Navikao sam na psovke, navikao sam na uvrede, na omalovažavanja, ali nema veze. To je moj posao. Ja primam platu od građana Srbije i svestan sam toga, za razliku od vas, pa sam spreman i da trpim i vas. I trpeću vas.

Ali, bez obzira na to, gospodine Martinoviću, ja moram da se vama zahvalim najiskrenije da vam se zahvalim, jer odavno nam niko nije odradio takav marketing kao što to radite vi i to besplatno. Hvala vam. Neću da vam plaćam ništa. Nastavite da govorite i o Narodnoj stranci, nastavite da govorite i o meni što češće, što više i to je dobro.

Jedino je loše što to govorite vi. Bilo bi idealnije da to govori neko ozbiljniji, jer mnogo je važnije ko govori, nego šta govori. Ali, ajde kad je od vas neka bude.

Što se tiče vas koji ovde nekome držite i delite lekcije o moralu, o poštenju, o doslednosti, držanju reči, bojim se da ste isključili vas kada ste sada sagledavali situaciju. Isključili ste vas koji je govorio za SNS, koju sada branite, da je to mafijaška organizacija koju finansira Stanko Subotić, koja nema odakle da se finansira već od kriminalnih para. Govorili ste da su to mutljavine sa Borisom Tadićem koji pomaže Tomi Nikoliću i Aleksandru Vučiću da unište SRS, da su se povezali sa Miškovićem koji im je dao novac.

Znate, izgleda da vam je bilo krivo što tada vi niste bili u podeli tog kolača i to je rekla jedna vaša koleginica, za to, isto je bila u radikalima pa u naprednjacima. Toliko o tome.

Dakle, ono što ste pljuvali, sada ližete. Tu ste, došli ste i sada ste vi eto ni manje ni više nego ministar u toj, kako ste rekli, mafijaškoj stranci, SNS, koju je pravio izdajnik Aleksandar Vučić, koji je izdao Vojislava Šešelja, oteo mu stranku, okrenuo se EU. Sve ste to napričali, a onda op, ušli u tu istu stranku i seli u ministarsku fotelju.

Tako da, što se vas tiče ne bi imao šta više da vam dodam kada govorite vi o bilo čemu i bilo kome. Tu najviše pogledajte sebe u ogledalu.

Dalje, vi tako prepošteni, gospodin Martinović koji ovde deli lekcije nama, primate pet plata u državi Srbiji ili je primao. Znate, nije to toliko strašno. Svi vi primate. Imate upravne odbore itd. ali vi primate u pet gradova – u Rumi, Novom Sadu, Beogradu, Kosovskoj Mitrovici i Ćupriji. Svuda ste tu negde po neku vašu funkciju osmislili.

Sada, ajde na fakultetu jedna, dve, tri, ajde, ne znam, u Skupštini, ministarstvu itd. ali je problem, gospodine Martinoviću, što ste ostavili bez posla profesorke u Ćupriji. Znate, ostavili ste bez posla da biste vi i vaše kolege, jedan evo ga sedi iza vas, Vladimir Orlić, da biste vi bili zaposleni fiktivno na Višoj medicinskoj školi u Ćupriji. Vi, Ivan Bošnjak, Darko Laketić, Vladimir Orlić.

Ne znam da li se sećate toga. Znate kada je to bilo? Onda kada vam je jedini student na predavanju bio Balša Božović. Jel se sećate toga? Otišli ste da držite predavanje, a u učionici sedi samo Balša Božović. Vi došli i predajete na Višoj medicinskoj školi u Ćupriji.

I vi sada imate obraza da bilo kome šta spočitavate, pa treba da se stidite toga, pa treba da vas bude sramota, da je sreće vi nikada ministar ne bi ste mogli da postanete. Kao i što ne bi mogli da budete ni profesor, jer ste plagirali vaše naučne radove. Znate, vama je to postalo svojstveno, da svi plagirate i da svi kradete naučne radove. Imate ministara koliko god hoćete, dokazanih plagijatora, ali vi niste samo plagijator i kradljivac intelektualne svojine, vi ste otišli korak dalje, vi ste gospodine Martinoviću autoplagijator. Dakle, čovek je jedan isti rad menjao naslove tog rada i predavao svuda i tako ste varali i obmanjivali građane i akademsku zajednicu, što znači da ste gospodine Martinoviću, pored toga što ste plagijator i prevarant, jer ste ljude varali i to treba da se zna.

Dalje, kažete vi gospodine Martinoviću, tu čitate moje ocene iz treće godine srednje škole i to mi je jasno zašto to radite, jer vi ne možete ni sa čim drugim da upredite vašeg lidera osim sa osim sa ocenama, jer čovek nikada ništa u životu nije radio. Ne postoji ni jedan radni dan upisan u radnoj knjižici pre politike Aleksandra Vučića, on je završio fakultet i sisa krv građanima Srbije decenijama od 90-ih preko 2000-ih, do dana današnjeg. I sada kažete…

Aleksiću, kao što vidite, niko nema problem da sluša kakve god gluposti i izmišljotine da izgovarate na naš račun, ali vodite makar malo računa o dignitetu mesta na kome se nalazite. Birajte bar malo reči, ako vam već uopšte nije važno ni što ste tražili ovu sednicu, ni zbog tragedije koja se desila, ne osećate ni trunku odgovornosti da govorite o onome što se desilo, o onome što vam je navodno tema, a kamoli da birate reči. Jer, je kako je to rečeno pre neki dan, za vas je to neka vrsta žurke, jel tako bilo rečeno u subotu. Sve je ovo za vas neka vrsta žurke.

Ne znam o čemu govorite i o kakvoj žurci pričate, ja samo odgovaram ministru. Ministar je taj koji je otvorio ove teme i napao mene i moje kolege iz Skupštine.

Ne znate? Pogledajte snimak onog vašeg skupa u subotu.

Ja mu sada odgovaram. Prema tome, kako je on govorio, ja mu istom merom odgovaram. Hajde sada malo strpljenja.

Ne, niko ne govori na taj način kao vi.

Ma kako da ne.

Dakle, o pozivima na samoubistvo govorili su iz vaše poslaničke grupe, sada vi o krvi. Hajde vodite računa makar minimalno. Nije to valjda toliko napor da svako od vas razmisli pre nego što neku rečenicu izgovori.

Vidite gospodine predsedniče, nisam hteo da čitam kolika su primanja gospodina Martinovića iako ih imam tu. Upravo nisam hteo zbog toga što vodim računa šta govorim, za razliku od njega koji nije svestan šta radi i koju funkciju obavlja.

Govorim vam o vašima rečima, o ubistvima, samoubistvima i o krvi. O tome vam govorim. Ne o ovim tviter glupostima i prežvakanim izmišljotinama koje slušamo godinama. Znate vi na šta vam ukazujem. Hajde vodite računa malo ljudi. Nekada ako nemate šta da kažete, bolje vam je da preskočite nešto, pa razmislite.