Ja bih voleo gospodine Grboviću samo da razjasnimo neke od primedbi koje ste dali u vezi sa ovim zakonom.
Prvo, pitali ste i rekli ste da li ste pokušali da unapredite način naplate, odnosno da promenite nešto u ovom zakonu. Tako je pokušali smo. Vi dobro znate da je konverzija uz naknadu uvedena 2009. godine i da je do 2015. godine ona bila deo Zakona o planiranju i izgradnji tada je donet poseban zakon i donet je poseban zakon upravo zato što se tada verovalo da je moguće ovaj sistem unaprediti.
Od 2009. godine do 2015. godine nije bilo skoro nikakvih efekata, a od 2015. godine se pokazalo da je nemoguće unaprediti ovaj sistem, jer za svih ovih 12 godina, znači za svih 12 godina, imali smo prihod u budžet nešto oko 30 miliona evra. Ja mislim, i to ste se i vi složili i svi ćemo se složiti da to nije dovoljno i da to pokazuje da ovaj institut ne može da funkcioniše. Znači, pokušana je promena zato je bio donet poseban zakon. Prošlo je ….do 2015. godine osam godina ili sedam i po godina i za sedam i po godina se pokazalo da ništa bolje nije funkcionisalo nego prethodnih šest godina. Tako da sa te strane nije bilo moguće unaprediti sistem i zato je doneta odluka da idemo na promenu sistema.
Promena sistema, odnosno ukidanje naknade za konverziju, poslednja smo zemlja bivše Jugoslavije ili jedina, bolje tako reći, koja ima ovaj sistem. Znači, sve zemlje bivše Jugoslavije, mlađi ste od mene, pa se ne sećate kako je izgledao taj sistem sa društvenim upravljanjem građevinskim zemljištem. Nikada nisu imale ovu vrstu konverzije. Ja sam siguran da sigurno pretpostavljate da misle da je taj sistem efikasan, da omogućava više investicija da bi se verovatno i oni opredelili za to. Nisu su se opredelili ni Slovenija, ni Hrvatska, Bosna je to radila svega nekoliko godina, pa je odustala, jer nikakvih efekata nije bilo. Što se tiče Makedonije rekao sam vam kako to izgleda, prema tome to vam jasno pokazuje da je ovaj sistem anahron i da ovaj sistem zaista nije mogao da funkcioniše. To je moje objašnjenje da li smo pokušali da nešto promenimo. Pokušali smo, ali kao što vidite ništa se bolje nije dogodilo.
Što se tiče finansijskih efekata to moram da vam kažem da zaista nemojte da koristite priče koje su se pojavile u medijima oko milijardi koje su mogle da se naplate jer to naprosto nije tačno. Ne postoji ni jedna analiza koja to dokazuje, ali ni jedna. Ja sam zato rekao da ćemo za neke od ovih preduzeća tražiti da se urade analize kao šta bi se desilo da se radila konverzija zato što moram da vas podsetim da po zakonu koji je donet, koji predviđa konverziju uz naknadu je predviđeno da zemljište ispod objekta, kao i zemljište za redovnu upotrebu na to se ne plaća konverzija.
Vi pričate uglavnom o industrijskim objektima gde sve, inače zemljišta ispod objekta ili skoro sve i zemljište za redovnu upotrebu. Prema tome, ne bi bilo naplate konverzija i zato mi imamo ovih 30 miliona evra, jer da je moguće bilo naplati više novca taj novac bi bio naplaćen.
Kada pričamo o EU i o tome da li postoji podrška EU za ovaj zakon, a ja vam to kažem otvoreno kao ministar koji smatra da je mesto Srbiji u EU, kao što je to politika Vlade čiji sam član, Evropa nije ideja, Evropa je set pravila koje treba da primenjujemo. Oni koji žele da postanu članovi EU treba da primenjuju, odnosno prilagođavaju svoje zakone i svoje zakonodavstvo setu tih pravila. Postoji snažna i jasna podrška EU za usvajanje ovog zakona. Nju su ne samo na sastanku koji sam imao u januaru sa komesarom za proširenje Verhejem, gde smo dobili podršku za ovaj zakon, već i Gert Kopman koji je direktor Direktorata za proširenje EU i dao je izjavu u ime EU da se ovaj zakon podržava.
Ono što želim da vam kažem i to je nešto što mislim da je veoma važno da kažemo, a to je da se izmenama i dopunama ovog zakona prvo ispunjavaju skoro svi ciljevi iz Deklaracije o zelenoj agendi koju je Srbija potpisala u Sofiji 2020. godine. To su razvoj i podsticanje elektromobilnosti, kroz to što uvodimo obavezne elektro punjače u zgradama koje se grade, kako u rezidencionalnim, tako i poslovnim, kroz to što se uvodi obaveza da na autoputevima pumpe imaju elektro punjače. Drugi cilj je podsticanje izgradnje postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Ovim zakonom se bitno olakšavaju propisi za izgradnju solarnih parkova i vetro elektrana što je inače cilj ove agende.
Treći cilj je smanjenje zagađenja vazduha, smanjenje individualnih ložišta. Vi ste videli da u ovom zakonu postoji obaveza priključenja na komunalnu infrastrukturu što direktno utiče na smanjenje zagađenja i pogotovo na smanjenje individualnih ložišta.
Četvrti cilj je unapređenje procesa upravljanja otpadom. Sami ste videli da su investitori obavezni da daju dokaz o kretanju građevinskog otpada pre dobijanja upotrebne dozvole što znači da će biti bitno manje divljih deponija građevinskog otpada. Neće se nažalost sve ukinuti, ali mnoge ili većina hoće.
Ono što takođe imamo kroz ovu zelenu agendu, odnosno kroz agendu koju smo potpisali, deklaraciju u Sofiji, to je proces realizacije projekata izgradnje lokalne infrastrukture. Kada pričamo o energetskim pasošima, vi imate direktivu o energetskim performansima EU iz 2012. do 2031. godine. Mi smo direktno primenili, ali direktno transponovali članove 12. i 13. koji se tiču energetskih pasoša i to je nešto što je podržala i zato smo dobili podršku EU.
Da ne govorim o tome da je zakonom omogućeno kada je u pitanju pristup osoba sa invaliditetom da prvi put možemo da izdamo dozvolu za izgradnju rampi ako većina suvlasnika na parceli da saglasnost, a ne svi kao do sada. Da ne govorimo o tome da je omogućen pristup elektronskim komunikacionim mrežama nove generacije i da ne govorim o tome da postoji čitav niz direktiva EU koje se potpuno primenjuju izmenama i dopunama zakona.
Prema tome, ako pričamo o tome da je zakon podržan od EU, on je podržan zato što je između ostalog i evropski zakon. Kada budemo usvojili ovaj zakon koji inače podrazumeva ukidanje leks specijalisa Zakona o linijskoj infrastrukturi. Mi ćemo moći da zatvorimo Poglavlje 5 u pregovorima sa EU koji se tiče javnih nabavki. To znači da će Klaster 1 moći da bude zatvoren, kao i Poglavlje 14 koje se tiče transporta i Poglavlje 21 koje se tiče transevropskih mreža među kojima su od skoro i četiri nove pruge regionalne koje smo mi stavili u ovaj sistem evropskih mreža kako bismo mogli da dobijemo grantove i da ih rekonstruišemo.
Tako da moja molba je da zaista ako podržavate ulazak Srbije u EU, onda je glasanje za ovaj zakon jedan od način da se Srbija približi EU. Ono što takođe želim da kažem, zaista bih molio da se ne koristimo svaki put i mislim da to nije ni umesno, da koristimo tragediju i kao što ste i sami rekli tešku i nezapamćenu tragediju koja se nikada nije dogodila u ovoj zemlji, u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i koja se desila dan kasnije u Mladenovcu, jer ovaj zakon je bio na javnoj raspravi od januara meseca. Javna rasprava je trajala 20 dana, potom je produžena za dodatnih 25 dana. razgovaralo se sa svima koji su zainteresovani, izrazili želju da pričaju o ovom zakonu. Stiglo je preko 600 primedbi, preko 100 ih je usvojeno u samoj javnoj raspravi što možete da pročitate iz izveštaja o javnoj raspravi, koji je dostupan i on se našao na Vladi onda kada su dobijena mišljenja svih ministarstava.
Ako već pričamo o zloupotrebi tragedije, ja mislim da je mnogo veća zloupotreba zakazivati proteste povodom tragedije i to je zaista veća zloupotreba, ako već pričamo o tome da neko zloupotrebljava tragediju, jer mislim da treba da biramo reči kojim pričamo, jer ova tragedija je jasno pogodila svakog od ljudi koji sedi u ovoj sali. Ne verujem da iko želi da je zloupotrebljava.
Tako da bih voleo, kada pričamo o tome zaista biramo reči, kao što kažem koristimo informacije koje su tačne. Ja vam kažem, ovaj zakona je zelen u smislu da zaista uvodi energetsku efikasnost, uvodi standarde zelene gradnje, prvi put od kada to imamo, uvodi BI model u projektovanju što znaju inženjeri šta znači i prva smo zemlja posle Nemačke u Evropi koja će imati BI model, doduše od 2026. godine i zaista je zakon evropski zakon.
Zakon zaista omogućava da zatvorimo određena poglavlja i omogućava korake bliže naše zemlje Evropskoj uniji i zato pretpostavljam, ukoliko, ne ukoliko, nego siguran sam da se zalažete za to da Srbija pristupi Evropskoj uniji. Izglasavanje, odnosno glasanje za ovaj zakon je korak bliže Srbije Evropskoj uniji.