Zahvaljujem.
Ispred srpske koalicije Nada uložili smo amandman na član 3. Predloga zakona o dopuni i izmeni Zakona o lokalnim izborima. Želim samo da kažem na početku svog govora, vezano za ovaj amandman, da je on kratak i glasi – briše se.
Predložili smo da se briše zato što smo i u prethodnim članovima, u članu 1. i u članu 2. pomenutog Predloga zakona o izmeni i dopuni dali predlog da se i ta dva člana brišu.
Čitav ovaj zakon i mnogi drugi sistemski zakoni ne bi nam bili na dnevnom redu da mi nismo od njih napravili sredstvo ne za očuvanje i stabilnost Srbije, nego sredstvo za očuvanje i stabilnost svojih političkih stranaka i svojih političkih partija.
Danas smo čuli mnogo toga od gotovo svih narodnih poslanika koji su se javili za reč. Mnogo toga je i ponavljano više puta i ja ne bih hteo da ponavljam sve ove anomalije koje nam se dešavaju. Ne mogu da kažem da je to ono što se dešava u zadnjih godinu dana, u zadnjih pet godina. Očigledno je da čitav politički sistem u Srbiji ne funkcioniše kako treba. Ovo je 2024. godina, ovo nije 2012. ili 2008. godina.
Ja sam aktivan u politici, uvek u Demokratskoj stranci Srbije, sada u Novoj demokratskoj stranci Srbije. Ja stranku nikad nisam menjao, niti ću, jer smatram da to nije dobro. To je moje lično ubeđenje i uverenje. Drugi ljudi koji su bili u politici su menjali, smatrali su da je to dobro. Ja sad ne bi pričao o tome da je to jedna od glavnih anomalija našeg sistema. Glavna anomalija ovog sistema je što mi krupne stvari maskiramo nekim sitnim stvarima i to nam uvek prođe. O čemu se radi?
Sećam se vremena kada je SNS bila u Narodnoj skupštini Republike Srbije, onda je sedište bilo u Kralja Milana, i odjednom postala zvaničan i relevantan činilac na političkoj sceni Srbije a nije se pojavila na izborima 2008. godine. To je nastalo kao uzrok priznavanja mandata jednom, znači priznavanja pripadnost mandata jednom čoveku. I to bi bilo u redu do negde da je mandat čoveku priznat, to je bilo sve naravno u skladu sa Ustavom, na proporcijalni izborni sistem, na većinski, zapravo, ali na proporcijalni, to se nikako ne potire, jer to otvara put nečemu što nema veze ni sa pravom, ni sa istinom, ni sa onim što određena politička opcija svojim glasačima u izbornom ciklusu obeća. Znači, svakome je dozvoljeno da nakon izbora pređe u neku drugu stranku, pa se onda ja pitam ispred Srpske koalicije NADA a zapravo zašto postoje izbori, jer se tim jednim činom prelaska iz stranke u stranku deplasira sama kategorija izbora.
Zašto sve ovo pričam? Zbog toga što smatram da je dara prevršila meru. Danas u Srbiji mi više nemamo prostora s obzirom na stanje u kome se čitava zemlja nalazi, s obzirom na probleme sa kojima se suočavamo. Mi nemamo više vremena da se bavimo ovakvim stvarima. Mi jednostavno trebamo da izmenimo čitav izborni sistem i da se ozbiljnije ovim pozabavimo.
Meni se čini da kao da nam je cela kuća urušena, a da mi sada pokušavamo zajedno, zbog ovoga ili onoga, da stavimo jednu ciglu ili jedan crep i da kažemo – završili smo posao, idemo na izbore, građani će glasati, građani će svoje biračko pravo trebati da iskoriste, konkretno drugog juna, međutim smatram da to neće rešiti u zemlji Srbiji ništa i da dalje ulazimo u agoniju i u još veće probleme.
Znate, nismo mi jedina zemlja kojoj se ovo dešava. Hajde da uzmemo jednu od najvećih zemalja i jedan od najvećih političkih sistema, da uzmemo SAD. Svi oni koji su izučavali politički sistem znaju za sindrom koji se zove salamander ili gušter, a gde je jedan od kongresmena iscrtao biračku jedinicu onako da se pruža kako ima svoje glasače i na kraju je dobio oblik guštera. U političkoj teoriji se to naziva sindrom salamander.
Ovde smo čuli i videli i imamo relevantne dokaze da je bilo migracije birača. Znači, vi niste menjali teritoriju, vi ste menjali biračke jedinice ili izborne jedinice, vi ste menjali mesta prebivališta našim građanima na ovaj ili na onaj način. Ja sada ne želim da pričam i da izazivam replike šta sve postoji, iako znam mnoštvo primera.
U članu 1, s obzirom da imam vremena da to pomenem, i u članu 2. mi danas menjamo samo datume. Znači, datume ili rokove. Rokovi su u pravu uticaj vremena na pravo. Međutim, ovde će ispasti da je ovo uticaj loše politike na pravo i smatram da za ovaj zakon ne treba glasati. Smatram da na ove izbore ne treba izaći, jer nemamo relevatne, niti možemo relevantnu volju da izgradimo, niti možemo relevantnu poruku građanima da pošaljemo. Građani su izgubili poverenje. Ja u kontaktu sa građanima imam konstantno jedno pitanje – šta će biti, šta će se desiti? Ljudi su zabrinuti, vide šta se dešava, gube poverenje u čitav sistem, dolazi do razočarenja. Mi svoje ljude moramo da budimo na jedan drugi način, da im ulijemo poverenja, a to kreće odavde. Znači, da jednim ozbiljnim normativima postavimo ozbiljne temelje državi.
Recimo, imamo biračka mesta, ne znam da li vi znate broj biračkih mesta ispod 100 glasača. Već u nekoliko izbornih ciklusa nam se dešava da su ta biračka mesta otvorena, a zakon koji menjamo predviđa da ne može ispod 100 glasača da bude otvoreno biračko mesto. To je samo jedna od anomalija. Imamo falsifikovanje potpisa. Imamo glasanje na više mesta. Imamo podmićivanje i plaćanje. Meni se desilo da uđem, još 2012. godine, u jedno naselje gde mi baba traži sledovanje. Ja je pitam – baba, kakvo sledovanje. Kaže – sine, sinoć su bili ti i ti, ne želim da kažem ko je, da ne izazivam replike, kaže – oni su mi doneli, rekoh – šta su ti doneli, pogledam paket, pa je tu bilo, šta ja znam – kačketa, majice, šećera, soli itd. Bio bih nepošten kada bih rekao da to radi samo SNS. To je rađeno i ranije, ali SNS ima ozbiljnu odgovornost, jer ima toliku većinu…