Znači, za koju ste se raspravu, za koju tačku javili da budete ovlašćeni predstavnik? Jel imamo na dnevnom redu da čitate Vojislava Šešelja? Jel to sve što ima da se kaže?
A što vi vičete, Milivojeviću? Što vičete, Milivojeviću?
Ne, izađem na dva minuta i opet pravite haos na sednici. Samo vas pitam, ljudi, jel mislite da ima bilo kakvog smisla takvog ponašanja? O čemu hoćete da govorite? O čemu? Milivojeviću, pa jel vi znate šta ste potpisali?
(Srđan Milivojević: Da.)
Jel znate koju ste raspravu tražili? Nemate pojma i baš vas briga u šta ste pretvorili i ovu sednicu i sve što radimo nedeljama unazad. Jel opet ono, kao što je bilo na onoj vašoj televiziji u subotu, neka vrsta žurke? To vam je sve. Svaka vam čast.
Znači, vidite i sami, nikakav problem nije. Javljate se za reč, dobijate reč. Govorite šta hoćete, ali hajte da to ima nekog smisla.
Hoćete da završite?

Gospodine Orliću, niste bili unutra, ali gospodin Martinović je govorio o Vojislavu Šešelju, petnaestak minuta o Vučiću, pa sam morao da odgovorim, tako da u ime poslanika opozicije koristim svoje pravo da odgovorim ministru koji nije govorio o temi nijednog jedinog sekunda, ali s druge strane…

Da, ali vi, ljudi, uopšte nećete da vodite računa o tome šta sami radite. Ustanete jutros, 23 minuta, reč jednu ne kažete o raspravi koju ste tražili, o temi dnevnog reda, o tragičnim događajima o kojima bi trebalo da raspravljamo, ništa ne kažete vezano za ministra unutrašnjih poslova, pričate o 50 drugih tema i onda ceo dan vi se bunite zbog toga što neko odgovori na nešto od tih 50 koje ste pokrenuli. I u šta se pretvara cela sednica? Hajde da ne pričamo o tome ko je prvi počeo. Samo mi kažite, u šta se pretvara cela sednica i šta radite uopšte?
Što vičete ponovo? Hajde samo razmislite o svojim postupcima i o tome šta ste napravili od sednice, jel sve mora da bude neka vrsta žurke, kako su rekli oni vaši u subotu?

Gospodine predsedniče Skupštine, izvinjavam se, ali nisam znao da se stidite knjiga Vojislava Šešelja, vašeg političkog oca.

Vi ne odustajete, baš vas briga. Potpuno vas nije briga, Aleksiću, ni za ovo što vam govorim, ni za temu, ni za neki pijetet koji bi trebalo da pokažete.

Što se tiče toga šta je sve dobro radio predsednik Vučić, pošto je ministar takođe govorio o tome, i da nema nikakve odgovornosti za tragedije i slučajeve, pa je nabrajao kojekakve uspešne projekte, uglavnom infrastrukturne, ima on i drugih uspeha koji će mu biti deo političke biografije dok je bio na vlasti, a to su Savamala, „Jovanjica“, „Krušik“, Belivuk, Doljevac, „helikopter“, prodaja PKB-a, Beograđanke, Sava centra, RTB Bora, svih banja, izvora vode, evo „Džinsi“ je otišao iz Leskovca, danas smo videli vest, hiljadu radnika je bez posla itd.

I onda kažete – nikada niko u istoriji nije tražio odgovornost za tragedije koje su se dešavale. Pa vi em što ne govorite istinu, em i ne pratite šta se dešava u Skupštini. Ja sam ovde za ovom govornicom pustio snimak Aleksandra Vučića kada je tražio odgovornost tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića za jednu od tragedija koja je bila mnogo manja od ovih tragedija. Lično on je tražio i rekao: „Skloni se, bre, čoveče, daj ostavku, mrtvi su ljudi“. To su reči Aleksandra Vučića. To sad ne važi. Sad smatrate da ne treba da se odgovara. Sad kad ste na vlasti, sad ne treba odgovornost, ne treba ostavka, ne treba ništa.

Nastavljamo dalje. Hajmo samo da preživimo ovu Skupštinu, pa ćemo da nastavimo dalje da radimo, valjda neće ovi opozicionari strašni da nas više napadaju, da pričaju o svemu tome, neće građani više da protestuju. E pa, prevarili ste se. I protestovaćemo i borićemo se za svaki od ovih zahteva. Klimajte glavom. Klimajte glavom, jer takvi kao vi su nas doveli ovde. Vi koji ste se vratili na fabrička radikalska podešavanja, pokazujete to svakog dana ovde i šaljete poruku građanima Srbije, tako što ih vređate, ignorišete, omalovažavate, crtate im mete na čelu…

Doveli vas tu, u kom smislu? Time što smo spustili cenzus i doveli vas tu?

Vi ste, gospodine predsedniče, trebali da ga prekinete dok je govorio prošle nedelje o studentu i iznosio podatke iz njegovog ličnog života, njegove porodice. Trebalo je da ga prekinete.

Ali stalno je ista priča.

I tada i mnogo puta. Kao što mene prekidate sad.