Ovo sad već, ušli smo u novu fazu koja stiže iz ove stranke. Dakle, prvo smo imali karmu i natalne karte, ali sad smo došli dotle da ministar dobija direktan poziv na samoubistvo. Znači gde ona kaže da bi ministar trebalo da se ubije, da je u nekoj zemlji ministar bi se ubio i to je sramota jedna, ali od ove gospođe nas ništa ne može iznenaditi.

Gospodine Martinoviću, pošto verovatno ne znate s kim imate posla, ja ću vas ukratko upoznati sa tim šta smo imali u poslednjem napadu histerije ove žene, koja je ovde u stanju lakog nervnog sloma urlala jedno 15 minuta prilikom čega je rekla da naša deca nisu kao njena deca, da njena deca osećaju bol i patnju, a da naša to ne osećaju, jer ja sam pitao šta to znači da naša deca to ne osećaju, a ona viče - ne sa druge strane, tako da znate, da je to osoba koja je na brutalan način koristila celu ovu tragediju oko „Ribnikara“ da bi onda utvrdila da ona zna kako izgleda Knjiga žalosti u „Ribnikaru“ i da se Aleksandar Vučić nije upisao u tu knjigu…

(Marina Lipovac Tanasković: Nije.)

… i evo ponovo kaže - nije, iako je dokazano sa više fotografija, ali to ne vredi, tu racio ne pomaže. To je stvar vere i kao što ne možete nekome veru da osporavate ona veruje žena u ne ono što vidi, nego ono što ona oseća valjda.

Sada kada vidite sa kakvom se osobom mi ovde raspravljamo i sa kim vodimo raspravu, onda vam je jasno kakve frustracije rađa sukob u Narodnoj stranci o kojoj ste govorili.

Vidite, teško se oni nose sa tom unutarstranačkom borbom, sad se treba opredeliti, pa ako promaši šta će biti, hoće li dobiti novi mandat, da li će Aleksić dati mandat ili će Vuk dati mandat ili neće dati nijedan mandat i to rađa frustracije da ljudi ovakve bljuvotine bez ikakve ograde, bez ikakve granice iznose kao dobar dan i još se smeškaju na sve to.

E, vidite to je dno koje će ostati i u toj stranci i kod osobe koja je govorila bez obzira bio predsednik Aleksić ili Jeremić, jer to više nije ni do stranke, to je do ličnosti, a ličnost je dokazala i poziva na samoubistvo.

Ja se samo pitam - da li bi se u tim zemljama u kojima važi kodeks časti ubio i poslanik koji je brutalno slagao da se predsednik države nije upisao u Knjigu žalosti ili bi ostao da se smeje sutradan i da kaže - pa i nije? Hajde da o tome raspravljamo? Hvala.

Predstavnik predlagača.

Zahvaljujem, predsedniče.

Imali smo priliku da na kraju prvog dela sednice vidimo sliku i priliku naprednjačke radikalske vlasti, da čujemo ministra na koji način razgovara sa političkim neistomišljenicima, da se pokaže onako u pravom svetlu i da pokaže da nema dna taj isti čovek, koji je targetirao studente, mene je ovde opsovao na jednoj od prethodnih sednica. Za to ga niste opomenuli tada, dva puta me je opsovao, ovde je sedeo gde sedi, za to postoje svedoci.

(Aleksandar Martinović: Kada?)

Sećate se kada smo došli ovde ispred, poslanici koji su prekinuli sednicu tada zbog psovke, a vama su u glavi Jehovi svedoci vidim ja to, očigledno, ali moram da vas se zahvalim…

O čemu pričate sad?

Odgovaram ministru. Kako o čemu pričam? Jeste li pitali njega o čemu priča?

Ko je vas psovao ikada? O čemu pričate?

Ja znam da je vama kratka pamet, ali zbog toga ste dali opomenu.

Ako dobijate reč da govorite kao ovlašćeni predstavnik predlagača, to ne znači da izmišljate nešto što se nije desilo.
Šta je sa vama, Novakoviću?
Vi ste vikali danas, ali nisam čuo da ste psovali danas ni vi ni drugi.
O čemu pričate, Novakoviću? O čemu pričate?
(Borislav Novaković dobacuje.)
O čemu sad? Jel ovo u sklopu one kampanje koju vodite kada vi podržavate Aleksića u novinama, pa onda Sanda Rašković Ivić kritikuje i jednog i drugog, a Marina Lipovac Tanasković predlaže trećeg? Jel ovo u sklopu te kampanje?
Šta god da je ajde samo nemojte da izmišljate. Ponašajte se pristojno, ako je moguće ikako.

Dakle, da nastavim. Nije ni bitno. Ne ljutim se ja. Navikao sam.

Bitno je. Nemojte da izmišljate. Niko od vas.