koje vi branite postavljali pitanja zašto je policija navukla kapuljaču onom maloletnom monstrumu, što je redovni protokol. Pa je onda valjda navukla kapuljaču zato što nešto prikrivamo? To je politička neodgovornost. To je pokazatelj političke neodgovornosti. Definicija političke neodgovornosti i definicija zloupotrebe tragedije.
Za sve ostalo, što se tiče zahteva roditelja iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, molim vas, ne pokušavajte i to da zloupotrebite. Mi smo bukvalno u dnevnom kontaktu sa svim roditeljima iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, sa Savetom roditelja, sa predsednikom Saveta roditelja, sa zamenicom predsednika Saveta roditelja, sa roditeljima iz Odeljenja VII-2, sa roditeljima ubijene dece. Razgovaramo sa njima na dnevnoj osnovi. Molim vas, nemojte da pokušavate da zloupotrebljavate.
Što se tiče odgovornosti za objavljivanje spiska, u toku je interna kontrola u MUP-u. Odgovorni će, naravno, odgovarati za to što je urađeno, samo da vidimo tačno šta se desilo i ko je odgovoran. Svi će odgovarati i niko ne beži od odgovornosti. Ali, nemojte da pokušavate da zloupotrebite zahteve roditelja, zato što smo sa svim roditeljima zaista u dnevnom kontaktu.
Tako da, politika, ako možemo da se dogovorimo makar oko toga, evo, dalje od te teme, dalje od roditelja i da pokušamo da vidimo da ih zaštitimo i da sistem uradi svoj posao kao što trenutno radi.
U svakom slučaju, ja ću dalje odgovarati, tako da neću dalje zloupotrebljavati ovo vreme koje mi je na raspolaganju, ali za sve dodatne informacije izvolite, postavite mi pitanja. Samo još jednom, primer političke neodgovornosti je da se niko od predstavnika opozicije 26 dana nije odazvao na poziv predsednika Republike Srbije, koji je dobio oko 2,3 miliona glasova građana Republike Srbije, direktno na svoje ime i svoje prezime, da se nije odazvao na razgovore, da vidimo kako ćemo dalje, već da želite da zloupotrebite krizu za nasilje na ulicama. Što se tiče toga, hajde da razgovaramo, mi smo tu politički odgovorni i ne morate da dobijate samo ostavku, odnosno smenu Bratislava Gašića, još jednom kažem, može cele Vlade, ali to ne znači onda prelaznu Vladu, već znači parlamentarne izbore, pa da rešavamo stvari na taj način. Hvala vam.