Sve to znamo već napamet. Znači, baš sam na to mislio kada sam rekao da neće sada Radomir Lazović da ukaže na član 106. i pored onakvog izlaganja Aleksandra Jovanovića. Jel vidite Jovanoviću koliko sam bio u pravu? I svaki put uvek isto. I sve tako. Znači, kad govorite vi, kad govori Radomir Lazović i bilo ko sa te strane za Radomira Lazovića član 106. ne postoji. Uverili ste se.
Hoćemo da glasamo za to 100.?
(Radomir Lazović: Nema potrebe.)
Dobro.
Reč ima ministar Vesić. Jel opet nema potrebe, jel čujete Jovanoviću?
Izvolite gospodine ministre.

Ja cenim energiju i cenim to što neko unosi emociju samo kada pričamo o zakonima treba da imamo znanje. Sve ono što ste gospodine Jovanoviću sada rekli povodom Zakona o planiranju i izgradnji ne odnosi se na Zakon o planiranju i izgradnji već na Zakon o rudarstvu i ideološkim istraživanjima. Tako da, Zakon o planiranju i izgradnji ni na koji način ne tretira rudarstvo za to, inače postoji poseban zakon i ovaj zakon koji je danas, postojeći zakon o izmeni i dopuni zakona koji su danas na dnevnom redu apsolutno se ne primenjuju na bilo kakav akt koji se tiče samog rudarstva. Tako da bi bilo jako dobro da sledeći put naprosto pročitate zakon i da znate o čemu mi ovde pričamo.
Ovo što ste vi rekli jeste možda mesto za poslaničko pitanje, da o tome dobijete odgovor, ali nije mesto za raspravu o Zakonu o planiranju i izgradnji. Kao što juče mogu da razumem da ste napravili grešku kad ste rekli da je u parku u Aranđelovcu srušen objekat koji su izgradili Karađorđevići, u stvari izgradili su ga Obrenovići. Ovo kažem zato što i žao mi je što kažete da je juče javno slušanje bilo farsa zato što sam ja bio veoma radostan što ste vi učestovali na javnom slušanju, bili ste koliko sam primetio skoro sve vreme tamo. Znači da vam je bilo zanimljivo, pa smo mogli jedne druge da čujemo, žao mi je, rekao sam i tada što je održano dan ranije, ali tada je zakazana sednica Skupštine, ali i ako je bila farsa, kako vi to kažete očigledno vam je bila korisna, jer smo razgovarali, čuo sam neke vaše argumente, odgovorili smo na neka pitanja i mislim da to jeste suština javnog slušanja i zato smo ga i održali.
Tako da ste strane ja stvarno mislim da bi bilo veoma dobro da kada pričamo o Zakonu o planiranju i izgradnji, ne pričamo o drugim zakonima koji nisu na dnevnim redu, a postoje i drugi instituti kako možete da dobijete odgovor na to pitanje.
Inače, ja sam očekivao da ćete vi podržati, ne vi, nego i većina poslanika, bez obzira da li su iz vladajuće većine ili opozicionih redova podržati ovaj zakon. Između ostalog, zato što usvajanje izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i ukidanje, zakon leksa, odnosno Zakona o infrastrukturi znači da ćemo mi moći da zatvorimo Poglavlje pet, pregovora o pristupanju EU koji se odnosi na javne nabavke, što znači da ćemo Klaster jedan moći da zatvorimo. To je jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se ukida ovaj zakon i zbog koga se menja i izvršavaju se izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.
Očekujem da se podrže i železnički zakoni, Zakon o železnici, zakon o interoperabilnosti železničkog sistema, jer zakon o inteoperabilnosti znači da mi usaglašavamo sve naše propise sa EU kada je u pitanju železnički saobraćaj, što nam omogućava da zatvorimo Poglavlje 14 koje se tiče transporta u pregovorima sa EU i da Poglavlje 21 koji se tiče transservisnih mreža takođe zatvorimo. Tako da su ovi zakoni veoma značajni i veoma važni za pristupanje Srbiji EU. Pretpostavljam da je to cilj većine poslanika u ovoj Skupštini i da oni koji se zalažu za pristupanje EU treba da između ostalog da podrže ove zakone.
Da ne govorim o tome da se u samo Zakonu o planiranju i izgradnji između ostalog usvaja više evropskih direktiva. Jedna od njih je ona koja se tiče energetskih pasoša, odnosno prodaja nekretnina kroz energetske pasoše, odnosno energetska efikasnost. To je Direktiva 13, o zgrada EU koja se potpuno primenjuje. Znači primenjuje se šest evropskih direktiva i to je nešto što je značajno svima.
Kao što sam očekivao da oni koji se zalažu za ekologiju podrže recimo to što ubuduće, ako budu usvojene izmene i dopune ovog zakona više neće moći da se grade objekti čija je bruto površina više od 10.000 kvadrata, bez sertifikata zelene gradnje. O tome smo pričali juče vi i ja na javnom slušanju. Sertifikati zelene gradnje su međunarodni sertifikati, sertifikati koji omogućavaju da se gradi sa ekološkim materijalima, koji garantuju energetsku efikasnost. To je nešto za šta bi trebalo svi da se zalažemo i to je nešto što bi zaista svi trebali da podržimo.
Pričali smo juče o tome da će u buduće prilikom prijave radova morati da se daje garancija za štetu trećim licima, što mislim da se svi slažemo da je bio slučaj u dosadašnjoj praksi koji treba da se prevaziđe. Da neko ko potencijalno bude oštećen zbog nečije gradnje ima odakle da naplati štetu. Izmenama i dopunama ovog zakona će se između ostalog, što je vrlo važno za našu ekologiju i zaštitu životne sredine uvesti da prilikom dobijanja upotrebne dozvole će svako morati da da dokaz o kretanju građevinskog otpada. To znači da ćemo samim tim smanjiti sigurno 50, 60, možda i 70% deponija građevinskog otpada, jer ubuduće onaj ko je investitor neće moći da dobije upotrebnu dozvolu, ako onaj ko mu vozi građevinski otpad ne donese dokaz da je taj otpad predao ovlašćenom operateru. To su važne i dobre stvari, koliko ja razumem za sve nas.
Tako da sam očekivao da pričamo o tim stvarima, a pričali smo o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima i druga stvar. Znate opštine su te koje usvajaju planove i opštine su te koje odlučuju na svojoj teritoriji u skladu sa višim urbanističkim planovima šta može da se radi na njihovoj teritoriji. Takođe veoma brzo će se pred poslanicima Narodne skupštine naći predlog prostornog plana Republike Srbije. To će biti treći plan koji usvajamo u istoriji Srbije i to će tada biti prilika da pričamo o tome šta je sve gde predviđeno i kako možemo da zajednički uvidimo i zajednički sagledamo razvoj Srbije.
Tako da, kažem, sve što ste rekli, ne tiče se zakona koji je na dnevnom redu. Ne znam šta bih vam na to odgovorio, osim moje koleginice Đedović koja će vam odgovoriti sasvim sigurno, ali vas molim da zaista pričamo o onome što je na dnevnom redu i kada pričamo o nekom zakonu da naprosto znamo o čemu pričamo.
Inače, što se tiče vaše želje i toga da cenite šta sam uradio, znate ne bavim se ja samo građevinarstvom. Evo, recimo vi ste radili vremenom u KPGT, kod gospodina Ljubiše Ristića i između ostalog kada sam bio na javnoj funkciji u Beogradu, Grad Beograd je preuzeo KPGT Ljubiše Ristića. To je postalo gradsko pozorište i tako smo ga zaštitili i tako će to pozorište nastaviti da živi onako kako zaslužuje. Tako kada pričate o nekome šta je ko uradio, pogledajte da sagledate ovaj moj savet, ipak sam duže u politici od vas, probajte da sagledate šta je sve ko radio. Probajte da ne vidite u svemu zaveru i pokušajte da se obavestite o stvarima o kojima pričamo. Mislim da kada bismo tako svi radili, da bismo zaista mogli da govorimo na bolji način o zakonima.

Hvala.
Reč ima ministarka Dubravka Đedović.

Hvala.
Moram da se složim da trebamo da imamo adekvatne informacije da bi mogli uopšte da pričamo na zdravim osnovama, a ne sa paušalnim informacija i sa poluinformacijama. Pokušaću u interesu svih građana Republike Srbije da pojasnim situaciju što se tiče sela Mazgoš. U selu Mazgoš se ne vrši eksploatacija uglja, već se vrši potencijalno istraživanje eksploatacije uglja. Nekada tu jeste vršena eksploatacija, u manjem obimu. Sada postoji istražno pravo. Kompanija koja ima istražno pravo je ispunila sve zakonom propisane uslove da vrši istraživanja.
Selo Mazgoš pripada opštini Dimitrovgrad i na granici je sa Bugarskom, u isto vreme sa druge strane granice na teritoriji Bugarske se vrši više godina i decenija eksploatacija uglja i to aktivno, za razliku od Republike Srbije.
Ono što moram da naglasim to je da sve što je u fazi istraživanja ili gde se istraživanja vrše u određenom obimu ne može se govoriti o potencijalu i eksploataciji, ne može se govoriti ni o budućim otvaranjima rudnika. Ono što moram da navedem je to da izvedena geološka istraživanja u manje od 10% slučajeva zapravo dovedu do otvaranja rudnika zbog zapravo nemogućnosti utvrđivanja bilansnih rezervi mineralnih sirovina, a kada su u pitanju metalične mineralne sirovine taj procenat je ispod 5%. Tako da istražna prava ne znače automatsko otvaranje rudnika, to naravno treba da se potvrdi kroz veliki broj radnji koje treba da se izvrši pre nego što i naravno relevantnih dozvola pre nego što do otvaranja rudnika može uopšte da dođe.
Ono što takođe želim da naglasim, to je da sve kompanije koje vrše eksploataciju mineralnih sirovina na teritoriji Republike Srbije moraju se pridržavati zakonom propisanih uslova i mera koje zapravo definiše Ministarstvo zaštite životne sredine, a to kroz studije o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu, u okviru koje se obrađuju uticaj na izvorišta, na podzemne vode, na vodotokove i tako dalje i uslova koje definišu Zavod za zaštitu prirode Srbije, ali i nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Tako da u slučaju istražnih prava naravno, određeni drugi propisi postoje. Ukoliko neko smatra da se vrši nelegalna eksploatacija može naravno da se obrati nadležnim organima koji sam sasvim sigurna mogu da ispitaju tako nešto. Što se tiče Ministarstva rudarstva i energetike, postoje relevantne inspekcije. Takođe, ukoliko su potrebne dodatne informacije bilo kome od narodnih poslanika, ministarstvo će uredno odgovoriti kao što odgovara na sva poslanička pitanja a ukoliko postoji osnova i za vanredni inspekcijski nadzor, apsolutno ćemo to uraditi i obratiti posebnu pažnju kao i do sada. Hvala.

Hvala vam. Bio je čist odgovor, nema osnova za dalju polemiku ovde.
Reč ima Dragan Nikolić.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo iz Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici i poslanice, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, ja danas popodne nemam sreću, a bio sam srećan izjutra jer je ovde bila gospođa Ana Brnabić. Očekivao sam da konačno posle oktobra meseca prošle godine se suočimo, popričamo malo, zatražimo još jednom izvinjenje stranci kojoj pripadam, zato što je prilikom iznošenja svog ekspozea iznela niz neistina na račun Srpske stranke Zavetnici. Pa, sam probao preko nekih ministara, probao sam preko gospodina Siniše Malog da joj prenese da dođe da se izvini i sada zbog toga molim, ministra Ivicu Dačića, da prenese Ani Brnabić da dođe konačno i učini to malo izvinjenje. Mi ćemo ga prihvatiti kao časni ljudi, ali mislim da je potpuno u redu sa njene strane, jer je ona neko ko vodi ovu Vladu i koja je odgovorna za niz mera koje treba da se nadalje preduzmu. Ko zna, možda ćemo nekada nešto i podržati, mada nisam siguran.

Nekako mi se čini da možda nije ona otišla da donese majice - i ja sam bot, jer vidim da neki ministri se slikaju radosni i nasmejani u tim majicama ismevajući čak i onu jadnicu iz Surdulice kojoj zaista nije ni do smeha ni do radosti, kojoj su naloge da napada političku konkurenciju davali ljudi poput vašeg državnog sekretara za sve i svašta. Bio je za privredu, sada je za saobraćaj, ko zna gde će dalje ali posao je bio da se napadne politička konkurencija na najgori mogući način.

Toj ženi iz Surdulice direktor elektrane, postao Don Žuan pod stare dane, pa je slao neke poruke ljubavne sadržine, mislim da je to više nego sramota za sve nas. Međutim, kada sam jutros video koliko vas ima na okupu, tačno sam znao i da nisam čitao dnevni red, da će biti nekakvi zajmovi, da će se ovde predlagati uzimanje kredita i bio sam potpuno u pravu. Dobili smo predlog za dnevni red od 30 tačaka, od tih 30 tačaka 12 su zajmovi. Zajmovi kada saberete sve ono što će biti zadužen svaki građanin Republike Srbije, odnosno Republika Srbija, to će biti još milijardu i 200 skoro, milijardu i 300 miliona eura.

Nije problem kod tih kredita što se uzimaju, nego je problem što treba da se vrate. Problem je što na te kredite ide kamata, jer nema besplatnog ručka. To što vi nama stalno predlažete da usvajamo predloge za novo zaduživanje, mi smo evo, upoznali sve banke koje daju kredite, a ja mnoge banke nisam ni znao niti je javnost Srbije bilo šta o njima znala, sada znamo sve banke, buvkalno. Ne znam koju banku vi niste zazvonili na njihova vrata i zatražili kredit, od svih banaka svetskih i onih koje imaju svoje filijale ovde u Srbiji. Reći ćete vi kako su to razvojni krediti, kako ćemo mi sa tim kreditima da napredujemo. Hoćemo, u ovom trenutku dok ste vi na vlasti, a šta će biti kada dođe vreme da se vraćaju, vraća će ih verovatno neko drugi.

Mi smo danas ovde takođe čuli od ministra Vesića mnogo ružnih stvari o tome kako su neki ljudi kao recidiv komunizma dali nekakve ideje da se ovaj zakon koji kaže o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o konverziji zemljišta iz zemljišta koje se koristi u zemljište koje će biti nečije vlasništvo, da su to recidivi prošlosti, pa je pominjan tu i Lenjin, i Marks, i Engels i tome slično. Pitam vas, a interesuje me da li su svi ovi ljudi koji su sudije Ustavnog suda Srbije na čelu sa doktorom Dragišom Slijepčevićem, doktorkom Oliverom Vučić, doktorkom Marijom Drašković i tako dalje, sve ljudi koji su za komunizam. Da li su to ljudi koji su rekli da ovakva izmena i dopuna zakona je protivna Ustavu i protivna je javnom interesu. To znači da ako mi u ovoj Skupštini budemo usvojili ove izmene i dopune koje forsira gospodine Vesić, da će pred Ustavnim sudom biti proglašen neustavnim i na taj način ćemo brukati i ovu Skupštini, a dati lažnu nadu ljudima koji misle da će dobiti nešto besplatno, nešto što će prerasti u njihovu svojinu, a kada imate svojinu onda to možete i da prodate.

Mnogima se davala lažna nada. Mnogima se i sada daje lažna nada i zato oni to zemljište nisu otkupili iako su mnoge firme kroz privatizaciju ili kroz izvršenje dobili za jeftin novac, ali su kupili firme, kupili su preduzeće. Ako je registrovano u APR-u, a nisu kupili zemljište niti su mogli da ga kupe, jer je to državno zemljište, to nije zemljište te firme.

Nadalje, znači Ustavni sud je nešto što vi ne poštujete, njihove i njegove odluke su za vas potpuno nešto irelevantno. Vi ste ismejali bukvalno kompletan Ustavni sud Srbije koji je zauzeo stav da su ove odredbe suprotne javnom interesu, suprotne su Ustavu.

Da je tako, hajde što ovi što kažu nisu vaši ljudi, pa možete i da ih i ne slušate, ali vi imate i mišljenje Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije. Mišljenje je dato 8. maja 2023. godine na predlog koji ste vi ovoj Skupštini dali, a na odluku koju ste doneli 4. maja 2023. godine.

Neću biti maliciozan, mada bih mogao da budem, 3. maja 2023. godine smo imali najveći masakr u Srbiji posle Drugog svetskog rata, kada je dete ubilo decu, svoje školske drugove i kud baš sutradan da Vlada zaseda i da donese ovakvu odluku, a Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, dakle, to je vaše telo je isključivo rekao isto što i Ustavni sud, isto potpuno, a to je da je suprotan javnom interesu i da je protivan Ustavu, da je neustavan i samim tim vas zamolio da ovaj predlog povučete.

Džabe sve te vaše slatke priče i obećanja, mnogo smo ih mi slušali, ali ja mislim da vi, gospodine Vesiću, negde od 2005. godine propagirate ovako nešto. Mislim da ste čak nekome i obećali da ćete to, kako se narodski kaže, progurati i dobiće oni mnogo toga za ništa.

Dobiće mnogo toga za ništa. Neće platiti državi, odnosno sada opštinama ono što treba da plate, kupoprodajnu cenu, znači, punu kupoprodajnu cenu, ali zato ćemo da uzimamo kredite, pa ćemo iz kredita da finansiramo mnoge aktivnosti, a kada dođe vreme za naplatu tih kredita, onda ćemo svi da se hvatamo za glavu i da kažemo – jao, šta bi, ko to uze, ali taj neko će biti daleko odavde.

Ne znam, možda neka podsvest radi, pa uzimate i predlažete da uzmemo kredit za zatvorske objekte u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici. Ne znam da li je to nešto iz podsvesti, nešto što neko hoće ili neće, plaši se toga? Nije mi jasno, 30 miliona evra tražimo da bismo obnovili zatvore? Sve te zatvore i tih 30 miliona treba da plate i da vrate građani Srbije, a gradiće se samo u Kruševcu i samo u Sremskoj Mitrovici.

Dalje, niste razmislili da u Pirotu nemate pritvorsku jedinicu. Imate viši sud, imate osnovni sud, a nemate pritvorsku jedinicu. Svi pritvorenici su u Nišu. Odvoze se i dovoze se. Prave se ogromni troškovi, a građani Pirota su na taj način diskriminisani, jer se radi o jednom velikom, ozbiljnom gradu, gradu koji je na granici prema Bugarskoj i koji ima veoma veliki broj pritvorenika. Međutim, i to nekome znači. Neko je to hteo verovatno da bi napravio još neki politički poen.

Nadalje, hteo sam samo da pitam ministra Vesića, kada je on već tu, da li zna da put između Vranja i Leskovca, pa preko Poljanice je ucrtan, imate ga na „Guglu“ i mnogi su pošli automobilima, mnogi su pošli i nisu našli gde je taj put zato što on ne postoji, gospodine Vesiću i svi ljudi se tamo pitaju kako nešto može da bude upisano, ucrtano, a da ne postoji.

Na kraju, hteo sam nešto što je sve nas pogodilo iz stranke. Ne tiče se Vlade, ali se tiče svih nas. Izvesni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić je neki dan izjavio - NATO je nedovoljno intervenisao 1999. godine, srpski fašizam je izuzetno rasprostranjen, a politika genocida kontinuelna, Savahudin Dinko Gruhonjić.

Mi iz stranke Zavetnika zaista pozivamo pravosudne organe, najpre tužilaštvo, jer smo sigurni da ovde ima svih bitni elemenata krivičnog dela, da procesuira i krene u postupak protiv ovog profesora, da se katedra oduzme, jer ako nam takvi ljudi budu trovali omladinu, ovakvim lažima koje su ne samo laži, nego veoma opasne u ovom trenutku u kome se Srbija nalazi, neće na dobro da izađe.

Nadam se da će Srbija da se dozove pameti, da konačno ne jedu srpski hleb oni koji nas ujedaju, koji nas napadaju, koji su protiv nas i koji udaraju na interese ovog naroda, ove države i koji za nas koji smo u dva rata doživeli genocid, koji smo proganjani i koji smo se borili protiv fašizma, sada bivamo proglašeni za narod koji čini genocide, za narod koji je fašistički.

Mogu da kažem samo par reči. Ja sam advokat. Ja sam otac, deda. Ja sam unuk od dede, praunuk od dede koji se borio i u Prvom i u Drugom svetskom ratu i neću dozvoliti da bilo ko kalja ugled ove države, ovog naroda i želim da i ova Skupština pre ili kasnije donese posebne propise kojima će biti zabranjeno, zato što Republika Srpska u ovom trenutku donosi zakon kojim će se štititi od spoljnjeg neprijatelja, a mi moramo da donesemo zakon kojim ćemo se štiti od unutrašnjeg neprijatelja.

Hvala vam.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Gospodine Nikoliću, bio jednom jedan profesor na Pravnom fakultetu koji je imao običaj da kaže "mnogo priče, a malo znanja".
Moram da vam kažem da sam zapanjen da vi kao advokat toliko malo pokazujete znanja kada su u pitanju pravne posledice ovog zakona, da zaista počinjem da sumnjam kako vi svoj posao radite.
Inače, kada pričate o tome da li je neko od nas nekome nešto obećao, samo da vam kažem da nama niko nije bacio bombu pošto nikom ništa obećali nismo.
Kada čitate imena sudija Ustavnog suda, samo da vas podsetim da se gospođa ne zove Drašković, već Marija Draškić i to bi kao advokat, takođe, trebalo da znate kada pričamo o Ustavnom sudu.
Inače, neverovatno je da vi kao advokat ne razumete i ne umete da protumačite odluku Ustavnog suda, koja inače ne može da se odnosi na ovaj slučaj, pošto je doneta pre devet godina i to takođe pokazuje neko elementarno neznanje.
Odluka Ustavnog suda je jasna i glasna i kaže: ukoliko ste kao država doneli odluku da naplaćujete konverziju, ona mora da bude po tržišnim uslovima, jednaka za sve, a vaše pravo je da donesete tu odluku ili da je ne donesete.
Prema tome, ne tumačite pogrešno Odluku. Nadam se da to radite samo zato što ne znate, a ne zato što to radite namerno, jer kao advokat trebalo bi da razumete makar odluke sudova.
Moram takođe da vam kažem da mi je neverovatno da kao advokat ne znate za član 102. Zakona o planiranju i izgradnji, koji se inače nalazi u svim zakonima o planiranju i izgradnji od 2003. godine, koji inače propagira princip jedinstva nepokretnosti, što znači da kada kupujete objekat, kupujete i zemljište ispod objekta i to bi takođe trebalo da znate, a vidim da ne znate.
Takođe, kao advokat trebalo bi da znate da Savet za borbu protiv korupcije ne može da oceni da li je nešto ustavno ili nije.
Ne pozivajte se na organe čiji posao nije da ocenjuje ustavnost. Zna se ko u ovoj zemlji jedini može da ocenjuje ustavnost, a to je Ustavni sud.
Prema tome, ne pričajte i ne uzimajte ono što je Savet za borbu protiv korupcije napisao, ne učestvujući naravno u javnoj raspravi, a to je sada manje važno i nije to pitanje za nas ovde, već ukoliko smatrate da je zakon neustavan, znate koji je put, mada sumnjam, kako razumete zakone, da ćete tu žalbu dobro napisati.
Ono što mene najviše zbunjuje nije to što vi branite Kardeljevu politiku i odluku. To nema veze i to sam malopre rekao ovim drugima što sede sa vama. Nije mi jedna stvar jasna. Kako je moguće da vi ne znate da je najveći broj lokacija koje će sada moći da budu puštene u promet, jer se ukida konverzija, u stečaju i da to nema nikakve veze ni sa kakvim vlasnicima firmi.
Da znate nešto o tome, znali biste, recimo, da sve izbeglice koje žive u Altini, u Busijama, u Grmovcu, u svim tim naseljima, Plavim horizontima, oko Beograda, ne mogu da legalizuju svoje kuće zato što se ta zemlja nalazi u stečaju u različitim poljoprivrednim bivšim kombinatima, iako su gradili kuće pre 20 godina i pre 25 godina i 17 godina, imali bi mogućnost da legalizuju po sadašnjem zakonu bez ikakvih problema, ne mogu da legalizuju jer ne mogu da reše imovinu, zato što su ta preduzeća u stečaju i zato što je neko iz lične osvete, tadašnji predsednik Tadić, uveo konverziju da bi se osvetio onim tajkunima sa kojima nije bio u dobrim odnosima. E, zato ti ljudi i dan danas ne mogu da legalizuju svoje kuće.
Pa, razmišljajte malo o posledicama tog zakona da će recimo ukidanje konverzije omogućiti da se izvrši legalizacija u Altini, svim onim ljudima koji su pobegli u „Oluji“ i koji su izgradili kuće ne pre godinu dana i ne pre dve godine, na koje se ne odnosi ova izmena Zakona o legalizaciji, odnosno o ozakonjenju, već pre 10 godina i koje sve uslove imaju da se legalizuju, samo jedan nisu imali, ne mogu da reše problem imovine. A zašto ne mogu da reše problem imovine? Pa, zato što je neko smislio nakaradni institut koji ne donosi nikakvu korist zemlji, osim što koči razvoj privrede i zato što stečajni upravnici nemaju novca, niti poverioci žele da ulože u proces konverzije, niti to mogu da urade, pošto niko ne zna od njih kako bi to uradio i zato stoje i zato su njihove kuće na zemljištu koje su kupili, znači kupili, čak nisu nesavesmo ušli na to zemljište, nego im je neki drugi državni organ, u ovom slučaju organ lokalne samouprave, kao što to dobro znate, prodao tu zemlju, ne mogu da se legalizuju, jer se ona vodi na neki PIK koji je u stečaju i koji je u konverziji.
Rekli ste malopre jednu stvar za koju ne mogu da verujem, nadam se da je lapsus, da je sve to državna zemlja. Državna zemlja, gospodine Nikoliću, ne može da bude predmet konverzije, shvatite to. Samo zemlja koja je u vlasništvu, osnivačkom kapitalu preduzeća, ne državna, gospodine Nikoliću. Kad već pričate o nekom zakonu, pročitajte ga, hajde, samo ga pročitajte, ništa više, samo to, samo malo uložite napor, pročitajte zakon i pošto ste pravnik, hajde samo malo razmišljajte, da ne pričate stvari koje nisu istinite.
Prema tome, donosimo ukidanje konverzije, između ostalog, i da bi oni koji su izbegli, koji žive u Altini, mogli da se legalizuju. A vi ćete ostati zapamćeni da ste protiv toga i to vama neka služi na čast, ne što podržavate ovaj Kardeljev princip upravljanja zemljištem, hajde ostavimo to po strani, to mogu da razumem, prošlo vremena, mnogo njih i ne zna ko je Kardelj, nego vi to sprečavate.
Prema tome, ne pričajte, kad već pričate o posledicama, onda pričajte o svim posledicama, a jedna od posledica ukidanja konverzije je i ova. I ne pričajte o tome da je neko ko nije nadležan doneo odluku da je neka odluka neustavna. Zna se ko u ovoj zemlji, koja je uređena, zna se ko donosi takvu odluku.
Nadam se da je ovo samo vaša želja i da ste sve ovo uradili samo iz vaše želje, da se, eto, dopadnete svojim biračima, a ja pretpostavljam da među tim ljudima koji će se, ili klijentima, moguće je i to, ali ja pretpostavljam da će se među tim ljudima koji će sada moći da se legalizuju i da koriste, između ostalog, to što više nema konverzije, da reše svoja životna pitanja, pretpostavljam da tu može da ima neko ko je glasao i za vas i nemojte tim ljudima da se svetite zato što ne volite ovu Vladu, zato što je ova Vlada hrabra bila da predloži nešto što je inače nonsens koji je postojao u celoj bivšoj Jugoslaviji, samo u Srbiji i nigde više, i koči razvoj zemlje i to svi znamo da se dešava, ali važno da smo protiv. Ja ne kažem, opozicija ste, možda ne želite da glasate za, ali nemojte ono što je dobro da napadamo i nemojmo da govorimo o tome da je to državna zemlja, nije državna zemlja. Nije državna zemlja.
Kao što sam čuo pre neki dan, priča se o Beogradskom sajmu, inače imovina Beogradskog sajma je imovina Republike Srbije i to može svako ko ode u APR da pogleda, jer je Srbija dobila spor sa Sajmom i onda samo treba malo mozak uključiti i pokazati da državna zemlja ne može, gospodine Nikoliću, da bude predmet konverzije, samo ono što je u osnivačkom kapitalu preduzeće.
Izvinjavam se ako sam oštar, ali zaista mislim da treba da pričamo na taj način. Ja sam stvarno očekivao da vi kao advokat to bolje razumete, da bolje razumete ko može da kaže da li je nešto ustavno ili nije, da bolje razumete šta može da bude predmet konverzije. Evo, piše vam u postojećem zakonu. Ne može državna imovina da bude predmet konverzije. Kao što po postojećem zakonu sva imovina, sva zemlja ispod objekta i sva zemlja za redovnu upotrebu nije predmet konverzije, a u 94% slučajeva u kojima je urađena konverzija je to se tako pokazalo.
Prema tome, zašto zadržavati institut koji nam je doneo 30 miliona evra za 12 godina? Evo, sad da ostavimo da je uveden u najboljoj nameri, čak i to hajde da kažemo, ali čemu, jer se pokazalo da ne funkcioniše? Zašto zadržavati institut koji ne donosi prihode, koji koči dalji razvoj i koji, između ostalog, ne rešava ni ove životne situacije, kao što je, recimo, kao što su PIK-ovi u Altini, u Busijama, u Grmovcu, na Plavim Horizontima. Imate toga i po Borči. Siguran sam i na mnogim drugim mestima u Beogradu, ali za ova mesta znam, zato što ti ljudi koji žive u Altini i na Plavim Horizontima nisu ušli na tuđu zemlju i ogradili, nego su uzeli i platili tu zemlju tada opštini Zemun, platili i dobili ljudi zemlju i izgradili kuće. Nisu oni krivi što nisu legalizovali, jer oni nikog prevarili nisu.
Sad im ovim zakonom, između ostalog, i to omogućavamo. Nadam se da vi bar računate da je dobro što smo njima pomogli, ako ne verujete da je dobro što se ovaj zakon donosi.
Tako da vas molim, zaista, sledeći put da kao pravnik stvarno baratamo činjenicama, jer mnogo toga što ste rekli, nažalost, nisu činjenice. Nadam se da je to rečeno u žaru borbe ili kako već, nije važno, ali ovo je dobra stvar. Ovaj institut ne donosi efekte. I nemojmo da pričamo o tome kako tumačimo odluku Ustavnog suda. To sam čuo i od nekih vaših kolega i na javnom slušanju. To nije tačno, to zaista nije tačno. Na kraju krajeva, i da ste u pravu, zna se ko donosi odluku o tome. I kako sud bude rekao, tako će uvek biti.
Prema tome, ne govorimo o državnoj zemlji. Državna zemlja nije predmet konverzije nikada mogla da bude. Ona može da se proda preko Direkcije za imovinu, kako već to ide po zakonom uređenom postupku i to je to.
Čitam da se priča da se zakon donosi zbog Sajma. Sva imovina Sajma je državna imovina, sva. Nema šta tamo, nije predmet konverzije, ne može nikad da bude predmet konverzije. Zato je konverzija nula na Sajmu, jer ne postoji.
Izvinjavam se ako sam bio malo oštriji, ali zaista mislim da treba da pričamo sa argumentima i zaista mislim da ne treba da pričamo o tome i nadam se da ćete vi podržati da izmenama i dopunama ovog zakona ljudi u Altini legalizuju kuće. Evo, ne morate da podržite što će moći da se gradi na drugim mestima, vi imate neku sumnju, jer kažete neko je nekom nešto obećao. Evo, ja obećao u Altini pre šest godina da ću da pomognem da se legalizuje, obećao tim ljudima. Evo, pokušavam da izvršim obećanje. Ako možete da mi pomognete, ja bih bio srećan. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, kolega Nikolić.

Evo, gospodine Vesiću, priznajem da apsolutno ništa ne znam, ništa ne razumem i ja sam jedan od onih advokata u Srbiji koji radi preko 35 godina u ovom poslu, ovoj branši. Raspitajte se jer može da se desi vrlo skoro da će vam trebati advokat, pa vidite koga ćete da angažujete. Evo, pošto ste mene proglasili za neznalicu, ja nemam potrebe više da naplaćujem, jer veoma dugo radim i jako dobro sam situiran, od vas neću naplatiti ništa. Prihvatam vaše izvinjenje koje ste na kraju rekli.

Ali, nije problem što ste vi mene uvredili, nego što ste uvredili sve sudije Ustavnog suda Republike Srbije koji su rekli ovo što sam ja malopre rekao, da je ovo protivno javnom interesu Srbije. To su rekli i 2013. godine. Naravno, to je tačno, vi ste to lepo proučili. A šta mislite, da će ti isti ljudi da skoče sebi u stomak zato što ste vi ovde bili sjajna zvezda u ovom parlamentu, pa ste ih ubedili da kažu da je ovo javni interes, da date nešto besplatno nekome ko će to sutra basnoslovno da unovči?

To što će dobiti za nula dinara naplatiće mnogostruko više i obogatiće se preko noći zahvaljujući ovome, ako bude, ne daj bože, usvojeno.

Sa druge strane, vi u izradi zakona ne slušate ni mišljenje Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije koja, naravno, nije nadležna za ustavnost i ne ustavnost, ali jeste nadležna da vama koji ste mnogo pametni i koji sve znate savetuje - nemojte ovo da radite, i to istog dana kada ste vi to predložili Skupštini, znači, niste čekali, istog dana ste to predložili.