Izvolite, reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Mislim da smo pored ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima mogli da predložimo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i da obavezno ustanovimo kao obavezan psihijatrijski pregled za svakog kandidata za poslanika, jer onaj ko misli da ovde deli lekove je očigledno postao otporan na sve lekove koji su poznati današnjoj medicini, pa imamo priliku da vidimo kako to izgleda.

Ono što želim da kažem građanima to je da će i on da glasa za ovaj predlog, ali imaju jedan drugi problem oni. Po statutu njihovom, posle svakih izbora imaju unutarstranačke izbore. Posle svakih republičkih izbora imaju unutarstranačke izbore. Sada je počelo prestrojavanje unutar, jer se pojavio neki Bane Kuzmanović koji bi da se kandiduje, pojavio se bivši poslanik Gavrilović koji bi da se kandiduje, itd. Ali, problem je u tome što kažu da od ovog koji je sada govorio zavisi ko će da pobedi. I onda, da bi se dodvorili njemu da im da nekakvu jadnu podršku, daju mu ovde da lupeta čovek, da se ovde poverava, da ovde iznosi otprilike šta je ono što ga tišti, šta je ono što mu leži na duši, itd.

Ove bljuvotine koje ste imali prilike da čujete, poštovani građani, čuli ste od personifikacije onoga što oni zovu lepšom, pametnijom, pristojnom, obrazovanom, kulturnom, elitnom Srbijom. Kad god zamislite kako izgleda, pošto ste čuli kakva je ova naša odvratna, ružna, lopovska, naprednjačka Srbija, e, imali ste prilike, kad vidite ovog čoveka u žutom džemperiću, da vidite kako izgleda ta lepa, moderna budućnost u koju vas oni vode. Ako ta personifikacija bilo kom građaninu garantuje odlazak u lepšu budućnost, imaće i njih na glasačkom listiću pa neka im daju podršku, a onda će da vide kako izgleda "Povratak u budućnost", kao što se zvao onaj film, dakle, kako izgleda kada se na vlast vrate oni koji su pljačkali, uništavali sve ovo, koji su potpisivali upravo za te tablice sporazume, a onda nama, koji smo se borili 13 godina da ono što su potpisali ne bude sprovedeno, zameraju što, evo, nismo izdržali još, još 13, još 313, još 1313, da mi izdržimo ono što su oni potpisali da se ne sprovede. Pa sad vi vidite koji je to genijalni način razmišljanja.

Još jednom da ponovim, za građane Srbije, prosto da imaju u vidu, kada god pomisle da je ovo, i poveruju u ovu bujicu uvreda i laži i pomisle da je ovde ova ružna, gadna, blatnjava, odvratna Srbija, neka pogledaju kako izgleda personifikacija lepe, pametne, obrazovane, elokventne, kulturne, pristojne, obrazovane Srbije.

Dakle, kad god pogledaju kolegu, imaće priliku da vide kako zapravo njihova Srbija izgleda i šta je ono što nam nude. Hvala.

Hvala vam.
Samo jednu stvar da naglasim, nadam se da ne kršim Poslovnik, a ako kršim, vi ćete me opomenuti.
Vidite, poštovani narodni poslaniče, ovo je Kodeks ponašanja narodnih poslanika. U tom Kodeksu ponašanja narodnih poslanika, i molila bih sve narodne poslanike da se dobro još jednom oni koji nisu upoznaju sa ovim Kodeksom ponašanja da bi na ozbiljan i odgovoran način predstavljali sve naše građane, piše u članu 3. da narodni poslanik u obavljanju poslaničke funkcije postupa u javnom interesu, tako da lični, privatni, interes grupe ili interes političke stranke ne bude iznad javnog interesa. Vi ste u vašem izlaganju prekršili ovaj član 3, govoreći o toj nesrećnoj rezoluciji o genocidu u Srebrenici koju pokušavaju na silu da nametnu Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, zato što ste iskoristili interes vaše političke grupe da napadnete direktno javni interes i nacionalni interes. Tako da vas molim da to ne radite više i da poštujete Kodeks ponašanja narodnih poslanika.
Izvolite, reč ima Zdravko Ponoš.

Hvala.

Poštovane kolege, narodni poslanici, ja bih se za početak zapitao zašto mi danas radimo ovo što radimo, što smo se okupili da pričamo o ovom zakonu? Prvi razlog je to što su pokradeni beogradski izbori u decembru i zato što smo mi tražili da se ti izbori ponove. Vi verovatno imate drugo razumevanje zašto se to dešava, ali koje god razumevanje da imamo, mi smo kao posledica toga danas ovde.

U međuvremenu smo potrošili dragoceno vreme da stvari rešavamo možda i bez izmene tog zakona. Sada smo došli dotle dokle smo došli. Niste bili spremni na popravljanje uslova kako bi to uradili mnogo elegantnije i mnogo brže i na zadovoljstvo i nas koji sedimo ovde i građana Srbije. Niste uradili zato što je, imam utisak da dobar deo zasluga za opstanak SNS-a na vlasti se bazira na nefer izbornim uslovima i na krađi izbora. Mi smo danas ovde zato što je zemlja, kao što sam već više puta rekao, u dubokoj političkoj krizi. To je dijagnoza kako ja vidim stanje zbog čega mi danas radimo ovo što radimo.

Ovo što mi danas radimo svakako nije terapija da bi izašli iz tog stanja. Ovo što mi danas radimo je u stvari, lepljenje flastera na gangrenoznu ranu. To neće izlečiti stvari. Taj proces će nastaviti da tinja dok potpuno ne uhvati celu Srbiju, a na putu smo da se to desi i plašim se da ovim što mi danas činimo u stvari, sprečavamo izlečenje i varamo državu, odnosno u ovom slučaju pacijenta.

Šta bi mi trebalo da radimo? Trebalo bi tu ranu da dobro očistimo, radikalno, a to znači da one koji su učestvovali u izbornoj krađi, koji su je organizovali, da budu sankcionisani, da snose posledice. Tu pre svega mislim na one koji su iz državnih organa, mislim na zaposlene u MUP-u, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i na sve one koji su na bilo koji način doveli stvar do ovde dokle su je doveli.

Neće nam pomoći to što smo krenuli u lečenje situacije obećanjima u vremenskoj iznudici. Kada kažem obećanja, mislim na ono što ste vi pre neki dan sami rekli, kada su vas pitali da li ima vremena da se primene dogovori ove dve stvari, o biračkom spisku i o stanju u medijima. Vi ste tada rekli za biračke spiskove – daću sve od sebe, učiniću najviše što mogu, pa koliko stignemo. Tako sam vas razumeo.

Što se tiče medija, obećali ste ono što obećavate od samog početka, da će biti organizovan sastanak sa RTS-om. Ne sumnjam u to da će to biti tako urađeno, ali mislim da nas to neće izlečiti. Od obećanja nam neće biti bolje, od radnih grupa nam neće biti bolje.

Pristup za koji smo se mi zalagali je bio da promenimo suštinski zakone, a da ne idemo na radne grupe i ne idemo na sastanke takve vrste koje ljude izgleda ne obavezuju. Neke ne obavezuju čak ni potpisi, a kamoli obećanja.

Meni to izgleda kao da nema namere da se suštinski bilo šta promeni i to me ni malo ne raduje, žalosti me. Ne raduje me bilo šta što ćete vi uraditi loše, jer je to sa posledicama za našu zemlju. To što će to biti sa posledicama za vlast SNS-a na nekim sledećim izborima, to je slaba uteha.

Ovde se ne radi o nekoj nenamernoj lekarskoj grešci, kad već govorim sa tom analogijom, ovde se radi, plašim se, i o lošoj nameri, sa veoma ozbiljnim posledicama po ovu zemlju. Mislim da ste preuzeli veliku odgovornost na sebe, kao što sam rekao pre neki dan, kad sam vam sugerisao da ne idete sami na izbore, to sad očigledno nećete morati da raditi, ali ovo što radite neće stvari ozbiljno popraviti.

Loše je i to što na ove izbore koje ste raspisali vlast ide sa dve teme koje nemaju nikakve veze sa tim lokalnim izborima. Obe su, u stvari, državne teme. Jasno je i zašto su. Zato što je najugledniji član vaše stranke i predsednik zemlje i čovek koji trenutno ima i najveći ugled među vašim biračima i očigledno ste bazirali kampanju na njega, ali to, čini mi se, da nije najbolje objašnjenje zašto idete na izbore sa dve teme. Jedna od njih je ulazak Kosova u Savet Evrope, a druga je ova loša rezolucija o Srebrenici koja je se sprema i šteta za naše nacionalne interese, umesto da idete sa temama koje su sasvim primerene za lokalne izbore od grada do grada, ali manje-više razvrstavaju se u standardne oblasti – komunalne teme, školstvo, zdravstvo, infrastruktura, to nisu teme.

E sad, kad se čovek zapita zašto ste se opredelili za to, s obzirom da na ovim nacionalnim niste postigli zavidne rezultate, meni to ne izgleda kao nešto sa čim bi ova vlast trebalo da se hvali, jedino objašnjenje je da na ovim lokalnim imate još manje rezultata i da zato izbegavate te teme.

Kad govorim o tim nacionalnim temama, sve izgleda kao da se borite da Kosovo ne uđe u Savet Evrope, kao da se borite da Srbija uđe u EU i kao da se borite za izborne uslove. Kad to kažem, mislim da imam i argumente za to.

Ulazak Kosova u Savet Evrope i sprečavanje se na kraju svelo na to da nisu ispunili dve od tri obećane stvari. Ispunili su ovu stvar oko Dečana, nisu ispunili oko eksproprijacije zemljišta i nisu ispunili oko ZSO. Onda stvarno izgleda da uopšte nije tema da li Kosovo može u međunarodne organizacije, nego samo koji su uslovi.

Ako idemo korak dalje, onda ispada da ova vlast nema nikakve uslove za ulazak Kosova u sve ostale međunarodne organizacije, shodno tački 4. Drugog Briselskog sporazuma i Sporazuma o implementaciji, odnosno Ohridskog sporazuma. Samo za Savet Evrope postoje neispunjena dva uslova. A šta ćemo sa Uneskom? Šta ćemo sa Interpolom? Kao što znate, u svakom slučaju, verujem da gospodin Petković to zna, to su stvari koje se spremaju za 2025. godinu. Verovatno 2026. godina, partnerstvo za mir itd.

Ništa to nije dobro. Ništa to nije dobro. Ovo je, kao što rekoh, skrivanje rana pod flasterom. Apelujem na vas da se uozbiljite. Ovo nije put za izlazak zemlje iz krize. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Mene iznenađuje sada, mada sam video i u medijima stavove gospodina Ponoša, ali zbog građana ću da pokažem i da pročitam kako je to izgledalo tokom razgovora.

Dakle, ovo je stenogram od 1. aprila. To je prvi put kada smo razgovarali. Treća tačka je bilo spajanje izbora. Citiram: „Ova 3. tačka je jedina koja ima automatizam u sebi i ona jeste izborni uslov u suštini. Ona onemogućava izborne manipulacije. Ako vi to prihvatite, onda je jasno da pokazujete dobru volju i odričete se mogućnosti da bilo ko u sistemu pribegne tim manipulacijama. Zato nije jasno zašto tako bežite od toga“. „Pozivanje na pravne norme“, pošto smo izrazili određenu rezervu prema rešenjima koja su data, „naravno, uvek je moguće, ali ovde govorimo o ozbiljnoj političkoj krizi koja može da se reši koristeći pravne alate. Oko vas sede ljudi kojima je to struka“, tu je bio gospodin Dejan Đurđević, „koji jako dobro znaju da je moguće da se nađe način“.

Da vas podsetim, ako se dobro sećam, 2020. godine, dva meseca pre izbora promenjen je izborni cenzus. To je mnogo ozbiljniji zahvat bio u toku za rešavanje neke političke krize. Da li je to bilo dobro ili nije bilo dobro, sada je to za nama, ali svakako ozbiljniji zahvat nego pomeranje lokalnih izbora par nedelja gore-dole. Uostalom, ti lokalni izbori opštinski u Srbiji i ovako i onako ne mogu da se dese isti dan bez nekog izbornog inženjeringa, koliko ja razumem, njemu mora da se pribegne ovako i onako, kaže gospodin Zdravko Ponoš 1. aprila.

Zatim, 11. aprila kaže gospodin Zdravko Ponoš, opet citiram: „Naš predlog da u tri tačke, koji je podrazumevao i tu treću tačku, spojimo preostale izbore u junu“, još jednom naglašavam, spojimo preostale izbore u junu, „poslužio je da mi damo svoj doprinos izlasku iz te krize, da ipak imamo te izbore bez pravnih zavrzlama koje bi omogućavale pomeranje, vi niste imali razumevanja za to“.

Da bi na kraju, 17. aprila, gospodin Ponoš govorio o tome da za ovo kako je predloženo postoji najmanje dvotrećinska većina u Skupštini Republike Srbije i da to na neki način garantuje i da se ovakve stvari neće ponavljati, kao i da to daje dovoljan legitimitet odlukama o pomeranju izbora.

Ovako je bilo na razgovorima. Šta se desilo u međuvremenu, ja ne znam, niti sam dužan da znam. Ali prosto, građani su dužni da znaju da su oni koji su nam predlagali ovo, a mi govorili da imamo određene rezerve, i želim da podvučem da niko od nas danas nije presrećan što ćemo da glasamo za ovo, ali je ovo bio jedini način da se izađe u susret zahtevima opozicija, koja je tada jedinstveno tražila, da ne čitam ponovo, jun, dakle, to je bio jedini način da se izađe u susret i odjednom sada više, ni kada ispunite ono što traže, ne valja.

E sada, pošto je mnogo teže govoriti kako se to, jer za razliku od njih, mi jesmo promenili stav, ali smo ga promenili u cilju postizanja kompromisa i, drugo, to nije bio naš predlog. Mi nismo odustali od nečega što je naš predlog. Nisu oni prihvatili predlog koji ste vi dali, a mi stali iza tog predloga da se beogradski izbori održe u junu, a da sve ostale lokalne samouprave idu kako se dogovorimo do kraja godine, odnosno na jesen. Dakle, nisu oni prihvatili taj predlog, pa mi se predomislili, nego smo mi prihvatili njihov predlog, a oni se predomislili.

E, da ne bi pričali o tome kako se predomišljaju i kako više neće ni kako su hteli, lakše je pričati o nekim velikim temama, izmišljati stvari koje se tiču prijema tzv. Kosova u Savet Evrope i svemu ostalom. Dakle, mi danas prisustvujemo nečemu, završnici jednog procesa, gde su ljudi koji su nam predlagali ultimativno da mora sve da bude 2. juna odustali od toga, bez ikakvog objašnjenja i rekli – puj pike, ne važi, to što ste prihvatili, mi smo se nadali da nećete da prihvatite, a sad pošto ste prihvatili, propao nam plan, pa sad hajde da pričamo o svemu ostalom. Eto, otprilike tako izgleda.

Dakle, mi smo prihvatili kompromis zbog situacije u kojoj se država nalazi. A zašto kompromis? Nije to bio kompromis, to su bili ultimativni zahtevi. Mi smo prihvatili njihove zahteve, u želji da postignemo nekakvu saglasnost i da nastavimo dalje. I evo vam dokaza da smo prihvatili njihove predloge, čitaću još, a onda su oni sami odustali od tih predloga, i umesto da objasne građanima zašto su odustali od tih predloga, e, hajmo sada o svemu, što kaže naš narod, o Markovim konacima.

Prema tome, mi ostajemo privrženi onome što smo rekli i za nas reč važi, ne samo potpisi. Dakle, rekli smo da ćemo podržati i glasaćemo u danu za glasanje za ove predloge, a oni koji su se predomišljali neka objašnjavaju zašto su se predomišljali. Hvala.

Dodala bih samo radi toga da bi svima bilo jasno, da ne samo da smo prihvatili, pošto sam ja vodila te razgovore, već smo takođe, prihvatili i u datumu i u rokovima koji su postavljeni.
Izvolite, gospodine Ponoš.

Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Jovanovi što me doslovno, citirao i tako mi uštedeo vreme i dao doprinos ovoj diskusiji.

Želim da pojasnim jednu stvar, stvari koje smo mi predlagali ticali su se uslova, a datumi su samo vremenski okvir realističan da se uslovi ispune.

U momentu kada smo mi govorili o stvarima koje mogu da se ostvare do početka leta, odnosno do onih rokova koji su mogli da se ostvare bez izmena nekih zakonskih normi, to je bila jedna dimenzija. Ja sam bio u studiju N1, kada ste vi gospođo Brnabić, raspisali izbore, a mi smo vas svi molili na našim kolegijumima koje smo imali, da to ne radite da će nas to odvesti u jednu dosta delikatnu situaciju, šta u toj situaciji raditi. Tada sam rekao 3. aprila, u momentu nakon što ste vi to raspisali, od ovog momenta razgovor o 2. junu više nije na stolu. To nije realistično, mi ne možemo više ništa da stignemo da uradimo do tada. I, tada je na stolu već morao da bude drugi realističan scenario, ako želimo ovo da uradimo kako valja, to je izmena Ustavnog zakona, i ovo što smo mi predložili, što je danas predato u proceduru, da to na jesen uradimo kako valja.

Ako imate iskrenu nameru da rešavamo stvari u ovoj zemlji i da uradimo izbore kako valja, koji će biti nesporni, gde ćemo jedni drugima posle tih izbora pružiti ruku, to bi bio pravi put. Šteta, izabrali ste pogrešan.

Milenko, izvolite.

Prosto, zbog građana, nije to baš tako bilo.

Dakle, prvu ideju o tome da se menja Zakon o lokalnim izborima, nismo rekli mi, to je bila ideja koju su predlagali ljudi iz opozicije. Dakle, opet citiram, a posle ćemo citirati to malo više. Kaže, učesnik u raspravi, koji nije sada tema ovog dijaloga, pa ga neću imenovati, kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, odnosno da se pomeri rok sa 120 na 150 dana, dakle, lokalni i preostali sa beogradskim, što predstavlja ovu drugu alternativnu mogućnost da se i lokalni održe 2. juna. Dakle, vi sada, znate, već se govori o 2. junu, od strane predstavnika opozicije se već govori o 2. junu, i oni znaju da je 2. jun. Drugo, ako postoji nešto što je baš onako, podebljana crvena linija, to je bilo pomeranje beogradskih izbora.

Sada da podsetim na još jednu stvar, pošto oni kažu neće biti dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, neće biti dovoljno vremena da se izmene uslovi i tako dalje, oni su tražili ponavljanje beogradskih izbora odmah. Dakle, odmah, ne u aprilu, 28. aprila, ne u junu, nego odmah u decembru, u januaru, bilo kada. Jel, tako bilo? Takve su bile izjave u medijima. Pa, kako onda, kad tražite nešto odmah, istog trenutka, pa, kako tu ima dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, ima dovoljno vremena da se izvrše određene izmene i tako dalje, a kada se to prolongira za šest meseci onda nema dovoljno vremena.

Dakle, koliko god to ne bilo prijatno predstavnicima nekih opozicionih stranaka, uskočili su sami sebi u stomak, sami su sebe demantovali. Sami su odustali od sopstvenih stavova, i teško da mogu da nam objasne šta se u stvari desilo. Ako vi kažete, imamo zahtev jedan, dva i tri, i druga strana kaže prihvatamo zahtev jedan, dva i tri, a, vi onda kažete, ne, ne, to više ne važi, onda tu postoji pitanje koje se postavlja, a to je da li su u startu ušli u razgovore sa idejom da se nešto dogovori, ili da se nešto ne dogovori.

Po mom najdubljem uverenju ovo drugo, po mom najdubljem uverenju ovo drugo, opet zbog nekih upadica koje se ovde mogu čuti i stalne pretnje latentnim nekim odlaskom i napuštanjem razgovora, ako nas pogledate popreko, naravno, ovo karikiram, ne piše tako, ako uradite ovo, možemo i mi da odemo. I, to je kao neki mač nad glavama svima stajalo sve vreme. Možemo mi da ne izađemo na izbore, možemo mi ovo, možemo mi ono, kao da se tražio dovoljan razlog da se na izbore ne izađe. Onda čak i kada prihvatite sve zahteve, oni kažu – e, pa dobro, onda nema veze, prihvatili ste sve, ali na izbore nećemo da izađemo.

Sada, najveći aplauz, najveću podršku ovim odlukama da se na izbore ne izađe, ljudi koji tu poziciju brane dobijaju od onih koji su na svojim predsedništvima stranke glasali da se na izbore izađe. Znači, on svoju stranku poslao na izbore, a aplaudira ovima koji kažu, neće na izbore.

Zato vam kažem, u pitanju je proces prestrojavanja kod njih. Kao što vidite, neki su radosni zbog toga što nekih na izbore neće da izađu, jer, ja drugačije ne mogu da objasnim da onaj koji svoju stranku želi na izborima i za to glasa na telima sopstvene stranke, aplaudira onome koji objašnjava da neće na izbore i šta su mu razlozi, osim da ga ne želi ka konkurenciju u nekoj perspektivi. Hvala.