Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi kandidati za ministarke i za ministre u Vladi Republike Srbije, ja kao i većina mojih sunarodnika Bošnjaka koji žive u ovoj zemlji, odgojen sam na jednom principu koji glasi ovako – najbolji među vama su oni koji su najkorisniji svojoj zajednici, najbolji među vama su oni koji su najkorisniji svojoj državi. To smo mi Bošnjaci ove zemlje pokazali mnogo puta.

Ovaj univerzalni princip, koji je, ako se setimo i onog Kenedijevog principa, potpuno identičan, gde on kaže – nije bitno šta će država uraditi za vas, nego šta ćete vi uraditi za državu, nosi tu osnovnu vrlinu koju sam ja osetio u ekspozeu mandatara Vučevića i verujem da imate svi vi, a to je da patriotski, empatično prema svim građanima Srbije želite da rešavate njihove svakodnevne probleme. To je ključ za dobar rad ove Vlade.

Srbija se danas kao i mnogo puta u istoriji nalazi na prekretnici i izuzetno je bitno ne čekati, nego nastaviti reforme, modernizovati državu, pripremiti i dalje razvijati industriju i društvo za izazove koji su pred nama, koji su blisko pred nama, da bi na najbolji način sačuvali i razvili našu zajedničku državu.

Mnogo je toga urađeno za vreme pandemije. Mnogo toga je urađeno i u postpandemijskom periodu i to najbolje govore podaci da je Vlada radila izuzetno dobro i slažem se sa vama. Mnogo se čega ima kritikovati, a najmanje ekonomske reforme i ono što je urađeno u ekonomiji i na ekonomiji ove države.

Mi smo za razliku od mnogih država u Evropi mnogo razvijenijih imali mnogo manji deficit od njih, a imamo i mnogo veći deficit od većine članica EU, odnosno rast bruto dohotka koji je oko 4,6%. I to je nešto što treba pohvaliti. A to nije lako, verujte mi.

Praviti novac danas i razvijati danas malu industriju, industriju, privredu je najteži posao. I politika mora da bude sluškinja ekonomije i to ova Vlada nadam se da će nastaviti da radi, pošto ste rekli da će biti Vlada kontinuiteta i to vam je glavna potka.

Da je Srbija zemlja koja ima zaista mnogo potencijala za razvoj najbolje je pokazalo Ministarstvo turizma. Vi ste na samom početku ekspozea naveli neke podatke koji zaista raduju, pogotovo onaj podatak turističkog barometra UN koji je pokazao da je zemlja Srbija 2023. godine zemlja sa najvećim prihodom od turizma.

Vi ste rekli da smo imali više od dva miliona stranih posetioca, Kineza, Turaka. Ne možemo da prođemo gradovima Srbije da ne čujemo neki drugi govor i da ne vidimo turiste. To je odlična stvar, jer svi koji malo poznaju ekonomiju, znaju da turizam daje i osnovna je potka za dalje, osnovni zamajac za dalje razvijanje privrede.

Po proceni ili preliminarnim podacima Narodne banke ostvaren je rekordni prihod od stranih turista u prošloj godini u iznosu od 2,5 milijarde evra, što je za npr. oko 80% više u odnosu na 2019. godinu. Matematika je neumoljiva.

Meni je jako drago što smo ovim ministarstvom rukovodili mi, kadrovi SDPS Rasima Ljajića, što smo umeli da koordiniramo sa Vladom i sa jako dobrom tadašnjom predsednicom Vlade i davali inicijacije i potporu svim vrednim projektima i što smo na kraju ostvarili ovako dobre rezultate i, pre svega, ono što se meri, a to je prihod.

Naravno, jako mi je drago što u ovoj Vladi će biti tri predstavnika manjinskih naroda, ali ja mislim, gospodine mandataru, da ste vi i sami sad rekli za npr. grad Novi Pazar je mnogo bitnije da insistiramo na izgradnji brze saobraćajnice Novi Pazar-Kraljevo, jer bez toga nemamo razvitka tog kraja.

Mnogo je uradila Vlada i prethodne vlade, ali, verujte mi, bez dobrih saobraćajnica, a mi ih danas u tom kraju države nemamo, mi ne možemo da dostignemo razvoj koji imaju drugi krajevi ove zemlje, na primer Vojvodina o kojoj smo malopre pričali. Verujem da ste vi posvećeni tom putu i da, kao pravi patriota, želite ravnomerni regionalni razvoj svih delova naše zajedničke zemlje.

Raduje me najava, i želim d iskoristim ovu šansu koju dobijamo sa projektom EKSPO 2027 da pokrenemo novi talas investicija. Vi ste pominjali brzi voz. Mi u Pazaru nemamo nikakav voz, a imamo do Raške dvadesetak kilometara. Molim vas, insistiraću na tom projektu. To nije skup projekat, ali mnogo znači za taj kraj. Ne za taj kraj, nego za razvitak celog južnog dela naše zemlje.

Raduje me što se 3,5 miliona ljudi vozilo tim brzim vozom „Soko“ od Novog Sada do Beograda. Svaki dan ljudi idu na posao jako komotno, jako lepo i eto dostižemo neke evropske nivoe. To je meni drago kao, verujem, i svim građanima ove države.

Drago mi je i što ste predvideli i više od dve milijarde evra ulaganje u infrastrukturu. Još jednom, hvala vam što nastavljamo autoput koji će ići preko Peštera, koji povezuje taj deo naše zemlje sa Crnom Gorom, sa Barom u krajnjoj instanci, ali verujte mi da ova brza cesta je za nas od životnog značaja.

Drago mi je što ste se zaista u ekspozeu, koji je, iako je bio opširan, bio zaista sadržajan, dotakli raznih tema koje jaku interesuju građane, građane koji su opredeljeni da ovde žive i razvijaju svoje porodice. Njih prevashodno interesuje rešavanje njihovih osnovnih problema – vode, struje, da imaju kvalitetnu infrastrukturu, da dobiju šansu da rade, a pre svega mladi ljudi da ostaju i razvijaju svoje porodice ovde.

Tu je idealna stvar ono o čemu ste jako dugo govorili, a to je ulaganje u nauku. U 21. veku nije dovoljno pričati o putevima, brzim vozovima, moramo razmišljati o kontinuiranim tehnološkim inovacijama, jer je to, praktično, četvrta industrijska revolucija.

Budućnost pripada onima koji su spremni da u svakom trenutku u svakodnevnom radu upotrebljavaju naučne inovacije. Kad to dostignemo stići ćemo mnoge zemlje od kojih smo mnogo talentovaniji i mnogo vredniji kao narod, kao narodi koji žive u ovoj državi. Dakle, IT sektor je pokazao to u vrlo kratkom periodu i na tom polju je insistirala bivša mandatarka. Mislim, zaista ispravno.

Nadam se da ćete, uveren sam da ćete i vi nastaviti na ovom polju, jer dovoljno pokazuje to da smo samo od ove grane praktično udesetostručili zaradu i osvojili, odnosno zaradili preko 3,5 milijarde evra i zaposlili oko 100.000 mladih ljudi, onih koje najviše trebamo da čuvamo i očuvamo u našoj zemlji.

Drago mi je što je Vlada mnogo toga učinila u svim krajevima na ovom polju, pa i u Novom Pazaru. Završava se „Smart siti centar“ koji će zaista biti odličan, jer će doneti nove inovacije i trendove koji su izuzetno potrebni i imaju primenu u svakodnevnom životu i poslovanju. Nadam se da, obzirom da je naš krajnji cilj naučno–tehnološki park u Novom Pazaru, da ćemo ići u tom pravcu.

Moramo brinuti, kako idemo u budućnost, da ne ostavimo nekog iza sebe, pogotovo one koji su najugroženiji, a mnogo su doprineli ovoj zemlji, a to su pre svega naši penzioneri. Danas, na 1. maj, dan koji je posvećen radnicima, moram spomenuti i naše vredne radnike koji su stvorili sve ono o čemu mi govorimo, kompletan taj bruto nacionalni dohodak.

Meni kao socijaldemokrati jako je važno da, kada stvaramo nove vrednosti i novo bogatstvo, niko od naših sugrađana ne bude izostavljen kada se dele plodovi tog celokupnog društva. Jako je bitno da nova Vlada nastavi sa socijalno odgovornim merama koje su sprovodile i dosadašnje Vlade, a to pokazuje i zaista ozbiljno povećanje primanja, pre svega povećanje minimalne plate od 17,8% u ovoj godini. Ove godine penzije su povećane za 14,8%, što su zaista ozbiljne brojke.

Nama, naravno, moram to reći danas, 1. maja ne sme biti samo cilj otvaranje novih radnih mesta, već to moraju biti radna mesta koja su dobro plaćena i na kojima se poštuju radnička prava, možda i više nego što zakonom određujemo.

Trenuci bolesti su često trenuci kad smo najranjiviji i kad nam najviše treba pomoć i podrška drugih ljudi, naše porodice, naših prijatelja, ali i solidarnost društva koja omogućava pravovremenu i optimalnu zdravstvenu zaštitu.

Naša koalicija u već pet, odnosno šest mandata je pokazala da je maksimalno posvećena podizanju zdravstvene zaštite i zdravstvene infrastrukture u ovoj državi. Ziasta je za svaku pohvalu sve što je učinjeno na tom polju. Mi smo nasledili skoro ruinirani zdravstveni sistem. Obnovljeni su i obnavljaju se svi klinički centri. Mi ove godine završavamo obnovu Kliničkog centra u Kragujevcu, Tiršova dva koja je izuzetno bitna za zdravlje naših najmlađih se završava, ali nisu samo cilj veliki, odnosno najveća četiri grada, nego kompletna infrastruktura u celoj Srbiji se zanavlja i obnavlja, a zanavlja se takođe kadar.

Meni je jako drago što, rekoh, i u Kragujevcu i u Novom Pazaru i u drugim delovima naše zemlje, na primer, bolnica u Prokuplju ili Dečija poliklinika u Zaječaru, trenutno se završavaju. U Novom Pazaru se pravi epohalan zdravstveni projekat i radovi idu odlično i veoma brzo ćemo biti u prilici da formiramo kliničko-bolnički centar, što je velika stvar za oko 350.000 ljudi koji gravitira tom centru.

Jako me raduje što ćemo ponovo na mestu ministra zdravlja videti gospodina Lončara koji je pored profesionalne karijere pokazao veliko iskustvo i ima veliko iskustvo u rešavanju svih problema koje imamo na polju zdravstvene zaštite.

Moram da kažem, pošteno je da kažem, da je on jedan od inicijatora formiranja, odnosno renoviranja bolnice koja će prerasti u kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru, i ne samo to, već ono što je za mene izuzetno bitno kao građanina koji živi u gradu koji nije u ova četiri najveća grada, insistirao je na ravnomernom razvoju zdravstvenih institucija u svim gradovima naše države i na taj način pokazao najveći patriotizam.

Meni je drago što će ponovo rukovoditi ovim ministarstvom i nadam se da će biti od velike pomoći na ovom polju formiranja ovih institucija o kojima govorim.

Naravno, govorili smo mnogo o mladima. Govorili smo o porodici. Fenomenalan je podatak koji ste rekli, gospodine mandatare, da se u zadnjih 10 godina oko 92.000 mladih ljudi vratilo iz inostranstva, a gde su zarađivali ozbiljne svote novca od svojih plata, da živi ponovo u svojoj državi jer vide perspektivu i vide napretke u njoj. To je dovoljan podatak da vam kaže koliko je učinjeno na polju podizanja uslova za mlade ljude.

Podigli smo nivo davanja za buduće majke, za one koje rađaju, odnosno za one koje će rađati i zaista je reč o ozbiljnim ciframa kojim Vlada kroz svoj budžet pokušava da, čini mi se, na najbolji način motiviše mlade ljude da malo podignu natalitet ove države, koji je ugrožen.

Na kraju, uvaženi mandataru, gospodine Vučeviću, breme istorije ne pada nikada na jednog muškarca, niti jednu ženu, ali uvek su neophodni i društvu potrebni posebni pojedinci koji moraju da podnesu teži teret.

Na vama je da zaštite zdravlje, posebno onih koji nemaju novca. Na vama je da omogućite da svi koji žele da rade i žive od svog rada dobiju jednake šanse. Na vama je da stvorite ambijent u zemlji gde će se mladi vraćati, a stari živeti dostojanstvenu starost. Na vama je, što je mnogo teško, da pronađete balans između bezbednosti građana, koja je često ugrožena i ljudskih prava koja su često zapostavljena.

Na vama je da gradite dobre odnose sa našim susedima, bazirane na međusobnom uvažavanju i poštovanju. Od vas koji dolazite iz većinskog naroda, a nikli ste u Vojvodini, koja je multietnička i multikonfesionalna, očekujem posebnu posvećenost rešavanju problema manjinskih naroda i zajednice. Abraham Linkoln je rekao da svi ljudi mogu da podnesu nedaću, ali da ako želite da testirate karakter jednog čoveka, onda mu date moć.

Uvaženi mandataru, gospodine Vučeviću, vaš dosadašnji rad pokazao je čvrstinu vašeg karaktera i želju da menjate stanje u ovoj zemlji na bolje, a pošto ćete imati moć neka budućnost pokaže vaše umeće da vodite Vladu i ovu zemlju u ravnopravno članstvo evropskih naroda kojima ova zemlja civilizacijski i pripada. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima mandatar, Miloš Vučević. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Što se tiče ravnopravnosti svih građana Srbije, to je nešto što je aksiom i polazna tačka u odnosu na sve ono što govorimo, razgovaramo, o čemu pričamo i posebno sam akcentovao to da su svi građani bez obzira na nacionalnu pripadnost ili versku pripadnost jednaki i moraju biti jednaki. Svaka pomisao i svaki akt kojim bi to bilo narušeno moralo bi biti najstrožije sankcionisano.
Da ne ponavljam ovo oko manjinske inkluzivnosti u Vladi, voleo bih da taj trend ne da se nastavi, nego da bude i prisutniji i da zaista svi građani Srbije, bez obzira kom narodu pripadaju, osete Srbiju kao svoju državu. To je, dozvolite, možda budem i malo sebičan, i nacionalni interes srpskog naroda, jer kada se Bošnjak i Mađar, ili bilo koje druge nacionalnosti Hrvat, Bunjevac, Slovak, Rumun, Bugarin oseti kao deo jedinstvenog korpusa svih građana Srbije, to je uspeh i većinskog naroda.
Ali, da bi neko razumeo potrebe, možda nije lepo kada kažete "manjinskog naroda", da razume potreba i drugih etničkih grupa da zadrže svoj identitet, da čuvaju svoju kulturu, jezik, pismo, religiju, morate da volite prvo svoj narod. Ja nikada nisam razumeo ljude koji ne vole svoj narod ili misle da vole druge narode. Pošto ja volim svoj narod i ponosan sam na srpski narod, na našu istoriju, tradiciju, kulturu, duhovnost, isto tako sam ponosan i volim sve ono što krasi i bošnjačku zajednicu i mađarsku zajednicu i sve ostale zajednice koje žive na prostoru Srbije i vidim nas kao jedinstvenu lepezu naše otadžbine.
Infrastruktura, ja sam nešto o tome i govorio, sada razmenjujem određene informacije sa ministrom Vesićem koji je vodio ovaj resor u prethodnih godinu i po dana, vrlo jasno akcentovao da se projektuje taj strateški put, rekao bih, jugozapadne Srbije, a to je Kraljevo-Novi Pazar.
Verujem da ćemo do juna 2025. godine imati konačan projekat i da onda možemo da idemo da razgovaramo i sa Ministarstvom finansija i da pripremamo finansijski budžet, odnosno budžet za izgradnju te saobraćajnice koja je preko potrebna zaista svima koji žive na tom prostoru i potpuno može da otvori novu dimenziju tog dela naše države.
Završavam ovaj projekat rekonstrukcije, kao što ste vi pričali, oko pruge, oko železničkog saobraćaja Kraljevo-Rudnica, ali ono što do sada nije bilo i ispravljamo tu istorijsku nepravdu i nelogičnost, projektuje se i pruga od Raške do Novog Pazara, odnosno da konačno i železnički saobraćaj dođe u Novi Pazar, i to takav železnički saobraćaj da je predviđena brzina kretanja, odnosno brzina vozova od 120 kilometra na sat. To je nešto što je zaista gotovo nezamislivo bilo do juče u Srbiji. Verujem da ćemo biti uspešni u tom poslu i sa nestrpljenjem čekam tu vest da je stigao prvi voz u Novi Pazar ili da je krenuo prvi voz iz Novog Pazara.
Radimo, naravno, i projektujemo brze saobraćajnice Novi Pazar-Duga Poljana, jer je to mesto odakle bi trebali da spajamo sa nastavkom auto-puta od Požege preko Ivanjice-Arilja, Arilja-Ivanjice do Sjenice, odnosno Duge Poljane i time da spojimo Novi Pazar sa tom brzom saobraćajnicom. Naravno da ćemo raditi na obnovi sveukupne i lokalne infrastrukture zajedno sa lokalnim, sa rukovodstvom grada Novog Pazara, jer to je baština, kulturna baština i veliki potencijal cele naše države i svih naroda koji žive.
Završili smo ovaj put koji je bio veoma bitan i tražen, a to je od Novog Pazara-Raška i danas je milina kada dođete od Raške pa idete dalje ka Pazaru, nije to više put rizika i neizvesnosti, nego put uživanja u saobraćajnici, odnosno u putovanju.
Naravno, ostaje pitanje ove kanalizacione, vodovodne mreže i specifične konfiguracije, geografske konfiguracije koja uvek povećava ili utiče na visinu troškova, ali verujem da ćemo zajednički sa lokalnom samoupravom na tome raditi.
Turizam sam spomenuo vrlo detaljno, vrlo precizno. Veoma sam zadovoljan, to sam pričao i sa ministrom u prethodnom periodu. Mi smo prestigli one rezultate koje smo imali pre korone, zato sam stalno i davao odrednice u odnosu na 2019. godinu jer je korona napravila potpunu destrukciju, odnosno zaustavila taj trend. Mi ne samo da smo se oporavili i vratili, nego smo i prestigli i imamo svuda bolje rezultate. Činjenica je da po prvi put imamo više stranih turista nego domaćih je zaista vrlo impresivna.
Ono što nas čeka jeste, ali i to je povezano sa infrastrukturom jačanja i turističkih kapaciteta infrastrukture u oblasti hotelijerstva, ugostiteljstva, sve one ponude koje treba da predstavljaju jednu perspektivu ili retrospektivu naše države i da privuče još veći broj stranaca, odnosno gostiju i domaćih i stranih.
Voleo bih da i naši građani malo više obilaze Srbiju i nauče Srbiju. Mi više volimo da naučimo neke druge evropske gradove nego sopstvenu državu i zaboravljamo ili previdimo koliko je lepa Srbija i koliko imamo divnih mesta za obilaske.
Nauka i tehnološki napredak, nema sveukupnog razvoja i modernizacije Srbije bez toga i tu je predsednica Skupštine kao premijerka zaista uradila mnogo. Imao sam potrebu da to posebno akcentujem u ekspozeu, iako to nije nešto što je bilo u mom fokusu rada, ali taj deo napretka je direktno povezan sa svim ostalim društvenim oblastima i utiče na njihovu modernizaciju i ubrzani razvoj i verujem da ćemo na tome nastaviti. Prosto smo otvorili zaista velike i ozbiljne, velike naučno-tehnološke projekte i nadam se da ćemo biti dostojni tog izazova.
Bolnica u Novom Pazaru, dosta izazova. Skoro sam bio u prilici da sa predsednikom Republike pričamo sa izvođačem radova. Biće urađeno, ima teže ili komplikovanije stanje nego što je to možda u projektu bilo predviđeno, ali će Novi Pazar dobiti kliničko-bolnički centar kakav i zaslužuje.
Mladi, porodice, sve ono što sam pričao oko demografije, budućnost naše države, nema spasa ni Bošnjacima, ni Srbima, ni Mađarima, ni Hrvatima i Bunjevcima ako nas ne bude više i ako ne ostanemo na ovim prostorima.
Hvala vam, doktore Bačevac, na podršci. Verujem da ćemo zajednički pratiti realizaciju ovih projekata.

Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Jelena Pavlović. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Mi - snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović glasaće protiv izbora ovakve Vlade i ovakvog ekspozea.

Nažalost, moram da konstatujem da sam očekivala dosta više. Slušala sam pažljivo izlaganje, pročitala sam materijal i u najkraćem.

Pod tačkom jedan - spoljna politika, nastavak EU integracija, kažete svesni ste šta se dešava u Evropi, ako ste svesni čemu ovakav program Vlade i to pod tačkom jedan. Nemajući ništa protiv građana koji žive u EU, odnosno u njihovim državama, ali imajući i te kako protiv načina na koji ta EU kao jedan administrativni organ tretira našu državu i naše građane, a to je kao resurs što ljudski, a što u sirovinama, zaista sam vrlo neprijatno iznenađena da je ovo tačka jedan i da je u toj tački nastavak dalje kolonizacije ove zemlje.

Što se tiče vašeg ekspozea za nacionalnu bezbednost moram da kažem bez nekog dubljeg komentarisanja da je vrlo konfuzan i da priznam da mi nije jasno koji su vaši agresori kada su neki naši prošli agresori danas vaši najveći prijatelji. U odnosu na politiku prema KiM koliko vidim, ostalo vam je samo da se borite u Savetu bezbednosti, odnosno Savetu Evrope a i to koliko vidim, unapred izražavate zabrinutost da nećete imati uspeha, što je nažalost verovatno i tačno.

U pogledu životnog standarda, iznosite brojke i statistike da je 50,5% zaposlenih, a 9,1% nezaposlenih, nije vam baš dobra računica, jer ovih 9,1% nezaposlenih su oni koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje. Tačna računica glasi da od dva čoveka jedan je zaposlen, znači 50,5% je zaposlenih, 50,5% je nezaposlenih.

U delu životnog standarda sve iznosite u valuti euro. Ja ću vas podsetiti da je 2017. godine jedan euro bio 120 dinara, a da je danas jedan euro 117 dinara, što znači da ova matematika kojom pokazujete da je životni standard građana bolji jednostavno nije tačna, nije dobra. Inflacija od 5,6% je ubedljivo najveća inflacija koja trenutno postoji u Evropi, pa isto kao i zaposlenost nije nešto što je za pohvalu, a ne vidim nijedan predlog koji je to program Vlade da bi se poboljšao životni standard svih građana. Ne mislim na mali krug izabranih lica.

U pogledu modernizacije, imate u vidu veštačku inteligenciju, autonomna vozila i hvalite se da ćemo postati poligon za testiranje, kao i IKT sektor, odnosno sektor informativnih tehnologija. Mogu da kažem da ni ove tačke po meni nisu uverljive, a posebno ako se vi kao Vlada već u kontinuitetu hvalite IKT tehnologijama, ja ću vas podsetiti da čak i u ovom izbornom procesu elementarne stvari, kao što je npr. overa saglasnosti birača nema mehanizam da se to može izvršiti elektronskim glasanjem uz pomoć sertifikata, što bi bilo nešto najprirodnije ako se već hvalite tim alatom, a ne nekim dostignućem.

U pogledu infrastrukture i razvoja puteva i železnica, tačno je, hvala, radi se na tome, ali je pitanje za čiju svrhu. Da li je to za svrhu boljeg života naših građana ili je za svrhu izvoza naših resursa? Nažalost, mislim da je za ovo drugo. U pogledu EKSPO 2027, ne postoji jedna cifra u ovom ekspozeu koliko košta taj projekat i gde nalazite opravdanje za najmanje 17 milijardi evra, koliko je u startu navedno da će koštati, a posebno nedostaje bilo kakva studija opravdanosti koliko ćemo dugo vraćati taj kredit i iz kojih sredstava ćemo ih vraćati.

Ono što možemo da vidimo je da će u okviru tog projekta 32 hektara vrlo plodne zemlje biti utrošeno za nacionalni stadion, što smatram zaista jednim izuzetno lošim rešenjem. U ovom segmentu pominjete i metro. Ne znam da li ste čuli za koncesije. Koncesija je jedan alat gde ako ćemo da radimo sa Francuskom, Rusijom, nebitno, gde vi omogućavate nekom da izgradi i da eksploatiše, ne vi ćete umesto toga uzeti drugi kredit pa ćete onda dati da to grade Francuzi, koji će imati naravno od toga veliku korist, ali mi ćemo imati samo štetu i opet jedan novi dug koji treba da vratimo.

Dakle, ako pričate već o ovakvim stvarima, molim vas da uzmete u razmatranje potpuno jedne zaboravljene instrumente, kao što je koncesija koja jedina može da opravda projekte kao što je npr. metro.

U pogledu kulture, nemam dovoljno vremena sve u detalje da idem, ali praktično, imajući u vidu stanje kulture, prilično mi je bezidejno ovo što se nalazi u ekspozeu, ali dobro.

U pogledu poljoprivrede, Srbija je zemlja koja može da bude jedan veliki i značajan činilac u ovom segmentu, ali vidim da je vama glavna hvala, uvođenje e-privrede. Znate li samo koliko je ljudi koji žive na selu koji nikada nisu koristili pametne telefone, nisu uspeli da se prijave i nisu uspeli da pristupe subvencijama koje su obezbedili samo zato što ljudi jednostavno ne koriste pametne telefone i ne znaju da koriste aplikacije i ne treba da ih koriste. Međutim, nije to najveća tragedija. Veća tragedija je u tome što se u Srbiji vrši prekomerni uvoz poljoprivrednih proizvoda i što naš poljoprivrednik ne može nikako da bude konkurentan sa njima i što toliki uvoz potpuno uništava našu poljoprivredu. Na isti način kao i stočarstvo, mi danas u Srbiji pijemo mleko koje se u Poljskoj razblažuje, a potiče iz Kine. Naša deca kada probaju mleko od krave, ne mogu više da ga svare, jer mleko skoro više da ovde nedostaje, stočni fond je potpuno uništen.

Mlekarstvo, kažete da je cena mleka između 50 i 70 dinara, punomasnog. Znate li koliko je litar vode? Znači, ovo je jedna politika koja vodi daljem nestanku, praktično iz cele poljoprivrede. Tačno konstatujete da je stanovništvo na selu uglavnom u proseku od 60 godina i kažete treba privući mlade, pa ovde treba da piše kako, ali ne vidim odgovore na to, ni u naznakama.

Pravosuđe, moja omiljena tema, zaista se nisam nadala da će u ekspozeu moći da citiram nešto iz stripa Alana Forda, a glasi – mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo. Dakle, na strani 42, deo koji se odnosi na pravosuđe, a kolega vi ste advokat, zaista sam očekivala više, kaže, priča se o nekom maču pravde koji zaista ne videsmo za sve ove godine, iako je korupcija nikad veća, a onda se kaže – znam da u našim sudovima i tužilaštvima sede čestiti ljudi, dobro i kaže – sudstvo je nezavisno, a tužilaštvo samostalno u svom radu. Zar je ovo ekspoze Vlade za pravosuđe koje grca, prvo u lošim uslovima rada.

U glavnom gradu ove države, u Beogradu, dnevno se neki novi ašov stavlja, za neku novu zgradu, nekog lica, za koje ne znamo ni ko je i odakle mu sredstva. I dokle će ova država da se sramoti, da se najveći sud trenutno u Republici Srbiji, a to je Treći osnovni sud, drži na jednom krajnje neprimerenom mestu, u jednom brdu iza pumpe, gde advokati moraju da prolaze između rampi, imaju nekih 30 centimetara da se provlače kao miševi? Ne vidim nijednu jedinu tačku koja bi u bilo kom smislu omogućila da se pravosuđe razvija i da zauzme mesto koje treba da ima u jednoj državi, ako ovoj državi uopšte treba pravosuđe.

Mogu da prihvatim da vama možda i ne treba, vi možda to možete i telefonom da završite, ali građanima ove zemlje treba. Po mojim svim kriterijumima, sektor za pravosuđe je jako loš, uslovi rada, ni reči o bilo kakvom načinu. Ja ne očekujem, naravno, da to bude u detalje, ali ova konstatacija da je sudstvo nezavisno, a tužilaštvo samostalno su možda samo puste želje, koje nemaju skoro nikakve veze sa realnošću.

Ljudska i manjinska prava, kažete – zalažete se za prava žena. Dobro, a što ne kažete da vi ukinuste ravnopravnost muškaraca i žena i uvedoste neku rodnu ravnopravnost, gde nema mesta za žene?

Obrazovanje, ono što vam je tačka dnevnog reda piše – dualno obrazovanje. Ovde sam očekivala daleko bolje predloge. Ne pomenuste ni Bolonjsku deklaraciju, ni kako je ona uticala na razvoj našeg obrazovanja. Ne pomenuste niz visokoobrazovnih institucija koje imaju i obrazuju upitan kadar. Ne pomenuste niz još problema koji muče naše obrazovanje, već dalje navedoste da imamo, jel tako, i „Srbija u svetu i svet u Srbiji“. Za naše građane, da znaju šta je ovaj projekat. Republika Srbija stipendira građane Afrike, Azije, Centralne i Južne Amerike i taj projekat se zove „Srbija u svetu i svet u Srbiji“, da dolaze u Republiku Srbiju, žive u našim domovima i obrazuju se besplatno.

Republika Srbija ne radi ovo za svoje građane koji žele da se obrazuju, a možda nemaju materijalnih mogućnosti, ali zato ima jedan potpuno besmislen projekat, za koji zaista ne vidim nikakvu svrhu, da to radimo sa studentima iz Afrike, Azije, Centralne i Južne Amerike i zaista bih volela jednog dana da saznam ko je smislio ovako genijalan projekat.

U pogledu mladih, mladima skoro da ne možete, ne morate da pomažete mnogo. Za mlade je dovoljno da uradite dve stvari. Jedna stvar je da prestanete sa partijskim zapošljavanjem i da na taj način oslobodite prostor da mladi ljudi na konkursima, koji imaju entuzijazma, mogu i hoće da rade. I drugo, da izbacite korupciju iz ove zemlje, kako bi oni znali da to nije jedini način i time bili obeshrabreni da bilo šta pokušavaju. Mladi imaju sasvim dovoljno i energije i pameti da im, stoga kažem, ne treba velika pomoć, ali im trebaju osnovni elementarni uslovi, a to su prvo ova dva.

Što se tiče zaštite životne sredine, vidim da dalje insistirate na Zelenoj agendi, na solarnoj energiji i vetroparkovima. Ne znam uopšte kako smo mi došli u situaciju da, pored zemlje koja je bila jedna od lidera i u proizvodnji i električne energije i veliki izvoznik, zaista tako naivno prihvatite agende koje vode u duboku propast ovu državu, u vetroparkove i u solarne elektrane. A ono što me posebno brine je što iz vašeg ekspozea provejava da vi niste odustali od nekih projekata koji su zvanično ukinuti, odnosno da se pozivate ponovo da treba da se koriste ovde resursi i rudna bogatstva. Moj zaključak je da ste time mislili da oživljavate priču o kopanju litijuma u ovoj zemlji.

Vi jeste vladajuća partija, ali ja vam vrlo otvoreno i jasno kažem, to se u Srbiji neće desiti. Mi vrlo dobro znamo da veliki deo vas koji danas sedi na bitnim mestima i odlučuje može bilo kada iz ove zemlje da se iseli i da ima dovoljno i imovine i novca na bankovnom računu da to izvrši, ali vam kažem – mi nemamo nameru da se iseljavamo i molim vas da jednom za svagda ove priče da Srbija bude žrtvovana u Evropi za Zelenu agendu da bi u Nemačkoj udisali bolji vazduh već jednom za svagda zaboravite. To je za sada.

Tako da, htela sam na kraju još samo da kažem da, u najkraćem, vaš ekspoze vidim kao nastavak kolonijalizacije ove zemlje i kao nastavak zaduživanja. Želim da građanima Republike Srbije poručim da rešenja uvek postoje i da je jedno od rešenja već 2. jun i da ih pozovem da masovno izađu na beogradske izbore i da masovno izađu na izbore u svojim lokalnim zajednicama i da prosto na neki način se aktivno uključe u ovaj život, jer jedini uspeh koji ja vidim vaše Vlade prethodne, a vidim da su to tendencije i ove, je jedna ozbiljna propaganda, a jednostavno program koji nudite ne vidim da uopšte ide u korist ovih građana. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima mandatar Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala lepo.
Kao što vi vidite da je ono što sam ja govorio ili radimo da je propaganda, mislim da je ovo što ste vi pričali čista propaganda i krajnje neodgovorno prema našoj državi.
Što se tiče Evropske unije, ja sam vrlo precizno govorio o našim planovima i odnosima i u Evropskoj uniji i o odnosima Evropske unije prema Srbiji. Neko ko nije evrofanatik, nego neko ko je realno sagledavao sve okolnosti, reći ću vam šta jeste, po meni, najveća vrednost Evropske unije i koja bi mogla da bude za Srbiju najznačajnija, a to jeste – mir. Najveća vrednost Evropske unije jeste mir, jer se nije dogodio nijedan sukob na teritoriji zemalja članica koje su deo Evropske unije.
Nisam ni zaljubljen, ni zaslepljen i ne mislim da je tamo sve idealno i perfektno i da je pravično i prema onima koji su tamo ili prema onima koji bi mogli da budu, ali zamisliste da sam danas rekao nešto drugačije, koliko bih otežao i ugrozio poziciju Srbije. Nije pitanje intimnog osećanja i kakve emocije se u meni probude kada čujemo neke signale ili neke zahteve, pitanja, nego je pitanje racionalnog sagledavanja.
Znate, Evropska unija nije nikakva utopija, nije apstraktna tvorevina, ona postoji, ona egzistira i niko nije ušao u Evropsku uniju iz međusobne ljubavi, već iz praktičnih, političkih i ekonomskih razloga. To su interesi koji bi trebalo da i nas opredeljuju.
Što se tiče Kosova i Metohije, mislim da sam poklonio ili posvetio pojedinačno najveći deo svog izlaganja Kosovu i Metohiji, nisam pobegao ni od jedne teme, ni od jedne tačke, i vrlo jasno pričao o onome što nam se dešava i o onom što nas čeka, i vrlo jasno podvukao i reći ću sad ponovo – ne odustajemo od Kosova i Metohije. Vidim i razumem Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo Republike Srbije. Da ne bi bilo bilo kakve dileme da li se nešto priprema, da li će neko od nas nešto da preda, potpiše, da otpiše, ili smo mi zbunjeni i zaslepljeni, pa ne znamo ni šta se dešava, ja kad sam se prihvatio mandata, prihvatio sam se mandata da sam u Vladi Republike Srbije u kojoj je i Kosovo i Metohija, i to je za mene svetinja.
Što se tiče životnog standarda i ovoga što ste rekli da sam neprecizno ili netačno govorio o odnosu nezaposlenosti, odnosno kako se izračunava i izražava procenat i stopa nezaposlenosti, odnosno zaposlenosti, postoje međunarodna pravila i standardizacija koju definiše Eurostat. Stopa nezaposlenosti se utvrđuje tako što se nezaposlena lica podele, odnosno oduzmu od zaposlenih lica. Vrlo je jasan taj razlomak. Nezaposlena lica, ispod toga zaposlena lica.
Što se tiče stope zaposlenosti, imate zaposlena lica koja se dele u odnosu na ukupno stanovništvo i tu brojevi su vam neumoljivi. Zato sam i rekao da je preko 50% stopa zaposlenosti, u odnosu na ukupnu populaciju Republike Srbije, gde ulaze i penzioneri i oni mladi koji ne mogu da rade. Stopa nezaposlenosti je oko 9%, jer nju dobijamo tako što nezaposlena lica podelimo sa brojem zaposlenih lica. I tu nema prevare, nema laži, nema stvari da li se vama nešto sviđa ili se ne sviđa. Drugo, ja sam siguran da svako od nas može da vidi da je daleko veća ponuda radnih mesta danas u Srbiji i siguran sam da svako od nas bi voleo da te plate za zaposlene budu još veće, da uslovi za rad, ono o čemu je pričao i dr Bačevac, budu bolji.
Ali, to je nešto što je konstanta, to je nešto o čemu ćemo morati stalno da vodimo računa, a da mi kažemo da nećemo da radimo, da nam ne trebaju fabrike ili da nećemo da primimo strane investitore, ja mislim da bi bilo pogubno za Srbiju. Ako hoćete da gledam sada i drugačije, ne samo u pitanju stope zaposlenosti ili nezaposlenosti, dolazak stranih investitora je i od geopolitičkog interesa za Srbiju, zato što kada dobijate kompanije iz Nemačke i Japana, iz Ruske Federacije, Sjedinjenih Država, vi pravite sebi jednu dobru geopolitičku podlogu da čuvate nacionalne državne interese.
Ja gledam to u širem kontekstu, a ne prosto kroz neku statistiku ili razlomak. Nije fer reći da danas ima manje zaposlenih, jer svi pokazatelji, ne statistički, životni, ukazuju na drugačije, prosto, vas život demantuje u odnosu na ono što ste rekli.
Inovacije i nauka, znate, ja sam siguran da je to dobro za Srbiju. Nisam sebi dao za pravo da sam ekspert, napomenuo sam ko se više bavio time i pokušaću da zajedno da ljudima koji su direktno uključeni savladavam, učim, naučim i budem koristan državi u tom polju.
Mislim da Srbija nema pravo sebe da na neki način kazni ili propusti šansu da se uključi u red procesa koji su neumoljivi i neupitni, a to jeste taj vid modernizacije, s tim što ću ponovo istaći da za mene modernizacija nije moguća ako se odreknemo svoje tradicije, istorije, kulture, duhovnog i nacionalnog identiteta. Ja ne vidim to kao suprotstavljene strane, nego kao deo jedinstvenog lanca. Nikada ne bih to postavio u procesu „ili“ nego „i“ da bih išao u vezivnom pravcu, odnosno napravio da je to jedinstvena celina, jedinstvena sinhronizacija, odnosno sinergija.
EKSPO, i o tome smo pričali, cena EKSPO-a, samog EKSPO -a je oko jedne milijarde evra. Nikada nismo spomenuli tu cifru koju vi spominjete od 15 milijardi evra, a ceo projekat „Srbija 2027“ je 17,8 milijardi evra i u njemu su 323 projekta u celoj Srbiji, u celoj Srbiji, a EKSPO je deo toga, nije EKSPO 17 ili 15 milijardi, kako ste vi rekli, nego je deo tog projekta „Srbija 2027“.
Što se tiče poljoprivrednika, ne potcenjujte srpskog poljoprivrednika i paora, obrazovaniji je i sposobniji i može da ispuni sve ono što treba i što je u njegovom interesu, tako da je odličan odziv na registraciju i srpski paor, odnosno srpskih farmera i mi ćemo zajedno kao država raditi da približimo sve te alate, kako se to danas kaže, da njima budu od koristi, a ne da to neka otuđena administracija nameće slobodarskom narodu, pošto i ja pripadam tom istom narodu. I ne mislim da postoji neka administracija sa jedne strane, a ovde obespravljeni narod ili obespravljeni poljoprivrednici, pa im neko iz neke kancelarije nameće neke uslove koje oni ne mogu da dosegnu, a time ih izbacuje iz nekih stvari ili pogodnosti koje mogu da imaju.
Ja sam siguran da smo mi jedinstveni lanac i da sam posebno pričao o poljoprivredi i istakao značaj poljoprivrede i nešto što je deo srpskog ambijenta, ako hoćete, i srpske tradicije.
Poljoprivredni budžet danas je 118 milijardi dinara, rekordan. Teško da možete da bilo koga ubedite, ja sam siguran i sebe, da je to lošije nego kada imate budžet od 42 milijarde, da je lošije kada više dajemo u poljoprivredu i kada stvari uređujemo, ali kada isto tako i zabranjujemo ili sprečavamo zloupotrebe, kako su se nažalost ili kakve su se nažalost dešavale, pa da je neko dobijao subvencije i podršku od države za ono što nema ili za ono što ne radi. Zato nam je potreba jasna evidencija, a ne da bi neka duboka država kontrolisala narod ili ne znam kakve stvari nametala.
Što se tiče pravosuđa, tačno ste me citirali, ali niste nastavili ono što sam ja dalje rekao. Ja sam rekao da je sudstvo nezavisno, a tužilaštvo samostalno, ali sam rekao da nisu neodgovorni, nego su odgovorni i odgovorni su prema narodu, prema građanima ove države. U krajnjem slučaju, građani su hteli ustavne reforme, dali smo tu autonomiju sudskoj vlasti, šta god ja mislio o tome privatno, nije relevantno, to su pravila koja važe u Srbiji i ona se moraju poštovati.
Ja se nadam da su naše sudije i tužioci svesni odgovornosti koju imaju. Najčešće oni ni ne osete možda taj gnev javnosti koji je mnogo vidljiviji za ljude koji su u svetu politike, koji su prisutni i u medijima, ali hajde da pomognemo i ohrabrimo srpsko pravosuđe i svakako da nam se ne ponove stvari koje su nam se dešavale, a vi to dobro znate, 2009. godine, kada je nastao masakr u srpskom pravosuđu, koji smo posle plaćali skupo, ne samo finansijski skupo, a i finansijski skupo, jer je država platila štetu od 33 miliona evra za sve ono što su izgubili ili nisu dobili oni koji su nezakonito protivustavno ostali bez posla, nego smo izgubili čitavu jednu plejadu sudija i tužilaca u pokušaju da neko politički potpuno preuzme kontrolu nad pravosuđem u Srbiji.
Rekli ste sudovi i stanje u sudovima u Srbiji. Da vam kažem, rekonstrukcija tri suda počinje za par meseci i sredstva su obezbeđena.
Što se tiče urađenih radova na infrastrukturi za pravosudne organe, želim da vas podsetim da smo završili i sud u Ubu, da je gotovo završen novi sud u Novom Sadu, sud u Valjevu i da se gradi sud u Nišu i, naravno, najveća ustanova ili infrastrukturni zahvat jeste bila Palata pravde u glavnom gradu, odnosno Beogradu.
Nastavićemo dalje da radimo, da jačamo pravosudne institucije, jasno razlikujući šta je nadležnost zakonodavne, šta je nadležnost i delokrug rada izvršne vlasti, a šta je ono što pripada pod okrilje pravosudnih organa.
Rudarstvo je nešto što je karakterisalo i odredilo našu državu od srednjeg veka. Rudarstvo je nešto što je direktno imalo uticaja na razvoj srednjovekovne Srbije i uopšte razvoja srpskog naroda i srpske države.
Srbi su znali da iskoriste svoje prirodne potencijale i da čuvaju svoju državu. Ja ne mogu da budem pobornik politike koja će radi dodvoravanja bilo kome da kažnjava našu državu, da ne koristi resurse koje ima, a da to svi drugi koriste i da prave ekonomske prednosti u odnosu na nas. Ja mislim da Srbija treba i mora da koristi svoje prirodne resurse, da ekonomski napreduje, vojno-odbrambeno snaži time…
(Aleksandar Jovanović: Nemoj da lažeš!)
Da razvija infrastrukturu, da ulaže u nauku, obrazovanje, pravosuđe, koristeći sve svoje prednosti koje ima. Ne mislim da treba da budemo slepi kod očiju i gluvi kod ušiju i da ne vidimo ono što imamo, a to ne znači da ne čuvamo i naše šume i naša polja i reke i potoke i jezera i pre svega da ne čuvamo naš narod.
Ja sam siguran da je moguće naći vrlo jasan, izbalansiran odnos, jer je to postignuto i u drugim zemljama sveta. I nisam neko ko, kako ste rekli, je zagovornik kolonijalizma nad Srbijom. Pa, zar zaista vam ja delujem da ću biti neko ko promoviše interese druge države, da ću dozvoliti da bilo ko nešto radi na uštrb naše države? Pa, meni je Srbija iznad svega. Ja sam više puta to istakao, a i živim za to. Svojim životom sam do sada pokazao. Nemam gde da idem iz Srbije. Jedino gde bih eventualno mogao da idem, ako bi me primili, Republika Srpska. Ne idem nigde van Srbije, niti ću otići iz Srbije, jer Srbiju najviše volim. Ovog posla sam se prihvatio jer volim Srbiju, jer sam odgovoran za Srbiju, jer moji sinovi sutra treba da žive u Srbiji i njihova deca treba da žive u Srbiji.
Nemamo destinacije na nekim drugim delovima sveta, odnosno adrese, stanove, kako god hoćete, kuće na drugim delovima sveta. Ovo je naša kuća, ovo je moja država, ovo je moja otadžbina. Ja sam danas spreman da polažem odgovornost za Srbiju, a ne da bežimo iz Srbije.
Nigde nećemo ići iz Srbije i to nije vezano za uspeh na izborima, da vam kažem, pobeđivali ili gubili na izborima, a i jedno i drugo je normalno u politici. Nikada nećemo ići iz Srbije. To ko je pokrao izbore, evo vama prilike 2. juna, samo da se dogovorite jel idete ili ne idete, a izgleda da idete, tako što kažete da ne idete na izbore. Evo, 2. juna, pa će građani opet da kažu šta misle. A opet ćemo da imamo izbore i stalno ćemo da imamo izbore, kad god dođu rokovi za to, jer je najbolja prilika da građani kažu šta i o kome misle. To je prava suština demokratije u jednoj državi.
Tako da vam još jednom podvučem, ne idemo nigde iz Srbije, bili u Vladi, ili u opoziciji ili radili negde neke druge poslove. Možete da nas hapsite, da nam pretite. Nije bitno to što dobacujete. I tada kao i danas kao i juče, a sutra će to pokazati vreme, ne idemo i ne odričemo se Srbije.

Hvala vam.
Krajnje je vreme da izreknem opomenu narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću, u skladu sa članom 109,
u najmanju ruku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje. Gospodin Jovanović ne zna apsolutno ništa drugo osim da dobacuje.
Prva opomena.
Idemo dalje.
Reč ima Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Brnabić.

Uvaženi mandataru, kandidati za ministre, pre svega, svim građanima Srbije da čestitamo 1. maj i da kažemo ono što je bitno, a to je da moramo da štitimo interese svih onih koji su svoji minulim radom doprineli stvaranju i rade za ovu našu Srbiju. Tu mislim na poljoprivrednike, tu mislim na radnike, a pre svega mislim na penzionere koji su stvorili sve ovo što mi danas imamo, sve što koristimo, sve kvalitete ove zemlje stvorili su naši penzioneri. Njih je preko milion i 600 hiljada i oni danas mogu slobodno da kažu da njihove penzije prate plate i da je to ono zašta se PUPS od svog osnivanja i borio.

Uvaženi gospodine Vučeviću, kažu da je ovaj danas 1. maj malo postao i simboličan. Možda je to tako, ali ja bih voleo da upravo ovaj 1. maj ili sutra ako budemo birali ovu Vladu, upravo ovo bude jedan novi datum u novijoj srpskoj istoriji kada ćemo da podvučemo crtu i krenemo u pravcu narodnog preporoda, jer smo, možemo slobodno da se složimo, pobedom 17. decembra okupili jedan najširi društveni državni pokret koji je pokrenuo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i mislim da vi imate čast i priliku da prvi formalno pokrenete priču i da nosite sada Vladu ovog novog, možemo ga nazvati, pokreta, ali svakako jedne nove naše nacionalne ideje oko koje treba da se okupimo. Da li će vam biti lako? Naravno da neće.

Voleo bih da taj naš novi nacionalni konsenzus o položaju i budućnosti Srbije podržimo svi i ova naša široka koalicija koja danas, sutra, treba da izabere Vladu, ali i opozicija koja je ovde danas sa nama, pa ih pozivam da i oni to podrže. Tu su i najveće političke stranke opozicije i njihovi predstavnici i gospodin Đilas, i gospodin Jovanović, i da kažemo - hajde svi da stanemo iza jedne jake Srbije i za prosperiteta i da upravo svi pokažemo da smo dovoljno odgovorni tako što ćemo izaći na te izbore 2. juna.

Gospodine Vučeviću, čitao sam pažljivo i slušao sam vaš ekspoze, ima punih 65 strana, i moram da vam kažem u svakoj stranici mogu samo da prepoznam jednu reč, a to je najbitnije - odgovornost. Nema nikakvih ishitrenih odluka, nema ničega što će nas dovesti u situaciju da se posvađamo sa nekim, upravo odgovornost, odgovornost o nacionalnoj politici, odgovornost u bezbednosnoj politici, odgovornost u zaštiti manjinskih i ljudskih prava, odgovornost u socijalnoj politici i, naravno, odgovornost u kulturi i svemu onom što je bitno za srpski narod i državu u celini.

Znam da je na vama da kažete kako Srbija ima puno prijatelja, ja sam možda mlađi, pa i naivniji, ali moram da se vodim sa onim što je rekao De Gol, a to je u ono vreme da Francuska ima interese, da i mi kao Srbi imamo samo interese, da mnogi naši poznati međunarodni prijatelji su nam okrenuli leđa, a da upravo ova Vlada pred sobom ima jedan izuzetno težak i složen zadatak, a to je da u periodu geo-ekonomske političke krize sačuva svoju državnost i nacionalni interes, a da pri tom napreduje i da raste u ekonomskom smislu.

Ono što je najbitnije i ono što je najvažnije u ovom trenutku jeste da pokažemo jedinstvo. Naš nacionalni interes više nego ikad je napadnut rezolucijom koju pokušavaju da proguraju u UN, članstvom tzv. Kosova u Savetu Evrope. To su sve bočni, pobočni udarci na našu Republiku Srbiju, a upravo sa ciljam zato što vi, kao i ja, dobro znamo da njima ne prija ovih 12 godina uspešnog rada i svega onoga što je pokrenuo u svom prvom mandatu Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije.

Hvala, gospodine Jovanoviću, kao i uvek to jeste za aplauz. Da, da, gospodin Jovanović Ćuta. Znači da sam inspirativan. Hvala vam puno, kao i ja na vas.

Uvaženi narodni poslanici, upravo je to suština. Hajde da pronađemo najmanji zajednički imenitelj, da se razumemo, sporazumemo i da shvatimo jednu stvar koju je izvanredno rekao mandatar, a nadam se uskoro i budući predsednik Vlade, a to je da mi drugu otadžbinu nemamo. Kada odavde šaljemo ružnu sliku, šaljemo ružnu sliku u inostranstvo i svi vide naš prljav veš, umesto da se hvalimo i da pokažemo šta su naši uspesi.

Žao mi je što trenutno nije tu ministar zdravlja, ali moramo da istaknemo i mi kao poslanička grupa PUPS-a da je za nas izuzetno bitno i drago mi je da se na mesto ministra zdravstva vraća Zlatibor Lončar. Zlatibor Lončar je bio poznat kao čovek koji se nije previše pojavljivao na televiziji, ali je zato izuzetno puno radio i uradio. Upravo klinički centri koji su napravljeni ovde i u Nišu pokazuju svrsishodnost politike koju je pokrenuo predsednik Vučić, što se tiče jedne sveobuhvatne zdravstvene politike.

Ono što je za nas iz Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije bitno jeste da se pokrene priča o neophodnosti formiranja palijativnih centara gde ćemo zbrinuti sve one osobe koje su u najtežoj životnoj situaciji, koji imaju samo jedan problem u životu, a to je problem svog zdravstvenog stanja. Kada je čovek bolestan, nijedan drugi problem mu nije više važan, bitno mu je samo da ozdravi.

Nažalost, one osobe koje su došle do trenutka da im je neophodno palijativno zbrinjavanje nemaju drugi put sem put koji je tužan, ali je na nama kao državi da im omogućimo dostojanstvo. To je upravo suština aktivne zdravstvene i aktivne socijalne politike.

Uvaženi građani Srbije, kao što znate, za ovih 12 godina, ono što je izuzetno bitno i što kao da pre te 2012. godine niko nije ni obraćao pažnju, a drago mi je, mnogi poslanici su to spominjali, upravo je priča o našoj infrastrukturi. Tada je neko zaboravio, a samo su znali da nam mere koliko nam je brz voz, onaj od Niša do Beograda i o tome pravili šale i šalili se oko toga. Danas kada imate realne rezultate oni samo mogu da napadaju lik i delo određenih ministara koji su za to nadležni, a znate zbog čega? Upravo zato kada napadate nečiji lik i delo lično to je zato što nemate argumente. Vidite, do 2012. godine u Srbiji od vremena SFRJ izgrađeno je ukupno 596 kilometara puteva. Kao što je rekao mandatar, matematika je neumoljiva a u periodu do 2012. do 2024. godine, znači za samo 11 godina, izgrađeno je 468 kilometara puta.

Vi sada možete da kažete ne valja ni Vučić, ne valja ni Vesić, ne valja ni Vučević, ali ovo su egzaktne stvari. Brojevi ne lažu. Brojevi su jasni i govore da Srbija, što se tiče putne infrastrukture napreduje brže nego za prethodnih pre toga 60-70 godina. Mislite da je to malo? Mi se uvek uhvatimo i pričamo samo o tome da li je jedan ili drugi čovek ministar. Svi znamo da je okosnicu ove ideje nosio predsednik Aleksandar Vučić, a da na jedan izvanredan način danas vodi i rukovodi time gospodin Goran Vesić.

Moram da vam kažem, gospodine Jovanoviću, ako nas sve budete počeli da tapšete nećemo nikada završiti. Nije za aplauz samo zato što je to istina što vam ja govorim, a vi meni morate da verujete, mi se dobro razumemo, pa naravno. Verujte matematici.

Ono što je za nas najbitnije jeste da ne gledamo šta je završeno. Prošlost je prošlost. Hajde da gledamo ono što je budućnost i da upravo kada vidimo da tu nisu urađene stvari kako treba, upravo onda kažemo da možda ministar Vesić ili budući predsednik Vlade Vučević ne valjaju, ali ja znam da će oni da odrade ove stvari.

Pazite, projekte koji su pred nama, auto-put „Miloš Veliki“, deonica Pakovraće-Požega, do sada, vi se sećate pre nego što je napravljen taj auto-put o njemu smo mogli samo da sanjamo. Auto-put Sremska Rača-Kuzmin, Moravski koridor, deonica Košev i Preljina, Dunavski koridor, Fruškogorski koridor, brze saobraćajnice, Šabac-Loznica i Slepčević-Badinovci, brza saobraćajnica „Osmeh Srbije“ itd. Sada da sam počeo da vam čitam sve pojedinačno malo bi bilo i više od 20 minuta da pokažemo sve i da objasnimo koliko je Srbija napredovala u svojoj putnoj infrastrukturi.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, kadrovska rešenja svake Vlade, pa i naše Vlade su izuzetno bitna. Mislim da nikada broj nije problem, da li ih ima 30-32, moglo je da ih bude i više, bitno je šta će ljudi da rade. Znamo da iza svakog ovog čoveka i žene stoji rezultat i stoji njihova izuzetna biografija koja ih kandiduje da budu deo tima koji će u budućnosti predstavljati Republiku Srbiju i voditi Vladu Republike Srbije kao kolektivni organ koji mora da sprovodi našu nacionalnu politiku.

Istakao bih jednu stvar koja je izuzetno bitna, a to je ostanak na mestu ministra finansija, gospodina Siniše Malog, koji je ovog puta dobija i političku funkciju. To je mesto prvog potpredsednika Vlade. Sve počinje i sve završava, ali vi to dobro znate, bez novca nema ničega. Upravo taj Trezor, ta je tek finansijska matematika neumoljiva.

Mislim da pre nego što su predsednik Vučić i ministar Mali uopšte spominjali rast BDP-a, ovde su se o tome uglavnom bavili na nivou apstrakcije. Nikoga to nije interesovalo, pričalo se samo o zaduženju, pričalo se o dugovanjima, pričalo se o raznim drugim stvarima. Ovde vi imate evidentne stvari da Srbija ide u jednom pravcu koji je eksponencijalan.

Imate rast plata, imate rast penzija. Ono što je za nas iz PUPS-a izuzetno bitno, a to je da ova Vlada pokuša i da otvori najširi dijalog. Gospodin Vučević je ovde dao realne zadatke i to mi je mnogo drago, a da onda zajedno sa gospodinom Malim pokrenemo i otvorimo priču o socijalnoj garantovanoj penziji i da upravo pokrenemo tu priču i otvorimo zato što znamo da ima skoro dve stotine hiljada ljudi koji neće i nikada neće ispuniti uslov da odu u penziju, a imaju preko 65 godina starosti, da su u jednoj teškoj situaciji. Pre svega, to su naše bake, sestre, žene sa sela koje nose domaćinstva u Republici Srbiji, nose naša seoska domaćinstva i mislimo da Republika Srbija sa socijalno garantovanom penzijom njima može da se oduži.

Ne bih dužio preterano, uvaženi gospodine Vućeviću, ekspoze je bio i jeste izuzetno napisan i zahvatio je sve oblasti onoga što mogu slobodno da kažem realnog i pravog ljudskog života.

Ono što je najbitnije za običnog čoveka koji nas sada gleda, nije bilo nekih apstraktnih, čudnih stvari koje ne može da razume čovek. Ovde je sve bilo izuzetno jasno. Svaka tema je otvorena i zatvorena na pravi način. Za nas je najbitnija ona stvar, da imamo na čelu Vlade čoveka koji je par ekselans politička ličnost i tu ću se složiti sa gospodinom Pastorom da je izuzetan kvalitet to što je budući predsednik Vlade i predsednik najveće političke partije u Srbiji. To nosi jednu izuzetnu odgovornost i mislim da u narednom periodu to upravo kada vidite sa kakvim se izazovima suočavamo može da bude presudno.

Vi znate i političku težinu dok niste postali evo sada u narednim danima predsednik Vlade šta znači govoriti politički i raditi politički, ali sada na vama je jedna državnička obaveza i mislim da, evo, niko u svom mandatu nije imao deset prvih najtežih dana. Vi ćete ih sada imati negde do 18. maja. Mogu slobodno da vam kažem da poslanička grupa moje političke partije će vam uvek biti i na usluzi i na pomoći.

Znate da građani Srbije, da radnici, da poljoprivrednici i na kraju penzioneri najviše daju ovoj Srbiji, a od nje ne traže ništa. Traže samo da njeno rukovodstvo hoda visoko podignute glave i da neda interese Srbije nikad i ni za šta.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.