Molim Cakića, narodnog poslanika, da ne dobacuje, da se ne obraća direktno predsedavajućem, da ne simulira različite stvari, jer ih ne razumem zaista kada dolaze od njega, jer nisam sigurna u kom svojstvu vi u ovom trenutku vi uopšte se obraćate predsedavajućem. Zašto se ne javite za povredu Poslovnika? Uzmite Poslovnik, podignite, ako ste u stanju da za dva minuta iskažete problem koji mislite da je napravljen u mom predsedavanju? A ovako nemojte dobacivati, inače ću biti prinuđena da vam… Ja vam kažem, samo na ono što se desilo.
Prema tome, Milenko Jovanov ima pravo na povredu Poslovnika. Izvolite.

Član 107, st. 1. i 2, dakle, govornik je dužan da poštuje dostojanstvo. Ovde nije bilo poštovano dostojanstvo, a sa druge strane nije dozvoljeno ni neposredno obraćanje. Dakle, on se meni neposredno obratio – čoveče, i ne znam ni ja šta. Dakle, ja sa njim nisam obaljao radnje koje je on spreman da radi. Nismo cirkali zajedno i valjali se u povraćki, ništa nismo zajedno radili, prema tome, apsolutno ne dozvoljavam da mi se tako obraća, to je potpuno neprihvatljivo. A sa druge strane, kada neko toliko drži do slova Poslovnika, onda treba svojim primerom da pokaže koliko mu je stalo.

Mislim da je trebalo da opomenete gospodina Lazovića da se ne pridržava slova Poslovnika, nego da se obraća direktno i narušava dostojanstvo ove Skupštine, kao i poslanike koji dobacuju. Dakle sve, i Boru Novakovića i Cakića i ovog nesrećnog koji je juče najuren iz Zvečana, ali sve, ako je Poslovnika takav kakav kažu da jeste i kažu da važi za sve, onda da lepo svojim primerom pokažu da prvo važi za njih, pa ćemo mi nekako da se uklopimo. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo? Ne.
Gospodine Lazoviću, opet ste u sistemu. Šta je sad?
(Radovim Lazović: Replika.)
A vi opet niste naučili Poslovnik? Replika ne može na povredu Poslovnika, gospodine Lazoviću. Opet vam ta knjižica pravi mnogo veliki problem. Nemojte da ne možete baš to da savladate.
Povreda Poslovnika, Dejan Bulatović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ja bih voleo ako mogu da govorim, pošto kolega iza mene dobacuje.

Zapravo, uputio bih na član 104, ali pošto je 104. kolega Lazović reklamirao, ja ću da ukažem na povredu Poslovnika, član 106. Vrlo je neverovatno, predsedavajuća, da neki ljudi govore sa tačke morala, da govore i objašnjavaju nama kako je to neka medijska kuća nešto objavila, a dovoljno je da pogledate neke druge medijske opozicione tzv. medije, pa ćete videti šta je zapravo jedna medijska tortura.

Drago mi je da sa desne strane ne mogu da čuju ono što kažem i da odlaze sa sednice, to je dobro, to je dobro za parlament, možda ćemo se vratiti na tačku 106. i poštovati ono što treba, a to je da govorimo o tački dnevnog reda. I kakve sad veze ima ministar Gašić sa „Informerom“ i šta objavljuje? Šta sad treba, da ministar Gašić uređuje medije? Jel to suština poruke opozicije?

Ministre Gašiću, molim vas, pošto čujete šta oni kažu, hajde da vidimo da li postoji zakonska osnova da se vi mešate malo u uređivačku politiku. pogledajte vi ovog apsurda. I oni kažu – za Evropu su, oni kažu – oni žele da Srbija liči na nešto što se zove „bez nasilja“. Nasilje vršite vi i vi ste nasilnici i to mora da se zna i to građani Srbije treba da znaju.

Nasilje dolazi od vas. Vi ste jedni foliranti i nema više mesta foliranju. Građani Srbije to treba da znaju. Prestanite više to da radite. Recite, imate li nešto za ovog ministra da kažete, osim što lažete, osim što izmišljate i osim što terate ovog čoveka u to da krši zakone i Ustav. Prestanite to.

Hvala vam.

Da li želite da se Skupština izjasni.

Ne.

U redu.
Reč ima premijerka.
Izvolite.

Hvala vam.
(Narodni poslanici Aleksandar Jovanović i Dejan Bulatović se raspravljaju.)
Dakle…

Molim narodnog poslanika Jovanovića da prekine polemiku, da ne dobacuje i da zaista ne ometa rad Narodne skupštine, a to čini sve vreme.
Gospodine Jovanoviću, vama se obraćam.
Gospodine Jovanoviću, jeste li prisutni vi ovde na sednici? Jel čujete vi?
Jel vi čujete? Jeste li prisutni na sednici?
Zamolila sam vas da se smirite, ne dobacujete, ne svađate sa narodnim poslanicima. Molim vas, udostojite se toga da shvatite gde se nalazite.
(Aleksandar Jovanović: A da to kažete Miliću?)
Ja vas molim da ne vičete.
(Aleksandar Jovanović: Milić stalno dobacuje.)
Gospodine Jovanoviću, izričem vam opomenu.
Izvolite. Gospođo Brnabić, nastavite.

Hvala vam.
Izlaganje narodnog poslanika ovlašćenog predlagača je bilo otprilike nekih četrdesetak minuta, možda nešto malo duže, malo kraće, ali tu otprilike negde. Četrdesetak minuta gnusnih, brutalnih laži. Ne mogu da kažem ni eufemizam neistina, dakle užasnih laži, još jednom lako dokazivih laži, stotine puta ponovljenih laži, stotine opovrgnutih laži i to sve tako ide u krug.
Mi smo primorani, ja kao predsednica Vlade da stalno odgovaram na te iste laži i da debatujemo o nečemu što dokazano nije istina i da samim tim, nažalost, ponižavamo sve naše građane time što se ovako važna sednica na ovako važnu temu svela na to da stalno i stalno i stalno ponavljate neistine, opšta mesta. Nipodaštavate građane misleći da će oni, valjda, ako to izgovorite sto puta, hiljadu puta, neke od tih neistina o platama, o inflaciji, o javnom dugu, o „Telekomu“, o Jovanjici, valjda da će u jednom trenutku ljudi, valjda, da polude i poveruju u to. Ali, to se neće desiti.
Molim vas da zaista, iz poštovanja prema našim građanima, iz poštovanja prema našim građanima i ovom domu, počnemo da pričamo o nekim stvarima koje su konkretne, suštinske.
Sad ću vam reći, u stvari, poštovani građani Srbije, i ovo je, u stvari, i problem, ne samo demokratskog društva, nego morala i kredibiliteta ljudi koji se bave politikom u demokratskim društvima. Zašto ja mislim da je strašno ovo što radite, strašno za naše društvo, strašno i za ove ljude koji svake nedelje šetaju zato što su nezadovoljni stanjem u našem društvu? To je ono što, ja mislim, naši građani duboko ne razumeju, a to je osnovno pitanje. Zašto? Ovo je osnovno pitanje.
Zašto narodni poslanik može da izgovori ovu količinu neistina i zašto može svaki put da ponavlja ove neistine? Pa, zato što kada ga ljudi tuže za izrečene neistine on se pozove na poslanički imunitet. To u jednom civilizovanom društvu zaista ne bi bilo moguće. Takav političar bi sam po sebi bio diskvalifikovan i okarakterisan kao čovek koji je nepodoban da se bavi ozbiljnim javnim poslom.
Zašto? Zato što ako ste, posebno ako ste opozicija, kažete, nekog optužite za nešto i taj neko vas tuži sudu, vi nećete da se pozovete na poslanički imunitet. Upravo suprotno, vi ćete jedva čekati da vas neko tuži sudu, ukoliko pre toga vi niste otišli u tužilaštvo i podneli sve dokaze kako bi mogao da se vodi postupak protiv tih i takvih kriminalaca i ljudi koje optužujete svaki dan. Ali, pošto to već niste uradili, onda bi jedva sačekali da oni vas tuže da bi dokazali to i da bi pokazali vašu odgovornost prema građanima i poštovanje prema institucijama.
Ne, narodni poslanik može da izgovara neistine i, da budem potpuno otvorena, brutalno da laže svaki dan o svim ovim stvarima, zato što kada ga neko tuži on se pozove na poslanički imunitete. Eto, takva je opozicija u Republici Srbiji, parlamentarna opozicija. Zato možete da govorite neistine svaki put.
Zato što ste, recimo, za Igora Isailovića, za Igora Isailovića ste izjavili da izvlači novac za nečije batinaše i ljude koje treba platiti da idu na mitinge.
(Miroslav Aleksić: Poznajete ga?)
Poznajem Igora Isailovića, on je moj prijatelj. Ja se ne stidim toga, ja se time ponosim. Igor Isailović je moj prijatelj i ja se njime ponosim. Nije uradio ništa nezakonito, tako da nemam problem da kažem da ga poznajem i da mi je prijatelj. Znate, ja ne lažem i ne obmanjujem javnost.
Dakle, Igor Isailović, rekli ste, izvlači novac za nečije batinaše i ljude koje treba platiti da odu na mitinge. Ova uvreda je izrečena u televizijskoj emisiji „Junaci doba zlog“ polovinom januara prošle godine.
Igor Isailović je onda, poštovani građani Republike Srbije, da razumete zaista o kakvim političarima ovde u opoziciji se radi i koliko su to neiskreni ljudi, koliko bez ikakvog kredibiliteta, bez ikakve političke odgovornosti, nula političke odgovornosti, i zašto je moguće da se stalno i stalno i stalno truje javni prostor lažima u koje će, valjda, neko nekada da poveruje.
Igor Isailović je pokrenuo krivični postupak protiv Miroslava Aleksića. Sud je u toku 2022. godine, samo slušajte ovo, u toku 2022. godine zakazivao ročišta za 18. februar, 29. mart, 27. maj, 1. septembar, 23. septembar, 5. oktobar, 25. novembar i 3. februar 2023. godine. Osam ročišta je naš sud zakazao, ni na jednom od ovih, ni na jedan poziv se narodni poslanik nije odazvao, ni na jedan od osam ročišta. Onda se pojavio 23. marta ove godine i pozvao se na imunitet, na poslanički imunitet, umesto da dokaže svoje tvrdnje, da pokaže šta je Igor Isailović radio i to se pozvao na imunitet iako kazna za krivično delo uvrede nije zatvorska već je novčana.
Pa, je čak to i kada je znao pričao neistinu, i da će se to dokazati na sudu, pozvao se na poslanički imunitet da ne bi platio novčanu kaznu. To se isto desilo i sa drugim slučajevima u kojima su ga ljudi tužili o kojima govori neistine i svaki put se pozvao na poslanički imunitet. E, zato je, poštovani građani Republike Srbije moguće da ovaj narodni poslanik stalno i stalno govori neistine, zato što ga štiti poslanički imunitet i zato što se on sakrije iza poslaničkog imuniteta da ne bi odgovarao na sudu i pred nadležnim institucijama Republike Srbije.
Sada ću vam reći još nekoliko stvari koje govore o kredibilitetu ovog narodnog poslanika. Čuli ste ponovo, opet i to je jedno od tih laži o firmi moga brata. Moj brat nema firmu, firmu u kojoj je on bio direktor, je Poljska multinacionalna kompanija koja u Republici Srbiji zapošljava preko 500 ljudi, koja u Republici Srbiji radi davno pre nego što sam ja počela da se bavim politikom, 2016. godine.
Dakle, nije firma mog brata, nikada nije bila firma mog brata. Nikakve veze nema sa mojim bratom, multinacionalna kompanija, kompanija iz EU, poljska kompanija. On to zna, ali istina nije važna, važan je kontekst u kome on želi da nekog optuži, da nekog oblati. Jeste li vi čuli kada su pričali o mom bratu da je kupio Gošu? Laž. Nema veze. Samo jedna laž zamenjuje drugu laž, zamenjuje treću laž i tako se prave te tzv. afere u kojima je cilj da narod valjda ne shvati šta se stvarno dešava i koliko oni nemaju politiku, a koliko ne mogu da se bore protiv naših rezultata, pa onda veštački kreiraju afere. Dakle, laž. Moj brat nema firmu. To je poljska multinacionalna kompanija. Kompanija koja je iste te poslove radila i dok ste vi bili na vlasti, a možete da proverite, ali kao da je vama istina ikada bila važna.
Lečenje dece, ponovo - zloupotreba dece, nemamo za decu da ih lečimo. Prvi Fond za lečenje dece u inostranstvu i lečenje dece od retkih bolesti osnovan je 2014. godine kada je Aleksandar Vučić bio predsednik vlade Republike Srbije. Do tada se odvajalo nula dinara za lečenje retkih bolesti i za lečenje dece i odraslih u inostranstvu koji nemaju adekvatne uslove da budu lečeni u Republici Srbiji. Vi to znate, ali ništa vam nije sveto, ni ta deca, ni ti njihovi roditelji. Zbog toga je na skupu „Srbija nade“, 26. maja, majka deteta koje je lečeno od retkih bolesti govorila i rekla - ja pre toga nisam imala nikakvu podršku države, ja nisam političar, ali ja moram da kažem šta se u ovoj zemlji promenilo, za mene, moje dete i moju porodicu. Nije vas sramota uopšte da manipulišete decom koja imaju retke bolesti ili treba da se leče u inostranstvu. Nula dinara je odvojeno. Nula.
Aleksin zakon. Ponovo ste čuli. Tri puta sam već odgovarala na Aleksin zakon. Tri puta, ali nije važno zato što istina njima nije važna, zato što je samo važno da pokušaju da proture laž koja je onako emotivno teška, pa će valjda neko da kaže - kako je to moguće, a neko ko nije slušao šta sam pričala tri puta pre ovoga. Čak je i žena koja je predložila Aleksin zakon rekla - najveći deo Aleksinog zakona ili onog što smo predložili je usvojeno kroz izmene i dopune drugih zakona. Najvažniji delovi toga su završeni, urađeni.
Za odgovornog političara, bez obzira da li je iz vlasti ili pripadnik većine ili iz opozicije, odgovorni političar u jednoj normalnoj, civilizovanoj zemlji bi rekao – pa, bravo, svaka čast, evo, to smo završili, završili ste to, možda ste kasnili, možda niste dovoljno dobro, možda je moglo na neki drugi način, ali završili ste. Ovde nije važno da li je nešto urađeno ili nije urađeno. Ovde je uvek važnija neistina, optužba, koja ne stoji. Nije važna istina zato što oni nemaju ni plan ni program. Ni sada, ni u ovim tragedijama nemate mere, nemate predlog, nemate preporuku šta kao društvo da radimo, nego imate samo prazne priče i hiljadu puta ponovljene laži i to je vaša cela politika.
Kaže - pedagozi i psiholozi u školama. Dajem primere, jedan, dva, tri, četiri konkretna primera koje je narodni poslanik izrekao. Samo da čujete građani Republike Srbije i narodni poslanici, koliko nikakve veze to nema sa istinom. Samo u 37 škola u Republici Srbiji ne postoji pedagog ili psiholog. U preko 1800 škola. Jel mislite da on to ne zna ili mislite da zna, ali da namerno želi da laže? Šta je, ponovo pitam, gore od ta dva - da nema tu informaciju nakon ovakvih tragedija, iako je lako javno dostupna, ili da ga nije briga za tu informaciju pa želi da zloupotrebi istinu?
Opet priča mobilnim telefonom. Toliko mu je važan odgovor o pedagozima i psiholozima u školama. Dakle, samo 37 škola nema pedagoga ili psihologa. Taj broj je podignut u poslednjih deset godina, kao i izdvajanja iz budžeta za prosvetu u Republici Srbiji.
Kaže – držimo profesore i nastavnike na neodređeno vreme da bih ucenjivali. Lako proverljivo. U poslednjih pet godina preko 17.000 nastavnika i oko 2.700 zaposlenih u predškolskim ustanovama je prevedeno sa neodređenog u stalni radni odnos, preko 17.000 nastavnika. Znate šta je istina? Da su ti nastavnici, vaspitači, vaspitačice, a neki i preko 15 godina, bili na neodređeno. Dakle, upravo je istina suprotna onome što kaže narodni poslanik. Vi ste ih držali na neodređeno. Mi smo ih zaposlili za stalno. Mi smo, kako bi kontrolisali to bolje, napravili Jedinstveni informacioni sistem prosvete i da u svakom trenutku znamo koliko ljudi u prosveti, od predškolaca do fakulteta, je zaposleno na neodređeno, a koliko je za stalno i ti koji su zaposleni na neodređeno koliko vremena su zaposleni na neodređeno, pa da reagujemo da bi se preveli na stalno, ako je suprotno zakonu kao što se dešavalo.
Još jednom, da li niste imali tu informaciju, da li niste znali ili ste znali, pa ste namerno slagali? Ne znam šta je od ta dva gore, ali u svakom slučaju ne govorite istinu. Toliko o kredibilitetu.
Konačno, plate. Kaže – dobro, naravno, sada su veće plate nego što su bile pre 10 godina, pa valjda je normalno da se povećaju zato što je inflacija rasla. Da vam kažem još jednom, dakle, plate nastavnika 2012. godine, dok ste vi bili na vlasti, 10 godina vaše vlasti, bila je 46.000 dinara. Godine 2023. je 74.693 dinara ili 62,4% veća. Ide novo povećanje od 5,5% u oktobru i još 10% u januaru, tako da će to biti otprilike, a u odnosu na 2012. godinu, 89% veća plata.
Razumem da ste vi imali dvojku iz matematike, ali ni onaj ko je imao dvojku iz matematike ne može da kaže, ako je godišnja inflacija 2%, da je inflacija između 2012. i 2023. godine bila 63%, a 63% su rasle prosečne plate nastavnika. Toliko, poštovani građani Srbije, i o tome i o tim platama nastavnika koji kaže – hvalite se da su povećane, pa naravno da su povećane zato što je rasla inflacija. Prosečna godišnja inflacija 2%, a plate povećane 62,4%. Toliko o kredibilitetu.
Tu sam vam dala, da budem zaista izuzetno pragmatična i jako konkretna, jednu, dve, tri, četiri, pet, šest primera otvorenih neistina koje ste izgovorili i dokaza da su to bile neistine.
Pričate o Jovanjici, ponovo i ponovo o Jovanjici. Ja sam vam pitala i prošli put – gde nestade Andrej? Bilo je samo Andrej Vučić, Andrej Vučić, Andrej Vučić, Andrej Vučić. Odjednom samo Bata Gašić, Bata Gašić, Bata Gašić, Bata Gašić, pa gde nestade Andrej? Gde se sad odjednom pojavio Bata o kome niste pričali do pre, mislim, dve nedelje? Šta sada, kada provedemo naredne dve godine da pobijamo i te laži, onda će odjednom da se pojavi Ana Brnabić, Ana Brnabić, Ana Brnabić, pa kad još dve godine da pobijemo te laži, onda će neko četvrti i tako u krug. Samo jedna laž zamenjuje drugu, jedna laž zamenjuje. Kada je nije bilo nigde u Evropi kod nas je bila u proseku 11% godišnje. Tako sad inflacija laži.
Vi ste pričali, ovo mi je takođe, pošto, znate, kako ljudi nakon ovoliko vremena i ovoliko laži nekako uspeli ste u jednoj stvari, a to je zaista da nekako ljudi počnu da sumnjaju i da kažu – ma, mora da tu nešto ima, nemoguće baš da su sve ovo laži, mora da tu postoji nešto. To je u stvari jedini cilj bio.
I onda gledam, zaista, kako da pokušam već da potpuno banalizujem stvari, jer opet šta mi kažemo i to je to blato u koje oni nas hoće da uvuku, oni kažu jednu laž, a mi onda mi opovrgnemo tu laž, ali nekako u stvari posle toliko vremena i toliko tih laži i toliko tih napora, u stvari ljudi kažu – ma svi se oni valjaju u istom blatu. Pa, pokušavam nekako zaista da nađem nove načine kako da pokažem koliko su banalne i besmislene te laži. I da vidite da to nije samo do nas, pa da kažemo – e, pa dobro, što bi se reklo, ona je rekla, on je rekao, pa ko zna šta je istina.
Hajde, da vidimo ovako, da postavimo stvari na jedan drugačiji način. Jovanjica. Vi ste rekli i stalno i stalno ponavljali - to je najveća plantaža marihuane u Evropi. Da li vi znate, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, da ne postoji ni jedna jedina strana služba koja istražuje Jovanjicu? Da li vi mislite da je moguće da postoji negde najveća plantaža marihuane u Evropi na evropskom kontinentu i da ni jedna strana služba to ne istražuje? Ne, naravno da nije moguće. Jedino je moguće da to što su rekli da je to najveća plantaža marihuane u Evropi nije istina. Ni jedna strana služba to ne istražuje.
Nemački „Vajs“ koji svakako ne možete da kažete ni da je i za Aleksandra Vučića, a Bogami ni za sve nas ostale u SNS, ni sam kao „Vajs“, a ni nemački, nemački „Vajs“ kaže – kanabis iz Jovanjice preslab da bude droga. I? Gde je tu afera? I gde nestade Andrej Vučić? I gde se pojavi Bata Gašić? I zašto to niko drugi ne istražuje? Eto, ljudi toliko o toj aferi. Toliko o toj aferi sa kojom su nas provlačili i još uvek nas provlače, evo sad će ja mislim druga ili treća godina.
Sve ostale afere, eto tako se pojave, pa nestanu i svaka od tih ima jedan jedinici cilj, a to je to da nakon „iks“ godina, „iks ipsilon“ izmišljenih afera ljudi pomisle – ma, mora da tu nešto postoji. A zašto? Ne bi izmišljali afere da imaju plan i program, ne bi izmišljali afere da imaju nešto da zamere našim rezultatima, nego izmišljaju afere zato što je to jedini politički plan i program. Dajte da zamutimo vodu, pa ćemo možda onda mi u nekom parasvetu da ispadnemo borci za pravdu i istinu, a oni će da ispadnu valjda kriminalci.
Kaže – koliko afera, nikad više afera koje se vezuju za vlast, sve izmišljene afere. Jovanjica nije afera. „Krušik“? Kakav je „Krušik“ afera? Kakva je „Krušik“ afera? Šta je tu tačno afera? Šta je afera?
(Tatjana Manojlović: Šta je onda?)
(Aleksandar Jovanović: Ništa, sve je okej.)