Zahvaljujem.
Obraćam se premijerki Ani Brnabić. Da li znate da su od 19 devastiranih opština 15 na jugu Srbije, a od ukupno 44 nerazvijene opštine 21 je na jugu Srbije. Siromaštvo, dame i gospodo, glad. Da li znate da su pojedine od tih opština pred bankrotom? Ne samo da im je ugrožena tekuća likvidnost već postoji realna mogućnost da već na jesen uđu u blokadu? Sigurna sam da znate šta znači blokada za lokalnu samoupravu.
Kada će opštinama biti uplaćena sredstva iz tekućih budžetskih rezervi, budući da nisu dobili prošlogodišnja kako ne bi ušli u blokadu i kada će im biti povećani transferi koji nisu povećavani od 2014. godine, jer sa ovim što trenutno dobijaju očigledno je da ne mogu da funkcionišu, a većina tih opština nema razvijenu privredu i zavisi o države.
Da li znate da jugoistočna Srbija učestvuje u famoznom BDP sa 13,7%, a da su ulaganja iz tog BDP u naš region 4,5%, a da beogradski region ima udeo u BDP sa 41,7%, a ulaganje iz BDP 72,8%? Za to vreme Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih najvećih gradova. Leskovaca ima najmanju prosečnu platu od svih gradova. U Nišu postoji prvi put pad stanovnika, jer kineske fabrike nisu dovoljne da zadrže mlade Nišlije, a kamoli da privuku druge. Iako Leskovac ima najmanju prosečnu platu, ima stadion jer stadioni valjda najbolji utiču na rast BDP. Gadžin Han nema vrtić i industrijsku zonu, Prokuplje nema imovinu, jer prodadoše sve živo, Merošina nema vodu, Crna Trava nema ljude, pa im ništa i ne treba. Ironije je što ni Beograd nema metro, ni normalnu autobusku i železničku stanicu, moderne, savremene i sa gradskim saobraćajem povezane, pa bar kada dolazimo u prestonicu da vidimo gde ide naš novac.
Drage moje Nišlije, to znači da vi plaćate porez i doprinos, a da naš novac ne ostaje tamo, već ide dalje, što ne bi bilo tako strašno da se ulaže u stvari koje bi svima bile korisne: u opremu za bolnice, kako ne bi postojale liste čekanja, kako ne bismo mesecima čekali na pregled, u veće plate prosvetara a ne u nacionalne stadione. Premijerko, krajnje je vreme za decentralizaciju, jer će od Srbije na kraju ostati samo mahale.
Kao da nije dosta siromaštva na jugu dolazi do otpuštanja radnika, krenulo je od "Geoksa", preko "Grunera" u Vlasotincu, a sada postoji mogućnost da se zatvori "Džinsi" u Leskovcu. U Vlasotincu je 200 ljudi ostalo bez posla. Znate li vi šta je 200 ljudi za malo Vlasotince? Ekonomska bomba i na sve to deo radnika otpušten je, odnosno ostao je bez posla, bez otpremnina i bez prava na naknadu sa biroa. Na prevaran način potpisali su sporazumni raskid ugovora o radu i tako otišli na ulicu. Tek nakon pritiska javnosti "Gruner" je počeo da otpušta onako kako je trebalo od početka, naravno proglašavajući tehnološke viškove, ali ne samo to. "Gruner" je pod pritiskom javnosti priznao da krši ugovor o subvencijama i ja sam u odgovoru na poslaničko pitanje od ministra Baste dobila da će "Gruner" vratiti deo državnog novca u budžet, negde oko 400 hiljada evra.
Gospodo, budući da su radnici otišli na ulicu uz stimulativne otpremnine koje su zaista mizerne, mislim da bi bilo fer da se od tog novca koji "Gruner" vraća tim radnicima isplate zakonom propisane otpremnine. Gospođo premijerko, hoćete li pomoći tim ljudima da dobiju zakonom propisanu otpremninu od novca koje "Gruner" vraća državi?
Zatim, imamo radnike leskovačkog "Džinsija" koji su i dalje na prinudnom godišnjem odmoru, iako su davno iskoristili godišnji odmor. Fabrika im duguje plate, putne troškove i niko ne zna da li će se uopšte vratiti na posao, jer nemaju koga ni da pitaju. Vlasnici i menadžeri su u Turskoj, lokalna samouprava čeka da se oni vrate iz Turske, jer nema nikakve informacije, a portiri kažu da se fabrika zatvara. Ti ljudi žive ionako od bednih plata i sada ne znaju šta će dalje. Šta se dešava sa fabrikom "Džinsi" u Leskovcu i šta država može da uradi kako bi zaštitila radnike, makar od neizvesnosti?
Radnici nisu roblje i nisu broj. Ne možete se hvaliti njima kada se otvaraju radna mesta, a kada ti isti ljudi ostaju bez posla da se pravite kao da ne postoje. Ovo je realnost, ovo nam se dešava. Ne možete ih gurnuti u matriks imaginarnog sistema koji nikad ne zakazuje i praviti se da je sve u redu. Ako su nam opštine pred bankrotom, fabrike pred zatvaranjem, radnici pred gladovanje, saglasićemo se da ipak nešto nije u redu. Tim ljudima sada treba premijerka, a ne komesarka SNS. Hvala.
