Vraćam se na dnevni red. Dajem kontekst za sve ovo.
Dakle, botovi su zaposleni u centrima za socijalni rad i zato nisu mogli da vide pedofila u vrtiću vaspitačice koje rade tamo, jer su botovale u radno vreme. Prosvetni radnici rade za dva, tri puta manju platu od botova. Lekari i sestre odlaze iz Srbije, jer nema dovoljno novca za njih i za botove i zato se zadužujemo i otuda novi zajmovi.
Kaže se, vi ste protiv gradnje puteva. Ne, mi hoćemo puteve, ali po kojoj ceni? Mi hoćemo da se neki drugi ne ugrađuju. Hoćemo da naše firme rade. Oficiri beže u Nemačku da voze kamione zato što se pare koje se uzimaju za zajmove daju za botove, umesto za njih.
Koliko je zaposlenih, koji su fiktivno zaposleni i koji botuju, koji rade nešto što im nije posao? Zato su male plate prosvetnim radnicima, zato su male plate vaspitačima, zato su male plate u zdravstvu. Zbog njih vi svi pobrojani i još mnogi drugi primate manje plate, a mi se zadužujemo da bismo brinuli o rejtingu vladajuće stranke.
Botovi dobijaju više novca nego što se izdvaja za lečenje dece. Dvadeset i pet puta više novca se izdvaja za botove nego za lečenje dece. Sto miliona evra godišnje za botove. Za moj rejting i svu našu decu. To su izračunali neki ljudi koji su se bavili ovih dana tim problemom. Kvalitet i dužina života pokazuju u kakvoj državi živimo i na šta se troše zajmovi i zaduživanja koja uzimamo.
Reći su vam da je smrtnost u populaciji između 45 i 60 godina deset puta veća nego u zemljama EU. Mi se bavimo ovde time da li je potrebno da se uvede odgovornost u naše društvo. Ova vlast ne štiti svoje građane, nego štiti svoje privilegije.
Kada se aflatoksin poveća onda se promeni zakon i onda se vi poštovani građani trujete po zakonu. Više nije van zakona, sada se trujete po zakonu. Kada se dogodi povećano nasilje u školama, onda se skrati škola, školska godina.
Dakle, kažu nam botovi idite iz Srbije ako vam se ne sviđa. To su ovi što su plaćeni od naših para da rade za pojedine stranke. Dakle, nikada nećemo da idemo iz ove zemlje. Otići će oni, upravo oni koji novac svih građana koriste za neke druge stvari, a ne za ono za šta su plaćeni.
Borislav Pekić nije hteo da napusti zatvor kada je bio u Sremskoj Mitrovici, kada je trebalo da izađe iz zatvora, nisu mu vratili olovku koju je ostavio pre nego što je ušao u zatvor i rekao je – zakon se brani na malim stvarima. I potpuno je u pravu. Zakoni se brane na malim stvarima, a na velikim stvarima, na krupnim prevarama, na krupnim pljačkama, tu se brani država. Izgubićemo državu ako se uskoro ne procesuiraju svi oni koji su pljačkali državu Srbiju.
Paralizovana i država, institucije, javna preduzeća, bazeni. Da li je tačno, kao što pišu neki građani da u Crvenki, oni koji su članovi SNS ne plaćaju ništa, a ovi ostali moraju 200 dinara? Da li je to tačno? Da li je moguće da smo do toga došli? Da li je moguće?
Na osnovu anketa i nekih statističkih podataka kaže se da je za pristojan život potrebno između 112.000 i 168.000 hiljada dinara. Dakle, mi nismo bedni i siromašni. Mi jednostavno nismo pristojni. Nemamo dovoljno novca. Nemamo dovoljno novca zato što se rasipamo. Mi ne bismo uzimali ove zajmove, ne bismo se zaduživali, ne bismo plaćali nestručnost u javnim preduzećima da je drugačija situacija.
U Narodnoj banci Srbije ima više zaposlenih, pazite sada, nego u Narodnoj banci Švajcarske, Švedske i Norveške zajedno. Dakle, dok su se vodile evidencije, dok su smeli da vode evidenciju ljudi, Švedska je imala 10, Nemačka manje od 1.000 automobila, a Srbija 6.200 automobila. Računajući lokalne samouprave, računajući Vojsku imali smo oko 30.000 službenih automobila. To ni jedna država ne može da podnese, a pogotovo država sa ovakvim parametrima koje sam pomenuo.
Što se tiče zajmova. Fiskalni savet je rekao da su prethodne mere koje su najavljene, da će koštati preko 350 miliona evra i to po kamatnoj stopi većoj od 8%. Time će se dodatno zaduživati, ne oni koji su sada zaposleni, nego njihova deca, njihovi unuci, oni će to sve vraćati, jer zaduživanje ne prati i rast realnog društvenog proizvoda. Tako da to ostaje nekim novim generacijama da nam vraćaju.
Na kraju, da vam kažem da bismo uredili ovu državu Srbiju potrebna nam je politička odgovornost, a to je ono što tražimo na protestima, potrebno nam je da imamo nezavisno sudstvo, da imamo samostalno tužilaštvo, da imamo profesionalnu policiju, a na sve to udaraju upravo oni iz države koji bi morali to da štite i obezbede. Nećemo doći do društva pravde ako ne dođemo do uređene države. Hvala vam.
