Ja ću se vratiti na temu, pošto vidim kolika vam je frka, kakav je strah, da morate da vređate sa jedne od najodgovornijih funkcija ministara, da morate da vređate ljude.

Dakle, radi se o Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je takođe i neustavan, o čemu se izjasnio Ustavni sud, o čemu je govorio i Savet za borbu protiv korupcije.

Znači, on je ne samo protivan javnom interesu i Ustavu, već je proglašen neustavnim. Privatizacija ne podrazumeva da ste dobili zemljište u vlasništvo. Ona podrazumeva isto ono što su te firme imale, korišćenje zemljišta. Na ovaj način, omogućićete novi pritisak izgradnje koja se sprovodi neplanski. Ono što vi radite, a što je vaša politika protiv koje se mi borimo, jeste nekontrolisana gradnja. Mi nemamo ništa protiv gradnje, nemamo ništa ni protiv toga da ljudi zarade, oni koji grade. Smatramo da je to dobro za sve, ali imamo protiv toga da betonirate svaku zelenu površinu, da u svaki ćošak ovog i svih drugih gradova Srbije, pošto ovo nije zakon samo za Beograd, ovo je zakon za sve gradove Srbije, gde će se slobodne površine popunjavati novim zgradama, betoniranjem, omogućavati investitorima da bez kontrole grade.

Poenta vlasti, poenta onih koji vrše vlast jeste da nađu balans između toga da se gradi i da se sačuva interes građana. Ono što vi radite, u potpunosti se stavljate u interese onih koji treba da grade i zaboravljate na interese ljudi da žive u lepo uređenim gradovima, da mogu negde da prošetaju decu, da mogu da imaju park, da mogu da imaju slobodne površine, a dokaz za to vam je, kada god padne manja kiša u Beogradu, vaše reke, koje vi održavate, to su naše reke, ali ih vi održavate, pretvore se u reke, ulice, izvinjavam se.

Dakle, kroz ovaj Nacrt zakona o planiranju i izgradnji otvaraju se vrata legalizovanju korupcije i otimanju javne svojine. Gubici u javnom budžetu procenjuju se na desetine milijardi evra. Podstiče se intenzivna i nekontrolisana stambena izgradnja. Smanjuje se javni budžet, što podrazumeva manje novca za ulaganje u javne servise i projekte za dobrobit svih građana. Produbljuju se ekonomske nejednakosti i koncentracija političke i svake druge moći vrši se u rukama privilegovanih.

Za kraj, želeo bih da kažem da je preko 50, zapravo čak i više, organizacija civilnog društva ustalo protiv ovog zakona, tražilo je da se prvo on povuče, kako bi moglo detaljnije da se o njemu priča, ali naravno da se tražilo i da se od njega odustane.

Kako vi gledate ovaj zakon možda najbolje govori trenutak u kome je on usvojen na Vladi. On je na Vladi usvojen samo dan nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Ribnikar“, a znate li kada je održano javno slušanje za ovaj zakon? U isti sat, u isti minut, u isti sekund je počela javna rasprava kada je formiran Anketni odbor povodom ubistava u „Ribnikaru“ i Mladenovcu.

Zbog ovoga, gospodo, treba da vas bude sramota, treba da ne smete ovde da se pojavite, a ne da nam govorite o štetnosti ili važnosti ovog zakona. Za vas je on važan toliko da ga donosite u trenutku najveće tragedije kako ljudi ne bi imali vremena, snage i emocija da se njemu posvete na pravi način. Sramota!

Svaka priča o sramoti, da vam kažem, mora da počne od vašeg glasanja za dnevni red te sednice, vaših nedolazaka na tu sednicu i vašeg odsustvovanja sa glasanja. Sramota i priča o tome ko treba, a ko ne treba da bude, vi koji ste to tražili, pokazali ste da baš za tu sramotu ne znate i da vas je u suštini baš briga vašim prisustvom, odnosno odsustvom.
Sad idemo na pravo na repliku.
Dva minuta, Milenko Jovanov.

Imali smo reprizu, bar u delu govora koji smo već slušali na prethodnim sednicama. To jednostavno mora da bude kao pokvarena ploča, pošto je počeo da studira čovek u vreme kad su još ploče slušane, pa se kao pokvarena ploča i ponaša. Nije još diplomirao, a nije savladao ni terminologiju ovde u Skupštini.

Dakle, kad vam pišu te govore, ajde da se izrazim tako da me razumete, apdejtujte to. Apdejtujte to i ne možete da pričate o nacrtu zakona, jer ovde pred nas ne dolaze nacrti zakona, nego predlozi zakona. Makar savladajte tu terminologiju, ako je moguće, ako može.

Prošli put ste pokušali da razumete, da nam objasnite kako to poslanici koji su tražili smenu ministra ne brane tog ministra, a sada ne znate da li je nacrt ili predlog zakona i to je stvarno smešno.

O obrazovanju nam ponovo držite predavanje vi. Šta je sledeće? Da nam ovaj drži predavanje o zaštiti pasa? Jel to sledeće? Ili Ćuta o tome da ja alkohol štetan. Jel to sledeće? Jel to treba da doživimo ovde, pa da imamo potpunu komediju.

Zaduženje, ajde da pokušam da objasnim da razume, jednom sam to već radio ali izgleda nije pazio na času. Ajde, ponovićemo.

Ako zarađujete 500 dinara i dužni ste 250 dinara, to vam je 50% od onoga što zarađujete… Polako, da razumeš, ajde.

(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)

Kaže – polako, ne razume ovako brzo kad pričam.

Samo lakše malo. Bez vikanja. Samo lakše.

Znači, zarađujete 500 dinara, a dužni ste 250 dinara. To znači da ste zaduženi sa 50%. Jeste li me to razumeli? To ste ukačili?

E sad, ako zarađujete 1.000 dinara, a zaduženi ste 300 dinara posle toga, to znači da vam je u nominalnom iznosu taj dug porastao za 20%, ali ste suštinski manje zaduženi, jer zarađujete 1.000 dinara i to vam je 30% duga. Jeste li ukačili sad to? Jel treba da vam pošaljem grafikon da to razumete?

Na kraju samo, kaže – išao je voz, kaže, dva sata do Subotice, koliko ide sad? Pa, nula. Sad ne ide uopšte, rekonstruišemo prugu i dolaziće se u Suboticu za sat vremena. To će biti brza pruga kao ova od Beograda do Novog Sada. Ajde raspitajte se malo o zemlji u kojoj živimo, nije Srbija krug dvojke, gospodo patkice. Hvala.

Ovo nije bilo pitanje za vas, ovo je pruga. Za vas je prohodnost Gazele. Mislim, vas koji ste tamo.
Pravo na repliku, Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, poštovane kolege i građanke i građani Srbije, ovo izlaganje koje smo čuli od kolege je tako tipično. Lepo je to rekao kolega Jovanov. Ja sam očekivala bar malo više kreativnosti.

Prva zamerka je bila da ima mnogo tačaka na dnevnom redu o kojima se razgovara, pa ne možemo studiozno da razgovaramo, onda kreće da priča čovek o svemu, samo ne o dnevnom redu.

Tako inspirisan, nekada su ljudi u njegovim godinama, koje su prilično zrele, kada žele da ispadnu pametni i mudri, citirali Dobricu Ćosića, pa i kada govore o socijalistima, tim pre što nismo uvek kao politička partija bili na istoj liniji sa gospodinom Ćosićem. On danas citira Dobricu Veselinovića sa „Tvitera“. Ja mogu da čestitam na tom nivou uspeha koji ste postigli da jedne druge citirate kada sednete uveče i napišete po neki tvit dok vam suflira neko ko je pametan.

Nisam vas čula, koleginice Tepić, da li imate potrebu da me nešto pitate dok repliciram?

Kako znam daje tvit? Znam da nije naučno delo, uvaženi kolega Lazoviću. Otvoriću vam prostor da mi odgovorite. Jedino što možete da citirate je tvit. Jedino odakle crpite informacije o tome šta su radili socijalisti su vaše neostvarene političke ambicije. Politička ubistva nisu tekovina SPS-a, nego onih koji su SPS rušili.

Čula sam ovu vašu priču jutros i pre vas od jednog vašeg kolege iz SPO, što me prilično iznenađuje da ste na istoj liniji. Na jednoj televiziji. Jesam li možda čula za Ivana Stambolića? Jesam. Da li ste vi možda čuli da postoje dokazi o onome štos pričate ili su neki ljudi osuđeni za svoje krivično delo bez da je iko rekao da je nalog stigao iz SPS-a? Jeste li možda čuli da je predsednik Republike Slobodan Milošević izručen od strane te državne bezbednosti koja je, kolega Lazoviću, odjednom postala apsolutno demokratska kada ste zahvaljujući svojim mentorima sa zapada došli na vlast?

Ne opominjite me na vreme. Ja vreme nemam koliko hoću. Vi vaše trošite uzaludno i jeftino. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, ja ću ukratko samo oko ovih neistina i oko laži kada je javni dug Republike Srbije u pitanju. Ja ću se nekako nadovezati na ono što je kolega, odnosno poslanik Jovanov i rekao.
Da bi svi razumeli i da razbijemo tu famu, na kraju krajeva, oko javnog duga, moja poruka građanima Srbije je da su naše javne finansije izuzetno stabilne, javni dug apsolutno pod kontrolom uprkos ogromnoj globalnoj ekonomskoj krizi, a sa druge strane, naša zemlja se razvija, gradimo autoputeve, gradimo brze pruge. Informacija za one koji nisu znali, postoje brzi vozovi od Beograda do Novog Sada koji idu 200 kilometra na sat. Toga nije bilo nikada u našoj zemlji. Imamo mrežu autoputeva koju smo već izgradili i koju dalje nastavljamo da gradimo. Pred vama su danas samo tri zakona koja nam upravo omogućavaju da nastavimo gradnju Moravskog koridora, Ruma-Šabac-Loznica i Dunavske magistrale. Dakle, od toga ne odustajemo i to je naša ekonomska politika i veoma je to važno naglasiti.
Međutim, da bi razumeli oni koji se ne razumeju u ekonomiju precizno oko javnog duga, ja ću još više, uvaženi kolega Jovanov, uprostiti. Zamislite da zarađujete i da vam je prihod pet dinara i zamislite da dugujete, takođe, pet dinara. Dakle, u velikom ste problemu. Zaradite pet dinara, sve što ste zaradili vratite zbog duga i ostaje vam apsolutno ništa. Zamislite situaciju da zarađujete 10 dinara, a da vam je dug ostao isti – pet dinara. Dakle, 10 ste zaradili, pet ste vratili, ostaje vam pet. Zamislite da zarađujete 1.000 dinara, a neka bude isto da je 50% dug, vraćate 500 dinara duga, ali vam je ostalo 500 dinara. Dakle, BDP Republike Srbije 2012. godine bio je 33,4 milijarde evra. Prošle godine je prešao cifru od 60 milijardi. Ove godine će biti 68 milijardi evra, a naš udeo javnog duga u BDP na današnji dan je 51,7%. U petak, s obzirom da nam dospeva jedna obveznica iz 2016. godine, kada vratimo tih čak 95 milijardi dinara, imaćemo udeo javnog duga u BDP 50,5%. Dakle, skoro 50% u odnosu na nivo Mastrihta koji je 60%, u odnosu na prosek EU koji je 95%, u odnosu na ostale i velike razvijene zemlje u odnosu na nas, i Francuska, i Nemačka itd. koje su 120, 130, 150, Italija itd.
Dakle, jedna mala Srbija mnogo ekonomski stabilnija i od mnogo jačih i većih zemalja.
Znate li vi, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koliki je javni dug jedne Nemačke? Dakle, 2,4 milijarde evra, izvinjavam se, 2,4 hiljade milijardi evra. Sada, da ne znate o kojoj se zemlji radi, da ne znate broj stanovnika, da ne znate projekte koje rade, da ne znate visinu plata, visinu penzija itd, vi biste rekli – čekajte, pa, ta zemlja je u velikom problemu, a udeo javnog duga u BDP Nemačke je negde oko 60%. Dakle, ta zemlja nije prezadužena.
Zato, da naučim ponovo one koji ne znaju, nikada se ne gleda apsolutni iznos javnog duga, gleda se udeo u BDP, novac i koji uzimamo i za koji se zadužujemo i kredite koje uzimamo ulažemo u ono što utiče na rast našeg BDP, što utiče na kvalitet života građana.
Siguran sam da se svako od nas nekada provozao u nekom trenutku i auto putem „Miloš Veliki“ i obilaznicom sada oko Beograda, Sektor B koju smo završili, i krakom ka Bugarsoj „Koridora 10“ i kraku ka Makedoniji i velikom broju drugih puteva koje smo napravili ili koji se prave ili su se pak vozili brzim vozom od Beograda do Novog Sada, jer pre samo par godina to je bila misaona imenica za sve na da ćemo imati brze pruge, a da znate i kao što znate, ta brza pruga sve do Budimpešte se gradi i biće gotova početkom 2025. godine.
Dakle, naša ekonomska politika i ekonomija nije ni igra, nije ni predmet, ne treba bar da bude predmet ni besmislenih laži i neistina, je veoma ozbiljna i odgovorna stvar. Srbija u ovom trenutku i dalje ima pozitivan rast BDP, uprkos ogromnoj ekonomskoj krizi, uprkos činjenici da je već jedna Nemačka dva kvartala za redom, negativna dakle ušla je u recesiju, uprkos činjenici da evro zona takođe već dva kvartala zaredom negativna u smislu rasta. Dakle, ušla je u recesiju.
Jedna Srbija se upravo zahvaljujući investicijama u infrastrukturu, u Zelenu agendu, u vodovod, u kanalizaciju, kanalizacija koja se radi u celoj Srbiji zajedno sa fabrikama za prečišćavanje otpadnih voda, ono o čemu je i premijerka pričala, nove investicije u naučno-tehnološke parkove.
Hoću da podsetim građane Srbije i vas takođe, evo, za mesec i po dana, idemo sa povećanjem plata za naše prosvetare, za one koji su zaposleni u medicini, dakle oni koji rade u medicinskim ustanovama, medicinske sestre, tehničari, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite, njima sledi još jedno povećanje plata od 10% od januara, od 10% povećanje plata i za sve ostale zaposlene u javnoj upravi. Našim najstarijim sugrađanima ide vanredna indeksacija penzija 5,5% od 1. oktobra, onda još najmanje 14,5% od 1. januara.
Ako pogledate, evo, samo za penzionere, dakle, povećali smo prošle penzije za preko 20%, sa ovim povećanjem koje je takođe preko 20%, kumulativno, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, samo su penzionerima penzije povećane za 55% u dve godine. To se nikada nije desilo i već za pet i po meseci imaćemo prosečnu penziju u Republici Srbije 390 evra.
Samo poređenja radi 2012. godine, prosečna penzija u Srbiji bila je 205. evra. Dakle, ogromna promena, nikada veće penzije nisu bile, sigurne su, bezbedne, najmanje doprinose imamo iz budžeta prema PIO Fondu. Zašto? Zato što imate ogroman broj zaposlenih u Srbiji, nikada veći, koji upravo doprinosi kroz poreze i doprinose budžetima i Republike Srbije i PIO Fondu i na takav način gradimo održivi sistem razvoja naše ekonomije.
Tako da, dame i gospodo, još jedna lekcija, osim ove koju sam rekao, kada govorite o finansiranju infrastrukturnih projekata, jedan od prvih, da kažem, pravila oni koji se bave finansijama, je da ročnost kredita treba da odgovara ročnosti ili dugoročnosti investicije.
Dakle, nikada iz tekućeg keša, tekuće gotovine ne finansirate dugoročne projekte. Upravo je to politika i koju radimo, dakle radimo odgovorno, radimo precizno, vodimo računa o svakom dinaru, zato trenutno imamo 650 milijardi dinara na računu. Nikada više, apsolutno smo likvidini, sve svoje obaveze isplaćujemo na vreme.
Upravo zato što sam sada objasnio, ne slušate, dakle, nikada dugoročne projekte ne finansirate novcem sa računa, nego dugoročnim izvorima finansiranja. Tako se to znate, radi u svetu, tako se to radi u ozbiljnim ekonomijama, a ono što je posebno važno, mi kroz našu ekonomsku politiku rezultat ostvarujemo.
Dali smo obećanje – 1.000 prosečna plata do 2025. godine, biće ispunjeno. Dali smo obećanje 450 evra prosečna penzija, u toku smo po planu, biće ispunjeno. Gradimo i ne kasnimo ni u gradnji jednog auto-puta, jedne brze saobraćajnice, „Zelene agende“. Imate i nekoliko ovde projekata koji su važni za naš energetski sektor. Dakle, bavimo se onim što je važno za građane Srbije.
Konačno, ono o čemu je premijerka i pričala, imate i pred sobom Zakon o jednokratnoj pomoći majkama. Dakle, za svu decu, za sve majke do 16 godina Vlada Republike Srbije, država Srbija, naša zemlja isplatiće do kraja septembra 10.000 dinara jednokratnu pomoć. Ako vratimo sada film u protekle tri godine, kada pogledate koliko smo dali, koliko smo pomogli kada je krenula korona, dakle onih 100 evra ako se sećate, pa kada smo pomagali jednokratnu pomoć, kada smo isplaćivali nekoliko puta penzionerima. Samo prošle godine smo tri puta našim mladima od 16 do 29 godina isplatili jednokratnu pomoć.
Nikada nismo stali ni u jednom trenutku sa investicijama. Iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu povećavamo i podižemo i plate i penzije, dakle životni standard građana Srbije.
Gospodo, sa druge strane, upravo ta ulaganja su nama omogućila rast BDP. Iz rasta BDP onda finansirate izgradnju infrastrukture, povećanje plata. Pogledajte samo rezultat prošle godine. Nama su strane direktne investicije iznosile 4,4 milijarde evra prošle godine.
Rekord, uprkos krizi, a pogledajte krizu kakva je, koja lomi i mnogo jače i veće ekonomije od naše, godina dana pre toga stranih direktnih investicija u Srbiju bilo je 3,9 milijardi, tada je to bio rekord. Godinu dana pre toga 3,8 milijardi. Dakle, uprkos toj krizi Srbija je postala atraktivna, postala je konkurentna, postala je pravo i najbolje moguće mesto za ulaganje i zato nam je nikada manja stopa nezaposlenosti. Zato, na kraju krajeva, radimo ovo što radimo, a to je da kroz dalje ulaganje u infrastrukturu, kroz dalje podizanje plata i penzija hoćemo ne samo našim mladima da obezbedimo bolje i lepše mesto za život, nego da podignemo kvalitet života u Srbiji u celosti kako bi smo imali još više investicija, još više brzih vozova, još više kilometara novih auto-puteva i to je politika od koje nećemo odustati.
Na kraju krajeva, ne kaže to Siniša, ne kaže to Ana ili bilo ko drugi, to potvrđuju sve međunarodne finansijske institucije, uključujući i naš kreditni rejting koji je, dame i gospodo, kao što znate, samo jedan korak od investicionog, to nikada u istoriji Srbije nije bilo i to je najveći i najbolji pokazatelj naše makroekonomske stabilnosti. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar, Goran Vesić. Izvolite.