Hvala vam. To je po članu 103, oduzimam vreme vašoj poslaničkoj grupi, jer ovo nikakve veze sa Poslovnikom nije imalo.
Slažem se sa vama duboko, moram da vam kažem. Dakle, nije ovo mesto ni za pominjanje dece, ni za pominjanje porodice, ni za pominjanje braće, ali vi možda vašoj šefici poslaničke grupe da to kažete, pa da krenete od vas, a ja verujem da će onda svi ostali to takođe prihvatiti. Pošto kada pominjemo braću, tu je vaša poslanička grupa, i lažne navode o braći, uvrede itd, tu je vaša poslanička grupa šampionska u ovom parlamentu. Tako da se ja u potpunosti sa vama duboko slažem. Hajde da krenemo od nekog. Hajde sada idemo dalje.
Po poslovniku. Izvolite, Dalibore.

Poštovana predsedavajuća, član 107.

Više puta niste odreagovali na uvredljive izraze koje je poslanik uputio narodnoj poslanici Mariniki Tepić. Kao žena, mislim da ste bili dužni da reagujete. Kao žena, mislim da ne treba da dozvolite da neko naziva neku ženu nosiljom. Krajnje uvredljiv odnos prema ženama pokazuju vaši poslanici. Ova režija koja se sprovodi ovde, već kod nekoliko govornika vidimo da izostaje u toj režiji vaša reakcija. Čim neki govornik krene uvredljivo da priča o nekom, vi treba da ga prekinete, ne da mu dozvolite da priča čak i preko vremena od dva minuta, pa da posle toga konstatujete da se oduzima vreme od poslaničke grupe.

Kada sam se već javio po povredi Poslovnika, dužni ste da brinete o dostojanstvu i bezbednosti poslanika. Pitam vas, kako su došli snimci sa sigurnosnih kamera u našim holovima do određenih televizija? Hvala.

Kao žena, i to mi kažete vi čiji narodni poslanik je pretio meni javnim silovanjem. Vi meni držite predavanje o tome šta ja kao žena ženi treba da kažem. Vi, čiji narodni poslanik, sedite pored čoveka koji je meni lično pretio silovanjem. E, majko mila, šta ćemo mi ovde sve da vidimo i da doživimo.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Šaip Kamberi.

Hvala.

Ni 23 godine od našeg nastojanja da kroz dijalog sa centralnim vlastima u Beogradu rešimo životne probleme nisu dale ozbiljne rezultate. Kao posledica toga, imamo nizak stepen participacije albanske manjine u državnim institucijama, visoku militarizaciju regiona, postojanje 48 mini-baza u zoni kopnene bezbednosti, pretežno u albanskim naseljima, siromaštvo i nizak ekonomski razvoj regiona, kosovske diplome se ne priznaju, pasivizacija adresa se nastavlja, o čemu je pisao i američki „Stejt department“ u poslednjem izveštaju, uvek prisutna albanofobija, u kojoj se sinoć ogrešio i mandatar, zakonska zabrana javnog i službenog isticanja nacionalnih simbola, te sistematskog kažnjavanja onih koji su isticali simbol kao metod političkog pritiska i discipline.

U odnosu na Albance Preševske doline Republika Srbija krši kako njeno domaće zakonodavstvo, tako i međunarodne konvencije koje je ratifikovala. Manjinska prava su sastavni deo međunarodne zaštite ljudskih prava, a delotvorno učešće nacionalnih manjina u procesu odlučivanja suštinski je deo miroljubivog demokratskog društva. Zato smo neprestano tražili preduzimanje mera koje bi otklonile ekonomske, socijalne, političke prepreke koje sputavaju delotvornu ravnopravnost manjina.

U svakoj komunikaciji sa vlastima u Beogradu tražili smo bezrezervnu realizaciju plana od sedam tačaka, čija je centralna tema integracija. Preduslov ostvarenja te teme jeste priznavanje diploma sa Kosova, zaustavljanje selektivnog i etnički motivisanog procesa pasivizacije, donošenje novog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, izmene i dopune Zakona o području i sedištu sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o upotrebi nacionalnih simbola, preduzimanje mera za razvoj opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. I nakon 23 godine dijaloga i 12 godina vlasti SNS, Bujanovac, Preševo i Medveđa ostaju najnerazvijenije opštine.

Mandatar je govorio da je Vlada inkluzivna. Možda je Vlada delimično, formalno inkluzivna, ali Republika Srbija i njene državne institucije ostaju ekskluzivne, samo za građane prvog reda, pripadnike većinskog naroda, odnosno da budem precizniji, članove SNS.

Koliko je danas integrisana albanska manjina, zbog vremena ne mogu ovde da predstavljam podatke, ali ću novom premijeru poslati dopis u kome će detaljno biti obavešten o stanju participacije.

U programu premijera nisam uočio ništa konkretno u pogledu poštovanja prava manjina. Ono što sam zaključio nakon njegovog ekspozea jeste da je on manjinska prava sveo na molitvu jezan, izbegavajući preuzeti ozbiljnu odgovornost i za njihovu ravnopravnu i ravnomernu integraciju.

Mislim da Republici Srbiji treba Vlada koja poštovanje ljudskih i manjinskih prava ima u prioritetima svoje politike, a ne ona koja ljudska i manjinska prava percipira kao imperijalni koncept Zapada. Treba joj Vlada koja će činiti sve da integriše manjine u heterogenoj Srbiji i prestati da sprečava integraciju Srba u mnogo homogenijim državama.

Rekli ste da je ovo Vlada kontinuiteta. Za nas kontinuitet znači diskriminaciju, ne integraciju, pasivizaciju. Mislim da, radi svoje evropske budućnosti, Srbiji treba Vlada diskontinuiteta, totalni raskid sa prošlošću. Ne treba joj Vlada koja je u konfrontaciji sa Evropskom unijom, treba joj Vlada koja će voditi ka zapadnom konceptu demokratskog liberalizma, a ne ka konzervativizmu, autoritarizmu i agresivnom nacionalizmu.

Što se spoljne politike tiče, možete izabrati između strateške potrebe – Zapad i destruktivnih emocija – Istok. Vaša je odgovornost kuda ćete dalje. Ali ovom prilikom moram da citiram bivšeg visokog komesara Evropske unije za proširenje Olija Rena, koji je jednom prilikom rekao: „U zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi“.

Što se Kosova tiče, vi nastavljate da negujete nerealnu politiku, politiku zasnovanu na dogmama.

Stalno Republika Srbija pokušava da izvršava preuzete obaveze nakon sporazuma koji je zaključila.

Osnovno načelo međunarodnih odnosa se ne sprovodi. Govorili ste o Kosovu i kosovskom premijeru kao zločincu. Kako se niste setili da jednu reč kažete o terorističkom napadu u Banjskom? Kako se niste setili da jednom rečju pomenete srpske zločine na Kosovu, o hladnjačama sa leševima albanskih civila koji su na nastojanju prikrivanja tragova zločina prevezeni po raznim lokacijama u Srbiji.

Narodni poslaniče, isteklo vam je vreme.

Imperijalistička politika prema Kosovu, politiku koja podržava rušenje dejtonske Bosne i remetilačku politiku u Crnoj Gori ne zaslužuje podršku.

Ja pozivam mandatara kada bude izabran da poseti Bujanovac, Preševo i Medveđu i da se sam uveri kakvo je tamo stanje.

Nemojte pratiti primer gospođe Brnabić i predsednika Vučića, da dođete u sedište SNS ili u nekom srpskom kafiću ili lokalu. Dođite i sretnite se sa svim političkim akterima tamo i onda može krenuti dijalog.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Izvolite.

Uvažena predsednice, uvaženi mandataru Vučeviću, uvek nezavisni, nikada izolovani. Jedna stara deviza italijanskog ministra spoljnih poslova iz Kontija u potpunosti bi se mogla primeniti i na ovaj i ozbiljan i patriotski ekspoze koji je podneo mandatar.

Mogao bi se posmatrati ovaj ekspoze i kroz kritike koje su se čule tokom ove rasprave koje su došle i sa leve i sa desne strane, koje bi se praktično mogle sublimisati u dve kvalifikacije Vlade i programa. Jedna je da je program Vlade reakcionaran, a druga je da je ova Vlada i da je ovaj program u potpunosti stvar kontinuiteta.

Kada govorimo o tome kakva je ideološka osnova ovog programa, apsolutno je netačna tvrdnja da je on reakcionaran, već da dva stuba potpuno ravnopravno drže u ravnoteži osnovni motiv i osnovni stub ove politike, a to je suverenizam. Jedan je tradicionalizamm a drugi je modernizam. Tradicionalizam se ogleda i kroz odnos prema vojsci, kroz poštovanje vojske, kroz njeno naoružavanje i kroz odnos prema crkvi, nikada država i crkva nisu imali bolje odnose, i kroz kulturu sećanja i kroz odnos prema pitanju porodice i kroz odnos kada je u pitanju demografija i kada je u pitanju obrazovanje.

Kada je u pitanju modernizam, nikada pre ove Vlade mi nismo bili u mogućnosti da pričamo i o inovacijama i o digitalizaciji i o novim tehnologijama. Naravno ovde ću iskoristiti priliku da izrazim zadovoljstvo što će u novoj vladi biti i ministar Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije koji je zajedno sa predsednicom Vlade i sadašnjom predsednicom Skupštine Anom Brnabić praktično pokrenuo čitav proces inovacija i novih tehnologija u Srbiji da bismo danas bili jedni, možemo slobodno reći lider u regionu i uveren sam da će kroz svoje profesionalno i političko iskustvo dati snažan doprinos u novoj Vladi.

Kada je u pitanju infrastruktura, kada su u pitanju kapaciteti saobraćaja, pogotovo aerodrom i sve ovo što je najavljeno u vezi EXPO-a, mi možemo govoriti da je Srbija potpuno promenjena modernizujući se. U tom smislu ta dva stuba čine ono što se zove suverenizam ili slobodna politika.

Opet se vraćam na ovu sentencu na početku mog izlaganja - uvek nezavisni, nikada izolovani. Nije bilo lako graditi ovu poziciju. Kao neko ko 20 godina ima priliku, praktično i više, od 2000. godine da ima uvida u razne politike ili lidere i događaje na političkoj sceni, mogu slobodno da kažem da je ovo vreme od 2014. godine vreme kada se najdoslednije, najupornije branila politika slobodne i samostalne Srbije koju je promovisao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Bilo je u prethodnom periodu takvih momenata, ali su se oni slamali što pod pritiscima spolja, što pod unutrašnjim protivrečnostima pojedinih vlada. Ovo je prva stabilna vlada u dužem kontinuitetu od 10 godina koja dosledno brani ovu politiku i kada je danas kritikuju u tom smislu da što kroz manevre i kompromise zadržava glavni pravac nacionalne politike i ne odustaje od glavnih nacionalnih interesa, može se slobodno reći da je to bio jedini način da se vodi mudra i realna politika u ovom vremenu i da se sačuva nezavisna i slobodna Srbija.

U ovom smislu želim da kažem da se veoma radujem što je mandatar Vučević, za koga mogu da kažem, pre svega, da sam mu poznavao pokojnog oca i kroz profesionalne susrete i kao advokate i političke susrete imao sam priliku da upoznam jednog časnog patriotu i nemam nikakvu sumnju posle kad sam upoznao i mandatara da potiče iz takve jedne porodice koja je odana Srbiji i odana vrednostima.

Zahvaljujem mu što je citirao delove govora kralja Milana koji je nepravedno zapostavljen u srpskoj istoriji kao neko ko je gradio institucije i gradio modernu Srbiju, ali nadovezujući se na ovaj ekspoze i na politiku kontinuiteta, koja je izuzetno važna, jer ako govorimo od diskontuitetu koji oni predlažu i nagoveštavaju, čemu bismo se vratili? Diskontinutitetu u pravosuđu, u razaranju pravosuđa, diskontinuitetu i inflaciji, diskontinuitetu u stopi nezaposlenosti, o pustim prostorima Srbije bez puteva. Ovaj kontinuitet je kontinuitet uspeha i zbog toga mora da bude nastavljen.

Upravo govoreći o nezavisnom položaju, ja ću na kraju da citiram onoga koji je utvrdio samostalnu i slobodnu politiku Srbije i koga smo mi dužni da sledimo i sve srpske generacije su ga sledile, a to je bio Ilija Garašanin, koji je govorio - Strane sile treba da uvide da Srbi znaju svoje interese bolje nego ijedna od njih. Male zemlje moraju se uglavnom osloniti na sopstvene snage i hrabrost, odlučno braneći svoja prava i ne računajući na stranu pomoć koja može samo da olakša, a ne i da donese rezultat, jer neće strana sila jednakost već, kako kaže Ilija Garašanin, nadvisi je. Srbija mora samu sebe svagda da brani. Napredak i spas naš zavise od naših napora. Na kraju zaključuje - Srbi ne smeju dozvoliti da ih drugi tutorišu.

Gospodine Vučeviću i ministri, želim vam uspeha u budućem radu i neka nam živi Srbija.

Hvala vam.
Reč ima Goran Petković.
Izvolite.

Dobar dan.

Nemam puno vremena, ali kao građanin koji poštuje zakone, čestitam svima Praznik rada.

Kroz vojnu karijeru uvežbao sam se da radim vikendom i praznikom, ali sam uz one kojima poslodavci uskraćuju ono što im je država dala, neradni dan.

Kao generalštabni oficir u penziji, težišne teme će mi u daljem radu biti odbrana, vojska i KiM, gde sam i službovao i živeo i izvršavao zadatke.

Nisam topio tenkove, kao što nije ni kolega Ponoš.

Od novog ministra odbrane očekujem da poštuje član 18. Zakona o Vojsci Srbije.

I, na kraju, da parafraziram jednu repliku – ništa lično, samo moralno.

Hvala.