Zahvaljujem.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Predsednice, molim vas, dopustili ste svađu ovde o svemu i svačemu subjekata na temi današnje sednice oko koje se slažete potpuno, pa vas molim da ovaj igrokaz prekinete, da sprovedete glasanje. Lepo vi koji ste posvađani, sprovedite glasanje, izglasajte zakon, pa da se razilazimo. Hvala.

Nećete da se glasa? Dobro. Hvala.
Branko Ružić, replika.
Izvolite.

Poštovana predsednice, ja zaista ne želim da uzimam vreme u situaciji kada je i Srbija shvatila da imamo neki nivo konsenzusa u vezi sa izmenama i dopunom Zakona o lokalnim izborima i o čitavoj političkoj situaciji, ali kolega Lazović ima taj manir da, ja naravno ne bih zalazio u te druge teme, ima manir da na neki način utiče na sentiment građana, građana i koje oni predstavljaju i koje većina predstavlja. Mislim da to prozivanje ili kritika SPS, to sam vam održao jednu lekciju malopre, mislim da su svi shvatili koji su čuli, ali je važno da znate ako je ko bio potrešen situacijom u „Ribnikaru“, to su bili roditelji. To su bili ljudi koji su izgubili svoju decu, to su bili ljudi u Vladi Republike Srbije.

Mislim da igranje na tom sentimentu vam neće doneti bilo kakav politički poen, kao što vam nije ni doneo kada ste krenuli sa tom inicijativom nakon toga. Da li se država snašla u tom momentu, to je manje važno, ali verujte mi, ono što ja lično pamtim i ono što sam video ja lično i kolege ministri, i Bata Gašić i ministarka zdravlja, nije nešto što bih vama poželeo za života da vidite.

Tako da, nemojte to da koristite i zloupotrebljavate za političku borbu, jer vam to neće doneti bilo kakav politički profit. To vam je, kolega Lazoviću, totalna greška, odmah da vam kažem. Hvala.

Hvala.
Radomir Lazović, replika.

Kolega Ružiću, nemam nikakvu nameru da koristim bilo šta. Mi smo ovde izneli, ne znam da li se sećate kada je bila ta sednica koja je trajala jako dugo, puno se govorilo o tome kako bi opravdali i kako bi vi možda razumeli da se Srbija nalazi u jednoj jako teškoj situaciji, ne kažem to vama lično, rekao sam da poštujem vaš čin ostavke koju ste tada podneli, govorim vam o tome da smo imali priliku da kao društvo uradimo nešto pozitivno, svi ovde zajedno. Vi znate moje mišljenje o SPS, znate o SNS, ali čak i takve organizacije sam smatrao da možda mogu da urade nešto dobro. Nažalost, to nismo uradili.

Kada vas podsećam na ovo za šta vas pitam sada za odgovore, to je iz puke želje da nešto popravimo u ovom društvu. Kada vam kažem da bi trebalo da uradimo nešto u prosveti, to je iz želje da ta prosvete ne izgleda ovako kako izgleda sada.

Kada mi pomenete gospodina Gašića, ja moram da pitam - šta se desilo sa merama koje je on obećavao? Ništa od toga se nije desilo.

Sada da povežemo to, da ne bude da nam se ne brine predsedavajuća, da povežemo to sa onim što je danas tema. Gospodine Ružiću, u nekoj drugoj zemlji u kojoj se zakoni poštuju, vi uradite šta možete, neko vam po tome sudi na izborima i stvari se završe. Nema podignutih tenzija, nema ničega strašnog. Vi prosto odete sa vlasti, dođu neki drugi, probaju oni da urade nešto. Izbori, slobodna volja građana, dođemo do smenjivosti, dođemo do demokratije. Tako bi valjda trebalo da izgleda.

Sada kada ja o tome govorim, šta se desi? Napadaju me, pogledajte šta pričaju, šta se dešava. Jel to u redu? Ja mislim da nije. Ja mislim da barem ovde, ako nemamo drugo mesto, drugi prostor, bi trebalo da govorimo o tome šta je ko uradio i da mu po tome sudimo. Ja samo po tome želim da sudim ovde, ni po čemu drugome. Ne zanima me kakav je ko čovek, kako i šta je radio, samo da vidimo da li mi možemo da napravimo neki iskorak iz ovog društva, da se ne vrtimo stalno oko istih problema koje imamo.

Još samo jednu rečenicu, da odgovorim na prethodnu govornicu koja je rekla da se ponavljam. Ne ponavljam se ja, nego su nam isti problemi, ljudi. Rešite jedan problem pa da ne moram da pričam o njemu, molim vas. Evo vam rešenja kako da me ne slušate - rešite probleme.

Hvala.
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Govoriću po amandmanu u ime poslaničke grupe SPS, čisto da naglasim, da me ne bi opominjali na vreme koje danas nismo koristili.

Zašto nismo koristili vreme? Zato što sam zajedno sa vama učestvovala u svim razgovorima koji su trebali da budu dijalog, pa sam razumela da je korektno izbeći danas raspravu ako nam je krajnji cilj bio, svih zajedno, da ovo bude jedan zajednički posao koji ćemo uraditi brzo.

Ja se javljam po amandmanu zarad građana Republike Srbije koji sad sigurno ne znaju o čemu mi razgovaramo, a tačno je pet do 10 uveče. Amandman glasi - briše se. Sve što ste čuli dovde tiče se teksta - briše se.

Bilo bi sasvim u redu da smo sačekali da na nekoj sledećoj plenarnoj sednici razgovaramo o nekom konkretnom zakonskom predlogu koji možda ima veze sa svim temama koje smo danas delegirali.

Mi smo danas sa pozicije pre svega vladajuće većine, osim kolege Jovanova, vrlo malo kolega je iskoristilo vreme da govori, osim onih koji su bili prozvani, poput kolege Ružića, i to na jedan način koji je nedostojan i badava je u drugom javljanju reći da poštujete nečiji čin, ako u prvom izgovorite tako tešku klevetu da snosimo odgovornost za jednu tragediju koja je tragedija nad svim tragedijama. Sramno je pokušavati da na ovaj način pokupimo političke poene. Nije da se to ne može, nego je malo sramota, ako krenemo da se obrazom bavimo.

Ja pretpostavljam da je ozbiljan procenat kolega uložio neko vreme u analitiku istorije, rada i postojanja SPS, ali pod okolnostima da se veliki procenat kolega iz opozicije jako kratko bavi ovim poslom, mislim da nisu ni imali dovoljno vremena da jednu kompleksnu istoriju jedne ozbiljne političke partije, najstarije na političkoj sceni, izuče na način na koji bi to trebalo.

Površne ocene suštinski mene lično ne dotiču, ali zarad građana Srbije, imam obavezu da kažem da me je čak u dobroj meri motivisao ovaj amandman koji kaže - briše se. Ovako smo i pregovarali. Sedimo satima i onda se sutra sve briše. I to je trajalo.

Na kraju smo napravili kao vladajuća većina jedan ustupak sa kojim nisam saglasna, konačno niko od nas ga nije želeo, ali smatrali smo da možda to treba uraditi da bismo civilizovali ovu raspravu, a onda smo je civilizovali na način - ako ne piše "briše se", onda razgovaramo tonom koji, bar meni, para uši. Ja odlično čujem i ne razumem zašto bilo ko mora da viče da bi dokazao ono što misli? To je karakteristika ljudi koji ne veruju u svoje reči. Samo onda kada niste sigurni da ste u pravu, morate da govorite glasnije, ne biste li ubedili slušaoce, a slušaoci su građani Srbije koji, sva sreća, gledaju u parlament u kome više nemamo onih nemilih scena koje smo imali u prošlom mandatu i na početku ovog, konačno.

Međutim, imamo istu retoriku, imamo zloupotrebu raznih tema koje su nam drage ili su po proceni nekih agencija tačno teme koje donose glasove i nećemo od toga odustati.

Bilo je najpoštenije i od vas, poštovane kolege koji ste odlučili, kako sami rekoste, da se borite po svaku cenu, i od onih koji su odlučili da se ne bore ni po koju cenu, da smanjimo diskusiju, donesemo izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, izađemo pred te građane, i to je mnogo lakše na ovim lokalnim izborima, kudikamo lakše. Republički znaju da budu možda malo i specifični, ali na lokalnim svi jedni druge poznajemo. E, sad, da li smo još mogli da prilagodimo datum održavanja lokalnih izbora istraživanjima koja idu u prilog opozicije, možda i jesmo, ali bi to baš bilo i neustavno i prilično nekako mazohistički od strane vladajuće većine.

Svaka priča o izbornoj krađi koju ste sveli na izbornu krađu u gradu Beogradu, jer koliko razumem na republičkom nivou toga nije bilo, kutije su bile jedna pored druge u Beogradu, ali je nekim čudom ovo za Beograd baš bila opterećena nekakvom krađom. Pale su u vodu preporukama ODIHR-a i o tome sam govorila kada smo razgovarali na Kolegijumu, dijalogu, kako god ga doživeli, nepotrebno je improvizovati krizu iz koje treba neko da bude predstavljen kao žrtva, jer smo u konkretnom slučaju u dobroj meri žrtve baš mi iz vladajuće većine.

Tumačili ste nas, reprodukovali kako vam je odgovaralo, citirali na teme koje nismo izgovorili i sad odjednom kada imamo 2. jun kao dan za potencijalnu ili potpunu političku borbu na legalno raspisanim izborima koji će se dogoditi, mi smo ovde otvorili jednu arenu koja je trebala da ubedi građane Srbije da sve što smo rekli u nekom prethodnom periodu, sve što smo uradili u prethodnom periodu, bez razlike da li se radi o temi Kosova i Metohije, a jesmo, bacimo u vodu i danas kažemo ono što bi bilo jako pitko.

Čak sam imala danas pitanje od novinara - da li je tema i da li tema lokalnih izbora sme da bude Kosovo i Metohija? Poštovani građani, sme i, ako mene pitate, treba, treba svaki dan da se bavimo najotvorenijim nacionalnim pitanjem, ali ne na način da ga banalizujemo, ne na način da ovde izgovaramo parole, mašemo rukama parole i vičemo, raspravljamo se sami sa sobom, prozivamo ljude kojih nema u sali, prisećamo se svega što nam je u jednom trenutku bilo dragoceno, da prevarimo građane Srbije, da privučemo pažnju i onda se pokazalo da izborni rezultati ipak ne idu u prilog.

S tim u vezi, iako vremena ima dosta, ne sumnjam da ćete iskoristiti sve vreme koje vam je preostalo, ali sumnjam da ćete postići efekat prikupljanja glasova.

Sad ovo više deluje kao da ste malo dokoni, nesnađeni, bez platforme sa kojom ćete na izbore, pa ajmo da se setimo istorije SPS, SNS, ali da pritom tu istoriju nekako revidiramo i da se setimo samo onoga što nam je važno, jer ako bismo se zaista sećali istorije SPS onda je gospodin Ružić u pravu – malo ko bi mogao da kaže da nije sarađivao sa socijalistima, a niko ne bi mogao da kaže da neće.

Prema tome, uvažene kolege iz opozicionog bloka, ako nemate za napisati ništa pametnije od – briše se, bilo bi dobro da ne izgovarate reči koje za svoj efekat u krajnjoj liniji imaju baš to – briše se.

Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Peđa Mitrović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani građani i građanke Srbije, što smo danas ovde? Danas smo ovde zbog onoga što se desilo 17. decembra. Dakle, 17. decembra se desila takva izborna krađa da vam niko na izbornoj pobedi nije čestitao, sistemska krađa rezultata izbora u Beogradu, kupovina glasova, dupli birački spiskovi. Dakle, nema šta nismo zabeležili tog dana šta je SNS radila. Šta nam vi danas nudite? Vi nam danas nudite zakon koji kaže da 2. juna treba da se održe istovremeno beogradski i lokalni izbori u Srbiji u onim opštinama gde nisu održani. Dakle, u roku od 40 dana od današnjeg dana treba da se održe izbori gde ćete vi, navodno, u tom periodu ispraviti sve izborne nepravilnosti koje smo uočili u prethodnom periodu.

Počeću od toga kako birački spisak izgleda. Dakle, birački spisak u Srbiji izgleda tako što u njemu postoji milion i 300 hiljada glasača više nego što ih je realno fizički u zemlji. Na to je upozorila CRTA. Dakle, na šta birački spisak izgleda, da se njim manipuliše i da je osnov za manipulaciju u Republici Srbiji. Birački spisak kao takav, kaže CRTA, ne može sprečiti izborni inženjering na teritoriji Republike Srbije.

Vi za 40 dana hoćete da sredite birački spisak, a danas pred nama ovde nije zakon o komisiji koja treba da se bavi biračkim spiskom. Ovde pred nama nije zakon koji treba da reguliše pravo glasa građana tako da na lokalnim izborima mogu glasati samo oni koji na teritoriji jedinice lokalne samouprave žive najmanje godinu dana.

To govori o vašoj dobroj veri, odnosno vašoj lošoj veri da se u narednom periodu od 40 dana zapravo apsolutno ne reše nikakvi problemi u izbornom procesu u Srbiji. Vi nas hoćete da naterate da izađemo na izbore, da u roku od 40 dana ponovite sve ono što ste 17. decembra izveli kada ste ukrali izbornu volju građana.

Zato ja vas danas pozivam, a čuo sam ovde od vas da niste, vi iz vladajuće koalicije zadovoljni zakonom koji je pred vama, da ste naterani za njega da glasate, da je to vaš neki ustupak, zato vas pozivam da prihvatite naš predlog ustavnog zakona koji odlaže sve lokalne izbore i beogradske izbore za jesen kako bismo imali dovoljno vremena da izvedemo sve, dakle da pripremimo sve izborne uslove tako da izbori budu makar minimalno fer i pošteni. U suprotnom, ono što ćemo imati 2. juna biće repriza 17. decembra. Dakle, biće repriza vaših patrola koje po Srbiji idu i kupuju glasove, biće repriza šatora koje ste podizali ispred biračkih mesta da biste kupovali glasove i organizovali bugarske vozove.

Dakle, još jedan put – biće repriza neslućene izborne krađe zbog koga vam niko iz sveta nije čestitao na izbornim rezultatima.

Još jednom vas pozivam – uzmimo se u pamet. U interesu građana Srbije molim vas, odbacite, dakle prihvatite naše amandmane, odbacite ovaj izborni zakon, izglasajte Predlog zakona koji smo vam mi predložili, a to je da sve izbore pomerimo za jesen kako bismo obezbedili izborne uslove u interesu građana Srbije, u interesu izborne volje građana.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Pošto smo iscrpeli ovu temu i nema više prijavljenih, mnogi nemaju više ni vremena, oni koji imaju vremena svakako ne žele da se jave, recite samo…
Lazoviću, vi nemate više vremena, šta je sad?
(Radomir Lazović: Možda ja, ali ima poslanička grupa.)
Čekajte, nemate vremena više.
(Radomir Lazović: Imam minut i po.)
U minusu ste dva i po minuta.
Sada se javila narodna poslanica Ana Jakovljević.
Vi imate vremena, izvolite.
Lazoviću, nemate vremena. Ne razumem šta mogu da uradim.