Ljudi, hajde da se čujemo.

Ja sam, poštujući ovaj dom, maksimalno tolerantan, maksimalno se suzdržavam. Za vaše dobro je da ostanem takav i da ne počnem da pričam ono što znam pojedinačno o svakom od vas. Ja vas dobronamerno savetujem. Kao što vam kažem da ste najveći lopovi u istoriji ove zemlje i da, iako vi sada vičete ovde, to što vi radite to nije lopovluk, to je kleptomanija, jer vi kradete, a više vam ne treba, da biste ovo što je pričao Miki, da bi Nikola Petrović u Veneciji trošio milione evra za 50. rođendan, pa se oblačili u vremenu srednjeg veka, u kostimima, a to što mi sada dobacujete, jednoga dana, kada vam bude suđeno, ćete se pozivati na mene da niste lopovi, nego kleptomani. To je bolest, pa da vas možda oslobode zbog onoga što ste uradili. Ne dirajte me, najdobronamernije savetujem. Smejte se. Smejte se.

Juče ste napravili veliku svečanost jer počinjete gradnju stadiona. Niste ni počeli gradnju dečije bolnice Tiršova dva za koju ste rekli da će biti gotova 2022. godine, ali počinjete stadion. Važnije je da ulažemo u fudbal uz koji idu huligani i kriminal, nego da imamo bolnicu za decu.

Važni su kriminalci na tribinama, kriminalci u upravama klubova, Terzić i Vučelić, nego da se spašavaju dečiji životi. Što je najsmešnije i to niste mogli da uradite, ne možete da prevezete autobus iz tačka A u tačku B, nego se on zaglavio tamo u pesku. Pa, vi ste šampioni, bre. Sram da vas bude, ne samo velikog šefa Aleksandra Vučića, nego sve vas koji ovo ludilo podržavate.

Ludilo će se nastaviti, jer će ovo biti nova Vučićeva Vlada, Vlada kontinuiteta, što znači da će biti kao i do sada, nebitna, i da će se odluke donositi na Andrićevom Vencu, Bokeljki, Jajincima, da se Ustav neće poštovati.

Koliko je nebitno da li imamo Vladu ili nemamo govori činjenica da od 1. novembra imamo tehničku Vladu, šest meseci nema Vlade, mesec dana nema tehničkog premijera, jer je gospođa Brnabić postala predsednica Skupštine. Biće tako isto i u narednom periodu.

Vi me slobodno demantuje kad ja kažem da je gospodin Vučević nebitan i neka mi kaže gospodin Vučević koliko puta ga je gospođa Brnabić nazvala šefom, kako je nazivala Aleksandra Vučića, bar sto puta? Koliko puta? Ni jednom. Znate zašto? Niste vi šef, nego ste izvršilac.

Inače, da vas još nešto naučim, sramota je predsednika države i predsednika stranke zvati šefom. Pa nije bre ovo automehaničarska radionica, nije ovo kafana pa ima šef sale. Stranka, država ima predsednica. Ono što, jedino vas opravdava, je to što mafija ima šefa, pa možda kad ga zovete šefom malo povezujete sa tim.

Kad sam rekao da je gospodin Vučević najbolji kandidat SNS jer je na slobodi i nema poternicu Interpola, gospođa Brnabić je po ko zna koji put nazvala lopovom i kriminalcem. Ja mislim da to nije primereno funkciji koju obavlja, ali navikao sam. Sada već 120 sudija, 140 presuda imam da lažete o meni, ali to nije važno, važan je kandidat koji uz uslove koje sam pomenuo ispunjava još jedan - da ga nema u skaj komunikaciji, jer to bilo jako nezgodno. Nema ga ne zato što nema kontakta sa kriminalcem, videli smo fotografije, već zato što je nebitan, pa ono militantno krilo organizovane zločinačke organizacije koji čine razni Belivuci, Šarići itd, nisu pričali sa njim, nego su pričali sa Oskarom ili velikim šefom.

Da je funkcija premijera nebitna govori to da ni gospođe Brnabić nema u toj skaj komunikacijo. Što bi neko sa njom pričao kad se zna da se stvari u Srbiji završavaju razgovorom sa onim istim Oskarom i onim istim Velikim šefom.

Preskočiću ove kontakte i sve ostalo u Novom Sadu, reći su samo da po onome što smo videli i čuli, gospodin Vučević je po standardima koji su presvučeni radikali nametnuli idealan kandidat za premijera.

Sad kad smo to raščistili da pređemo na kandidate, za kao ministre. Gospodine Aleksić je pokušao da da objašnjenje kako su neki izabrani. Zaista ne postoji ni jedno logično objašnjenje kako se većina ovih ljudi pojavila na spisku za kandidate za ministre, a tek ne postoji objašnjenje kako su neki postali kandidati za baš ta ministarstva koja su dodeljena.

Dugo sam razmišljao kako je moguće, recimo, Aleksandar Martinović dobije resor poljoprivrede, a Nikola Selaković resor kulture. Aleksić je pomenuo jedan izraz zovu se „muzičke stolice“ ja mislim da se to desilo drugačije. Da je Vučić okupio najbliže saradnike i da su igrali fote. Znate, onu igru fote? I onda zavrte onu flašu od vina od nekoliko hiljada evra i kaže - neka ova fota bude ministar poljoprivrede, zavrte i pravo na Martinovića, a za kulturu za Selakovića.

Ono što mi nije jasno kako je Momirović postao ministar bilo čega? Taj deo mi nije jasan. Nikad. Pazite, on nije deo te ekipe. Znate šta sam zaključio? Zaključio sam da su ljudi ogladneli i neke pice su poručili, došao Toma, doneo pice, u jednoj ruci pice, u drugoj račun fiskalni, tad su rekli ajde ko će da bude ministar trgovine, pravo na to, Vučić kaže – vidiš bre da ima račun, zna to sa plaćanjem, evo ga ministar trgovine, a kad može ova gospođa koja je rekla da avioni u Srbiji nisu leteli dok nije došao Vučić, da bude ministarka, pa što ne može gospodin Momirović, nikakvih problema nema. Ja ne znam čime sam ja leteo decenijama, šta sam radio na aerodromu, šta sam ja studirao te avione, ali evo saznali smo i to.

Vidim da je jedan od kriterijuma bio i to postanete ministar ako ste opozicija i pljujete ono zlo, onog Đilasa najviše. Tako je gospođa Tanja Macura o meni svašta pričala, danas je ministarka. Gospođa predsednica „Zavetnika“ takođe, optuživala me je da radim sa Vučićem. Danas su ministri, Jeremić nije još stigao do pozicije ministra, on je samo do goluba pismonoše, ali to je prva faza da u sledećoj Vladi dođe do ministra.

Imamo u Vladi predstavnike „Zemunskog klana“, imamo ministarku koja se odricala srpskog državljanstva, tu je i moja školska drugarica Tanja Miščević, ja nikada ne lažem upozorio sam vas, koja je ministar za nešto što se zovu evropske integracije, što u Srbiji ne postoji već godinama.

Na kraju, Aleksandar Vulin. Čovek koji se javno hvalio svojim vezama sa FSB, ordenima. Čovek koji je prisluškivao rusku opoziciju, dostavljao snimke, ljudi dobili 25 godina zatvora, saradnik Mire Marković, iz Novog Sada upisao Pravni u Kragujevcu, onaj isti gde je 50% prodaja ispita itd.

Tu je i Marko Đurić, poznati tapšač, koji se uklapa u ovu priču odlaska na studije iz jednog velikog grada u drugi. Gospodin Đurić je pokušao da studira Pravni u Beogradu, nisu prepoznali njegov talenat. Prešao je u Novi Sad, studirao je Fakultet za privredu i pravosuđe i brzo stigao do diplome.

Znate, kad pogledam ta vaša seljenja zbog škole, meni je onda jasno ovo preseljavanje birača za izbore. Vama je to normalno, kao dobar dan vam to dođe.

Pošto ja uvek imam konkretne predloge i izneću sad jedan. Umesto ovih 30 i nešto ministara, ovde ima tri ministara, premijera. Siniša mali da bude prvi potpredsednik i ministar. On je idealan, on nema ni jednu aferu, u pravu je gospodin Vučević. Bugari su rekli da se falsifikat, bugarski grafolog rekao da su potpisi falsifikovani. Evo, to je kraj vica. Nije bugarski grafolog iz Sofije, nego bugarski grafolog iz Plovdiva. Gde ste ga našli, ljudi, stvarno? Svaka vam čast.

Onda i da uz njega tu bude još i Goran Vesić. Ja mislim da je to fer da bude neko ko može da zabavlja narod ovim snimcima, da ne bude dosadna ta Vlada. Uostalom, on je od retkih koji ima veze sa svojim resorom. Naime, on je ministar građevine, verovatno zato što živi u građevini koja je građevinski fenomen. Ozakonjena pre nego što je izgrađena i u njoj kvadrat košta 5.000 evra tamo u Kursulinoj ulici, ali dobro.

To bi bila kompaktna Vlada, a ne ova sa 30 i nešto minstarki i ministara, koja neće stići da se upoznaju, a Srbija će morati na nove izbore, jer su ovi gospodo bili neregularni, pokradeni, jer je SNS kroz medije, pritiske, kupovinu glasova, dodavanja listića ukrao bar 800.000 glasova.

Nemojte nas svađati sa našim kolegama koje na neke izbore izlaze. Mi svi isto želimo, a to je da se vlast promeni, a u ovom trenutku se ne slažemo oko način kako ćemo do toga doći. Proći će i ovo, složićemo se opet.

Za kraj, dozvolite mi da iznesem još jedan predlog, čudi me kako se Vučić toga nije setio, bio je preopterećen, pošto je sada prekasno gospodine Vučeviću za nove kandidate za Vladu, ja predlažem da imamo jednu rekonstrukciju već u maju i da u Vladu uđu Mile Dodik, predsednik Republike Srpske i Nenad Nešić, ministar policije. Kakve veze ima što je ovaj ministar policije u Bosni, a Dodik predsednik Republike Srpske? Kad mogu obojica da glasaju u Srbiji na izborima, Nešić čak i na lokalnim, što ne bi mogli da budu i u Vladi?

Dodik je inače na svim dešavanjima u Srbiji više ovde nego u Republici Srpskoj. On da bude umesto Vulina, a Nešić umesto Dačića. E sad, pošto se Ivica malo teže odriče ovih funkcija, ako on ostane bar Dodik da uđe. Imam ja ozbiljan razlog za to.

Inače, ovaj prethodni ministar Gašić, poslali ga u vojsku, što bi rekli Srbi „izmakli mu ćilimče“, sad je na kapiji. Isto je prošao Nebojša Stefanović, videćemo gde će da završe.

Znate zašto predlažem još Dodika? Ova Vlada neće ekonomski pokrenuti Srbiju, jer nema znanja za to. Neće zaustaviti korupciju, niti se boriti sa kriminalom, ne mogu sami protiv sebe. Neće uraditi ništa da se poboljša stanje u zdravstvu i prosveti, jer to je nemoguće sa njima. Neće zaustaviti pad nataliteta, niti zaustaviti odlazak ljudi iz Srbije, ni preporoditi poljoprivredu, ni razviti energetski sektor. Neće uraditi ništa za domaće privrednike jer ih ne interesuju, osim ako nisu njihovi. Dakle, neće uraditi ništa dobro.

Pošto će biti još crnje i gore nego što je sada, dajte bar da imamo dva člana Vlade, Dodika i Dačića, koji vole da pevaju, pa kad već tonemo kao Titanik, da dok tonemo slušamo pesmu, možda nam bude lakše. Hvala.

Dobro, 20 minuta vašar taštine, red ličnih uvreda, red uvreda na račun Bugarske. Jednino što mogu da očekujem da će i ambasada da ne reaguje, Bugarska, ali se sve svelo na lične uvrede i lične uvrede i lične uvrede. Dobro.
Po Poslovniku, izvolite Dejan Bulatović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, kandidati za ministre, poštovani mandatari, poštovani građani Republike Srbije, moram da vas podsetim, reklamiram član 107. Poslovnika i moram da podsetim građane na nekoliko stvari.

Pre nego što čovek, moj prethodni govornik uperi prst u bilo koga i spočitava bilo šta, mora samo da kaže da li je tukao psa u mom dvorištu i da li hoće da pokažem mu taj snimak, da li hoće da pokažemo taj snimak. Taj čovek, mora da kaže da li me je gurnuo u robovlasnički sistem, tako što mi je nabio menice, može da se moli Bogu, naravno, to je dobro, Bog će mu možda oprostiti grehove, ali ja neću, jer me je zavio u crno i politički i naravno materijalno i to ću mu dokazati. Taj čovek da kaže da li je tukao taštu, da li je tukao svoju suprugu, da nam kaže, to smo čitali u medijima, da kaže taj čovek da li poznajem njega, da li sam mu bio potpredsednik i da li sam ga u nekoliko puta, jer je fizički želeo da ugrozi neke ljude, da li sam to sprečavao? Gledam ga u lice. Gledam ga u oči.

Da li njegov izliv besa kada dobije, da li je mogao nekada da se kontroliše ili smo morali mi koji smo njemu bili bliski da stanemo i kažemo – polako, smiri se, nemoj to čoveče. Da li je taj prethodni govornik kada smo bili na sudu, da li kada je rekao ono što je imao odmah tražio sudiji da ode, da se ne bi suočio sa mnom, sa istinom, a građani Srbije samo da nam kaže još jednom, gledam ga u oči, da li je tukao psa u mom dvorištu? Ako kaže da nije, da li hoće, da li pristaje da pustim snimak Srbiji, gde je tuče pesnicama svog psa, da njegova ćerka plače i moli ga, nemoj tata to da radiš. Da li to možemo da uradimo?

Da li Srbija treba to da sazna, da čujemo kakav je to čovek, koji čuva životinje?

Ne pominjite decu. Ne pominjite decu. Ne pominjite decu.
I postoje crvene linije. Moraju da postoje crvene linije.
Član 103. Poslovnika – oduzimam vreme od poslaničke grupe.
Ne pominjite decu, ja vas molim.
Povreda Poslovnika, kako god, dobro, loše. Nije im mesto ovde.
Po Poslovniku Radoslav Milojičić.

Hvala uvažena predsednice.

Dame i gospodo, kandidati za ministre, uvaženi mandataru, poštovani građani Srbije, reklamiram član 106. jer prethodni govornik nije govorio o tački dnevnog reda. Govorio je 20 minuta uvreda na račun svih nas, uvreda predsednika Aleksandra Vučića koji ima najveće poverenje građana. I ponoviću, govorio je 20 minuta. Za tih 20 minuta, poštovani narode, dok je 500.000 vas ostavio bez posla, za tih 20 minuta dok je bio na vlasti je krao 2.400 evra. Za vreme govora prethodnog govornika od 20 minuta u njegovo zlatno doba za njega, njegove prijatelje, njegove tajkune, njegove džepove ste vi građani ostali siromašni za 2.400 evra.

Govori nam čovek o poštenju koji je dnevno krao 172.000 evra, koji je priznao da je ukrao i da ima 619 miliona evra, a koliko ima onoga što nije prijavio. Govori nam čovek koji je trpao naše sunarodnike i naše sugrađane, naše prijatelje rome u autobuse. Sve to postoji snimljeno. Govori nam čovek čiji je prijatelj i glavni gradski menadžer Aleksandar Belić osuđen i bio u zatvoru za korupciju. Zašto? Samo zato što je bio hrabar i na sebe preuzeo marifetluke gospodina koji je bio prethodni govornik i koji je ojadio vas poštovani narode za 619 miliona evra. Dok ste vi bili sve siromašniji za vreme njegove vladavine, 500.000 ljudi je ostalo bez posla i Srbija će ići napred uprkos tome što ste vi uradili za vreme vaše vlasti. Hvala.

Dobro.
Pod jedan, poštovani narodni poslaniče, upravu ste, u prvom delu. Povredila sam Poslovnik. Pustila sam da govori o svemu osim o tački dnevnog reda. Da sipa ad hominem uvrede ovako redom, pa je stigao i do Bugara.
Da li želite da se izjasnimo? U redu.
U drugom delu nije bio Poslovnik. Tako da ću u skladu sa članom 103. oduzeti vreme od poslaničke grupe.
Idemo dalje.
Ko hoće Poslovnik?
Irena Živković, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 27. Poslovnika – predsednik se stara o primeni Poslovnika i redu. Molim vas, ja sam po prvi put u sazivu, iskreno sam bila oduševljena vašim vođenjem sednice juče i na prošloj sednici. Ovo što vi sada radite je ispod svakog vređanja i dostojanstva, ispod svakog nivoa i vašeg i našeg i građana koji ovo gledaju.

Dakle, vi dozvoljavate da ovi ovde ljudi, moje kolege poslanici vređaju građane Srbije tako što im nije dovoljno da preko svih medija, preko televizija, preko novina vređaju Dragana Đilasa. Sada oni govore o Draganu Đilasu kao da je on mandatar, kandidat za ministra. To što sa ove strane opozicija kritikuje vaše kandidate, kandidate gospodina Vučevića za ministre, to je tačka dnevnog reda. To su činjenice i na to imamo pravo.

Kada odgovarate i kada vređate ljude koji kritikuje ministre i govore iz kog razloga misle da možda ne mogu da budu ministri, vi kršite Poslovnik, vi pričate van tačke dnevnog reda.

Molim vas, svi poslanici su urlali sa one druge strane dok je gospodin Dragan Đilas uredno govorio, molim vas da vodite red.

Hvala vam. Ne želim da se izjasni Skupština o tome.

Hvala.
Dakle, vi niste čuli kada je gospodin Đilas pričao da je Aleksandar Vučić šef mafije? Čuli ste? A to nije vređanje? Jel ste čuli kada je govorio da je ovo organizovana kriminalna grupa? Čuli ste i to, ali to takođe nije vređanje, nego je to lepše i bolje od onoga što su ljudi replicirali koristeći Poslovnik, pa sam im zato oduzela vreme od poslaničke grupe, jer nije bio Poslovnik. Hajde samo da imamo minimum jednakih standarda. Važi? Dogovoreno.
Da li želi još neko po Poslovniku?
Marinika Tepić, izvolite.

Član 108. stav 1, red na sednici. Verovatno ćete nastaviti da pravite ovakav nered, tako što ne primenjujete jednake aršine. Ovde se, predsednice Narodne skupštine, govori o izboru ljudi, a ne o predmetima, a ne o delovima nameštaja ili inventara u ovoj sali, dakle, ljudi sa imenima i prezimenima. O njima se govori u ličnom svojstvu. Ja mislim da je to najlogičnija stvar.

To što neko pominje Aleksandra Vučića, smatrajući da je kriv za nešto ili ne, a vi smatrate da je loše što nije ovde da se obrati, ja koliko znam on je predložio za mandatara Miloša Vučevića. Neka izvoli Miloš Vučević da odgovori. Kako je ubedio Aleksandra Vučića da ga predloži za mandatara? Vrlo jasna veza. Ne vidim nikakav problem u tome. Ne možete vi da nam govorite da ne govorimo ad hominem i da ne govorimo lično o nekome, kada se ličnosti biraju, osim ako vi ne želite da unizite kandidate za ministre i mandatara. Hvala.