Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Pa, kad vas pomenu po prezimenu, imate pravo na repliku. Tako se to dešava. Ne treba da tražim smisao u rečima i da tražim i da pokušavam nekako da dođem u priliku da kažem nešto, onda opet ne kažem ništa.

Mogu ja da ne znam i da razumem i da ne razumem, itd. Evo ništa ja ne razumem. Razume general Stupar, razumeju drugi generali, razumeju svi oni koji su mi se obratili posle prethodne sednice kada sam govorio o tome šta je pisao „Vikiliks“ o onome što je rađeno u vreme kada ste upravljali Vojskom i kada su rekli – nemoj više molim te tog čoveka da oslovljavaš generalom, jer je sramota. Četiri vanredna unapređenja.

Po kom osnovu se dobija vanredno unapređenje bez opaljenog metka, bez bilo kakve akcije? On je kaže - tajno pomogao. Kada smo rekli da nikada ništa nije radio, čak ni da zaštiti svoj narod, general Stupar iz Novih Kozaraca ide da brani Knin, a on iz Knina dođe u Beograd. E, tako je branio svoj narod i svoj kućni prag.

Sada on nama drži predavanje kako je vodio Vojsku i šta je radio i neće on da se spušta na taj nivo. Ma nemojte vi da se spuštate ni na kakav nivo, probajte da pogledate u oči ovih 33.000 ljudi što ste otpustili. Njima pogledajte u oči. Pogledajte u oči pravim generalima koji su se borili.

Na kraju krajeva, sam vaš odnos prema Republici Srpskoj Krajini pokazuje zašto vam smeta i srpski svet. Vama je svaka Srbija previše velika. Koliko treba da bude mala da vam više ne bi bila velika. Hvala.

Povreda Poslovnika, Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo Brnabić, reklamiram povredu Poslovnika član 27. gde kaže da se vi starate o primeni ovog Poslovnika.

Meni sada kao narodnom poslaniku, koji sam poslanik u pet saziva, nije jasno po kom osnovu je Milenko Jovanov dobio pravo na repliku? Samo to. Ko je pomenut. Vas je pomenuo. Nisam to čuo.

Da li želite da se izjasnimo?
Hvala vam mnogo na pomoći da vodim ovu sednicu. Pokazali ste najbolje na početku sednice.
Sada dajem reč mandataru Milošu Vučeviću.

Hvala lepo.
I vi i ja znamo da nije to pitanje samo forme, odnosno formalnosti kada govorimo o 63 i 72 brigadi, da nije pitanje broja ljudi informacijske organizovanosti, nego je pitanje statusa i ugleda tih jedinica.
Da je tako, najbolje vam pokazuje činjenica na kakvu je reakciju naišlo kod pripadnika iz 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade, momenat kada im je vraćen status brigade i kada im je vraćena zastava koja je krasila, išla sa njima, odnosno bila sa njima na svim bojištima.
To su brigade koje su, to su ljudi koji su zadužili ovu državu, koji su je branili kada je bilo najteže i izvodili najteže složene borbene operacije. Siguran sam da vam je to poznato.
Baš zato u tome vidim sistematsko ponižavanje Vojske Srbije. To nije pitanje nekih administrativnih mera ili administrativne mere. To je bilo pitanje poruke ka svim pripadnicima Vojske Srbije, pre svega prema onima koji su pripadnici onih najbolje organizovanih i pripremljenih i obučenih jedinica, onih koji su spremni da idu tamo gde je najgore i najteže, da se prvi pojave baš na tim mestima. Zato taj momenat ukidanja statusa brigada je imao dalekosežne posledice.
Kao što je isto povratak statusa brigade za 63. i 72. bio momenat i nagoveštaj i simbol oporavka Vojske Srbije. Bar ja tako gledam. Rekao bih po reakcijama pripadnika Vojske da i oni tako razumeju te stvari i da im je zato bilo značajno da im se vrati zastava i da opet imaju status brigade. I vi i ja, ali još ljudi u ovoj prostoriji, danas u sali koji su se bavili ovim poslovima znaju da nije isto i ko komanduje jednom jedinicom, da li je to na nivou brigade ili je to bataljon nije ista formacijska organizovanost, odnosno nije isti oficirski kadar.
Sa vraćanjem ovog statusa, ove dve slavne junačke brigade koje su podnele veliki teret i pretrpele velika stradanja su dobili ono što su krvlju svojih pripadnika zaslužile i zadužile otadžbinu Srbiju.
Još nešto se desilo. Mi smo ukinuli Prištinski korpus. Mi smo ukinuli Prištinski korpus koji je izdržao i izvojevao najveće borbe na Kosovu i Metohiji, ne samo 1999. godine za vreme NATO agresije, nego i 1998. godine zajedno sa pripadnicima MUP. I to je bilo ponižavanje i poniženje za našu Vojsku, rekao bih celu državu.
Ono što sam prevideo da kažem u prethodnom izlaganju. Rekli ste jedan presedan koji me plaši, da gubimo na spoljnopolitičkom planu oko Kosova i Metohije, odnosno da je to spoljnopolitičko pitanje. Za mene je Kosovo i Metohija unutrašnje pitanje, unutrašnje političko pitanje i da to nije pitanje koje definišete kao da su odnosi između dve države.
Ja sam bio tamo kada sam mogao da budem, a od Kumanovskog sporazuma ne mogu da budem kao pripadnik vojske danas, kao pripadnik rezervnog sastava. Nemam problem da sa radošću dočekam momenat kada se opet naša vojsko i na Kosovo vrati. Radovaću se tome kao što će se svaki časni i čestiti Srbin radovati.
To ne znači da želimo sukobe, to ne znači da želimo ratove. Pre svega, ne znači da treba da mi dobacujete pošto ja vrlo pažljivo slušam kad vi pričate, reč nikome nisam ni dobacio niti uradio bilo kakvu gestikulaciju, nego slušam i pratim, zapisujem ono što govorite, pokušavam da vodim aktivnu raspravu sa vama. Nema potrebe da ste nervozni.
Vojska Srbije je danas mnogo jača, ja sam ponosan na to što je urađeno prethodnih 12 godina za jačanje Vojske Srbije. To nije dovoljno. Moramo da radimo na daljem jačanju Vojske Srbije, za oba vida, za sve rodove. Moramo da vratimo obavezno služenje vojnog roka u onom obimu koji je najprihvatljiviji za celokupno društvo Srbije. Moramo da idemo u dalju robotizaciju Vojske Srbije, u proizvodnju i opremanje sa novim naoružanjem i vojnim opremama, da razumemo šta je ono što se dešava na ratištima ne da bi ratovali, nego da bi čuvali mir jer jača i snažnija Vojska Srbije je najveći garant mira.
Mi kada pričamo o obaveznom služenju vojnog roka ne pripremamo decu da ratuju, nego da čuvamo mir. Što nam je jača vojska, mi smo sigurniji. Što nam je snažnija vojska, naš mir je snažniji. Kada smo uništavali vojsku, onda smo bili džak za udaranje.
Onda je moglo da se dešava ono što nam se, nažalost dešavalo i kada su svi pokušavali da nas ponize. Zato su svi tako i nervozni kada vide da se mi naoružavamo i kada vide da nabavljamo najsavremeniju vojnu opremu i proizvodimo najsavremeniju vojnu opremu i naoružanje.
Postavlja se pitanje zašto se drugi naoružavaju, posebno koji su članice ili članovi kolektivnih sistema zaštite i bezbednosti, zbog koga oni kupuju sve ono što nabavljaju. Mi znamo zbog čega kupujemo, kupujemo jer smo vojno neutralna država i čuvamo svoju teritoriju i čuvamo svoj vazdušni prostor i tako ćemo nastaviti.
Neka je večno hvala i zahvalnost 63. padobranskoj i 72. brigadi za specijalne operacije i neka im nikada niko ne ukida status, makar pravdao ma kakvim administrativnim merama i da se opet svuda slobodno vije i barjak Srbije i sve zastave naših jedinica, baš kao što je nekada bila situacija i priča sa pukovskim zastavama naše kraljevske vojske koja ni jedna nije pala u ruke, čak i kada je naša vojska morala da napusti teritoriju cele otadžbine, ne dela teritorije, celu otadžbinu, čekali smo, vratili smo se i pobedili smo. Danas je to na ponos cele naše nacije i danas je to deo naše slavne istorije.

Hvala vam.
Reč ima Biljana Đorđević.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege, građanke i građani Srbije, uvaženi gosti, ja isto moram da podsetim da je danas međunarodni praznik rada, da je to dan borbe za radnička prava i radničku solidarnost. Prve prvomajske demonstracije u Srbije desile su se još 1893. godine. Tada zbog loših uslova rada, niskih nadnica i izostanka radnog vremena. Meni ovo baš liči na 19. vek, ovo što imamo danas.

Pre godinu dana, neposredno pre 1. maja, ovde smo usvojili Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Od tada je ponovo, kao i prethodnih godina, umrlo više desetina radnika na radnim mestima. Sve je, dakle, kao i prethodnih godina, a da je malo ko za to odgovarao.

Kad vi kažete da nemate problem sa radnicima nego sa neradnicima, moram da vam kažem – imate. Umiru vam radnici, niko za to ne odgovara. Evo, četiri radnika u fabrici „ED PRO“ u Leštanima za tri godina su izgubili živote.

Setimo se i kako su vaše kolege, odbornici većine, odbili da održe minut ćutanja za dečka od 18 godina koji je poginuo radeći u pogonu za raketno gorivo u kruševačkom „Trajalu“.

Veliki broj radnika i radnica i njihovih organizacija u svetu i u regionu, kao i u Srbiji bore se za neradnu nedelju ili skraćivanje radnog vremena uz zadržavanje istih zarada, ali ovde nam se direktno od predsednika Republike poručuje da je eksploatacija deo napretka.

Danas, na međunarodni dan rada, ja moram da kažem – nije važno što mi ovde sedimo, iako smo i mi neki zaposleni, važno je što zaposleni u Skupštini, od čistačica do konobara, nisu mogli možda da odu na protest ili da proslave, što je možda više u poslednjih nekoliko decenija u skladu sa našim običajima radeći ko zna koliko dugo zato što vi tačno imate 90 dana roka da formirate Vladu, ali niste to baš morali na današnji dan.

Stvarno se nadam, sada ovo upućujem predsednici Narodne skupštine, da će ona imati više razumevanja od svog prethodnika i da neće maltretirati zaposlene koji su često u prošlom sazivu ostajali do 03 časova noću, čistačice se vraćale kući svojoj deci u 04 časova ujutru, jer to je isto tako briga o porodici, mnogo više nego vaša namera da brinete o porodici, napadima i derogiranjima Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Čini mi se da se za to buduća Vlada sprema, iako to nije eksplicitno u ovom pomalo i bizarnom ekspozeu rekla.

Tako da, poručujem vam da vodite računa o tome šta radite sa snižavanjem dostignutih ženskih prava i da vam to neće proći.

Dakle, umesto što u ekspozeu stoji da je žena svetinja i biće blisko Bogu, bolje bi bilo da se kaže šta konkretno Vlada hoće i planira da uradi povodom rodno zasnovanog nasilja i femicida.

Skandalozno je takođe da negirate problem nejednakih naknada za isti rad muškaraca i žena.

Sada malo više o Vladi. Ova Vlada, za koju zeleno-levi front neće glasati, jer je najreakcionarnija Vlada do sada sa ministrima koji šalju jasne signale udaljavanja Srbije od članstva u EU.

Vraćanje iskusnih kadrova ukazuje da ste svesni da vam je ovo poslednja Vlada i njen cilj je da odbranom stare, ratne politike prikrije pljačku koja traje već 12 godina, pa pljačkate na izborima da biste mogli da pljačkate naše resurse.

Mandatar Vučević je u svom izlaganju priznao da smo mi, zapravo, loši đaci u procesu evrointegracija isticanjem da postoje neki dobri đaci u regionu i da oni nisu, za njih nisu otvorena vrata, iako je istovremeno svu krivicu svalio, za naše neuspehe u procesu evropskih integracija, na Evropski savet.

Ne mogu a da ne pitam prof. Miščević kako ona pravda ostanak u ovoj Vladi, šta je uspela da uradi i da postigne i kako će objasniti građanima propuštanje ovog abolitičkog trenutka za evropske integracije za Srbiju, što će ostaviti posledice na sadašnje i na buduće generacije?

Ovo je Vlada većinski nesposobnih, nekompetentnih ljudi čija je jedina kvalifikacija lojalnost gospodaru i partiji, koja je sebe izjednačila sa državom. Takođe, i veština da izvuku novac iz republičkog budžeta.

Nova Vlada izgleda kao brod sa gusarima. Na brodu piše EKSPO, koji se spremaju da opljačkaju Srbiju. Srbija i dalje ima bogatstva koja mogu da se pokradu, iako većina njenih građana to nema, nije bogata. Čak 800.000 živi u apsolutnom siromaštvu. Dakle, 12,1%. To je više od dosadašnjih cifara kojima smo operisali. Dakle, sve je gore.

Oko 350.000 ljudi radi za minimalnu zaradu, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića u periodu od februara 2021. godine do februara 2024. godine porasle za čak 49,95%. Dakle, jednom dobrom i pravednom politikom upravljanja naše bogatstvo bi moglo da se uvećava, moglo bi da se pravedno raspodeljuje, kako bismo svi u tome uživali, živeli bolje živote, ali umesto toga, loši ministri se zamenjuju gorim, pa imamo novog ministra Darka Glišića kao ministra za javna ulaganja, umesto Marko Blagojevića. Zašto? Zato što nijedan dinar ne sme da prođe bez nadzora SNS.

Da li je Jelena Žarić Kovačević zaslužila da bude ministarka zato što je kao predsednica skupštinsko Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sakrila narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora, koju je potpisalo 38.000 građana, zbog čega smo podneli krivičnu prijavu protiv nje, kao i mnogih drugih. Sada će verovatno jednako uspešno kriti birački spisak po kome su bivši ministri iz SNS-a brljali i kopali da bi krali na izborima.

Rešenja za ministra kulture pokazuju da vam je kultura moneta za potkusirivanje, ali verujem isto tako da će ministar Selaković nastaviti reviziju istorije, napad i pritiske na zaposlene u javnim institucijama kulture, dok nam se umetničke organizacije i kolektivi gase, dok članovi Beogradske filharmonije i opere Srpskog narodnog pozorišta upozoravaju na katastrofalne uslove rada u kulturi, na socijalni i ekonomski statut radnika u kulturi je takođe urušen.

U delu ekspozea o obrazovanju vidimo zaista politiku kontinuiteta. Mit da će deca naučiti da misle, stvaraju nove ideje, ako prolaze kroz sistem dualnog obrazovanja, ali nema ni reči o gorućem problemu poput vršnjačkog nasilja iako smo nakon majskih tragedija bili suočeni sa pretučenim učenicima u Velikoj Plani. Učenicom koja je donela sekiru u školi u Pazovi, donošenje noževa u brojnim školama po Srbiji itd.

Roditelji u ovoj zemlji jako dobro znaju da se u srpskim školama na različite oblike verbalnog i fizičkog nasilja uglavnom reaguje negiranjem, da je dominantna praksa zataškavanje sa jedinim ciljem da se stvori impresija da je slučaj rešen i to je tako zato što se direktori škola postavljaju po političkoj liniji i to se neće promeniti dok ste vi na vlasti.

Nema ni nagoveštaja kako ćete rešavati problem nedostatka nastavnog kadra, jer neće biti više nikoga ko će želeti da uči našu decu pod ovim uslovima i za ovakve plate.

Takođe želim da se osvrnem na još nešto što je politika kontinuiteta. Ekonomija zasnovana na stranim direktnim investicijama bez ikakve kontrole opravdanosti i efektivnosti ovakve politike subvencionisanja. Preko 60% stranih direktnih investicija dolazi iz zemalja EU i da, neki ljudi su dodatno zaposleni zbog toga, to je pohvalno, ali isto tako one su plasirane u radno intenzivne delatnosti sa zaradama ispod republičkog proseka. Samo dva posto u oblasti visokih tehnologija. Vrednost subvencija za strane investitore je 30% veća nego za domaće. U takvim uslovima dodajemo još i strateško partnerstvo sa Kinom i nemamo razloga da verujemo da je ono zaključeno vodeći se interesima Srbije i njenih građana. Za to glavnu odgovornost snosi bivša Vlada, a očito će to snositi i naredna. Dakle, vi često proglasiste strano ulaganje kao ulaganje od posebnog značaja, tako u praksi zaobilazite tendere, radne inspekcije, studije procena uticaja na životnu sredinu ili se ne izvode ili se lažiraju, ili recimo projekat isečete na delove pa se izgradi bez objedinjene dozvole, što je bio slučaj sa Ling-longom.

Pred kraj prethodnog saziva ovde je ratifikovan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, bez rasprave građani apsolutno nisu upoznati sa tim sporazumom niti time kakve će on opasnosti imati. Srbija u trgovinskom odnosu sa Kinom je apsolutno u neravnopravnom položaju.

Imamo svega par kompanija koje trenutno imaju licencu za izvoz u Kinu, dok sa druge strane Kima potencijal da preplavi naše tržište robom široke potrošnje i to će se verovatno dogoditi kada Kina ratifikuje ovaj sporazum.

To može da dovede u opasnost naše proizvođače, pogotovo proizvođače hrane, koje svakako već nemamo dovoljno ni za sebe. Dakle, to može uzrokovati gašenje malih gazdinstava u Vojvodini.

Kina takođe drugačije reguliše hranu od EU, ima lošije standarde, neke hemikalije koje su u EU zabranjene tamo su dozvoljene. Kada Kina ovaj sporazum ratifikuje i kada on stupi na snagu ove godine, čime se vi hvalite, dakle, samo proizvodi sa više od 50% poreklom iz Srbije će moći da se izvoze bez carina. To u suštini isključuje većinu industrijskih proizvoda koje prave strane kompanije kod nas i suštinski ovo je ugovor za dve kineske kompanije „Ziđin Koper“ i „Ziđin Majning“, koje će u suštini da izvoze nazad rude bakra i to će se meriti kao domaći izvoz. Dakle, mi smo sirovinska baza za Kinu.

Zato kada pričate o tome kako će ovaj sporazum da za naše privrednike otvori kinesko tržište, bez objašnjenja šta to znači, građani nemaju razloga da vam veruju. Isto tako, nemaju razloga da vam veruju kada govorite o modelu održivog rudarstva, uz primenu standarda u oblasti životne sredine i zdravlja ljudi. Dakle, videli smo kako to kod vas izgleda.

Za kraj, moram da kažem da je uvođenje petoro ministara bez portfelja pravi spektakl. Toliko su sposobni da Vlada nije mogla bez njih, a očito toliko nesposobni da nisu mogli da dobiju nekakav konkretan resor. Ova vlada ima 31 ministra, odnosno ministarku, a mislili smo da smo taj rekord postigli prošlog puta sa 28.

Godine 2012. ste govorili – smanjićemo broj ministarstava na 15, broj agencija, zavoda i saveta sa 136 na ispod 50, ukinućemo državne sekretare i tako uštedeti ogroman novac. Ništa od toga se nije dogodilo.

Imam jednu pohvalnu stvar da kažem za mandatara i ovaj ekspoze, to je rečenica da verujete u smenjivost vlasti. Nisam sigurna da ja vama verujem da vi u to verujete, ali pohvalno je što bar to ste smogli snage da stavite u ekspoze. Zato, iako je ovo poslednja vlada, iako ćemo morati da sačekamo sa njenom smenom, ja pozivam građane da bar krenu u razvlašćivanje vaše vlasti i smenu na lokalnim izborima 2. juna.

Gospodine Vučeviću, izvolite.

Hvala lepo.
Dobro, sa ovom poslednjom konstatacijom vi ste suštinski priznali da su dobri izborni uslovi i okolnosti i drago mi je da ste vi pozvali građane da izađu na birališta i glasaju u svojim lokalnim sredinama, odnosno za lokalne samouprave 2. juna i time svakako potpuno obesmislili sve one navode da nešto ne valjaju birački spiskovi ili sva ona izborna pravila koja smo slušali da ne valjaju prethodnih dana i nedelja. Ovo je svakako potvrda da je sve organizovano na način kako treba da bude organizovao u jednoj normalnoj demokratskoj državi.
Nije fer da paušalno iznosite, bez bilo kakve konkretizacije, da se u Srbiji ne poštuju određene procedure vezano za izdavanje građevinskih dozvola i u rađenju projekata. Sva pravila i procedure, od prifizibiliti, fizibiliti studija, studija koja ukazuje na procenu uticaja na životnu sredinu, se rade i ništa se apsolutno ne preskače, jer nije moguće preskočiti. Sve je vidljivo i transparentno, kao što su i tenderi vidljivi i transparentni, zato i postoje. Ali vama je lako i lagodno da izađete i kažete – pa neko to krije, neko je nešto preskočio, neko je nešto zabašurio jer, zaboga, postoji neka klika koja to radi da bi imala neki ekstremni interes ekonomski i da samo vodi računa o njima.
Nama stavljate na teret tragedije i pogibije radnika na poslu. Kao da se neko raduje kada pogine neki radnik na poslu. Vi stvarno mislite da vi više žalite bilo koga ko strada u Srbiji od mene, ili ja treba da mislim da ja više od vas stradam? Jel mislite da svako ko je normalan i pristojan čovek se zabrine i saoseća sa takvim stvarima, odnosno takvim tragedijama? Pre svega sa bolom porodice koja je to preživela. To je isto kao i ovo što ste spomenuli oko Trajal korporacije. Postoje poslovi koji su, nažalost, skopčani sa visokim rizikom, visokim rizikom, i ljudi koji rade na tim poslovima su svesni i prihvatili su. Nije fer da tako lakonski, da tako paušalno i laički dajete ocene da neko prikriva, ili gotovo nije ga briga za takve stvari kada se dese. To nije fer, jer nije tačno. Ne dam vam za pravo da monopolizujete da vi jedini vodite računa ili vi bi vodili računa o radnicima i zaposlenima, a neko drugi je toliko otuđen od ljudi, toliko ga je briga, ili ga nije briga za zaposlene, samo gleda šta je neki statistički podatak i šta je neki rezultat koji treba da se pokaže u nekim elaboratima ili prikazateljima ukupnih rezultata za ekonomiju naše države.
Mislim da je briga o svakom čoveku nešto što je elementarna stvar, stvar kućnog vaspitanja, stvar porodičnog vaspitanja. Nemojte da mi dobacujete, ja sam vas pažljivo slušao. Opet pokazujete elementarno nevaspitanje, a hoćete da nam kažete da bi vodili računa o radnicima i zaposlenima. Ne možete da saslušate tri minuta rasprave ili 10 minuta rasprave. Pa kako ćete da vodite računa o zaposlenima? Nego iznesete olako paušalne, ničim utemeljene stvari i onda smatrate da je rasprava završena i da niko ne može da vam odgovori.
Kažete da smo loši đaci za evrointegracije. Pa ja sam vam vrlo precizno rekao – tri godine dobijamo pozitivnu ocenu Evropske komisije, a to što Evropski savet gleda odnos oko Kosova i Metohije, dešavanja u Ukrajini, pa nam iz političkih, čisto političkih razloga ne dozvoljava otvaranje klastera, to je drugo pitanje. To ne znači da mi nismo uradili one stvari koje smo trebali da uradimo i da ih ne radimo.
Još nešto, siguran sam da vi to dobro znate, nego ne odgovara vam politički da istaknete, nije proces evrointegracija skopčan samo sa otvaranjem klastera ili nekad poglavlja, to je proces usklađivanja svih sistema, i po dubini, i po hijerarhiji, i po vertikali, to je pitanje usklađivanja i transporta i železničkog saobraćaja i graničnih prelaza, to je pitanje liberalizacije za uvoz robe, materijala, slobodan protok robe, ljudi, kapitala, standardizacije, sve ono što pravi ceo jedan ambijent, a vi ste se sad sveli na to da nama nije otvoren klaster. Pa nije nam otvoren klaster zbog Kosova. Pa nije nam otvoren klaster zbog Kosova. Zbog toga nije. Pa neće nam ništa ni biti urađeno dok ne budemo rešavali ove stvari, kako oni misle da treba da rešimo, ili dok se ne promeni politička klima.
Ponavljam, nema potrebe da mi dobacujete, niti možete da me dekoncentrišete, a samo pokazujete svoje pravo lice i svoju nervozu, umesto da razgovaramo normalno.
Ja sam siguran da svako u Srbiji razume da taj proces ili put evrointegracija ne zavisi samo od Srbije, već u dobroj meri zavisi od geopolitičke i svega onoga što se dešava i u Evropskoj uniji, ali i šire. Zabrinut sam kada vi kažete da se ne vodi računa o radnicima i o dešavanjima u određenim firmama, jer je za 15% smanjen broj radnika, ako već hoćemo o brojevima konkretnim, za 15% je smanjen broj radnika koji su izgubili život na poslovima nego što je to bilo ranije. To ne treba da nas zadovolji, to je prosto jedan pokazatelj da imamo trend kojim bi trebalo da idemo, ali ne znači da treba da stanemo i da ne treba da idemo da uređujemo tu oblast još bolje i preciznije i da inspekcijske službe vrše svoje poslove još bolje i posvećenije. Niko nije ovde došao da amnestira ili abolira bilo koga, ali ne dozvoljavam da neko paušalno kaže da nikoga nije briga ili da vlast nije briga ili da ovu politiku ili moju stranku nije briga za radnike ili zaposlene. Nemate pravo to da kažete, jer to ničim ne možete da dokažete, osim vašim prostim paušalnim zaključcima koji bi trebalo da rezultiraju nekim jeftinim političkim poenima.
Plaši me vaša ocena i definicija ove Vlade, to odavno nisam čuo takav rečnik. Rekli ste – ovo je najreakcionarnija Vlada. To nismo čuli od 90-ih godina. Vraćamo se u 1945. godinu, u 1945. nas vraćate kad ste rekli ko je reakcionar ili nije reakcionar, a znate i znali smo i znaju svi kako su prolazili oni koji su bili ocenjeni kao reakcionari. A posle toga ste imali dodatak da će se nastaviti revizija istorije. Nema nikakve revizije istorije, nego ima istine i da ono što smo naterani da ne smemo da učimo i da govorimo o tome, možemo danas da slobodno čitamo, pišemo i o tome mislimo i govorimo. Nemojte da upotrebljavate taj termin reakciona ili najreakcionarnija Vlada, jer sluti da nam predviđate ono što se dešavalo 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.
Rekao bih da to nije baš demokratski, da to baš nije u duhu evropskih integracija, da to baš nije nešto što bi dobar đak na evro putu trebao da radi. Malo vam je u kontrastu ta definicija evroputa, a onda definicija vlade kao reakcionarne, što znači da treba da bude kažnjena.
Kažete da je ovo naša poslednja vlada. Možda jeste, možda nije, to će građani da odluče. To nećete vi da odlučite, nego će da odluče građani na izborima.
Ono što je mnogo važnije, ovo nije poslednja vlada Srbije i da će Srbija nastaviti da se razvija i da raste i da napreduje. To je ključna stvar, a da li će neko imati mandat još jedan ili drugi, to je pitanje političkih stranaka i to je, pre svega, pitanje za građane na izborima, tako da nema potrebe da vi nama najavljujete da li nam je to poslednja vlada. Siguran sam kada bi sada gledali u stenograme da ste to govorili i ranije za prethodnu vladu.
Pogledam zato što pišem šta govorite i nije sramota da pogledam to što sam zapisao. Ja ne mislim da je to znak slabosti ili nepripremljenosti. Zapisujem to što govorite da bih mogao da odgovorim. Dobro bi bilo da ste i vi pisali ili zapisivali ono što sam ja govorio, da bi mogli konkretno da mi govorite, a ne da mi stavljate da sam rekao da će deca kroz dualno obrazovanje da nauče da misle. Ne, ja sam rekao da je dualno obrazovanje kompetetivna prednost, da ta deca su konkurentnija da nađu sutra posao, a naša deca su sigurno i sposobna i učena da misle.
Mi nudimo koncept dualnog obrazovanja kao primer dobre prakse u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i nudimo kao opciju. To nije obligatorno, to je opciono. Alternacija za izbor i roditelje đaka.
A zašto se plašite toga? Pustite da deca i njihovi roditelji o tome odluče. Ponavljam, nije fer i govorite neistinu da kažete da sam rekao da deca kroz dualno obrazovanje uče da misle. Između ostalog, uče i da bolje razumeju neke procese.
Ne znam šta piše, ja vam govorim šta sam ja govorio. Morate pročitati ceo deo, a ne vaditi segmente, jer izvlačite iz konteksta, jer pokazujete suprotno onome što jeste logični niz moje misli i mog ekspozea i zato govorite neistinu, kao što sam već 15 puta dokazao u ovih desetak minuta koliko se neistina izneli.
Ja mislim da je sjajna stvar za Srbiju sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, koji će stupiti 1. juna ove godine. Ne znam šta je netransparentno kada su sve procedure ispoštovane, od potpisivanja, ratifikacije, objavljivanja. On je javno dostupan. Taj sporazum je prednost za našu državu, za našu ekonomiju.
Mi smo došli u red privilegovanih država da imamo takav bilateralni odnos pre svega u oblasti ekonomije, ali naravno zasnovan na političkim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.
Mislim da treba da raduje našu privredu, a i sve sve građane Srbije da ćemo od 1. juna ove godine moći da bez carine izvozimo u Narodnu Republiku Kinu 6.000 proizvoda i da budemo mnogo atraktivniji i konkurentniji u odnosu na proizvode iz nekih drugih država. Valjda je to prednost za našu privredu, valjda tome treba da se radujete, ali vi valjda imate putničku agendu da morate da kažete nešto protiv Narodne Republike Kine da biste dokazali nekome kome treba da se dokažete na nekom drugom kraju sveta.
Nadam se da će gospodin Momirović u narednom kratkom periodu brzo završiti procese oko potpisivanja, nakon toga, naravno, imamo proces sertifikacije istog takvog sporazuma o slobodnoj trgovini i sa našim prijateljima iz Arapskih Emirata, UEA, iz Egipta i da ćemo otvoriti i to tržište na Bliskom istoku i to tržište u severnom delu Afrike i da ćemo dobiti tržišta koja su ogromna za nas.
Samo tržište od Egipta, koje ima 110 miliona stanovnika, je potencijal nezamislivi razmera za našu privredu i poljoprivredu, a time smo još atraktivniji za dolazak novih investicija, jer će fabrike koje ovde rade, investicije koje ovde dolaze moći lakše da izvoze, robuju Narodnu Republiku Kinu, moći lakše da izvoze robu sutra u Emirate ili Egipat ili kad jednog dana stane rat opet u Rusku Federaciju, odnosno zajednicu nezavisnih država.
To su stvari koje vam podižu plate i penzije jer otvaraju nova radna mesta, raste nam BDP i mi jesmo ponosni na to što radimo.
Ja ne razumem kad vi to nama iznosite kao nas treba da bude sramota, ma mi smo ponosni što imamo sporazum sa Kinom o slobodnoj trgovini. Mi smo ponosni zbog toga i nadam se da ćemo otvoriti sa mnogim drugim državama. Moramo biti mnogo posvećeniji oko Južne Koreje i videti koje su još druge države za nas i te kako interesantne i za koje države smo mi interesantni da bi naša ekonomija bila konkurentnija i svakako uspešnija.
Ponavljam, iz te snažne ekonomije, iz otvaranja novih radnih mesta, iz boljeg izvoza iz boljeg balansiranja spoljno-trgovinskih odnosa, odnosno izvozno-uvoznih odnosa mi stvaramo veće prihode i stvaramo uslove da ljudima rastu plate i penzije.
Ovo neće biti najreakcionarnija Vlada. Ovo će biti Vlada Srbije, ovo će biti srpska Vlada koja će, verujem, biti dostojna poverenja građana Srbije i biti spremna da snosi odgovornost za našu državu i sve naše građane u naredne četiri godine.