Hvala vam.
Trudiću se da vam ne oduzimam previše vremena pa ću se fokusirati na neke teme za koje mislim da su osnovne i to je takođe kao što je rekao poštovani narodni poslanik, gospodin Jovanov, u stvari politička odgovornost. Da, mislim da je ovde osnovna tema politička odgovornost od koje mi ne bežimo i nikada nismo bežali i nikada nećemo bežati od te političke odgovornosti.
Da, i gospodin Jovanov je dobro primetio da je u stvari politička odgovornost se pokazuje i po tome što tražite sednicu Vlade na teme koje su izuzetno važne za građane Republike Srbije u nadi da nikada nećete dobiti tu sednicu Vlade, a onda kada većina u parlamentu pristane na sednicu Vlade, onda ne glasate čak ni za dnevni red da se ne bi održala ta sednica, izvinite, sednica parlamenta, onda ne glasate za dnevni red da se ne bi održala ta sednica parlamenta.
Onda kada se usvoji dnevni red, Vlada podnese sve izveštaje koje ste kao najviše zakonodavno telo i u svakom smislu kao što uvek kažem iznad nas, sve izveštaje koje ste nam tražili mi ih podnesemo, vi ne možete da se udostojite ni da dođete, ne vi lično, vi ste došli i bili tu svaki put ceo dan i ja sam to i prošli put rekla i svaka čast na tome, mislim da je to odgovoran pristup, ali većina vaših kolega iz opozicije ne može da se udostoji da dođe na sednicu.
Imate ljude koji organizuju proteste, koji nijedan jedini dan nisu bili ovde na sednici da razgovaraju o izveštaju o stanju bezbednosti, o izveštaju o REM-u ili o smeni ili ostavci ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, pri tom su plaćeni za to, to je njihovo radno mesto, plaćaju ih građani Republike Srbije. Traže smenu vlasti na ulici, ali kao narodni poslanici nisu ovde u Narodnoj skupštini da debatuju o onome što je za građane važno i da debatuju takođe o onome što ste tražili da bude na dnevnom redu Narodne skupštine Republike.
Postoji još nešto što je još jednako važno ili jednak pokazatelj vaše političke odgovornosti ili neodgovornosti prema svim građanima Republike Srbije, a posebno prema otprilike dva miliona i 300 hiljada građana Republike Srbije koji su na poslednjim izborima glasali za Aleksandra Vučića da bude predsednik Republike Srbije i time je on odneo zaista istorijsku pobedu u Srbiji, a to je da je predsednik Republike Srbije, ja ću vas sada podsetiti, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je tačno pre 26 dana pozvao sve predstavnike opozicije, parlamentarne i vanparlamentarne da dođu na razgovore oko toga kako da se reši kriza, otvorena pitanja, nedoumice, kako god želite to da nazovete, kako da se reši na demokratski način, a da se time ne podriva stabilnost naše zemlje u ovako teškim okolnostima, pre 26 dana. Još uvek se niko nije odazvao pozivu na razgovor. A kako mislite? I nemate nameru, to mi je jasno i to razumem, a kako mislite onda da ovo bude zemlja vladavine prava i demokratskih normi? Da se menja vlast na ulicama, da se menja nasiljem, sa kim da razgovarate? Ne želite da razgovarate u Skupštini, pošto ne glasate za dnevni red, kada većina izglasa dnevni red, ne želite ni fizički da se pojavite iako je ovo vaše radno mesto za koje vas plaćaju građani Republike Srbije. I mi sedimo ovde i razgovaramo kao odgovorni predstavnici izvršne vlasti i ne želite da razgovarate sa predsednikom Republike Srbije koji neupitno ima najveći legitimitet u Republici Srbiji. Dakle, kako želite onda da se reši situacija ili zahtevi i kako tačno vi snosite političku odgovornost ili pokazujete vašu političku odgovornosti. Još jednom, 26 dana ostaje neuzvraćen i ne odgovoren poziv predsednika Republike Aleksandra Vučića upućeno opoziciji za razgovor.
Kada pričamo o političkoj odgovornosti, rekla sam to i prošle nedelje kada sam bila u Skupštini. U društvima gde vlast i građani imaju sreću da imaju odgovornu opoziciju debate se vode na potpuno drugačiji način. Vlast predlaže mere, opozicija predloži kontramere, onda iz svog poštovanja prema građanima naše zemlje razgovaramo o tim merama, odnosno kontramerama i razgovaramo i građani vide ko šta ima da nudi. To nije, nažalost, situacija u Republici Srbije. Kažem – nažalost, ni za kao izvršnu vlast, ni za sve građane Republike Srbije. Još uvek nismo čuli koje su vaše mere osim kontrole medijskog tržišta. Nismo čuli šta treba da radimo u školama, šta treba da promenimo u merama koje smo mi doneli, da li je razoružanje dobro ili nije dobro, da li su školski policajci dobri ili nisu dobri.
Podsetiću vas još jednom, kada pričamo o političkoj odgovornosti, dakle, iz vašeg poslaničkog kluba koji je relativno mali su došli kontradiktorni predlozi o tome šta treba da radimo.
(Radomir Lazović: Niste čuli.)
Prvi dan, odnosno drugi dan nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ čuli smo da nije dovoljno policije.
(Radomir Lazović: Čuli ste ili niste čuli?)
(Predsednik: Bez vikanja Lazoviću.)
Nakon toga smo čuli da policija da policija ne treba da bude u školama, iz vašeg poslaničkog kluba, ne da nismo čuli mere, čuli smo kontradiktorne mere.
(Radomir Lazović: Znači čuli ste.)
(Predsednik: Lazoviću, bez vikanja, drugi put.)
Dakle, da nema dovoljno policije, da nema dva ili tri kruga obezbeđenja oko škola, da nema policajaca i nema u pravu ste to ste vi rekli - da nema i da nema policajaca u školama i da je sistem zakazao, a onda smo od vaše koleginice čuli i od vašeg kolege da ne treba da bude policije u školama.
Tako da ne znam da li građani Republike Srbije mogu da razumeju samo iz vašeg poslaničkog kluba šta u Srbiji treba da se radi, da zapošljavamo policajce ili da ne zapošljavamo policajce? Eto, toliko o vašoj političkoj odgovornosti koja je svakako mala i nije naročito važna pošto ne predstavljate toliki broj građana kao većina, ali ste parlamentarna stranka i niste predložili nijednu jedinu meru, već ste predložili nešto što niko ne bi mogao da sprovede jer bi prvi dan zaposlio policajce, a drugi dan otpustio iste te policajce pošto ste u roku od 24 časa rekli nešto što je dijametralno jedno od drugog. Dakle, toliko o merama. I dalje, nismo čuli mere, osim kontrole medijskog tržišta, što ne verujem da su vaše mere, verujem da su mere nekih od organizatora i finansijera ovih protesta.
Što se tiče toga da se građani plaše policije, ne, apsolutno mislim da se građani ne plaše policije i to je dobro i to pokazuje na koji način se policija odnosi prema građanima, a takođe to pokazuje koliko mi poštujemo sve naše građane. To pokazuje takođe i ponašanje vašeg kolege iz poslaničkog kluba koji kao narodni poslanik i to šef poslaničke grupe ako se ne varam, psuje pripadnike MUP-a i time daje primer kako treba da se građani odnose prema policiji.
Sa tim se ne slažem, ali da se građani plaše policije, ne plaše se, nemaju zašto da se plaše policije. Ovde od kada je SNS na vlasti, odnosno jeste okosnica većine i koalicije koja vodi Republiku Srbiju od kraja 2012, 2013. godine nijedni protesti nisu bili ugušeni represivnim merama. Niti jedan jedini protest.
(Aleksandar Jovanović: Sigurno. Da, da.)
(Predsednik: Jovanoviću, bez dobacivanja.)
Imali smo danima, mesecima, godinama različite proteste, na primer „1 od 5 miliona“, nijedan jedini put ti protesti nisu bili prijavljeni i nijedan jedini put niste imali policiju na ulicama. Puštali smo da se građani šetaju i da demokratski izraze svoje nezadovoljstvo. Kao ni ovaj put, nema policije na ulicama. Tako da je netačno i vi takođe znate da je neistina da se građani plaše politike.
Vaša neiskrenost se ogleda i u jednoj takođe izuzetno važnoj stvari. Kažete da su i Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić pokušavali da prošire ingerencije policije, represije policije, pa između ostalog i Nacrtom zakona o policiji, odnosno MUP-u, ali ste namerno propustili da kažete da na tom zakonu trenutno rade organizacije civilnog društva zajedno sa pripadnicima MUP-a, Nacionalnim konventom o EU i to boga mi evo već preko tri meseca. Dakle, ne samo da nisu želeli da prošire ingerencije, nego je ovo pravi primer kako se to radi u saradnji sa organizacijama civilnog društva, na transparentan način i kako pripadnici MUP-a sede na sastancima sa organizacijama civilnog društva, raspravljaju o svakom predloženom rešenju, logiku zbog čega je to predloženo, kako bi se to odrazilo na veću bezbednost i zaštitu građana. I dalje razgovaraju o tome.
Tako da, evo to je jedan od dobrih primera kako smo mi pokušali da proširimo ingerencije MUP-a, tako što o tome tri meseca već razgovaramo sa organizacijama civilnog društva i zajedno radimo na nacrtu zakona, ali to nije popularno da se kaže. To vam neće doneti političke poene i zato što je to dobro, tim gore po to što je to dobro, nema veze, dobra praksa, ali je važno da je ne pomenete. Valjda zato što bi srušilo tu vašu kulu od karata koju pokušavate da gradite svaki dan, ali je politički neodgovorno takođe.
Godine 2008. su se građani plašili policije. Znate zašto? Godine 2008. je Ranko Panić ubijen, samo zato što je učestvovao u protestima, protestima koji su bili prijavljeni, registrovani, ali je policija reagovala na način da je čovek ubijen.
Takođe, te 2008. godine, ako govorimo o merama, su građani Republike Srbije imali najveći broj naoružanja i municije kod sebe. Tačno 2008. godine. Danas je Srbija mnogo drugačija zemlja. Ali, vi ne želite da pričate o toj 2008. godini i kako je tada čovek koji je samo protestvovao na ulicama ubijen od strane pripadnika MUP, policije. Nisu ti policajci, pretpostavljam, krivi. Oni su morali da prate naređenja.
Naređenje koje danas dobijaju, sve vreme od 2013. godine, je da ne reaguju, da svako u Srbiji ima pravo na protest, da svako ima pravo da izrazi svoje neslaganje sa vlašću i da policija u tim slučajevima ni ne reaguje, pa čak ni kada ste upali na RTS. I u tom trenutku je policija reagovala na način što je mirno izbacila ljude koji su nasilno ušli u zgradu, kao i kada su ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ono što pokazuje takođe ogromnu, zastrašujuću dozu vaše političke neodgovornosti a to je, poštovani građani Republike Srbije na to posebno moram da vam ukažem, kako se dodatno zloupotrebljava tragedija, odnosno tragedije. Kaže, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“, bilo je previše informacija i privilegovani mediji su davali informacije građanima koje nisu smele da se daju. To jedino ako je „Nova“ privilegovani medij, pošto je taj tajkunski dnevni list prvi objavio ime i prezime maloletnog monstruma koji je pucao na svoje drugare, nastavnike i radnika obezbeđenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Ti ljudi, ako su oni privilegovani mediji i ako tražite i njihovo gašenje, u redu. Samo da vas podsetim ko je davao neprimerene informacije i informacije koje nikako nije smeo da daje.
Kako je došlo do curenja takvih informacija, zaista ne znam i to će na kraju krajeva interne istrage utvrditi, ali nemojte da obmanjujete javnost i da pričate o privilegovanim medijima, samo zato što je to istina koja bi vama odgovarala. To nije pravo stanje stvari i to pokazuje političku neodgovornost.
Političku neodgovornost pokazuje to što ste onda rekli, nakon tragedije u Mladenovcu, da je bilo premalo informacija. Premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo.
Slušajte, poštovani građani Republike Srbije. Jedna tragedija se desila 3. maja. Opozicija kaže – bilo je previše informacija u medijima, nije bilo korektno. Druga tragedija se desila 4. maja u Mladenovcu, odnosno Mladenovac-Smederevo-Dubona-Malo Orašje. Opozicija kaže – bilo je premalo informacija, delovalo je kao da nešto krijemo. Zamislite kakva zloupotreba! Ovde je bilo previše informacija a ovde premalo informacija. A šta je tačna količina informacija koju treba da damo da bi vi bili zadovoljni i da ne zloupotrebljavate tragedije? Kakva je to politička odgovornost? U roku od 48 sati ovde je bilo previše informacija, a ovde je bilo premalo informacija, pa je delovalo da nešto prikrivamo. A da u slučaju tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ takođe nismo dali dovoljno informacija, i tu bi rekli da nešto prikrivamo, kao što su određeni neodgovorni mediji koje vi branite postavljali pitanja zašto je policija navukla kapuljaču onom maloletnom monstrumu, što je redovni protokol. Pa je onda valjda navukla kapuljaču zato što nešto prikrivamo? To je politička neodgovornost. To je pokazatelj političke neodgovornosti. Definicija političke neodgovornosti i definicija zloupotrebe tragedije.
Za sve ostalo, što se tiče zahteva roditelja iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, molim vas, ne pokušavajte i to da zloupotrebite. Mi smo bukvalno u dnevnom kontaktu sa svim roditeljima iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, sa Savetom roditelja, sa predsednikom Saveta roditelja, sa zamenicom predsednika Saveta roditelja, sa roditeljima iz Odeljenja VII-2, sa roditeljima ubijene dece. Razgovaramo sa njima na dnevnoj osnovi. Molim vas, nemojte da pokušavate da zloupotrebljavate.
Što se tiče odgovornosti za objavljivanje spiska, u toku je interna kontrola u MUP-u. Odgovorni će, naravno, odgovarati za to što je urađeno, samo da vidimo tačno šta se desilo i ko je odgovoran. Svi će odgovarati i niko ne beži od odgovornosti. Ali, nemojte da pokušavate da zloupotrebite zahteve roditelja, zato što smo sa svim roditeljima zaista u dnevnom kontaktu.
Tako da, politika, ako možemo da se dogovorimo makar oko toga, evo, dalje od te teme, dalje od roditelja i da pokušamo da vidimo da ih zaštitimo i da sistem uradi svoj posao kao što trenutno radi.
U svakom slučaju, ja ću dalje odgovarati, tako da neću dalje zloupotrebljavati ovo vreme koje mi je na raspolaganju, ali za sve dodatne informacije izvolite, postavite mi pitanja. Samo još jednom, primer političke neodgovornosti je da se niko od predstavnika opozicije 26 dana nije odazvao na poziv predsednika Republike Srbije, koji je dobio oko 2,3 miliona glasova građana Republike Srbije, direktno na svoje ime i svoje prezime, da se nije odazvao na razgovore, da vidimo kako ćemo dalje, već da želite da zloupotrebite krizu za nasilje na ulicama. Što se tiče toga, hajde da razgovaramo, mi smo tu politički odgovorni i ne morate da dobijate samo ostavku, odnosno smenu Bratislava Gašića, još jednom kažem, može cele Vlade, ali to ne znači onda prelaznu Vladu, već znači parlamentarne izbore, pa da rešavamo stvari na taj način. Hvala vam.