Zahvaljujem poslaniku.
Reč ima Milenko Jovanov.

Hvala na korektnoj diskusiji i hvala na tome što ste izneli političke stavove sa kojima sam apsolutno nesaglasan i apsolutno se ne slažem, ni sa čim što ste rekli.

Prvo, ja sam siguran da Ana Brnabić i da dođe na čelo vojske ne bi istopila nijedan tenk, a to smo imali u prethodnom periodu iha-haj. Imali smo razoružavanje Srbije kada su nam ukidane najslavnije jedinice, imali smo razoružavanje Srbije kada je vojska po depešama Vikiliksa trebala da bude svedena na osrednje naoružanu lovačku družinu. To je bilo razoružavanje Srbije i mi danas prisustvujemo potpuno drugačijem procesu, procesu naoružavanja Srbije. Dakle, u svim oblastima, i kada je u pitanju kopnena vojska i kada je u pitanju vazduhoplovstvo, kada su u pitanju svi rodovi vojske mi prisustvujemo nečemu sasvim drugom.

Ono što ste propustili mudro da kažete je nešto što vam naravno ne ide u prilog i ne ide u prilog vašoj tezi, a to je da je Ana Brnabić bila na čelu Vlade koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, ali dobro nema veze, taj deo ćemo da preskočimo zato što bi neke druge teze pobio.

Što se tiče izgradnje, ja ne znam da li će nešto da se gradi ili neće da se gradi, ali sam uvek za to da se gradi, ne vidim da je to bilo kakva uvreda za bilo koga, jer ako je to uvreda onda u Srbiji verovatno nigde ništa ne bi moglo ni da se gradi, jer bi svaka izgradnja, najobičnijeg kioska bila uvreda, jer je ova zemlja bombardovana toliko puta i uništavana toliko puta kroz različite situacije i različite ratove, da jednostavno ne bismo mogli nigde ništa ni da gradimo.

Ceo Novi Sad je bio sravnjen sa zemljom 1848. godine, odnosno kasnije kada je bila Mađarska revolucija itd, pa šta sad, gde god krenete negde nešto da gradite, ej znaš, tu je neko nešto srušio. Bombardovani smo bili, samo u Drugom svetskom ratu, ja ne znam koliko puta, 6. aprila 1941. godine, pa 6. aprila 1944. godine, dakle, na isti dan.

Na Vaskrs 1941. godine, pa na Vaskrs 1944. godine i tad su različite stvari rušene, pa su građene nove, šta da radimo. To je život. Na kraju krajeva, da pitate i te koji su nažalost nastradali, da li biste želeli da se Srbija nastavi razvijati ili da stoji tako kako, verujem da biste bili raspoloženi za to da se nastavi sa razvojem. To me podseća na jednu situaciju kada jednostavno treba da nađemo opravdanje za stav, pa onda prvo zauzmemo stav, a onda tražimo dokaze za njega, umesto da krenemo obrnuto, ali dobro, možete da idete indukcijom, dedukcijom, vaše je pravo, sve jedno je kako ćete.

Što se tiče predsednika Republike, on je na naše zadovoljstvo dobro, hvala na pitanju i biće do kraja mandata na čelu države, u to sam siguran. Tako da neće biti potrebe da ga bilo ko menja i neću uopšte ni da diskutujem dalje o tim stvarima.

Što se tiče ovih drugih stvari , francusko-nemački plan nije potpisan, niti se sprovodi. Dakle, to je vrlo jasno nekoliko puta rečeno, čak na medijima na koje vi idete jedan od vas je objašnjavao, sedi tu sa vama, ali sad ne znam u kojoj grupi, da je tu bila jedna ponuda, a onda je usledila kontra ponuda, krajnje pravnički vam objašnjavao kako tu stvari stoje. Njihova ponuda je bila – prihvatićete ovo sve, kontra ponuda naša je bila – ne, prihvatićemo ono što možemo da sprovedemo i ono što smatramo da je korisno da se sprovede, a ne sve. Prema tome, to je tako rečeno od strane vaših kolega i to je tako bilo i to je tako i danas. Ali, ako ćete da uđete u taj narativ, ja vas samo molim da ne dođete u situaciju da kao ove lažne patriote optužujete ili ovi veliki Srbi po profesiji, da optužujete našu vlast da je kriva zato što Kurti ne da dinar i da je to dokaz naše izdaje i ne znam ni ja čega, jer Kurti nikada ni za šta nije kriv. Samo, znate, kada se govori o nekim bivšim vremenima, e onda su svi drugi bili krivi, samo oni nisu krivi, a sada smo mi svi krivi za sve, tako da je to vrlo zanimljivo gledište na stvari, ali doći ćemo i do njih kada budu došli na red.

U svakom slučaju, kažem vam, ne stoje argumenti, iz prostog razloga što jesu politički, ne mogu da ih prihvatim, oni su vama verovatno prihvatljivi, verovatno vi na njima možete da gradite nekakvu politiku, mi ne možemo, za nas su neprihvatljivi, jer činjenice ih demantuju, i kada je u pitanju naoružavanje, jer mi se ne razoružavamo, nego se naoružavamo, ako ste nešto drugo imali želju da kažete, to je druga stvar.

Što se tiče francusko-nemačkog plana i što se tiče borbe za Kosovo i Metohiju, biće prilike, siguran sam, da i u ovom domu pričamo o tome, ali bih zaista voleo da kada o tome pričamo, pričamo o ukupnoj situaciji u kojoj se nalazi naša država i da vidimo šta su onda potezi koje bi trebalo povlačiti, jer ja samo taj deo nikad nisam čuo, ni od koga, ni ovih patriota po profesiji, niti bilo koga drugog. Ništa ne valja, to je onako konstanta, vi ste ovakvi, vi ste onakvi, ovo ne valja, ovo ne valja, ali nikako da nam kažu šta bi oni radili u datim okolnostima. Taj deo nedostaje, taj deo uvek nedostaje.

Dakle, u okolnostima kada vi nemate saveznike koji mogu da vam pomognu u ovom trenutku, jer imaju neka svoja posla, rekao bih da nisu baš u mogućnosti da vam daju neke, bar oni koji nas podržavaju što se tiče našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kada se nalazite u nečemu što sam u prošlom sazivu nazvao geopolitičkim ofsajdom, pa sam onda morao da donosim kartu ovom jednom da vidi gde se nalazimo i čime smo okruženi, kada vam ekonomija zavisi od toga, a najsmešnije je kada na otpor bezuslovni i bez obzira na posledice pozivaju oni koji dva dana mitinguju zato što u prodavnicama nema mleka sa 2,8% mlečne masti, nego samo sa 3,2% i 1,8%. Dakle, to mi je najveći hit od svega.

Prema tome, hvala na diskusiji, ali mislim da argumenti koje ste ponudili apsolutno ne stoje, vaše je pravo, naravno, kao opozicione grupacije, da ne glasate, vaše je pravo da glasate, vaše pravo je da radite šta hoćete, ja se samo nadam da ćemo i u narednom periodu zadržati ovaj civilizovani ton i način rasprave. Hvala.

Zahvaljujem predlagaču.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući profesore Radenoviću, vidim da se i sadašnja predsednika Vlade, a buduća predsednica Skupštine isto spremila da replicira, pa hajde da ovo bude moj uvod, pa će onda da sledi njena jaka replika.

Pre svega, profesore Radenoviću, želim da vam čestitam, pokazali ste jednu izuzetnu ozbiljnost, posvećenost i temeljnost u radu na ovako jednom složenom i odgovornom mestu.

Ovo je Četrnaesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije i za ovih 30 godina videli smo svašta, ali smo i doživeli da ne dozvoljavaju da ijednu reč izgovori kandidat za predsednika Narodne skupštine, mislim da se to nikada do sada nije desio i ovlašćeni predstavnik najjače političke partije u Srbiji.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega građani Republike Srbije, ovo su izuzetno složena geopolitička vremena i moramo da znamo u kojoj smo situaciji. Građani Republike Srbije su glasali 17. decembra i mislim da je neophodno da pomenemo i jasno kažemo da su izbori od 17. decembra bili slobodni, pošteni i regularni. Da smo ih svi priznali govori da smo danas svi ovde u skupštinskim klupama. Da li će glasati neko za Anu Brnabić ili neće, to je već stvar njihovog političkog opredeljenja. Vidim da se već pojavilo, kao što kaže i uvaženi kolega Jovanov, da li se neko stidi Ane Brnabić, mi se Ane Brnabić ne stidimo. Glasaćemo sa zadovoljstvom za njenu kandidaturu, kao što smo glasali dva puta da bude i da vodi Vladu Republike Srbije…

(Aleksandar Jovanović: Sa zadovoljstvom?)

Gospodine Jovanoviću, mislim da vama nisam upadao u reč. Hajde malo parlamentarizma. Je li tako? Toliko bar možemo da se razumemo.

Uvaženi građani Srbije, kažu, kada je teško, treba da se izabere najbolji kandidat. Upravo ovde ova lista Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, koju su činili i SNS i SDPS i PUPS – Solidarnost i pravda, zato će glasati za Anu Brnabić.

Sada bih se dotakao i ovoga što je rekao uvaženi kolega Jovanov, da li je ovo što se dešava sada posle izbora fašizam ili nacizam, možda on to od mene bolje zna da objasni, ali znam jednu stvar – da ne treba da radimo dalje na podelama i da se delimo, sem prema političkim idejama i programima. Uvažena kandidatkinja za predsednicu Skupštine pokazala je kako su obeležavana vrata predstavnicima, članovima, simpatizerima SNS, koji nemaju veze sa politikom, sem što su glasali za ovu našu listu.

Ali moram isto tako da istaknem i još jednu stvar, a to je da na političku scenu uvodimo nešto što je pojam totalne diskriminacije, da nekoga unižavamo i ponižavamo zbog njegovog seksualnog opredeljenja, da juče u jednom listu, koji sebe smatra izuzetno ozbiljnim, izađe komentar da je naš predsednik gradske organizacije, uvaženi profesor Vladimir Goati cionista. Ako to nije antisemitizam i ono što se radilo od 1941. do 1945. godine u okupiranoj Srbiji, ne znam šta jeste. Na nama kao narodnim poslanicima jeste da umirimo diskurs, da pričamo o idejama, da pričamo o programima.

Uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, zašto ćemo podržati Anu Brnabić? Podržaćemo Anu Brnabić za predsednika Narodne skupštine, kao što smo glasali za nju da bude predsednik Vlade, upravo zato što je ona na jedan izvanredan način zastupala i branila interese Republike Srbije. Isto tako ne mogu da se složim sa ovom konstatacijom šta bi bilo da Ana Brnabić sutra upravlja našom vojskom. Radila bi to na izuzetan način. Ona je pre svega patriota i svi znamo da je mogla da odluči da ne bude danas u ovoj sali, verovatno da se nađe i na nekom lakšem mestu, ali ona je odabrala da vodi Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Stavimo po strani naše razlike, naše podele, hajde da radimo u interesu Republike Srbije, hajde da radimo za sve građane Republike Srbije, da se ovih 16 poslaničkih klubova bori i takmiči ko će bolje da predstavi svoje ideje, od desnice do levice, ali da znamo da je Republika Srbija jedna jedina.

Da oni koji su podržavali Kurtija, moraju da shvate jednu stvar, i stavljali potpis na njegov tekst, a to je da sa tim svojim potpisom, ne rade oni za nezavisnost Kosova, oni rade na formiranju velike Albanije. Upravo zbog toga i jeste predlog naše koalicije, predsednika Aleksandra Vučića da Ana Brnabić, kao neko ko ima izuzetan lični kredibilitet i integritet zastupa sve narodne poslanike u Republici Srbiji.

Za kraj, uvaženi narodni poslanici, neće ovo biti lak mandat, na nama je da se izborimo, na nama je da radimo da 2027. godine ugostimo učesnike Expo-a, da radimo i uvedemo ono što je za nas najbitnije, a to je novu socijalnu politiku u Republici Srbiji, da pronađemo najmanji zajednički imenitelj, da svim građanima Srbije bude bolje, a ne više da se delimo i da kažemo jedna strana je protiv Srbije, druga strana je za Srbiju, moramo svi da budemo za Srbiju.

Želim još jedanput da čestitam svima koji su usvojili mandate i kažem – Srbija ne sme da stane. Hvala vam puno.

Zahvaljujem se poslaniku.
Reč ima Milenko Jovanov, predlagač.

Hvala, gospodine Krkobabiću.

Voleo bih da mogu da podržim tu tezu koju ste rekli na kraju, da smo svi za Srbiju, ali ne govorim o ljudima u ovoj sali, ali imali ste nedavno jedan skup u Dubrovniku, gde je jedan učesnik, neću spominjati imena, nisu ljudi ovde pa nema potrebe, rekao da ima lepo ime, kao Dinko Šakić, a za one koji ne znaju to je bio jedan od upravnika ustaškog logora „Jasenovac“. Ja citiram, nemojte – daj čoveče, ja citiram čoveka, rekao je – imam lepo ime kao Dinko Šakić, a oni me lažno zovu Sabahudin.

A zašto da ga uhapsim, zato što se zovem kao ovaj. Pa, nije sramota zvati se tako, ali je sramota porediti se sa ovim.

Druga učesnica tog istog foruma, kaže da se trenutno vrši posrbljavanje Vojvodine. Dakle, ne znam kako ono što je srpsko, nešto što je nastalo kao srpsko, dakle, Vojvodina je nastala kao proizvod srpske misli, srpske ideje, srpske građanske klase, pre svega, ali ukupno srpskog naroda koji je živeo u Austro-ugarskoj. Dakle, to je srpska Vojvodina, to je Majksa skupština. Ali, to treba, kaže to se sada srbizuje, to se sada posrbljava i kaže - zamisli sada ide hit hitova najvećeg, eto koliko oni ne znaju ništa, kaže – grade crkve u vizantijskom stilu, a ne kao u Vojvodini što se uvek gradilo u baroknom.

E, sada vidite gospodine Krkobabiću jednu stvar, Srbi u Vojvodini su jako želeli da imaju crkve, ali im je jedini uslov da dobiju crkvu bio da bude građena tako, a ne u vizantijskom stilu. Pa valjda smo se oslobodili, valjda je ovo naša država, valjda sada imamo pravo da gradimo crkve kakve želimo, a ne da kakve nam diktira Marija Terezija i Bečki dvor. Valjda je to sada došlo vreme.

Pričam o vašim partnerima, o vašim uzdanicama iz „Proglasa“, vašim ideolozima, vas i ovih patriota po zadatku. Svi ste sada zajedno sa njima, ja vam čestitam na tome. Čestitam vam na tome što ste se angažovali da sprečite izgradnju crkve na Limanu, čestitam vam na tome, to je veliki doprinos u vašim životima, da zabranite da se gradi crkva. Bravo! Da ne citiram sada neke druge koji su imali nastavak na to bravo.

Onda dolazite, dakle, ne mogu crkve, ovaj se hvali, kaže ima lepo ime kao Dinko Šakić i onda dolazite do toga da jedna osoba, treća osoba kaže, da je red i da je kosmička pravda to što se neko zlo dešava u Srbiji koje treba eliminisati i čim Vučić bude pao sa vlasti on će biti ubijen, njega će ubiti njegovi kriminalci i tako dalje.

Sada vas vraćam na ono što sam govorio malo čas kada je u pitanju priprema, sada vas vraćam samo na momenat koji sam malo čas iskoristio kada sam govorio o atmosferi medijskoj koja je stvarana u vreme ubistva premijera Đinđića. Dakle, ista priča, on i njegovi kriminalci, on i njegovi kriminalci, dakle, potpuno posledica ide u istom pravcu.

Tako da teško da će tu biti istog zadatka. Nadam se da ćete vi biti u pravu, daću sve od sebe da budete u pravu, ali iz ovoga što se da videti, teško da će u tom pravcu ići stvari.

Rekli ste jednu stvar i nećete mi zameriti da kažem….

(Aleksandar Jovanović: Hoćemo.)

Evo, gospodin Jovanović, zabeležite, ni ovaj govor nije prošao bez dobacivanja. Evo, da vidimo da li će ijedan danas da prođe bez dobacivanja, a mislim da neće.

Dakle, nećete mi zameriti, samo ću vam reći jednu stvar, dakle, ne da se ne stidimo Ane Brnabić nego se ponosimo Anom Brnabić. I, ja kada sam ovo govorio, hajde biću i ličan, dakle, ja zaista mislim da sa Anom imam vrlo jedan prijateljski odnos i nije to, dakle, ono što sam rekao, posledica tog odnosa nego činjenice da zaista poštujem sve što radi i kako je radila…

(Aleksandar Jovanović: To je baš lepo.)

Pa, dobro ja imam prijateljski odnos sa Anom Brnabić, vam se gospodine Jovanoviću, vi zovete Vesića lepotanom, svako ima svoje afinitete, ja vaše ne diram, nemojte ni vi moje.

(Aleksandar Jovanović: Slobodno reci šta je još bilo.)

Pa, isto što i sa tobom i sa Vesić. U svakom slučaju…

(Aleksandar Jovanović: Nisam imao ništa.)

Pa, ni ja sa Anom. I, šta sad. I, kakva su to dobacivanja? Kako te nije sramota? Ali kako te nije sramota, pa te kafanske, najgore, najodvratnije fore ovde pokušavaš da prodaješ. Stvarno si jadan, da jadniji ne možeš biti. Ako si trezan, to je strašno. Ako trezan ovo radiš, to je strašno. Ako se sljuštio flajku vinjaka to je onda u redu, ali stvarno treba da te je sramota. Pa, stvarno nije u redu, hajde od sebe praviš cirkus, to je u redu, videli smo, sve je u redu, razumem. Bilo je to da ti nije dala hidrocentralu da gradiš, eto, to je bilo sa Anom. Nisi dobio od nje hidorcentralu i zato je mrziš najviše na svetu. Ti i tvoj drug, druže zalizani Ćuto u plavoj ispranoj majici koji zaustavljaš predsednika Republike da mu nudiš projekat. Ti, a Ana Brnabić ti nije dozvolila da to radiš i zbog toga je mrziš, njoj si slao mejlove, da li mogu jednu hidrocentralicu ovde da napravim. Kako te nije sramota. E, onda nije moglo da se gradi hidrocentrale, pa si ti postao veliki borac protiv hidrocentrala.

Jel tako? A sada si postao borac protiv ograda za gradilišta, napreduješ, šta je sledeće, šta ćeš sledeće da radiš, da juriš leptire po Kalemegdanu. Nemoj da juriš leptire, verovatno će noge da ti se sapliću.

Hajde, saberi se više, u Skupštini si čoveče. Hajde probaj posle dve godine da dokučiš da taj tvoj mozak nekako procesira informaciju da se nalaziš u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da probaš to da razumeš. Verujem da ti je teško, verujem da ti treba pomoć, ali evo ako se potrudiš onda ćemo i mi pomoći, jer kako kažu, da bi ti Bog pomogao moraš i ti sam sebi da pomogneš.

Hajde pomozi sebi, pogledaj oko sebe, vidiš ovo nije kafana, nemaš karirane stolnjake, nemaš limene pepeljare, nemaš pevaljku, nemaš ništa od toga, ne daju ti da uneseš suzavac, ne daju ti da uneseš vinjak, nema ništa od toga, Skupština čoveče, ponašaj se u skladu sa tim. Hajde malo probaj, probaj sat vremena, pa ćemo onda da probamo dva sata, pa tri sata, pa do kraja mandata, ceo dan imaš da izdržiš, ali idemo na malo, da doziramo. U redu?

(Aleksandar Jovanović: U redu.)

Hvala.

Dakle, u svakom slučaju, sve ono što je Ana Brnabić postigla, vodeći Vladu Republike Srbije je samo razlog više da je podržimo da dođe na ovu poziciju, a u svakom slučaju ti rezultati se tiču zaista svih sfera društva. Moram naravno da kažem, da je to bila politika, da je ta vlada vodila politiku kontinuiteta sa vladom koju je vodio predsednik Vučić i to je politika predsednika Vučića koja je nekoliko puta potvrđivana na izborima, ali je bila i te kako i posvećena i sposobna da tu politiku i te kako sprovede i dovede do svih onih rezultata koje smo postigli.

Kažem, ne da se ne stidimo, nego smo apsolutno ponosni na to što će biti ovde sa nama. Uveren sam da će Skupštinu voditi jednako uspešno kao što je vodila i Vladu. Budući da je ta digitalizacija bila onako fokus i najinteresantnija, ta diferencija specifika u odnosu na sve ostale, ja se nadam da će i tu da da neki doprinos da se ovi stari sistemi konačno zamene nekim novim, modernijim, da i Skupština ima neke digitalne platforme gde možemo neke stvari da radimo na taj način. Očekujem da i u tom smislu napravi iskorak u narednom periodu. Hvala.

Reč ima poslanik Branko Pavlović.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici.

Poslanička grupa „Mi glas iz naroda“ će glasati protiv predloga da gospođa Ana Brnabić bude predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovde se sada nameće potreba da nekoliko reči kažemo oko načina rada. Ja se potpuno slažem sa onim što je već rečeno, da moramo međusobno da se uvažavamo. Nažalost pokazalo se da mi moramo da idemo korak unazad, a to je da prvo nema vređanja. Mnogo niži nivo se ne ispunjava. Moramo da eliminišemo vređanje i trebalo bi da se držimo teme. Sa ta dva kriterijuma ili tri, bez vređanja, držanja teme i međusobnog uvažavanja omogući ćemo i predsedavajućem danas i sutra predsedniku Narodne skupštine ili bilo kome ko obavlja tu funkciju u tom trenutku da može uspešno da radi i da ove sednice mogu da budu sadržajnije u odnosu na temu.

Ima jedan problem koji pojavljuje šire u našoj političkoj javnosti, a to je ta argumentacija koja je vezana za ličnost, tzv. adhominem. To nije dobro. Što se naše poslaničke grupe tiče, mi se nećemo baviti ličnošću drugih na političkoj sceni. Mi ćemo komentarisati samo postupke i samo politike koje sprovode ili za koje se zalažu. Na taj način se zapravo obezbeđuje da se ne sklizne preko određene linije, koje stvarno može predstavljati neku reč uvredljivu ili ne uvažavajući nekog kolegu koji je na jednak način narodni poslanik kao i mi ovde, uz sve političke razlike.

Gospodin Jovanov kada je rekao da jedan poslanik, mislio je na mene. Zaista smatram da Srbije nije prihvatila tzv. francusko-berlinski sporazum. Razlika je u tome što ja mislim da za to ne postoji razlog u jednom članu, nego u devet odredbi tog sporazuma, ali tačno, mislim da nije i da su sve tvrdnje oko toga kako je to gotova stvar, pravno netačne.

Takođe treba prihvatiti i otvoreno reći da je dobro i svako naša poslanička grupa podržava to što nisu uvedene sankcije Ruskoj Federaciji, mi podržavamo izuzetno dobre odnose Srbije i Republike Srpske. Ovde je bilo rečeno o dobrim odnosima u odnosu na manjinske zajednice u Srbiji i tu saradnju između Srbije i Mađarske. Ja mislim da je to odlična tradicija, da manjinske zajednice budu prisutne i na nivou potpredsednika Skupštine i uvažene na svaki drugi način u izvršnoj vlasti u jednom dužem kontinuitetu. To su dobre tradicije koje treba negovati. U tom trouglu, da tako kažem, Srbija-Mađarska treba dodati i odnos predsednika Dodika i Republike Srpske. Mislim da taj trougao Srbija-Srpka-Mađarska u ovom trenutku igra vrlo važnu ulogu. To svakako treba negovati.

Razlike postoje. Mi smatramo da bi u odnosu na podršku Republike Srpske uz sve velike stvari koje se rade od strane Srbije bilo bolje da se ne prima u zvaničnu posetu samozvani visoki predstavnik u BiH. Imamo neke razlike. Ali, negirati samo zato što smo opozicija, da ona što radi vladajuća grupacija, je sve od početka do kraja pogrešno i netačno, po našem mišljenju niti je istinito, niti je dobro.

Kada govorimo o postupcima i o politikama, naravno da je gospođa Ana Brnabić toliko dugo na vrlo visokim pozicijama ili najvišim pozicijama ili među najvišim pozicijama na političkoj sceni, da ne možemo obuhvatiti ni približno sve tačke. O nekima je već bilo reči. Ja ću se zadržati samo na nekoliko tih razlika zbog kojih mi ne možemo da podržimo. Iz ovog razloga što je funkcija predsednika Narodne skupštine vrlo važna politička funkcija.

U ovom operativnom delu, ja uopšte nemam sumnje, nemam nikakve predrasude u smislu da će ta saradnja biti loša ili da će to nešto na pogrešan način da se vodi. Ne mislim. Mislim da tu postoji veliki prostor da se sarađuje onako kako treba da se sarađuje između predsednika Skupštine i narodnih poslanika. Naravno, videćemo kako će to delovati, ali sa naše strane će uvek biti na nivou uvažavanja, ne samo prema predsedniku, što je više nego očigledno zašto, nego prema svima, koliko god da se ne razlikujemo u političkim stavovima.

Još jednom bih se vratio na pitanje Generalštaba. Evo, da je američka krstareća raketa pogodila zgradu u kojoj mi sedimo, da li bi Vlada Srbije donela odluku da se sada ova Skupština ruši i da se ovaj plac pretvara u potrebe neke komercijalne sadržine, bilo kome, bilo čije komercijalne sadržine? Ne bi. Kao što smo obnovili Avalski toranj. Nismo ga mi obnavljali posle agresije, gde je sada 25 godina od te agresije zato što je on bilo tehnološki neophodan, nego zato da pokažemo da Srbima i Srbiji nije slomljena kičma, da se mi vraćamo tamo gde smo bili uprkos agresiji koja je izvršena na nas. Ista je stvar, naravno, u nešto manjoj meri Generalštab u odnosu na ovaj dom Skupštinski, ali to je zgrada od ogromnog simboličkog značaja, ona reprezentuje Vojsku Srbije, a to reprezentuje duh ovog naroda i kada se kaže srušiće se i pretvoriće se u komercijalne svrhe, objektivno, ne kažem da je to bila namera, ali objektivno se šalje poruka da je u Srbiji sve na prodaju, u Srbiji ne može biti na prodaju ono što je vezano za slobodu Srbije, nikada i ni pod kakvim uslovima, uz to kao što je već bilo rečeno, to je naše arhitektonsko remek delo. Ono što smo imali prilike iz stranih medija da vidimo, šta se tu planira, to je arhitektura od pre sto godina iz SAD, oni to ne misle slučajno, oni to misle da tim neboderom pokažu kad god neko prvi put dođe u Beograd, da je Amerika to slomila, da je ona tu glavna.

Naravno, taj simbolizam gde mi umesto da obnavljamo Generalštab i time iskazujemo poštovanje prema tim najvišim dometima naših znanja i umeća, sposobnosti, zamenjujemo to nečim stranim i to konfekcijski stranim. Takođe nije dobra poruka prema ukupnoj pameti koja u ovoj Srbiji i te kako postoji.

Ne mislim da su to sve bile namere Vlade, ja samo mislim da nije sagledano ni približno onoliko važno i detaljno, koliko je trebalo da bude kada je doneta odluka, inače moram da kažem takođe kao pravnik, nezakonita odluka da se krene dalje u formiranje pravnih obaveza Republike Srbije, u odnosu na budućeg investitora zato što memorandum na koga se poziva iz 1922. godine, nije stvorio pravnu obavezu Republike Srbije, te u tehničkom mandatu Vlada i ne može da sprovodi nešto što nije postojeća pravna obaveza, ali da kažem u ovoj velikoj skici ovo su samo detalji.

Bilo bi idealno da se odmah preispita ta odluka i taj zaključak stavi van snage, jer to jeste, hteo sam da kažem ponižavajuće, možda prejaka reč, ali jeste uvredljivo za Srbiju i srpski narod.

Druga stvar, da izađemo iz dosadašnjih tema, kada se govori o tome da se ekonomija vodi na pravi način, da se stvari zidaju, razvijaju i sve ostalo, mi nismo protiv toga da se investira, protiv smo izbora u šta se investira i koliko se investira.

Ovde ću sada izneti samo jedan primer. Jednako košta nacionalni stadion kao i ukupno rešavanje vodosnabdevanja čitavog Banata, sve sa Zrenjaninom, koji nema pijaću vodu. Nacionalni stadion po svoj prilici će koštati nešto više, ali za potrebe ove naše rasprave da kažemo da je to jednako. Dakle, ko i na osnovu čega donosi odluku da treba zidati nacionalni stadion a ne rešavati vodosnabdevanje čitavog Banata, uključujući i trajno rešavanje pijaće vode za Zrenjanin? Kako se dođe do te odluke? Koja je to fizibiliti studija pokazala da na taj način treba usmeravati sredstva?

Prema tome, kad govorimo da li nešto treba raditi ili ne treba raditi, uopšte ne govorimo da ne treba, nego govorimo samo o tome da se detaljno razmotre širi efekti, da se vidi koji su izvori finansiranja i na koji način i da se onda naprave prioriteti, jer je potpuno jasno da niko nema para za sve, pa tek Srbija nema para za sve. U tom smislu se naše politike razlikuju.

Ima jedna stvar gde bih hteo da skrenem pažnju, pre svega građanima. U velikom delu politike koju vodi vladajuća partija, a uprošćeno je, možemo reći, oslanjanje na savete i preporuke MMF, Svetske banke i Brisela i dela opozicije "Srbija protiv nasilja", politike su iste. Ovde izgleda kao da je reč o tome da se potpuno razlikuju grupacije u svemu i da postoje dva bloka koja su nepomirljivo posvađana i zavađena. Ja samo skrećem pažnju da vladajuća grupacija ima ogromnu podršku u opoziciji za to da sledi preporuke MMF-a i Svetske banke. MI - Glas iz naroda je protiv te makro-ekonomske politike. Mi mislimo da je to pogrešna makro-ekonomska politika. Procenti koji su navedeni kao privredni rast su tačno navedeni, oni su činjenično tačni, ali za stanje privrede u kojoj se Srbija nalazi to su izuzetno niski procenti. Svi procenti ispod 6% u deset uzastopnih godina se moraju smatrati nedovoljno uspešnim a ispod 5% neuspešni.

Prema tome, politike koje se ne menjaju od 2001. godine u ekonomiji do danas u stvari drže Srbiju u zarobljenom statusu mogućeg ekonomskog rasta, mi to zovemo - neokolonijalni položaj Srbije. To ne znači da nema razlika. I te kako ima razlika u ovim temama sankcija Ruskoj Federaciji, Kosovo i Metohija, itd, ali kad ukazujemo u tim izjavama, ne kritikujemo mi stav, podržavamo stav da Srbija neće priznati suverenitet tzv. Kosova i to je dobro. Ali, ima razlika između reči i dela.

Problem je u tome što je u faktičkom stanju previše toga prepušteno od nadležnosti Srbije u korist tzv. Kosova. To je problem. Nije problem u stavu. Stav politički je dobar. Stav politički da se treba boriti je dobar. Ali, način i rezultati koji se tu postižu nisu dobri, po našem mišljenju. Tu mi vidimo osnovni problem.

Na kraju, jedna stvar koja nije bila ovde spomenuta a koja je nama, a mislim i građanima Srbije, izuzetno važna. Kocka i kladionice moraju biti zabranjeni u Srbiji. To je takva pošast, to pravi toliko velike probleme za čitavo naše društvo i toliko razara hiljade i hiljade naših porodica da to apsolutno mora biti zabranjeno. Te politike u Srbiji nema. Kad god krenete negde, na svakom ćošku ćete videti, ako je veća raskrsnica, pet kockarnica, a ako je manja, dve. Tome se mora stati na put, a time se Vlada Srbije nije bavila u prethodnom periodu, šta više, omogućila je bujanje kladionica i kockarnica, a to nam u ukupnom rezultatu daje katastrofalan rezultat za zdravlje našeg društva.

Dakle, ne sumnjam u jednu normalnu saradnju uz međusobna uvažavanja, ali ovi razlozi u razlikama, ima ih više, ali da sada ne idemo detaljno, previše široko, ovi razlozi u politikama nas navode na to da ćemo glasati protiv izbora, ne ulazeći uopšte u kvalifikaciju ličnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem poslaniku.
Dajem reč Milenku Jovanovu, predlagaču.

Hvala vam na korektnoj diskusiji, na tome što ste izneli neke načelne kritike, s tim da mislim da… Na neke ću odgovoriti, a za neke mislim da niste zaokružili celinu.

Dakle, što se tiče zgrade Generalštaba, prvo, bez namere da ulazim sada u u dublju polemiku na tu temu, ali to nije građeno u vreme te slavne srpske vojske, nego u vreme JNA. Kasnije je bio Generalštab Vojske Jugoslavije.

Daleko od toga da ne rađa nekakvu emotivnu reakciju kod nekih ljudi, ali, s druge strane, ako ćemo da čuvamo ono što je najvažnije za nas, a to je ta slavna srpska vojska, to je onda ova stara zgrada Generalštaba koja nema veze sa ovom.

Drugo, postavili ste pitanje same ove Skupštine. Pa, ova Skupština je izgrađena na groblju. Ovde je bilo groblje. Ispod nas je bilo groblje. Kao što vidite, gradilo se na različitim mestima i u prošlosti.

Ono što želim da citiram je izjava koju je danas predsednik Republike dao vezano za ovo, pošto je bio pitan i za ovu zgradu. Citiram: dakle, ono što je namera, i mislim da će vam ovo biti interesantno da čujete, jeste da tu postavimo neku vrstu muzeja žrtava svega onoga što se dešavalo, a danas ne postoji. Dakle, da pokažemo ljudima šta se tu dogodilo, da niko ništa ne krije, ali da dalje razvijamo Beograd i celu zemlju velikim i veoma značajnim investicijama. Nadam se samo da ćemo imati dovoljno vremena da prebacimo Ministarstvo odbrane i Generalštab. Posle toga da obnovimo onu velelepnu zgradu VII puka koja gleda prema Manježu.

Dakle, i te kako se vodi računa o tome što je istorija, ali, s druge strane, vodimo računa i onome što je budućnost.

Što se Nacionalnog stadiona tiče, to je tema koja se često ovako spominje i prosto smatram da ljudi danas zanemaruju činjenicu da fudbal nije više ono što je nekad bio, da to danas predstavlja jedan veliki izvor prihoda za našu zemlju… Vi to možete da verujete ili ne verujete, ali vi prodate igrača, dobijete par miliona evra. Zvezda je prodala igrača devet miliona evra. To je činjenica.

S druge strane, imate situaciju da se u celoj Evropi grade novi stadioni i da se podižu standardi UEFA, da mi nećemo moći da igramo nigde ni protiv koga, osim negde van zemlje ako ne budemo nešto radili po tom pitanju, tako da ne samo da podržavam, nego jako se zalažem za to da se nastavi sa izgradnjom tih stadiona.

Neko će reći - fudbal nam je ovakav, fudbal nam je onakav, nikakav i ovakav i onakav i to je sve tema za razgovor, ali ja vidim da je ono što je posledica ulaganja u fudbal u Mađarskoj, to da njima i reprezentacija i klubovi mnogo bolje stoje nego što su stajali pre ulaganja koje je Orban tamo sproveo i to možete da pogledate. Možete da uporedite. Dakle, i te kako je to tema.

S druge strane, taj stadion neće biti samo za fudbal, nego i za sajmove, koncerte itd. Tu se sada stavljaju neke podloge koje mogu da se menjaju. Preko tih podloga se stavi neka ploča plastična, pa na to može koncert da se pravi itd, tako da to neće biti samo stadion da se pika lopta, a kažem ljudi pogrešno polaze od toga da je to pre kao nekog davnog vremena i zaboravljaju da je fudbal danas jedan od najunosnijih biznisa. Da nije tako ne bi ovi koji imaju milione i milijarde ulagali baš u fudbal.

Što se tiče vodosnabdevanja, i te kako je Vlada radila o tome. Ja ću vam govoriti o Kikindi i Zrenjaninu. Dakle, u Kikindi fabrika vode treba da počne sa radom pre juna meseca. Računamo da će već negde aprila-maja krenuti sa radom, a u Zrenjaninu za tri meseca. Oni sada već imaju tehničku vodu na česmi. Imaće i vodu za piće na česmi, tako da se o tome vodi računa, ali kompletno vodosnabdevanje Banata da radite… To je postojala jedna ideja da se sa dva pravca dođe do vode za kompletno vodosnabdevanje Banata. Jedno je bilo da se vuče iz Dunava, pa preko Kovina da se to račva, međutim, od toga se odustalo, prvo, zato što je preskupo i, drugo, zato što je bezbednosno rizično. Druga ideja je bila da se nešto dovlači preko Karpata itd.ali i od toga se isto odustalo, preskupa varijanta.

Jedina mogućnost koju radimo i koju sprovodimo, to su ove fabričke vode koje su lokalne. Dakle, za naseljeno mesto Kikinda ta fabrika vode će biti, u narednom periodu počeće se radom, a za sela našeg grada prave se mini postrojenja i to je jedini način da se to pitanje reši. S tim da vi sada imate tu nove probleme, ako već ulazimo u tu temu, a to je, evo, moje pitanje vama ili bilo kome – kada ste čuli poslednji put da je neko išao da kopa kukuruz? Znači, sve je hemija, sve se prska. Različiti otrovi se bacaju u njive. Sve to, naravno, dolazi kroz zemlju, dolazi posle u te vodonosne slojeve, itd.

Tako da, kako ćemo sa vodom i šta ćemo sa vodom u nekom narednom periodu, da li će te fabrike moći sve to da prečišćavaju, o tom-potom. Ali, ne stoji da Vlada nije vodila računa o tome, i te kako je vodila računa o tome.

Što se tiče kocke i kladionica i zabrana, ne možete, poštovani kolega, to da zabranite, iz prostog razloga što imate onlajn klađenje u celom svetu. Vi možete da ukinete sutra sve kladionice, i dalje će se da klade. Znači, ne postoji način da to zabranite. I te kako se kroz te onlajn platforme ljudi pojavljuju. Dakle, imate varijantu, otvarate, šta više, zato što je to malo ovakva i onakva zona, to same kladionice pospešuju to onlajn klađenje, pa kad se otvori račun dobijate bonuse, itd. Tako da, možete da zatvorite sve, sutra da ne postoje, ne možete da ukinete to kao pošast, kako ste rekli.

Na kraju, ono što posebno mislim da nije tačno, to je da imamo iste politike. Nemamo iste politike, jer bi iste politike dovele do istih rezultata, a mi nemamo iste rezultate.

Dakle, u vreme kada su ovi koji govore, „Srbija protiv nasilja“, pa različite te grupacije, a nekada ujedinjena Demokratska stranka vodila zemlju, vi ste imali 400 i nešto hiljada otkaza, mi smo zaposlili negde oko 500.000 ljudi. Dakle, podigli su stopu nezaposlenosti na 26%, 27%, ostavili zemlju bez novca, ostavili zemlju pred bankrotstvom. Dakle, i te kako, ako o ekonomiji pričate, vi nemate, apsolutno nemate istu situaciju, da ne pričam o kursu dinara koji je, setićete se…

Meni znači što je veštački, vama možda ne znači. Ako je i veštački, meni znači što je veštački zato što plaćam ratu kredita i kada bi skočio, kao u vaše vreme kad je skočio za 50%, sa 80 na 120, onda ne bih mogao da plaćam ratu kredita. Kao što narod i nije mogao da plaća, složićete se, kredite koje je uzeo. Dakle, prvo su banke nudile kredite, samo uzmi, lako ćemo dalje, a onda je odjednom na platu od 40.000 dinara bilo dozvoljeno 50% da se optereti kreditom. Jel tako bilo? Onda je to koliko u evrima. Onda odjednom evra sa 78, 80 ode na 119, 120, pa vam je odjednom rata veća za 50%. Jel bila neka reakcija na to? Nije, baš ih je bilo briga. Jel neko nešto rekao? Nije, baš ih je bilo briga. Terali, pozivali ljude da uzimaju kredite u švajcarcima i onda se napravili blesavi kada su nastali problemi, pa je to, takođe, rešavala ova Vlada i rešavao predsednik Vučić.

Prema tome, da su nam politike iste, mi bismo danas pričali da su oni izgradili koliko desetina autoputa na onu stranu, a mi nekoliko desetina kilometara autoputa na ovu stranu, a mi imamo rezultat samo da smo mi gradili, oni nisu izgradili ništa. To je tako. Da imamo situaciju da smo gradili brzu prugu do Novog Sada, a da oni nisu uradili ništa. Nisu ni onu postojeću rekonstruisali. U njihovo vreme nije mogao da vam pobegne voz. Znači, pružiš korak, stigneš voz, nema da pobegne.

Jednostavno, nisu to iste politike. Ponavljam, da su politike iste, i rezultati bi bili isti. Pošto su rezultati različiti, i politike su različite. Jedino, evo, ona greška, i to ja, evo, neće Ana to verovatno to da kaže, gospođa Brnabić, evo ja ću reći da mislim da je to greška te Vlade što nije dala tu jednu malu hidrocentralu, pa da ide život. Bar ne bismo slušali ovo dobacivanje, ovo bauljanje, sve ovo što slušamo svaki dan. Vidite kako jedna mala hidrocentrala može da znači mnogo u parlamentarnom životu Srbije. O tome treba voditi računa u perspektivi.

Hvala još jednom na korektnoj diskusiji.