Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Dakle, čuli smo da su građani nezadovoljni, čuli smo da smo najgora vlast u istoriji, čuli smo dosta toga lošeg. Ja sam ubeđen da onog momenta kada predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić bude raspisala izbore da će građani da pohrle u lokalne kancelarije opozicionih stranaka da daju potpise i da neće biti nikakvih problema da se ti potpisi skupe u vrlo kratkom roku, jer malo je kontradiktorno da pričate da je ovo nikad gora vlast i da ne možete da skupite potpise. Nekako mi to nije baš logično. Dakle, ako je vlast toliko loša, logično je da narod jedva čeka da tu vlast skloni, pa će vam dati potpise za opoziciju.

Drugo, što se tiče samog Beograda, na primer, treba vam pet hiljada potpisa da biste izašli na gradske izbore. Grad Beograd ima 17 opština. Dakle, negde plus, minus 300 potpisa po beogradskoj opštini, 5.000 potpisa za grad od milion i nešto stanovnika, milion i po stanovnika i više od toga. Dakle, minimalni su to uslovi.

Drugo pitanje je bilo, a koje nije vezano za zakon, a to je da li predsednik Vučić može da da svoje ime listama na izborima i ovo je još jedno licemerno traženje nečega od predsednika Vučića, što niko pre njega nije radio. Dakle, predsednik Milošević je bio nosilac svih lista, posle njega i Vojislav Koštunica kao predsednik SRJ, predsednik Tadić kao predsednik Republike. Dakle, jedini predsednik koji nije bio nosilac liste je bio Milan Milutinović, ako se ja ne varam, jedini.

Ovo što je sve važilo za ove pre, e, sad za Vučića ne može da važi. Zašto? nemamo pojma. Jel piše u zakonu? Ne piše. Jel piše u Ustavu? Ne piše. Zašto? Zato što ga narod hoće i onda dolazimo dotle da vidite kako i ovi koji sada predstavljaju kao nekakvu alternativu, kao nekakvu nacionalnu alternativu ili čak nacionalističku, srpsku, zovite kako hoćete, imaju istovetne stavove sa onima koji u Strazburu kažu – samo nam sklonite Vučića sa lista i sve će biti u redu. Potpuno istovetni stavovi.

Na samom kraju, posebno je pomalo degutantno da sada u celoj situaciji u kojoj se nalazimo i izlasku iz te situacije govore oni koji su nas u tu situaciju uveli – svojim ne odgovornim odnosom a sa željom da možda dobiju koji mandat više na nekim narednim izborima. Evo, imaćete izbore, pa će vam se i ta želja možda ispuniti, a možda i neće. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Jovanović.

Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, rečeno je ovde, vi ste, gospođo Brnabić, rekli da je osnovna vrednost istina, i to, naravno, prevazilazi kodeks ponašanja narodnih poslanika. Jeste osnovna vrednost istina, pa sa tim u vezi hajde malo da govorimo istinito.

Za sam početak, uopšte nisam planirao, ali dve greške, a samim tim i neistine da ispravim. Nisu to najvažnije neistine koje su izrečene u toku ovog obraćanja ovlašćenog predlagača SNS. Jedna je da nacionalnom delu opozicije, a tu moram da priznam da prepoznajem sebe i srpsku koaliciju NADA, Novi DSS i POKS, bez ikakve sumnje, smeta i da smo ikada tražili da predsednik vaše stranke, doskorašnji, predsednik države, za mene samo formalni, ne može da bude nosilac liste. Neka bude, bili su i ranije, nikakav problem nemamo sa tim, niti smo ikada takav zahtev uspostavili, niti je to opozicija u svoja tri zahteva 1. aprila rekla. Ne znam zašto to pominjete, prosto nije istina.

Jedna još manje važna greška, gospodine Jovanov, u Beogradu 3.000 potpisa za grad, a bogami za gradske opštine skoro 10.000, manje-više, nemojte me uzimati za reč, ali mnogo više. Pet ne postoji, za gradske opštine mnogo više. Trebalo bi to da znate, kao neko ko se bavi politikom, elementarne stvari.

Sad da se vratimo na malo ozbiljnije stvari i ozbiljnije istine. Govorili ste ovde o kompromisu. Čuo sam čak reči u medijima jedinstvo, nisam siguran da je pominjan konsenzus, ali nema veze, kompromis-jedinstvo. Ljudi, nema kompromisa kada se govori o slobodi izbora. Nema kompromisa kada se brani demokratija, kao što nema kompromisa kada se brane nacionalni interesi ove zemlje.

Danas smo došli u situaciju da Aleksandar Vučić i njegov režim, a vi ga ovde predstavljate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavlja glavnu pretnju, jedinu pretnju i demokratiju u Srbiji i slobodnim izborima, a bogami i odbrani nacionalnih interesa, i to je nažalost jedina istina.

Sledeća istina, vratiću se ja na nju, nemojte da brinete ništa, kako je tekao ovaj proces prigovaranja vlasti i opozicije? Istina je da smo još 13. marta uputili jasno i glasno poziv predstavnicima vlasti da razgovaramo jer je politička kriza duboka i stvarna. Šta god se vama činilo, gospodo, koliko god bili opijeni vlašću i moći koju imate, ozbiljna je i duboka politička kriza i to će se nažalost pokazati. Sutra, prekosutra, potpuno nebitno, biće erupcije kad-tad na našu sveukupnu veliku žalost zbog vaše neodgovornosti.

Dakle, 13. marta nije bilo nikakvog odgovora, ignorisali ste to, onda smo zvanično uputili poziv 20. marta za razgovore shvatajući koliko je teška situacija. Tek ste zakazali prve razgovore, verovatno simbolički, na 1. april. Valjda ste nagovestili da je to sve za vas isključivo šala, pa zašto ne bismo krenuli 1. aprila?

Dakle, 1. aprila smo došli sa tri jasna zahteva. Načelno ste prihvatili dva. Prema trećem, gospodine Jovanov, niste imali rezerve, nego ste ga glat odbili, rekavši da je to protivustavno.

I, da, ja sam, naravno u saradnji sa kolegama iz opozicije, poslao na samom sastanku, bili ste tu, elektronskim putem, Dejanu Đurđeviću, kolegi sa fakulteta, način kako može da se pravno, što bi se reklo „legi artis“ uradi da svi izbori budu u jednom danu, čak da budu i 2. juna. Ovo je 1. april kada govorim, mada smo već i 1. aprila pominjali jesen. Vi ste to odbili i 3. aprila. Nema ništa od spajanja izbora, to niste hteli i to je jedina istina.

Bio je sastanak 11, na njega ću se vratiti malo kasnije, poslednji sastanak 17. mi već od 11. nismo uopšte prisustvovali kao srpska koalicija NADA. Dana, 17. aprila vam je jasno rečeno da 2. jun više nije opcija, jer je kasno, da je jedina opcija da se donese Ustavni zakon u izmenama i dopunama Ustavnog zakona, odnosno Zakona za sprovođenje Ustava, gde ćemo sve objediniti, stvoriti uslove i pomeriti za jesen. To je bila poslednja reč opozicije kao takve, to je SPN i dao vam je taj dokument, da biste vi 18. aprila izašli u medije i rekli: „E, ne, sve ono što smo odbijali kategorički, sve ono što smo govorili da je potpuno protivustavno, ne, to ćemo sad ipak da prihvatimo.“ Ali, mi nismo tražili to.

Hajde da se vratimo na dokument, da vas poštedim čitanja stenografskih beleški. Ovo smo poslali. Čitajte slobodno, ja ću pročitati dokument koji ste dobili. Šta ste tražili, šta smo vam dali kao pravnu radnju za 2. jun? Kaže, ovde: „Lokalni izbori u drugim opštinama i gradovima u kojima su poslednji put bili održani 21. novembra 2020. godine morali bi biti raspisani“. Znači, ne najavljeni, gospođo Brnabić, jer ste i mene pominjali u medijima, raspisani najkasnije do 18. aprila. Danas je koji, gospodo? Dvadeset drugi, još uvek nisu raspisani.

Zašto smo rekli najkasnije raspisani? Da bi ostalo 45 dana minimum za vođenje kampanje. Još vam pišem u predlogu, da li ste ga uopšte čitali? Pustite stengrafske beleške, Jovanov, čitajte dokumenta koja vam dajemo ako imate iole želje i volje da nešto unapredite, kao što ja znam da nemate.

Piše: „Idealno bi bilo da kampanja traje punih 60 dana, ali to je sad već nemoguće zato mora da se raspišu do 18. aprila najkasnije.“ Znate šta to znači u srpskom jeziku, poslednji mogući datum da bi kampanja trajala 45 dana. Šta se vi sada uradili? Ja ne znam da li su kolege iz opozicije koja hoće da ide na izbore svesne šta ste sad svi zajedno uradili? Omogućili ste da nemamo mogućnosti nikakve za kampanju za lokalne izbore. Trideset dana dok dobijete notare, treći, četvrt, peti, šesti da,n kako se smiluju, pa dok skupite potpise, nezavisno od našeg konteksta, praznika, Vaskrsa itd, to će biti u budućnosti, pa dok se proglasi lista, pa dok odštampate vaše materijale sa brojem liste, pa ostaće vam ljudi 10 dana za kampanju. Njima to odgovara. Njihove prevarene radnje, njihovo šibicarenje, njihov DNK, ljudi to je njihova druga priroda. Laž, manipulacija, šibicarenje. Ne znam kako ćete i vi? Divno. Nikad niko nije tražio tako nešto. Nikad niko nije tražio to što ste vi naveli za 18. april.

To su bili vaši odgovori, ali ima jedan sastanak koji je meni bio posebno poražavajući u celoj ovoj priči, čuveni 11. april gde ste gospodo i SNS i iz SNS i Aleksandar Vučić na vašem čelu pokazali vaše pravo lice, bedno, kukavičko i spremno da sroza autoritet zemlje, da ponizi zemlju kako bi ubeđivali strane ambasadore da ubede deo opozicije da izađu na izbore.

Ljudi, otkud strani ambasadori da se mešaju u naše probleme? Otkud strani ambasadori na sastanku između vlasti i opozicije? Kako ste smeli da ih pozovete? Kako ste se drznuli da ih pozovete, da prljav veš iznosite napolje pred ambasadorom SAD, EU, šta ste još nabrojali, da li je bila Kvinta ili ne, meni naravno na pamet nije palo da se pojavim na takvom sastanku. Prljav veš se, gospodo, iz kuće ne iznosi. Vi niste dostojni da budete vlast u ovoj zemlji.

Jesu, to su zbog toga Hilovi izbori. Hil je izašao posle tog sastanka, ničim izazvan i rekao: „Ne, ne, treba izaći. Ne, bojkot je pogrešno rešenje.“ Mogu otvoreno da kažem neka kradu, neka rade, nama odgovara takva vlast. Daje Kosovo, daće Republiku Srpsku, daće i neki novac, nemojte, budite tu, ali to je Hilova stvar. Mene Hil ne zanima, Hil je ovde da sprovodi spoljnu politiku SAD, a ne srpske nacionalne interese.

To je taj vaš kukavičluk koji je za mene neverovatan. To je onaj kukavičluk kada vi prihvatite u francusko-nemačkom sporazumu član 4. po kojem se Srbija neće protiviti ulasku Kosova i Metohije u bilo koju međunarodnu organizaciju, a onda kukate na neku Doru Bakojani. Ljudi, koga briga za Dou Bakojani? Da li je ona srpkinja? Šta ona može da izda kada nije srpkinja? Jedini koji je tu izdao je Aleksandar Vučić i rekao je javno da on nema problem da Kosovo bude u Savetu Evrope, ionako u Savet Evrope mogu da uđu samo države, ali da su ga prevarili jer su mu obećali nekoliko stvari, Dečane i obećali su mu čuvenu Zajednicu srpskih opština, koju ste vi potpisali još 2013. godine.

Vama treba 11 godina, sve ste dali i iz Briselskog sporazuma i sve preko toga i prihvatili usmeno nove. Na kraju ćemo dobiti, ne daj Bože, ali sve ide u tom pravcu, našu južnu pokrajinu u međunarodnoj organizaciji. Dora Bakojani? Zar vas nije sramota, ljudi? To je isključivo vaša odgovornost i odgovornost Aleksandra Vučića, nedostojnog predsednika ove države.

Zašto ovo nisu izbori i dalje? Ne samo zato što su ovo Hilov Vučićevi izbori, Hil Vučić izbori, već zato što nisu slobodni. Gospodo, izbori koji nisu slobodni nisu izbori. Nije ovo samo pitanje arene i Male Krsne i znamo da ste dovlačili, pa vaši ljudi su meni govorili, neću ih imenovati jer ćete ih izbaciti iz stranke, preterali smo sa dovlačenjem ljudi, znam, preterali smo. Kako objašnjavate arenu? Kako objašnjavate Malu Krsnu? Da li je bilo četiri, 44, 400 hiljada, nebitno ljudi, vi kradete izbore.

To je poslednja, to je ona kap koja je prelila čašu medijske slike gde su nacionalne frekvencije koje treba da odgovaraju u Zakonu o javnom informisanju i o Zakonu o elektronskim medijima su se pretvorile u vaše najbrutalnije i najvulgarnije propagandne servise i službe.

Mi tako idemo na izbore godinama i to je postala nova normalnost. To je nenormalno i toga nema u ozbiljnoj demokratskoj državi, kao što nema da javna komunalna preduzeća ili bilo koja druga javna preduzeća učestvuju u kampanji da se tamo ljudi koji su zaposleni prosto kao robovi teraju da donose kapilarne glasove, sigurne glasove ili da direktori tih javnih preduzeća, kako se zove ovaj mladi momak, Relja Ognjanović ili Ognjenović, sve jedno? Na stranu što je postao sa 30 godina kao fizioterapeut sa par sertifikata sa nekog ekonomskog fakulteta pomoćnik direktora tako važne institucije, pa onda dve godine kasnije i direktor PIO fonda, nego što ga terate i vi se ponosite time a i on, koje je to ludilo u vašim glavama, što ide i pravi od vrata do vrata kampanju. Ide po ulazima beogradskih opština i deli letke, direktor PIO fonda.

Ljudi, jeste li vi sa uma sišli? U šta vi pretvarate ovu zemlju, a to je na tragu onoga što je držao pečenjaru, pa ste ga postavili za direktora EPS-a. Da li ste vi svesni šta radite uopšte? Da i ste vi svesni potpunog ludila i nesreće koju pravite u ovoj zemlji?

Ali, nije ni to, nego je, vraćamo se na ovu kap, a to je ta neverovatna zloupotreba i svi ovde znamo da ste to primenjivali, zloupotreba prava na prebivalište i sa tim nikakve dileme nema.

Sada se vraćam na ovo zašto ova situacija krajnje opasna. Možemo mi ovde ponekad i da se nasmejemo, možemo i da se našalimo, sve je to divno, a situacija je tragična. Ne bih išao do 1914. godine, ne bih išao ni do 1941. godine, ni na neka druga vremena koja su bila teška, jesu ovo teška vremena, ne toliko teška, ali se ponekad zaista zapitam, ovo se ne odnosi na vas, gospođo Brnabić, i na dobar deo vas se ne odnosi, ali na jedan deo ne mali se odnosi - kako ste, ljudi, od srpskih patriota, od Karlobaga, Karlovca, Ogulina, Virovitice, što vam ja inače ne zameram, došli do toga da ćete napraviti od Srbije beogradski pašaluk?

Dali ste Kosovo i Metohiju, priznajete secesiju francusko-nemačkim sporazumom, danas ćete time dati i Republiku Srpsku. Na Kosovu se brani ne samo srpsko Kosovo i naša država, na Kosovu se danas brani i Republika Srpska. Onaj miting u Banja Luci od pre nekoliko dana nikada ništa zloslutnije nisam video od vas na tom mitingu -kao da dželati Srpske stoje na tom mitingu.

Ljudi, razumem za neke koji su bili u G17, u nekim drugim strankama, za one izvorne koji su došli iz Srpske radikalne stranke, da li je moguće da ste toliko časti izgubili? Da li je moguće da vas je moć toliko opila? Da li je moguće da toliko pravdate čoveka koji očigledno, i nemojte da se ljutite i da skačete odmah, neko je pominjao ovde psihijatrijske preglede, gospodin Jovanov, za Skupštinu,hajde da ih uvedemo za predsednika države, nisam siguran kakvi bi bili rezultati, čovek je lagao, ovde pred vama sve nas, šta treba da uradi da slaže da se vi osvestite i da kažete ovaj čovek nas vodi u provaliju.

Šta treba da se dogodi? Jel rekao KM tablice ostaju - pa nisu. Rekao francusko-nemački sporazum je neprihvatljiv. Ivica Dačić sada nije u sali. Ivica Dačić je decembra 2022. godine rekao - ovo je neprihvatljivo. Jel naš Savet za nacionalnu bezbednost doneo zaključak rekavši da su ti sporazumi neprihvatljivi, a onda vi godinu dana lažete - pa nismo ih prihvatili, pa jesmo, pa oni se ne ispunjavaju? Onda sam Vučić kaže u Francuskoj – da, da, mi smo već tri uslova ispunili. Jesmo, RKS tablice se šetaju centralnom Srbijom, evo Kosovo ide u međunarodne organizacije.

Ljudi, šta treba da se uradi i šta ovaj čovek treba da uradi da se vi probudite i da vidite provaliju u kojoj ćemo se naći.

Nacionalno rastakanje će se sa vama nastaviti. Moralno rastakanje će se nastaviti ove nacije. Nemojte da ljutite, vaše glavne perjanice su preletači i današnji ovlašćeni predlagač je član DSS nekada bio. Vidite kako je to čudno. Ti ljudi ne preleću iz vlasti u opoziciju. Uvek je smer isti – iz opozicije u vlast. Ko je to radio u srpskoj istoriji do poturica?

Ljudi, vi ste razvili u ovoj državi, vi ste razvili u ovom narod duh i psihologiju poturice. Dajemo Dečane za Lidl, daćemo Gračanicu za restoran Džejmija Šija, daćemo Kosovo za Beograd na vodi, a Srpsku ko šiša, a imaćemo i Luj Viton, pa, Dragan Marković Palma nije tu, ćemo moći sa tašnicama Luj Viton da se šetamo ko krnjoj Srbiji, latiničnoj Srbiji i informerovskoj Srbiji.

Mi, gospodo, na to ne pristajemo i nikada nećemo. Svaki put kada napadate opoziciju pričate o vama.

Šta je zaključak? Zaključak je da je ova kriza ozbiljna. Jeste sada malo ušićarili, jeste malo i šibicarili, to vama sjajno ide, ali nemojte da se radujete da mislite da ste pobedili. Ne pričam sada uopšte o ovim izborima koji će biti 2. juna. Nemojte da se radujete, ozbiljna je situacija i ponavljam – kad tad će sve doći na naplatu i vama direktno što me, da vam kažem, mnogo ne žalosti, ali će doći na naplatu celoj zemlji i državi Srbiji i srpskom narodu i srpstvu. Zato dok nije kasno, nezavisno od 2. juna, jedino rešenje će biti u bliskoj ili ne tako bliskoj budućnosti da se konačno zaista ostvare elementarni, kada kažem elementarni to su stvarno minimalni uslovi za koliko toliko fer i poštene izbore, da možemo da odemo na nacionalnu frekvenciju komercijalni televizija, da može da se čuje drugi stav, a nakon toga da se raspišu izbori.

Mi smo vam dali predlog Ustavnog zakona. Evo ga ovde. Sve jasno piše. Verujem da ga nećete prihvatiti, kao što verujem da inače ništa nećete prihvatiti i ova dva uslova nećete ispuniti. Tek ćete sada razgovarati. Na stranu to ludilo što je deo opozicije prihvatio da dok je kampanja u toku razgovara o uslovima, ali dobro. Može da se ponizi samo onaj koji prihvati poniženje. Niko drugi. To je vaša priroda, a neki drugi pristaju na takve stvari.

Još nešto da vam kažem, ja ozbiljno radim sa timom ljudi, pravnika, na pravnom sveobuhvatnom, zapravo, poretku ili ti nekoliko zakona gde ćemo kada vaša sveća prekine da gori, a ničija nije gorela do zore, neke stvari poravnati i neke odgovornosti staviti na sto i neke stvari procesuirati jer drugačije neće moći, jer ako se to ne desi ova Srbija i ova naša zemlja neće imati svetlu budućnost nikako. Na tome radimo i to će se, ljudi, desiti. Što se pre desi to je bolje.

Što se tiče farse 2. juna, ja pozivam građane da ne budu deo farse, naročito Beograđane gde je bila najveća krađa, da ne izlaze na nešto što izbori nisu, nešto što nisu izbori na to se ne može ni izaći. Ne brani se ni demokratija, ni sloboda na Hilovoj i Vučićevoj farsi, a kamoli na naprednjačkim manipulacijama i lažima.

Imao bih još mnogo, ali ću završiti sa ovim pa će biti prilike, ja se nadam, za repliku jer je bilo ovde još nekoliko tih sitnih prevara, sitnih duša poput, ajde to ću da kažem samo za kraj, reče ovlašćeni predlagač da je opozicija kriva za RKS tablice, pa neće biti. Godine 2011. je potpisan Sporazum o slobodi kretanja. Ja tada nisam bio na vlasti. Bio sam opozicija i tada i nisam se slagao sa tim sporazumom, a tamo ne piše to što ste vi prihvatili. Tamo apsolutno ne piše to što ste vi prihvatili. To je još jedna od vaših manipulacija. Vidim da se okrećete još jednom preletaču, gospodine Jovanov. Između preletača se verovatno najbolje razumete, ali to prosto nije istina.

Ljudi, borićemo se za pristojnu, za moralnu, za nacionalnu i za demokratsku Srbiju i u toj borbi ćemo pobediti. U to, gospodo, uopšte ne sumnjam. Hvala.

Hvala vam, poštovani narodni poslaniče Jovanoviću. Zapanjena sam. Održali ste govor 20 minuta. Svaku reč bi potpisali Aljbin Kurti i Denis Bećirović. Svaka vam čast.
Izvolite. Gospodin Milenko Jovanov.

Koliko god glasno da laje francuska pudla ostaje francuska pudla. Nikad neće biti ni rotvajler, ni nešto drugo. Tako da, džaba, džaba pokušaj – pudlica je pudlica uvek.

Da nam spočitava promenu i poturištvo neko ko se odrekao sopstvene zemlje i uzeo tuđi pasoš, koga neće da se odrekne ni za živu glavu i ima ga i on i cela mu porodica i ne pada im na pamet da se toga odreknu, to je stvarno degutantno.

Ali, ajmo da krenemo sa ovim što je već rečeno. Zanimljivo da niko u Savetu Evrope nije iskoristio argumente koje smo sada čuli. Da Dora Bakojani, pomenuta, nijednom nije rekla – pa šta vi Srbi hoćete, šta ti Pilja tražiš ovde, pa vi ste potpisali Ohridski sporazum, vi ste prihvatili Ohridski sporazum, ja samo sprovodim ono što ste vi tražili. Što nije rekla? Zato što nije tačno. Neće Dora Bakojani da kaže ono što govore francuske pudle. Neće, zato što zna da nije istina i da joj to nije nikakav argument, ali francuska pudla ne bi bila francuska pudla da ne reži i ne laje ono što bi želela da vidi, a to je da ugura srpski narod u nekakvu nesreću novu, u neku pogibiju novu, a on će ponovo za Francusku, kao i 1999. godine.

Kaže, pazite vi ovu priču, predsednice Skupštine, a i građani Srbije, kada je krenulo oko bombardovanja, on je seo u autobus i onda je došao u Srbiju. E, sada samo da nam je još rekao da je u autobusu bio jedan što je pevao, jedan sa brčićima i jedna baba što je sedela u ćošku, gledali bismo film „Ko to tamo peva“. On je nama film „Ko to tamo peva“ ponudio kao vrhunski dokaz njegovog patriotizma, sedanja u autobusu u Parizu i vozikanja baš uoči bombardovanja. Još da je rekao – tačno kada sam stigao udarila u bomba i sve se raspala i svi mi poginuli. Ostala samo dvojica da sviraju posle toga. To bi otprilike bila tačna pričao.

Toliko i o kukavičluku. Svoju hrabrost ste imali priliku da dokažete više puta. Svaki put kada je ovoj zemlji bilo teško, vi ste se pokupili i otišli u vašu drugu, rezervnu zemlju, svaki put, i 1999. i 2004. godine. Tada ste mogli da pokažete koliko ste hrabri. E, sada kada je malo prošlo vremena, sada kada je mir, e sada nadoknadi ono kada je šetao Sojke po Šanzelizeu, e sada ćemo to da nadoknadimo tako što ćemo da gurnemo zemlju u rat. I to će tako da izgleda.

Kaže – biće erupcija. I dva puta preti – biće erupcija i biće naplata. Samo jednu stvar da znate. I od erupcije i od naplate, batina ima dva kraja. Uvek batina ima dva kraja. Pazite kada pretite.

Dolazimo do onoga što je suština i što ima veze sa tačkom dnevnog reda. To je istina. Da čujemo kako ta istina zvuči, pošto me nekoliko puta poziva da ne čitam stenograme. Ja gledam, zašto da ne čitam stenogram, bacim pogled pa vidim, zašto da ne čitam stenograme.

Kaže, prvo ovu tačku 3. ne treba tumačiti kao zahtev za odlaganje beogradskih izbora. Vrlo precizno piše da se održe svi izbori u isto vreme, dakle, preostali sa beogradskim što ostavlja ovu drugu alternativu, mogućnost da se i lokalni izbori održe 2. juna – kraj citata. Sada smo mi krivi, kaže – vi ste to govorili da je to neustavno. Pa jesmo. Vi ste bili rezolutno protiv ovoga. Jesmo. Mi smo prihvatili ono što ste vi govorili. Mi prihvatili ono što ste vi govorili, a vi se toga odrekli. Zašto? To je sada posebno pitanje.

Ko se igra francuskom pudlom u ovo vreme? Ko baca keksiće francuskoj pudli i kome francuska pudla maše repićem ovih dana? To je jako važno da saznamo. Da vidimo ko je taj kome je podveo celu svoju stranku i ponovo je uključio, sa svim onim žutima koji su hteli da im hapse Koštunicu, koji su ih rasturali, pravili specijalne emisije, a oni ponovo tamo kao ono Štokholmski sindrom se vratili tamo kod onoga ko ih je maltretirao. Njihova stvar.

Kaže dalje. Kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, odnosno da se pomeri rok sa 120 na 150 dana. Isto on kaže. Šta piše u zakonu? Pa pomeranje roka sa 120 na 150 dana. Ali ne, oni odustaju. Zašto? Vukli nas na razgovore nedeljama i onda rekli – e pa sada je prošlo vreme, mi sada više nećemo o tome da razgovaramo. Mi odustajemo, ali ne kažu javno da odustaju od svog zahteva.

Najzad. Pošto ovde afektira i glumi neko ludilo veliki srpski patriota sa rezervnom domovinom. Njega njegovi rođeni odbori ne slušaju. Njegov potpredsednik u medijima kaže – svaki odbor će posebno donositi odluku. Njegovi odbori ne misle ono što on ovde priča. On je samo pokazao šta misli o njima i da ih baš briga za to, da li njegovi odbori mogu da dobiju nekog odbornika, da li će da funkcionišu, da li će dobiti neka sredstva iz budžeta. Ne interesuje njega to. Njega interesuje njegov budžet.

On je svoju stranku uvalio i one koji su mu bitni u parlament. Apanažica budžetska redovna, plata redovna, a ostalo vi po Srbiji, i to njima poruka, ne nama, vi po Srbiji snalazite se, radite šta hoćete, snalazite se kako znate i umete, baš me briga li ćete imati za struju i vodu u kancelarijama, baš me briga da li ćete imati da vam neko otvori vrata. To je njihov problem.

Zato ga odbori i ne slušaju. Zato njih baš briga šta je ono što on priča i izlaziće na izbore, čak i pored njegovog poziva svima da na te izbore ne izađu. I izlaziće po celoj Srbiji, da li kao grupe građana, da li u okviru neke koalicije, tu ćemo šarolikost imati prilike da vidimo u periodu koji je pred nama.

Na kraju kaže – vi radite „vdv“, da mi svi radimo „vdv“, za razliku od vas, elitista lažnih kojima je teško da razgovarate sa ljudima i kada vas sretnu na ulici. Da, mi radimo „vdv“ i mi razgovaramo sa narodom. I vama bi bilo bolje da radite „vdv“, jer da nešto znate o stranci koju vodite, znali biste da je prvog odbornika 1996. godine dobila tako što je u Kruševcu radio „vdv“. Tadašnji predsednik gradskog odbora, posle je bio potpredsednik stranke. Da nešto znate o tome, ali baš vas briga, jer elita ne radi „vdv“, elita živi u Parizu, svrati ponekad u Srbiju, nabavi pet stanova. Kaže – mi smo opozicija, a vi ste vlast, vi ste nepošteni, a oni iz opozicije pet stanova u vlasništvu. Šta bi radio da je na vlasti, 555, u centru Beograda, 555 u strašnoj diktaturi Aleksandra Vučića, u katastrofalnoj medijskoj situaciji. U celoj to j situaciji jadan krpi kraj sa krajem, jedva se nekako skrpio, ali izgleda Rokfelerova fondacija je vrlo izdašna kada treba finansirati projekte nevladine organizacije i sve ostalo. Vrlo su izdašne i to je super.

Na kraju, vi nemate pravo da govorite u ime Srbije, jer je Srbija o vama rekla šta misli time što vas je kaznila i za ono što ste radili u prošlom mandatu. Imate jedan mandat manje od onoga što ste imali u prethodnom. Sada ćete u buduće imati još manje i to će tako da ide. Zašto? Zato što je Srbija videla koliki ste licemer, kakav ste prevarant i koliko vam je sve drugo draže od zemlje za koju se navodno zalažete.

Dakle, čovek koji Srbiju gura u sukobe i u rat da bi se ponovo pokupio i otišao u Francusku i odande nam mahao, a možda će ponovo da glumi neki film. Videćemo u kom će sada sledećem filmu da bude. Ono što je suština, to je da Srbiju neće gurnuti u tragediju da bi on glumio komedije. Hvala.

Hvala.
Prvo povreda Poslovnika, Borko Stefanović.

Hvala gospođo predsednice Skupštine.

Moram da kažem, član 107. Javio bih se, bilo koji kolega da je u pitanju, zaista nije bitno, ali ne mogu da razumem ovo neprekidno insistiranje na francuskom pasošu, ove uvrede da je neko francuska pudlica, to je velika povreda dostojanstva, korišćenje izraza „sojke“ za žene i ne mogu da razumem zbog čega kolega sa druge strane vređa Arne Gujona, vređa Dejana Bulatovića, vređa Nikolu Petrovića, vređa Aleksandra Vučića, kome zapinje konjak u grlu u Jelisejskoj palati. Dakle, ne mogu da shvatim zašto malo ne razmislite pre nego što ovakve uvrede iznesete prema sopstvenim poslanicima koji ovde sede i crvene od stida i gledaju u pod.

Insistiram i reagujem zbog kolega sa vaše strane. Dakle, to nije lepo, to nije pristojno, to nije civilizovano i ne znam šta znači to. Pretpostavljam da ćete umesto onih rafala onda reći tamo da su tamo sojke i pudlice, a ne da hoćete da im prodate pola Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Dobro da niste prepoznali taj član Poslovnika 107. o povredi dostojanstva Narodne skupštine kada je vaš kolega iz opozicije i koalicioni partner pominjao poturice i izdajnike.
Znate, za mene je mnogo veća uvreda da nekom kažete da je izdajnik i poturica, nego da mu kažete da je pudlica, ali dobro. Šta da radimo, različiti su nam standardi.
Hoćete da se izjasnimo? Ne. Hvala.
Gospodine Jovanović, samo polako, do sada smo ovaj broj vodili pristojno. Hvala vam na tome što ste pobedili sebe, ovih nekoliko sati.
Replika? U čemu ste se prepoznali, francuska pudlica? Nije vas spomenuo.
Izvolite.

Hvala.

Znate i sami da bi bilo nekorektno da niste dali repliku i hvala vam na tome.

Nisam rekao "poturica", ja sam rekao "duh poturica", da budem sasvim precizan, ali ovde se verovatno mnogo iznervirali, zbog preletanja i preletača. Pretpostavljam da vas je to dotaklo, ali, prosto, to je činjenica, od istine se ne može bežati. Ja sam se samo rukovodio onim što je rečeno na početku, da je istina osnovna vrednost. Jeste, istina je da ste preleteli iz opozicije u vlast i to je to. Ima nas koji imamo i obraz i čast.

E, sad, ovako: "Odrekao se svoje zemlje". Ja sam Srbin, imam srpski pasoš od rođenja, imam ga i dan danas, ničega se odrekao nisam, niti ću. Cela porodica ima francusko državljanstvo. Pa, da, sticajem okolnosti mi je supruga Francuskinja, doveo sam je ovde u zemlju, rodila dva muškarca, odnosno dva dečkića, koja se zovu Lazar i Dušan i to je sve u redu. Kažete - pobegao 1999. godine. To je tako glupa laž! Hajde ponovo.

Ja studiram od 1995. godine u Francuskoj, godine 1999. sam seo u autobus i došao. Nisam bio na Paštriku, ali nije bio ni Aleksandar Vučić, koji je, da ponovim, uređivao svoj stan koji je besplatno dobio od države. I on je tražio da se rat nastavi, a ne ja. On je bio ministar čega, informisanja, u toj Vladi.

Rekao sam i prošli put, nemojte o tome, to je tanak led za vas. Da je Vučić bio na Košarama, pa hajde, da nekome spočitate nešto. Ali nije bio, nego je od "Simpa" dobijao nameštaj.

Ja sam u 2003. godini služio vojsku u 63. padobranskoj brigadi pa sam bio u tadašnjoj Držanoj zajednici Srbija i Crna Gora, nisam bio u Francuskoj ni tada.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite koji je to nivo, koliko ima, zapravo nema načelnog odgovora na sve što sam ja potpuno jasno rekao.

I za kraj jedna mala manipulacija, toliko svojstvena SNS-u. Nisam ja rekao da ne čitate stenograme, nego da ne čitate dokumenta koja smo vam dali, što ste vi opet izokrenuli a što je, ponavljam, vaša uža specijalnost. Ali, građani će znati da ocene sve, biće ovo duga borba, to priznajem, ali ne sumnjam u konačnu pobedu. Hvala vam još jednom.