Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije, konstatujem da je prisutno 95 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u elektronske jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 120 narodnih poslanika što je više od 84 i imamo uslove za dalji rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Janko Veselinović, Ratko Nikolić, Marina Lipovac Tanasković, Nikola Dragićević, Tamara Milenković Kerković.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres o Četvrtoj tački dnevnog reda – Predlog za razrešenje člana Vlade.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, sednici su pozvani da prisustvuju ministri.

Primili ste predlog koji je podnela predsednik Vlade Ana Brnabić. Ukoliko to već nisu učinile poslaničke grupe, mogu predati prijave za reč.

Otvaram pretres o predlogu za razrešenje člana Vlade.

Da li reč želi na početku predstavnik predlagača?

Reč ima ministar Đorđe Milićević. Izvolite.
Prikaži manje

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle pred vama predlog za razrešenje člana Vlada i ja pre nego što se osvrnem na samo obrazloženje, ono što je definisano kao razlog za donošenje ovakve odluke, želim na samom početku pre svega, kao član Vlade Republike Srbije, da kažem nekoliko reči.
Dakle, Vlada Republike Srbije je kolektivni organ ima jasno definisanu državotvornu politiku koja je konzistentna po svim elementima. Dakle, i kada je reč o nacionalnim i državnim interesima i kada je reč o ekonomskoj politici i kada je reč o evropskom putu Srbije i jasno je, nekoliko rečenica samo o evropskom putu Srbije.
Dakle, jasno je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU i da Srbija upravo zahvaljujući evropskom putu, zahvaljujući reformama koje proizilaze iz procesa evropskih integracija, jeste i ekonomski i pravno ojačala.
Tačno je da, i to nije tajna, da imamo različite stavove sa većinom članica EU po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta po pitanju Kosova i Metohije i zato Srbija mora da razgovara i sa ostalim partnerima, sa ostalim tradicionalnim prijateljima kako bi pre svega na međunarodnom planu odbranila naš teritorijalni integritet i suverenitet, ali isto tako ja sam stava, i želim da kažem kad je reč o EU. Dakle, svi vi ste svedoci da smo upravo ovde u domu Narodne skupštine Republike Srbije, između ostalog i menjali ustav Republike Srbije, kako bi harmonizovali naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU i kako bi ubrzali evropski proces.
Isto tako kao što sa rekao ja sam stav i spremnost Srbije da sarađuje sa svim prijateljima i bez svrstavanja. Dakle, ovo je period kada se mnogo veće snažnije države, veće po površini, po broju stanovnika svrstavaju na istok ili na zapad. Srbija tu imamo potpuno jasan stav želi da sarađuje i sa istokom i sa zapadom, ali ono što je najvažnije moramo da jačamo našu regionalnu saradnju, poučeni iz iskustvom iz perioda Kovida, poučeni iskustvom iz perioda energetske krize, potpuno je da logično da države, koje su susedi da države koje su naslonjene jedna na drugu razgovaraju i rešavaju ono što jeste zajednički interes, odnosno rešavaju ono što jesu otvorena pitanja.
Da nemamo takvu politiku sigurno je da u ovakvoj konkurenciji Srbija ne bi pobedila, da tako kažem, i dobila Ekspo 2027.
Kada je reč o sankcijama i ne spominjem slučajno danas pitanje sankcija. Dakle, Savet za nacionalnu bezbednost i po tom pitanju ima potpuno jasan stav. Mi smo narod koji nešto drugačije naspram ostalih država u Evropi sagledava efekat represivne politike i sagledava efekat sankcija jer smo više od deceniju, zapravo deceniju bili pod sankcijama i imamo kažem nešto drugačiji osećaj. Jako dobro znamo da sankcije i represivna politika nisu način da se dođe do mira i do stabilnosti, da se dođe do kompromisnih i pravičnih rešenja, za tako nešto je potreban dijalog i dijalog nema alternativu.
Dakle, kada govorimo o sankcijama ovo pitanje svakako nikada u Srbiji ne treba posmatrati iracionalno. Uvek treba sagledati šta je to što Srbija gubi, šta je to što Srbija dobija.
Ovakva politika i zahvaljujući ovakvoj politici predsednika Srbije, državnog rukovodstva, dakle Vlade Republike Srbije, uspeli smo da u proteklih godinu i po dana zadržimo svoj politički kurs, o kojem sam maločas govorio, dakle jasno definisana državotvorna politika da ga ne menjamo i da se ne svrstavamo, kao što sam rekao.
Uspeli smo da sačuvamo svoju samostalnost, jer suština vođenja jedne države upravo jeste u toj samostalnosti. Srbija svakoga dana pokazuje da nije marionetska država, već da vodim nezavisnu i unutrašnju i spoljnu politiku, u skladu pre svega sa međunarodnim pravom, u skladu sa poveljom i principima UN i naravno u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima.
Naravno, s tim u vezi jako dobro znate da od početka ukrajinskog sukoba, evo godinu i po dana do danas, Srbija trpi dve vrste pritiska ili priznajte nezavisnost tzv. Kosova ili uvedite sankcije Rusiji.
Po pitanju sukoba u Ukrajini, po pitanju pravno-političke prirode sukoba u Ukrajini Srbija ima jasan i nedvosmislen stav poštuje teritorijalni integritet i suverenitet međunarodno priznatih država, ali isto tako očekuje da i ostale međunarodno priznate države poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Što znači da ako Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ako je jasno rekla da ne prihvatamo rezultate referenduma, ako nije prihvatila nijednu rezoluciju na ovu temu, onda očekujemo da postoji znak jednakosti između teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koje je narušeno od 1999. godine i on nije prestao da se narušava i nakon usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN odlukom o jednostranom proglašenju nezavisnosti KiM, kada je više od stotinu država prihvatilo, nažalost, ovakvu odluku.
Odgovorna državna politika se jasno pokazala i kada je reč o našim dobrim bilateralnim odnosima sa velikim silama, sa SAD, ali isto tako Srbija ne okreće leđa svojim, kao što sam rekao, tradicionalnim prijateljima. Na tome smo kao Vlada dobili podršku građana. Na tome svakako čuvamo mir i ekonomski razvoj zemlje.
Vraćam se na početak. Dakle, Vlada Republike Srbije je kolektivni organ koji ima jasno definisanu nacionalnu i državnu politiku. Zato je važno da svaki član Vlade Republike Srbije kao deo tog kolektivnog organa poštuje tu jasno definisanu politiku i da kroz posao za koji je preuzeo odgovornost kroz rezultate koje će ostvariti kroz taj posao da svoj doprinos u realizaciji proklamovanih ciljeva i načela.
Iz tog razloga upravo i imamo predlog koji je danas pred vama i, kao što je definisano u obrazloženju ovog predloga, dakle, tačno je da shodno koalicionom sporazumu, koalicioni partneri Jedinstvena Srbija, izvinite gospodine Markoviću, ali moram da vas spomenem obzirom da je tako definisano u obrazloženju ovog predloga, Jedinstvena Srbija je pokrenula inicijativu, zatražila razrešenje ministra privrede.
Takav predlog podržao je i predsednik SPS, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova. Nakon konsultacija, razgovora sa predsednicom Vlade Republike Srbije, zapravo rezultat tih razgovora, epilog tog razgovora jeste predlog odluke koja je danas pred vama.
Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem ministru Milićeviću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Molim vas da se prijavite.
Reč ima Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani i građanke Srbije, izneo bih naš stav u pogledu ove inicijative za razrešenje ministra Baste i rekao bih odmah da naša poslanička grupa Zeleno-levi klub, a verujem i ostatak opozicije nije mnogo zainteresovan za političku sudbinu ministra o čijem razrešenju danas raspravljamo.

Mi nećemo glasati ni za, ni protiv. Nadam se da to neće biti zloupotrebljeno na način da nismo glasali kao što često to radi predsednik Skupštine.

Razlog za to je dosta trivijalan. Za nas je ministar Basta jedan tipičan ministar koji se iz nestručnih razloga našao na poziciji koju bi trebao da obavlja neko ko bolje poznaje ekonomiju i više poznaje privredu i te argumente smo iznosili onda kada je ministar imenovan.

Ono što nas interesuje jeste logika postavljanja i razrešenja ministara i ono što nas posebno interesuje jeste politika Vlade, posebno ona zbog koje se ministar smenjuje, a koja nije deo njegovog resora. Radi se, naime, o spoljnoj politici.

Zašto mislimo da je ministar Basta tipičan ministar Vlade? Ne kažemo da u Vladi Republike Srbije nema netipičnih ministara koji ne odgovaraju opisu koji želim da pružim, mada i oni ministri i ministarke koji nisu tipični vrlo brzo počinju u Vladi da se ponašaju kao da jesu.

On je ispunio dosta važnih uslova pre nego što je postao ministar i, ono što je zanimljivo, nijedan od tih uslova nema baš puno veze sa poslom kojim bi trebalo da se bavi kao ministar.

Naime, imao je meteorski uspeh u sticanju diploma i prikupljanju funkcija. Veoma brzo je od policajca postao profesor fizičkog, mada u zvaničnoj biografiji izgleda da je pogrešno navedeno ime fakulteta. Znači, jeste dobro ime diplome, ali ne i ime fakulteta i ima dosta živopisnu biografiju koja nema baš puno veze sa resorom za koji je zadužen.

Takođe, kao i veliki broj funkcionera i ministara, imao je i politička lutanja koja obično počinju u SRS ili ozloglašenoj DS i G17 ili, kao u ovom slučaju, u ogranku tigrova, tzv. Palminim tigrovima. Deklarativno se završavaju na evropskom putu uz prepoznavanje genijalnosti lika i dela predsednika Aleksandra Vučića. Ta ljubav i divljenje prema njemu uvek se javno iskazuje.

On je ispunio još jedan uslov koji posebno ceni naš predsednik. On javno iznosi hrabre i odvažne, a neki bi rekli i besmislene ideje koje zbunjuju javnost i spašavaju rejting predsednika. Najpoznatija od ovih ideja vezana je za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i posebno uvođenje modularnih nuklearnih reaktora, čiji je cilj u to vreme valjda bio da se prikrije bruka sa havarijama i javašlukom u EPS-u i sa ogromnim troškovima koje je nesposobnost tadašnjeg rukovodstva EPS-a na čelu sa direktorom Grčićem proizvela.

Recimo, fini detalj na koji treba obratiti ovde pažnju jesu modularni nuklearni reaktori koji su sklopivi i prenosivi, mogu da plutaju. Zbog toga se i koriste za brodove u nekim situacijama. Naši stručnjaci bliski vlasti su odmah požuri da objasne da se modularni reaktori proizvode serijski u fabrikama i takvi dopremaju na lokaciju, da mogu da se izgrade duplo brže. Jeste da je njihova snaga manja, ali mogu se koristiti za nadoknađivanje i proizvodnju električne energije.

Ono što su zaboravili da primete jeste da je broj modularnih nuklearnih reaktora koji su priključeni na električnu mrežu u svetu jedan i to se radi da je to jedna eksperimentalna tehnologija i da je taj nuklearni reaktor postavljen u Rusiji u polarnom krugu i na plutajućoj nuklearnoj elektrani.

Znači, ta hrabra ideja koja je trebalo da spasi našu elektroprivredu, našu energetiku, kvalifikovala ga je da bude ministar privrede. Zašto onda smenjujemo ovakvog čoveka, ovakav kadar, zašto obezglavljujete privredu?

U obrazloženju se navode dva ili tri razloga. Ja ću ih ovde redom navesti. Jedan je da se ispoštuje i sačuva koalicioni sporazum koji je navela Vlada ili kako u svojoj inicijativi predsednik SPS i ministar inostranih poslova kaže - naš dogovor. Valjda je to što je naš dogovor jače i od koalicionog sporazuma, koji doduše ne znamo kako izgleda.

Ono što je u inicijativi Jedinstvene Srbije navedeno jeste da nije sprovodio državnu i nacionalnu politiku Vlade i stavove koje zastupa i programe koje sprovodi Jedinstvena Srbija i SPS.

Ovde ima zaista puno finih detalja na koje treba obratiti pažnju. Jedna je saznanje da postoji državna i nacionalna politika Vlade, znači, ne predsednika, nego Vlade i da se Vlada drznula da tu politiku sprovodi, odnosno da obavlja poslove koji su u delokrugu njene nadležnosti. Ali, ova radost kratko traje sve dok ne pokušate da otkrijete gde je ta politika definisana i kako se sprovodi.

Isto važi i za činjenicu da koalicioni partneri SNS imaju definisane stavove i programe koje sprovode, ali i to je kratkog daha, i vratiću se na to i kratko obrazložiti.

Naime, mi ne znamo šta stoji u koalicionom sporazumu ili našem dogovoru, dogovoru o raspodeli, kako bi jedan autor to nazvao, premija vlasti, danas se češće govori o partijskom plenu. Iza onoga što stoji možemo shvatiti da onaj ko je predložio ministra, može da traži njihovo razrešenje, a Vlada to nama prosledi.

Odnos koalicionih partnera i svađe u porodici nisu naša briga u tom pogledu, ali možda činjenica da je ovo već drugi ministar iz ove koalicije koga ovde razrešavamo jeste važna, a da ministar Mali u svojoj vreći ima još jedan budžet, takođe jeste nešto na šta treba obratiti pažnju.

Međutim, jeste naša briga kako se sprovodi ta spoljna politika koju Vlada kaže da ima i kakve odluke se donose u tom pogledu. Na primer, u pogledu sankcija Rusiji, što smo ovde čuli. Moje pitanje jeste - da li je zaista stav ministra Baste o sankcijama baš u suprotnosti sa politikom Vlade o sankcijama?

Čuli smo ovde predsednika, čuli smo ga mnogo puta, da mi ne volimo sankcije. Tačno je, niko ne voli sankcije i to jeste mera koju niko ne priželjkuje, ali da ćemo možda morati da ih uvedemo i pitanje je trenutka kada ćemo mi to uraditi, odnosno procene nacionalnog interesa da se to uradi.

Ministar inostranih poslova i predsednik SPS je bio još konkretniji. On je rekao, u stvari, da će to biti onog trenutka kada to bude pogađalo našu privredu i kada to bude pogađalo ekonomiju i građane.

Znači, ovde se ne radi ni o kakvom principijelnom neslaganju, nego se radi samo o neslaganju sa ostatkom Vlade o proceni da li je nastao trenutak kada se uvode sankcije. To je i, takođe, ministar Dačić rekao ministru, odnosno ruskom ambasadoru u Republici Srbiji kada je rekao, prosto, da njegova izjava znači da taj trenutak nije došao. Mi sad treba da gatamo kada će doći, kada će Vlada proceniti i definisati da su nacionalni interesi ugroženi i kada će se uvesti sankcije.

Znači, slično, ministar Basta u ovom pogledu nije u potpunom neslaganju sa Vladom, samo što je njegova procena nešto drugačija, ali šta onda reći o stavu koji zaista jeste u suprotnosti sa ovom politikom koju smo čuli, da Vlada sprovodi, recimo, direktora BIA koji radi razne stvari, znači, od praćenja ruskih opozicionara, prisustva bezbednosnim skupovima u Rusiji, te svečano obećava da Srbija nikada, nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Da li je taj nestašni dečko koga je Vlada imenovala na jednu veoma važnu funkciju i u instituciju koja sebe reklamira kao najmoćniju i nepromenljivu, setimo se toga, njihove reklame za školu, za akademiju, binu, sve prolazi samo BIA ostaje.

Tako da, u stvari, on možda bolje zna od Vlade ili pretpostavlja da u BIA možda neko procenjuje da će i ova Vlada proći, a da će oni ostati.

Još jedan dodatni razlog koji se navodi u ovom obrazloženju i taj je zaista odličan, jeste da je ministar Basta javno pozivao ministre na ulicu, da protestuju protiv politike Vlade. To je zaista pohvalno za ministra Bastu, što naravno nije razlog da mi glasamo za njegov ostanak u Vladi, jer mi smo ponudili dosta jednostavnije rešenje. To rešenje je da Vlada traži razrešenje ministra Gašića, da Vlada smeni direktora BIA Vulina, da ova Skupština smeni članove REM, da članovi REM-a uvedu red u medijski prostor, tako što će najpre oduzeti frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, a onda možemo da razgovaramo o novim izborima.

Ovako je mnogo lakše i brže i, što je najvažnije, korisnije je za građane. Hvala.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov. Izvolite.

Važno je zbog građana Srbije da vide kako izgleda rasprava opozicionih stranaka, odnosno u ovom slučaju jedne opozicione stranke kada je predstavnik Vlade ovde iz SPS, kada je tačka dnevnog reda razrešenje člana Vlade koga je predložila JS, koji dolazi iz koalicije SPS-JS, ali to ne može bez pominjanja Aleksandra Vučića, i to je fascinantno.

Oni su toliko opterećeni predsednikom Vučićem da ne može čak ni nešto što apsolutno nema veze sa SNS i predsednikom Vučićem da prođe bez pominjanja predsednika Vučića i SNS.

Izvolite, Lazoviću, nešto dovikujete. Kažite?

(Radomir Lazović: Pogrešan govor.)

Pogrešan govor? Apsolutno pogrešan, čovek promašio temu, samo se okrenite, pa mu recite. Potpuno promašio temu, potpuno sam saglasan sa vama.

Oni očigledno imaju, kaže – pogrešan govor, i sad je meni jasno o čemu se radi, oni imaju spremne govore za različite situacije i sad je iz tog budžaka izvukao pogrešan govor, pročitao nam govor za bog zna šta. Priča čovek o predsedniku Vučiću. Čovek nema veze s ovim, niti je tačka dnevnog reda, niti ima bilo kakve veze sa tim. Ali, to sa druge strane govori nama jednu drugu stvar, da su i oni negde u dubini duše svesni da legitimitet predsednika Vučića, koji je na predsedničkim izborima dobio dva miliona i 300 hiljada glasova, a prvi iza njega dobije 670 hiljada glasova, je toliki da apsolutno moraju, negde iz podsvesti makar, da ga spomenu i da kažu nešto o njemu, iako on nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda.

Sa druge strane, ovo nama govori da apsolutno nisu spremni za ovu raspravu. U pet minuta je moglo da se kaže sve ono što je rečeno, a tiče se tačke dnevnog reda. Ponovo imamo čitanje i prepričavanje novinskih naslova, ali ako nešto mogu da pohvalim, bar danas ne čitaju crnu hroniku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo nekoliko stvari, obzirom da sam shvatio da je postavljeno u formi pitanja predstavniku Vlade.
Dakle, ja ne želim danas kao predstavnik Vlade da govorim o privatnom životu gospodina Baste, već o njemu kao ministru i kao delu Vlade Republike Srbije, odnosno kao što sam rekao, kolektivnom organu.
Ovde ne govorimo o tome da li je on bio dobar ili loš ministar privrede. O tome može da govori predsednica Vlade Republike Srbije. Svako od nas unutar Vlade Republike Srbije uvek je spreman da podnese odgovornost i položi računa za ono za šta je preuzeo odgovornost.
Ovde govorimo o delovanju koje je suprotno onome što je, kao što sam rekao, jasno definisana državotvorna politika Vlade Republike Srbije i ne bih, malo je gruba reč, znate, rekli ste – Vlada se drznula. Naravno da Vlada ima jasno definisanu politiku i da je tu politiku i te proklamovane ciljeve i načele… O tome je govorila predsednica Vlade tokom izlaganja ekspozea ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpuno je logično da se ta i takva politika koordinira sa predsednikom Republike. Dakle, razlog nije deo njegovog resora i ne govorim o tome da li je loš ili dobar ministar.
Kada je reč o onome o čemu ste, takođe, govorili - o sankcijama Rusiji, ja sam u uvodnom izlaganju jasno rekao da je Savet za nacionalnu bezbednost izašao sa jasnim i nedvosmislenim stavom, ali je tačno i ovo što ste rekli, o čemu je govorio i predsednik Republike i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, da ćemo svakako pratiti situaciju, uvek donositi odluke koje će biti u najboljem interesu građana. Nećemo dozvoliti da naši građani, ekonomija i razvoj trpe zbog bilo čega jer i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije smatraju da ne postoji viši interes. Kao što je predsednik više puta rekao, dakle, sagledaćemo gde je granica do koje možemo izdržati pritiske te vrste. Ponavljam, godinu i po dana je prošlo i Srbija nije promenila svoj politički kurs.
Slušali smo tokom izborne kampanje da će i SNS i SPS i JS da samo tokom izborne kampanje govorimo da nećemo uvesti sankcije Rusiji, da nećemo priznati nezavisnost tzv. Kosova i Metohije, a da ćemo odmah nakon izborne kampanje upravo to učini. Godinu i po dana je prošlo, političi kurs je nepromenjen, politika, kao što sam rekao, jasna i nedvosmislena.
Što se tiče spoljne politike, ona je potpuno jasno i precizno definisana. O spoljnoj politici je naročito bilo reči, ako se sećate, nakon odluke u Savetu Evrope i nagrade koju je Priština dobila od strane Saveta Evrope. Tada smo imali sednicu Vlade Republike Srbije zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i jasno definisali, rekao bih, šta je to što činimo i kako se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Svakako da nismo zemlja koja će zbog jednog glasanja promeniti odnose sa čitavim svetom, i to nikako ne smemo da dozvolimo, ne smemo da prekidamo odnose sa svima.
Znamo, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, da je većina članica EU za nezavisnost tzv. Kosova, pa smo i dalje na evropskom putu, ali kako se ponašamo u narednom vremenskom periodu? Kada je reč o ponašanju, oni koji su raspoloženi prijateljski ka Srbiji, i to su jasno pokazali na sednici Saveta Evrope, oni su ispred svih, njih daleko više poštujemo. U spoljnoj politici vodimo računa, pre svega, o bilateralnim odnosima, ne izlazimo iz granica recipročnosti. To se ne kosi… Naravno, zapravo, to se na neki način kosi sa prvim stavom naše strategije poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN o kojoj sam maločas govorio, ali ispunimo prvi, pa onda sledi drugi zadatak.
Ne moramo, dakle, sa previše emocija, kao do sada, da reagujemo kada je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu drugih država, jer druge države nisu pokazale takvu vrstu emocija kada je reč o Srbiji, konkretno na sednici Saveta Evrope. Dakle, ne moramo da štitimo po svaku cenu.
Nisu ove promene beznačajne, nisu tektonske, ali jesu suštinske i mi smatramo da je to fer i da je to odgovorno, pre svega, prema Srbiji, prema građanima Srbije.
Srbija, dakle, kao što sam rekao, nikada nije bila uzdržana po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. Sankcije su nešto drugo. To je naša politika. Spoljna politika jedne zemlje nije, kao što znate, priča za sebe, ona je deo sveukupne političke strategije naše zemlje i mora biti u skladu sa unutrašnjom politikom zemlje.
Ako je suština zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a jeste, onda je potpuno normalno da svi koraci koje preduzimamo i koje ćemo preduzimati u narednom vremenskom periodu upravo budu usmereni na pravo našeg naroda, na zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta i koliko je moguće reagovati u raznim međunarodnim organizacijama. Naša odbrana je kako, dakle, glasaju u tim međunarodnim organizacija.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Balint Pastor.
(Radomir Lazović: Replika.)
Niste spomenuti, ni jedan, ni drugi. Vrlo smo pažljivo pratili, tako da vas molim…
(Radomir Lazović: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Niste spomenuti ni na jedan način, apsolutno, imenom, prezimenom, niti ime, prezime poslanika, niti naziv stranke, niti bilo ko od vaših…
(Radomir Lazović: Možemo li stenogram da pogledamo?)
Možemo, naravno, uvek stenogram da pogledamo.
Reč ima Balint Pastor.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati predlog za razrešenje dosadašnjeg ministra privreda gospodina Radeta Baste i dozvolite mi da u samo nekoliko rečenica obrazložim zbog čega će tako poslanička grupa SVM postupiti.

Po našem Ustavu u Republici Srbiji važi čist parlamentarni sistem državne vlasti. U čistom parlamentarnom sistemu državne vlasti ministre, članove Vlade predlaže mandatar. Član Vlade odgovara za svoj rad predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini. U ovom slučaju je predsednica Vlade predložila razrešenje dosadašnjeg ministra privrede sa funkcije i u ovakvim situacijama je to jedno tehničko pitanje. Da je ministar privrede podneo ostavku, Skupština o ovom pitanju i ne bi trebala da raspravlja, ali pošto on nije podneo ostavku, a predsednica Vlade je podnela predlog za razrešenje dosadašnjeg ministra privrede, Narodna skupština treba da se izjasni o tome pitanju. Jedino je Narodna skupština organ koji ima nadležnost da razreši ministra privrede u ovom slučaju ili bilo kog člana Vlade.

Da je po našem Ustavu u Srbiji kancelarski sistem, kao što je npr. u Nemačkoj ili u Mađarskoj ili u nekim drugim državama, Skupština i ne bi trebala da raspravlja o razrešenju ministra, već bi predsednik Vlade mogao, u ovom slučaju predsednica Vlade bi mogla da razreši ministra i bez odobrenja Narodne skupštine. Pošto je Srbija zemlja sa čistim parlamentarnim sistemom državne vlasti, Narodna skupština je jedini organ koji ima nadležnost da izabere i da razreši bilo kog člana Vlade.

Zašto sam rekao da je ovo tehničko pitanje? Ovo je tehničko pitanje zbog toga što je predsednica Vlade predložila razrešenje ministra na predlog JS iz koje stranke je i izabran za ministra dosadašnji ministar privrede. U saglasnosti sa predsednikom SPS, pošto su te dve stranke zajednički nastupile na izborima, to je bio jedan politički predlog, kao što i treba da bude, u skladu sa koalicionim sporazumom, a predsednica Vlade je to formulisala na način kako je to predviđeno Ustavom. Zbog poštovanja koalicionih odnosa, zbog poštovanja nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa SVM će glasati za taj predlog.

Interesantno je što su se već određene opozicione poslaničke grupe izjasnile da neće podržati predlog za razrešenje ministra. Ne znam da li postoji jedna država u svetu u kojoj opozicija ne glasa za razrešenje člana Vlade, ali u Srbiji je to tako.

Mi ćemo glasati za razrešenje dosadašnjeg ministra zbog tih tehničkih razloga o kojima sam govorio i iz još jednog razloga, a to je da po našem Ustavu Vlada organ koji vodi politiku. Uvođenje ili ne uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji je svakako jedno vrlo bitno političko pitanje i po tom pitanju treba da postoji jedinstvo unutar Vlade Republike Srbije. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali o krucijalnim, strateškim pitanjima ne može da bude soliranja u Vladi. Zbog toga ćemo isto da podržimo Predlog predsednice Vlade.

Na kraju da kažem, mi se u potpunosti slažemo, trenutno, kao što smo se slagali u ovih prethodnih godinu i po dana sa stavom Vlade da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji zbog toga što smatramo da bezbednost građana treba da bude na prvom mestu i ta bezbednost bi svakako bila ugrožena u energetskom i još nekim pitanjima ukoliko bi Srbija uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Iako se mi naravno zalažemo od osnivanja SVM za naše punopravno članstvo u EU, trenutno ova dva pitanja nisu i ne mogu da budu povezana.

Rekao sam, bezbednost treba da bude na prvom mestu, bezbednost u energetskom smislu, ali i bezbednost u svakom drugom pogledu. Još jednom bih želeo da apelujem na Vladu Republike Srbije, pošto je tu ministar Milićević, da Vlada vodi računa i o bezbednosti građana u vezi migrantske krize. Puno puta smo o tome razgovarali, rekao sam to prethodnih dana i ministru unutrašnjih poslova i predsednici Vlade, nije normalno da se građani Subotice i još nekih gradova i naselja u Srbiji bude na rafalnu paljbu migranata.

Puno toga je učinjeno, mnogo je u većoj meri policija i Žandarmerija prisutna na terenu, zahvaljujemo što je to tako, ali apelujemo još jednom da se obezbedi bezbednost građana u svakom pogledu, pa i u tom pogledu.

Još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će glasati za predlog predsednice Vlade za razrešenje dosadašnjeg ministra privrede. Zahvaljujem.