Hvala.
Povreda Poslovnika, Marinika Tepić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Član 27. i član 108. Primena Poslovnika i red na sednici.

Gospođo Brnabić, smatram da ste, inače, gotovo sve članove prekršili, a naročito ova dva zato što niste izrekli opomenu kandidatu za predsednika Vlade gospodinu Vučeviću malopre kada je rekao da Miroslav Aleksić nije dostojan da sa njim razgovara ili da mu odgovara, nebitno.

Moram da kažem, da biste mogli da se ugledate na jednu od vaših prethodnica, gospođu Maju Gojković, koja je vodila užasne debate sa nama ovde i loše se ponašala prema poslanicima opozicije, ali kada bi došli članovi Vlade i kada bi se nedostojno ponašali prema narodnim poslanicima, čak i opozicije, ona im je izricala opomenu. Aleksandru Vulinu među prvima uvek.

Prema tome, vi treba da primenite ovaj Poslovnik i za goste u Narodnoj skupštini, jer nisu članovi Vlade ovde tu da postrojavaju nas, nego da odgovaraju na naša pitanja. Koliko god da im se ne sviđaju, moraju da poštuju narodne poslanike i opozicije.

Ja vas molim da skrenete pažnju gospodinu Vučeviću, jer ja samo razmišljam kada se sada ovako ponaša, šta će biti kada zaista bude izabran za premijera?

Počeli ste dobrom praksom. Niste se ni vi primerno ponašali dok ste bili premijerka. Možda ste sada shvatili kako izgleda parlamentarna debata. Ja vas molim da ukažete i premijeru i budućim ministrima da moraju da poštuju narodne poslanike.

Hvala.

Naravno, slobodno izričite opomenu.

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje?
(Marinika Tepić: Ne.)
U redu.
Pod jedan, ja mogu da izreknem opomenu samo narodnom poslaniku. Članovima Vlade mogu samo da skrenem pažnju na nešto, ali po Poslovniku ne mogu da im izričem opomenu.
(Aleksandar Jovanović: Možete sami sebi.)
Članovi Vlade…
Gospodine Jovanoviću, smirite se. Ne postoji razlog za tu vašu hiperventilaciju.
(Aleksandar Jovanović: Uzeli ste mi minut.)
Gospođo Tepić, samo da se dogovorimo, jer imamo dobar dijalog i zaista se trudim i čini mi se da mnogo bolji izgleda parlament.
Ovi ljudi ovde sede drugi dan i neki od njih slušaju, kao što je Milica Đurđević Stamenkovski, da je izdajica, a ne može da odogovri, Aleksandar Martinović da je karikatura od čoveka, a svi oni zajedno, od ovih koji kažu da su građani, su slušali u dvadesetominutnom govoru da su robovi, tako da čini mi se da se sasvim dobro drže.
Takođe vas molim da mi vi pomognete da i vašem delu klupa ipak pokušamo da izbegnemo ovakav narativ.
Hvala vam što ste mi ukazali na ovo.
Replika, Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Gospodine Vučeviću, prvo, velika je sramota da ne govorite istinu ovde i da mene optužujte da sam vam dobacivao kada ste govorili o Kosovu. Notorna laž, a to će dokazati i snimak da nisam bio u sali u tom momentu kada ste o tome govorili, nego sam vas gledao iz kancelarije. To je broj jedan.

Stidite se toga. Izgovorili ste notornu neistinu. Niste ni postali premijer još, a već lažete.

Drugo, što se tiče ovih priča da sam se ja nekome nešto nudio, pa znate u tome je razlika. Tačno je da sam vas 2012. godine vas primio u lokalnu vlast u Trsteniku, iako mi niste trebali. Primio sam vas jer ste došli tada na republičku vlast, jer sam mislio da će to biti bolje za moj grad. Godine 2014. sam vas iz te vlasti izbacio i nastavio da vladam, a 2016. godine ste me zvali i kumili, ima svedoka među vama, da pređem u SNS. U tome je razlika. Ja ne idem tamo gde su kriminalci, gde je krađa i kod ljudi koji rade loše za moju zemlju.

Tada sam se zahvalio i u tome je razlika između mene i bilo koga od vas.

To što pričate o meni o nekakvoj navodnoj korupciji, ne znam šta sam tamo radio po Trsteniku, čitate tekstove iz tabloida. Osudio sam sve njih mnogo puta za to. Pa, da ste mi našli crno pod noktima, vi biste me uhapsili. Ispitali ste mi poreklo imovine. Nikada me niko nije pozvao ni na informativni razgovor.

Dakle, ili ste nesposobni, jer jedanaest godina vladate, da me uhapsite, znači, nesposobni ste ili je to sve laž što vi govorite, treće nema, treće nema.

Još jedno, dakle, niste mi odgovorili za Papića, a Sinišu Malog bih pitao da li ste barem platili porez na tih 25 miliona evra što ste se ugradili u radove? A o vašem kriminalu i korupciji najbolje govori ova slika, sa ovim Snajperom s kim se družite, narko-diler koji je uhapšen u Madridu, pobegao sa nanogicom, vi ste premijer, evo sa tim narko-dilerom, zelenašem koji kupuje glasove za vas u Novom Sadu. Toliko o borbi protiv kriminala i korupcije.

Vreme.
Reč ima Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala lepo.
Mislim da je gore ovo što ste rekli da niste ni bili u sali kada sam pričao o Kosovu i Metohiji nego da ste dobacivali. Ako je to tačno što kažete, a siguran sam da ste mi dobacivali, jer prepoznajem, vidite kako ste vi pristojni i kulturni to je demokratski kada vičete nekom da laže. To je fino, vidite kako ste lepo vaspitani. Kako ste lepo vaspitani, a i kako ste nervozni kada vama neko nešto kaže. Još gore je to što niste bili u sali, jer vas ne interesuje to što jeste ključna tema današnjeg zasedanja, jučerašnjeg, današnjeg, odnosno ove sednice i jeste i ključna tema politike Srbije u naredne četiri godine. Još je gore ako niste bilu unutra u sali kada sam pričao o Kosovu i Metohiji, bar vi koji ste u 32. godini završili fakultet u Kosovskoj Mitrovici, verovatno imate poseban sentiment prema Kosovu i Metohiji, trebali bi posebno da budete zainteresovani za sudbinu našeg naroda posebno na severu Kosova i Metohije.
Opet mi niste pokazali da je osoba koju spominjete autor tog pisma potpisala. Priznali ste da ste razgovarali da budete deo vlasti sa nama. Sad ko je koga prvi zvao, teško da je bilo tako kako vi kažete, pre će biti da ste vi pokušali politički da preživite i da ste se nudili, kada ste videli krah one stranke kojoj ste pripadali, ali dobro, neka svako sagleda, važno je da ste priznali da ste bili u pregovorima i razgovorima da budete i vi na ovim hoklicama, kako označavate mesta i poziciju za Vladu naše države.
Nisam čitao nikakve tabloide, čitao sam ono što ste, između ostalog, i vi govorili, što su govorili i drugi ljudi, narodni poslanici i pre svega sam čitao šta je govorio državni revizor. Vrlo kratko, vrlo kratko, jer bi mi trebalo mnogo vremena da pročitam mnogo detaljnije ili detaljnije ono što je državni revizor utvrdio šta ste i kako ste radili dok ste vodili opštinu Trstenik, ali nema potrebe da čitam, siguran sam da žitelji Trstenika, građani vaše opštine to najbolje znaju i verovatno i dan i danas Milena Turk mora da ispravlja krive Drine koje ste ostavili.
Siniša Mali sve što je imao i ima regularno prijavio. Možete ponoviti po sto puta laž, neće postati istina. Ako imate vi neki dokaz na te okolnosti, podnesite prijave, odnosno prijavite nadležnim organima. A to da li ste vi krivično odgovarali ili niste, to nije pitanje za izvršnu vlast, to je pitanje za pravosudne organe. Verovatno i vas treba baš da raduje što nisam stavio, kako vi kažete, u prvom delu ekspozea borbu protiv korupcije, vi biste iz toga trebali da budete zadovoljniji, a ne da me zbog toga kritikujete, iako naravno ja time nisam ni na najmanji način potcenio borbu protiv korupcije i vladavinu prava, nego sam prosto sistematizovao ekspoze na onaj način za koji sam smatrao da je najbolji. Ne postoji ništa što je važnije ili manje važno ili manje bitno u ekspozeu, ali kao što ste sami priznali, niste buli tu, niste ga slušali, kao što niste slušali ni dobar deo rasprave, ulazite, izlazite, kada vam odgovara, budete tu kada vam ne odgovara, ne budete tu, uključite se kada hoćete ili nećete.
Nisam ja rekao da nije dostojan kao čovek, nego sam rekao da nije dostojan, jer nije slušao taj deo rasprave i dobacivao je, u tom kontekstu sam govorio. Ja nisam sebi dao za pravo da ga kvalifikujem kao osobu.
(Aleksandar Jovanović: Nema potrebe da se nervirate.)
Opet ste nervozni, zašto ste nervozni? Nervozni ste jako, od juče ste nervozni. Mislio sam da ćete danas biti rano ujutru malo odmorniji, smireniji, skoncentrisaniji.
(Aleksandar Jovanović: Srozali ste se...)
Sve smo srozali i tako što je Srbija danas mnogo, mnogo bogatija i snažnija nego što je bila, toliko smo srozali. Samo neka se Srbija tako sroza, tako što će biti plate 1.400 evra, a prosečne penzije 650 evra i minimalna zarada 650 evra. To je valjda srozavanje u odnosu na period kada smo imali ispod 16.000 dinara minimalnu zaradu, to je valjda bolje ili 330 evra prosečnu platu ili kad smo imali 500.000 manje zaposlenih, to je valjda uspeh Srbije, ili je bolje kad Srbija ima budžet poljoprivrede gotovo dva i po puta manji nego što danas ima ili kad je duplo manji bio budžet zdravstva, tad je valjda Srbija bila na dobrim i zdravim koracima, odnosno na zdravom putu ili je valjda bolje kad je Prva petoletka u Trsteniku bila uništena, a ne kada danas radi i proizvodi ono što je i deo namenske industrije ili radi za našu vojsku i odbrambene snage naše države.
Siguran sam da vi imate taj ugao gledanja, ali sam isto tako siguran da većina i većinska Srbija ima potpuno drugačiji ugao gledanja i razume šta je napredak, a šta je nazadovanje i da Srbija neće da se vrati u ta vremena kada ste je razarali i uništavali svakodnevno i na svakom mestu, u svakoj opštini i u svakom delu Srbije.

Nismo čuli šta pametno imate da kažete, gospodine Jovanoviću, propustili smo.
Gospodine Jovanoviću, samo minut jedan kratka lekcija iz Ustava i zakona Republike Srbije.
(Aleksandar Jovanović: A o Snajperu?)
Obratili ste se gospodinu Vučeviću kao predsedniče Vlade. On je mandatar. Tek kada budemo glasali, biće predsednik Vlade, ali kao narodni poslanik u trećem mandatu naučićete, ima vremena.
Miloš Vučević je zamolio za reč.

Hvala lepo.
Da ne bude da sam nešto preskočio ili ne smem da odgovorim.
Ta slika koju prikazujete je slika sa jednog zvaničnog prijema u Gradskoj kući. Možete da vidite iza Barer, odnosno simbole grada Novog Sada, kada sam primio fudbalski klub Kabel sa Limana koji je osvajač bio lokalnog kup takmičenja, ako se ne varam i gde je u upravi tog kluba bio i taj čovek. Niti sam birao tu upravu, niti sam odlučivao ko će doći ispred kluba.
Pristojno je i normalno da kao gradonačelnik i domaćin u Gradskoj kući pozdravim sve one koji su došli ispred tog kluba. Niti sam gledao biografije, niti sam se raspitivao i vršio bezbednosne provere, niti imam ja alate da to radim kao gradonačelnik, ko dolazi ispred sportskog kluba. I vi nećete da prikažete celu sliku, jer ćete videti da je prisutno preko 30 ljudi na tom događaju, možda i više, nego prikazujete samo jednu sekvencu gde sam se ja rukovao sa njih 30, 40 ljudi, čestitao im, obratio im se i to je čitav događaj.
Ali, da vas podsetim, taj isti Slobodan Milutinović Snajper je dok sam ja bio gradonačelnik, a ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, uhapšen u Novom Sadu i držan više meseci u pritvoru i osuđen i zbog te osude pobegao iz države i po našoj poternici uhapšen u Španiji.
Pa, jel vi stvarno mislite da se tako neko štiti i da se tako nekom pomaže, tako što bude uhapšen, što bude osuđen, što onda on mora da pobegne iz države, a onda vi tražite poternicom da druga država ga pronađe, oni ga pronađu i uhapse? Ja ne bih voleo da mi iko ikada u životu tako pomaže kao što ste vi rekli da sam ja pomagao Slobodanu Milutinoviću Snajperu.
Nemam problem, ja sam se sretao sa mnogim ljudima, da vam kažem, imam ja slike gde sam, nažalost, i sa vašim partijskim kolegama na istim slikama. Imam ja sliku gde sam i sa Bojanom Pajtićem na slikama. Možete misliti kako se osećam kada sam sa njima na fotografiji. Šta da radim, takav mi je bio posao. Ne mogu da biram ko se nalazi na kom događaju. To nisu moji prijatelji, to nisu ljudi koji su me posećivali privatno, nisu mi dolazili na slavu, niti ja njima, nismo se družili, nikad se privatno nismo nigde videli, ali sam imao slike i sa onima koji su za mene moralno se više ogrešili o državu i društvo i, u krajnjem slučaju, nisu odgovarali, kako ste i sami priznali. Ovaj čovek je odgovarao i odgovaraće za svoja nedela. I to ga čini drugačijim od onoga što ste vi radili. Vi ste pravili isto štetu za državu, a nikada niste odgovarali.

Reč ima narodni poslanik Dragan Đilas.
Izvolite.

Samo ko nikada nije radio može da tera ljude da rade za praznike i nedeljom i da se smeju ovim rečima, kada ti ljudi treba da budu sa svojim porodicama. Samo neko ko ne zna kako izgleda svaki dan raditi osam sati, od 7 do 15 ili 9 do 17 časova, jer nikada nije imao to iskustvo, može da govori kako je osam sati malo. Samo neko ko je osoba koju baš briga za ljude može da kaže da ga je baš briga za one u Čikagu koji su protestovali pre 140 godina, jer su radili 12 do 18 sati dnevno. NJih šest je tom prilikom poginulo, a pet je na suđenjima osuđeno na smrt posle tih protesta. Samo neko koga baš briga za Srbiju može Milošu Vučeviću da da spisak na kome su ovi ljudi koji sede ispred nas i da mu kaže da oni treba da čine njegovu novu Vladu Srbije.

Kad kažem, njegovu, mislim na Vučića, naravno, a ne na Vučevića, jer sve Vlade od 2012. godine su Vučićeve Vlade, a ne Dačićeve, Brnabićkine ili Vučevićeve, i sve su nebitne, jer odluke donosi samo on. Zato su vas, gospodine Vučeviću, slušali o tom vašem ekspozeu satima samo oni koji su morali da vas slušaju. Ja vas slušao nisam, jer to što tu piše nema nikakve veze sa realnim životom, a što se vidi iz prethodnih ekspozea.

Istina, malo sam potcenio vaše sposobnosti, pa sam došao posle tri sata kad sam mislio da ste završili, a vi ste još čitali. Da ste toliko čitali, kada je bilo vreme, možda biste mogli i Gimnaziju u Novom Sadu da upišete, a ne da idete u Bački Petrovac. O nebitnosti vašoj i takozvanih vaših vlada ću kasnije.

Sada ću prvo o rezultatima Vučićevih vlada od 2012. godine. Vučić i Srpska napredna stranka su uspeli nemoguće, uspeli su da ne ispune nijedno jedino obećanje koje su dali pre nego što su došli na vlast 2012. godine. Navešću samo neke.

Kosovo. Obećali ste da ćete poništiti sve što je Tadić prihvatio i potpisao, sve, a umesto toga dali ste Albancima i međunarodnoj zajednici sve što je traženo, pa i više od toga. Zbog toga su sever Kosova napustile desetine hiljada Srba, a pre godinu dana im je Vučić dao nalog da napuste lokalne samouprave i kosovsku policiju zbog tablica. Naravno, Kurti je to iskoristio na nelegalnim, nelegitimnim izborima gde je glasalo 3% ljudi i postavio albanske gradonačelnike. Onda je Vučić prihvatio tablice i rekao našim sunarodnicima da se dodatno ponize i da potpišu peticiju, referendume po kosovskom zakonu za smenu gradonačelnika. Kada su ovi raspisali referendume, shvatila se ona bolna istina da je ogroman broj ljudi zbog svega što se dešava ovih 12 godina napustio sever Kosova i da će na tim referendumima jako teško 50% ljudi da glasa da se gradonačelnici smene, pa ste onda pozvali na bojkot te ljude. To je genijalna politika, genijalna politika.

Molim ove što ste radili kao izbacivači u diskoteci, pa greškom nekad ušli na vrata DS, a ne radikala, opomenete da mi ne dobacuju. Hvala.

Što si se prepoznao, čoveče? Šta ti je? Svašta!

Dvadesetčetiri sporne privatizacije će biti istražene do kraja, ni po jednoj se ništa nije desilo, ali su zato privatizovali, odnosno prodali sve što su mogli i Bor i PKB i zemljište po Vojvodini i Beograđanku i Sava centar i … Ostao je još samo EPS, pošto je „Telekom“ toliko uništen da ga niko ne bi ni na poklon uzeo.

Borba protiv korupcije. Možete vi da pišete šta hoćete. Srbija je danas po zvaničnim tabelama međunarodnih organizacija po korupciji najgora u Evropi, a odmah posle Rusije i Belorusije. Milijarde evra se ukradu svake godine i svi to vide, SNS, tužilaštvo ćuti. O tome je pričao moj kolega Aleksić vrlo detaljno, pa ne bih ponavljao.

Ekonomski razvoj. Srbija je šampion Evrope po inflaciji. Kraj. Dug je porastao sa 15 na 35 milijardi. Plate jesu porasle. To niko ne spori, ali su porasle i u okolnim zemljama. U Crnoj Gori više nego u Srbiji, što treba da znate.

Iz Srbije se godišnje iseli oko 100.000 ljudi. Broj dece u srednjoj školi u Srbiji za ovih 12 godina se smanjio za petinu, a broj đaka koji su upisali prvi razred osnovne škole ove godine je za 14% manji nego pre 12 godina. Prošle godine se rodio najmanji broj beba u Srbiji u poslednjih 50 godina, i to su činjenice.

Poljoprivreda. Danas se 250.000 ljudi manje bavi poljoprivredom, nego 2012. godine.

Zdravstvo. Imamo 7.000 ljudi manje zaposlenih, lekara, medicinskih sestara u sistemu zdravstvene zaštite, nego pre 12 godina.

Beograd na vodi. Obećan kao najveći projekat na kome će se zaposliti 200.000 ljudi. To je rekao Aleksandar Vučić, nisam ja, i koji će dizati BDP 5% godišnje. Broj radnika tamo nikada nije prešao dve hiljade i ovaj projekat je, kao što je rekao gospodin Aleksić, jedna od najvećih pljački u Srbiji u ovih 12 godina.

Samo vas gledam i moram da vas upozorim da se obraćate čoveku čija su starija deca morala da napuste zemlju zbog laži koje ste o njemu objavljivali. Obraćate se čoveku čiju su mlađu decu tukli u školi, jer im je otac lopov, a zbog vaših laži. Obraćate se čoveku ispred čijih ste stanova, gde žive deca, puštali ona odvratna skandiranja i palili baklje.