Ma da, najbolje da vi kažete ko je pravi, a ko lažni. Najbolje da kažete ko je pravi, ko je lažni i ako u ovoj sali bilo ko pored zelenog pomene levo, isto vi dobijate, i ako bilo ko u ovoj sali pomene slučajno reč – front, isto vi dobijate repliku? Dobro.
Šta je teško, a ja kao što sam rekla, ja volim da čujem šta vi kažete, ja volim da narod čuje takođe šta imate da kažete, tako da se ja slažem i „zeleno“ i „levi“ i „front“ i sve i vi dobijete repliku.
Hajmo sada ovako, ministar Goran Vesić.

Slušamo već nekoliko sati kako u Srbiji nema kanalizacije i slušamo kako nema kanalizacije i kako je neophodno graditi kanalizaciju. Malopre smo čuli neke neistine o projektu „Čista Srbija“. Prvo, istine radi želim da kažem, a to manje više se zna da Projekat „Čista Srbija“, čija je vrednost investiciona vrednost tri i po milijardi evra, treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih su većina postrojenja mala postrojenja, a ima i onih velikih kao što je postrojenje u Novom Sadu, koja je ekvivalent za 300 hiljada stanovnika i da ukupno oko dva miliona i 200 hiljada ljudi treba da dobije priključak na kanalizaciju.
U prvoj fazi projekta, a prva faza projekta je završena preko 70%, rađena je kanalizacija na 16 lokacija, ukupna vrednost prve faze je 336 miliona evra, gradi se 680km kanalizacije i gradi se 25 postrojenja za preradu otpadnih voda, uglavnom manjih postrojenja. Pred poslanicima se nalazi zaduženje, za drugu fazu čija je vrednost 216 miliona evra, nadam se da ćete odobriti.
U drugoj fazi predviđeno je da gradimo kanalizaciju, postrojenje na 9 lokacija, Novi Sad, druga faza, Subotica, Inđija, Ada, Doljevac, Lelić, Kušiljevo, tj. Svilajnac, Bezdan i Sombor i Ćićevac.
Ukupno pokrivamo sa drugom fazom 50 hiljada stanovnika. Kada pričamo o tehnologiji i ono što želim da kažem, a kada bi se čitao „Službeni glasnik“ i kada bi neko imao samo želju da prati ono što Vlada radi, nedavno, prošle jeseni je promenjena uredba Vlade koja je usklađena sa svim direktivama i uvedena je obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih postrojenja, za tim nema potrebe, radi, uvede i tercijalna prerada, koja je u skladu sa evropskom direktivom EU.
Sa izvođačem, koji je iz Kine, takođe se rade aneksi oko kojih su obavezni da prihvate tehnologiju i da prihvate preradu u skladu sa direktivama EU i tako se rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja.
Ja bih voleo da, istine radi, ako već govorimo o tome, a vidim da su puna usta da kanalizacije nema, onda makar, kada se radi kanalizacija, priznamo da se ona gradi, a očigledno ovde imamo ljude koji ne razumeju, koji s jedne strane misle da je sve politika i da ne postoje stvari koje se rade koje su važne za svaku građanku i građanina.
Nije „Čista Srbija“ jedini projekat u okviru koje se radi kanalizacija. Moram da se zahvalim i Nemačkoj razvojnoj banci KfW, koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, banci Saveta Evrope. Ulažu nešto i sami gradovi i opštine. Ono što je važno to je da ćemo na taj način konačno rešiti problem kanalizacije.
Na kraju želim da kažem, a da bude jasno, nije kanalizacija postojala u Srbiji, pa je neko ukinuo, pa sad je nema, nego je nikada nije bilo i nikada se više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo. Da li je dovoljno brzo - sigurno nije, jer potrebno je da svaka kuća u Srbiji ima priključak na kanalizaciju, a da li je više nego što se ikada gradilo - jeste, tako da bi bilo lepo makar da priznamo te činjenice.
Ja sam zaista spreman kao neko u čijem ministarstvu se nalazi ovaj projekat, da čujem svaki predlog kako možemo ovaj proces da ubrzamo, da čujem svaki predlog ako zaista neko misli da direktive EU, kojom smo usvojili uredbom, nisu dovoljne, da možda postoji još nešto što možemo da uradimo i to bi bilo korisno da pričamo tako o projektu.
Da izmišljamo da projekat ne postoji, to je nešto što je zaista neprimereno. To isto kad nam priča da ne postoje auto-putevi. Čuli smo i takve… Čuli smo ljude koji kažu da „Miloš Veliki“ ne postoji. Za njih taj auto-put ne postoji. Čuli smo da brza pruga do Novog Sada ne postoji. Evo početkom novembra ići će brza pruga do Subotice i to smo čuli da ne postoji.
Znate, imamo problem sa ljudima koji imaju problem sa relanošću, koji ne mogu da prihvate da se nešto radi.
Slažem se da možemo da pričamo da nešto može bolje da se radi i brž,e i o tome uvek treba da razgovaramo. Ovo i jeste mesto gde treba da razgovaramo, ali nemoj da izmišljamo da se nešto ne radi.
Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade Miloš Vučevivić, pa da se vratimo onda na poslaničke grupe, tako da se pripremi narodni poslanik Miloš Jovanović.
Izvolite, predsedniče.

Hvala, predsednice.
Ministar Vesić je govorio detaljno, precizno oko ovih projekata.
Ja mislim da su to veoma važni projekti, razvojni projekti, što radi i Republika, a negde i Pokrajinska Vlada i, naravno, lokalne samouprave.
Ono što vi niste razumeli i što ste ponovo pokušali da jednom klasičnom zamenom teza i jeftinom demagogijom u pokušaju dodvoravanja građanima prikažete jeste činjenica da nedostatak kanalizacione mreže ili vodovodne mreže ili izgradnja istih neće rešiti probleme o kojima smo pričali vezano za Deklaraciju, to nije manje bitna tema ili nebitna tema, ali ne rešava pitanja o kojima pričamo i koji su fokusirani u koncipiranju deklaracije, odnosno zašto je došlo do Svesrpskog sabora.
Da li vi stvarno mislite da će Kurti da se smiri u odnosu na napade na Srbe kada izgradimo kanalizacionu mrežu u nekoj opštini ili gradu i da će on da bude tada oduševljen jer kaže da je Srbija postigla civilizacijski, ekonomski i socijalni napredak, nema razloga više da ugrožavam Srbe na Kosovu i Metohiji ili mislite da će da stanu pokušaji Sarajeva i dela međunarodne zajednice za revizijom Dejtonskog sporazuma kada mi uradimo neki prečistač otpadnih voda? Ili da će Hrvatska da dozvoli ćiriličko pismo u upotrebu? Nisu iste teme.
Vi ste mogli da kritikujete ovo što je rekao Goran Vesić, da li ide najbrže ili dovoljno brzo izgradnja komunalne infrastrukture, a ja vam kažem, pošto sam radio taj posao 10 godina i neki od vas u vašim klupama su isto bili na tim pozicijama i znaju koliko je to zahtevno od imovinsko-pravnih odnosa, urbanističkih planova, projekata, nedostatka projektnog biroa, izvođača, nepredviđenih stvari koje se dešavaju, a nekada i nemotivisanosti građana da se priključe na infrastrukturu koja je izgrađena. Ja vam pričam iz realnog života šta se dešava pošto sam to deset godina radio.
Mogu da vam pričam i o kanalizaciono-vodovodnim cevovodima i reakciji i na jednu i na drugu temu. Ja sam vam pričao o deklaraciji, pre svega, kao predsednik Vlade i značaju deklaracije kao naš politički odgovor na situaciju koja je prisutna u regionu pre svega po poziciji Kosova i Metohije, odnosno Republike Srpske, a rešavaćemo je i ja sam siguran da ćemo izgraditi svu ovu komunalnu infrastrukturu, ali bojim se da oni koji ne žele dobro našem narodu i našoj državi neće zbog toga promeniti svoj kurs, nego će nastaviti svoju politiku, jer ih uopšte ne interesuje šta mi radimo po ovom pitanju. Apsolutno ih ne interesuje.
Njih interesuje da sprovedu svoju političku agendu. Kurtija interesuje da očisti Kosovo i Metohiju od Srba. Političko Sarajevo interesuje da dođe do revizije Dejtonskog sporazuma. Gotovo dobar deo regiona interesuje da Srbija stalno bude kriva za nešto kao, kako oni to kažu, remetilački faktor.
To su teme o kojima treba da se razgovara ili daje podloga deklaracija koja je predložena, a ne priča o komunalnoj infrastrukturi koja, eto, kada se reši, onda ćemo mi zaboga sve ove probleme otkloniti. Nažalost, nećemo, jer bi onda mnogo lakše rešili probleme, jer je lakše izgraditi ovo o čemu ste vi pričali, nego rešiti ove izazove na koje pokušava da odgovori Svesrpska deklaracija.
Hvala vam lepo.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Miloš Jovanović.
Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsednice Narodne skupštine.

Gospodo iz vlasti, osramotili ste se danas i juče ovom sednicom, dnevnim redom, objedinjenom raspravom, mada nisam siguran da vi to osećanje sramote uopšte možete da iskusite, ali, eto, ostavimo po stranu. U krajnjem slučaju, skačete sebi u usta.

Vi na sva zona poslednjih nedelja ste obznanili Svesrpski sabor, njegovo održavanje, podjednako glasno ste govorili o usvajanju tzv. Svesrpske deklaracije, a onda niste našli za shodno da napravite sednicu Narodne skupštine Republike Srbije gde će to biti jedina tačka dnevnog reda i gde ćemo moći samo o tom dokumentu, za koji vi sami kažete da je istorijski i da je od istorijskog značaja, da diskutujemo, nego ste tu tako važnu deklaraciju uvrstili među 60 tačaka dnevnog reda, zajedno sa Izveštajem Agencije za borbu protiv korupcije, zajedno sa Izveštajem Fiskalnog saveta, sa raznim zakonima o potvrđivanju sporazuma o saradnji u domenu odbrane do zaduživanja i da ne nabrajam dalje. Imamo izbor guvernera i viceguvernera.

Ljudi, pa to govori o vama, o tome koliko ste zaista iskreni kada kažete da je to istorijski dokument. Da je zaista istorijski dokument ili da ga zaista tako doživljavate ne bismo imali 60 tačaka, od kojih je samo jedna, makar bila i prva, usvajanje deklaracije o kojoj toliko govorite, a to je šteta, jer je tekst skoro pa dobar. Dobar je zato što otvara neka važna pitanja o kojima mi iz Srpske koalicije NADA – Novi DSS, POKS govorimo godinama unazad. Dobar je kada pominjete SPC i njenu ulogu kao jednog od stubova našeg nacionalnog, kulturnog, citiram, i duhovnog identiteta.

Ovaj naš narod ne bi opstao bez SPC u onim vremenima, a ona su, nažalost, trajala nekoliko vekova, kada nismo imali svoju državu i to je toliko važno da bismo možda i morali da njen položaj dodatno učvrstimo i formalno pravno, možda razmišljajući o tome da od toga napravimo i ustavno-pravnu kategoriju kada je u pitanju njena uloga.

Dobro je baviti se identitetom i promišljati pitanje srpskog nacionalnog identiteta, jer mi jesmo donekle dezorijentisani kao narod danas. Mnogo je bilo diskontinuiteta. Pričali smo o tome i ranije. Vi ste pomenuli neke od tih diskontinuiteta u vašoj uvodnoj reči, gospodine predsedniče Vlade, kada ste pominjali Jugoslaviju i komunizam ili Socijalističku Jugoslaviju. Možemo i Prvi svetski rat kao ozbiljni biološki diskontinuitet, možemo i otomansku okupaciju kao prvi od diskontinuiteta u našoj nacionalnoj istoriji i na tome treba raditi, u vezivanju niti naše rascepkane istorije. Fali ovde reč, potreba za pravljenjem sinteze naše nacionalne istorije, ne volim tu reč, ali pravljenje narativa naše nacionalne priče. Bez tog temelja neće biti ovih drugih stvari koje vi pominjete, nacionalno pomirenje i izgradnja istinski jasnog identiteta nacionalnog srpskog naroda.

To je dobro. Kažem skoro, jer neke stvari su nedorečene, a ne bi smele da budu. Pominjete Srebrenicu i događaje iliti događanja u Srebrenici na jedan vrlo sterilan, ja bih rekao nemušt, pomalo i kukavički način, kada kažete da Svesrpski sabor ne podržava rezoluciju o Srebrenici za koju su glasale 84 države itd. Rezolucija, koja je nažalost usvojena u Generalnoj skupštini UN i koja jasno kvalifikuje događaje u Srebrenici kao zločin genocida, a tamo se nije dogodio genocid. Šta god da se dogodilo, to se ne može nikako kvalifikovati kao zločin genocida.

Gospodo, da li je bilo teško staviti u tu Svesrpsku deklaraciju tu rečenicu – događaji iz Srebrenice se ne mogu kvalifikovati kao genocid i mi na tu kvalifikaciju lažnu ne pristajemo?

Da vas pitam sada a ko će to da uradim osim nas ovde, hoće u Pakistanu da donesu takvu deklaraciju, hoće u Londonu, hoće u Indiji? Ko treba da odgovori na ono što je uradila Generalna skupština ne velikim brojem glasova i svaka čast na toj borbi, ali ipak je usvojila tu rezoluciju? Ko treba da odgovori ako ne najviše predstavničko telo Republike Srbije kao matične države srpskog naroda? Zašto to ne radite?

Da vas pitam, da li je vama neprihvatljiva formulacija - tamo se nije dogodio genocid i mi tu laž nikada nećemo prihvatiti i uvek ćemo osporavati? Možemo i da preformulišemo, ali da ima taj smisao potpuno jasno izražen. Da li je to problem, gospodine Vučeviću? Da li je problem, gospodo iz vladajuće većine? Ako nije, hajde da usvojimo našu deklaraciju, naš predlog deklaracije Srpske koalicije NADA o tim događajima iz 1995. godine u Srebrenici. Ja mislim da je to naša dužnost. Ja razumem da se u vezi sa nekim stvarima taktizira. Nuklearne sile, pa taktiziraju, a neće jedna Srbija, ali gspodo, pitanje Srebrenice i nametanje lažne krivice nama kao narodu ne spada u pitanja s kojima možemo da pravimo kompromis. To nedostaje, između ostalog, u ovoj vašoj deklaraciji.

Ali, nije to razlog zašto mi nećemo glasati za ovu deklaraciju. Razlog su dve ozbiljne protivrečnosti, ali zaista ozbiljne. Jedna se direktno tiče same deklaracije, a druga se tiče nesklada između vaših reči i vaših dela.

Hajde da krenemo od ove prve. Ne znam zašto istrajavate na tome. Evropske integracije, evropske integracije i evropske integracije, članstvo je cilj ove zemlje i naše strateško opredeljenje. U redu je to. To može biti legitiman politički stav. Jedini je problem gospodo što su te integracije u direktnoj suprotnosti sa svim ostalim što piše u ovoj istoj deklaraciji.

Pričate o Kosovu. Sjajno, lepo to zvuči kada vi govorite o tome. Manje lepo kada gledamo šta radite, ali lepo zvuči kada govorite. Evropska unija nam traži da priznamo secesiju Kosova i Metohije, implicitno, ali to traže. To ste priznali svi vi, to je priznao i Savet za nacionalnu bezbednost u svom zaključku iz decembra 2022. godine, to je rekao i Aleksandar Vučić u više navrata - traže od nas da priznamo implicitno secesiju Kosova i Metohije.

Kako se onda spaja, gde spajate, u kojoj tački spajate naše članstvo u EU i odbranu teritorijalne celovitosti zemlje? Gde spajate tradicionalne vrednosti, porodične tradicionalne vrednosti za koje se zalažete, i potpuno se slažem s tim, sa onim nazovi vrednostima EU?

Znate, kada je Mađarska 2021. godine pokušala i uradila, usvojila određene izmene i dopune zakona, Zakona o zaštiti porodice, Zakona o zaštiti dece, o marketinškim uslugama, gde je htela, kako oni kažu, da smanji tu ideološku matricu teorije roda, rodne disforije, homoseksualizma kako oni kažu, itd. Znate kakva je bila reakcija Evropske komisije? Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajn je rekla da je to skandal, da su njihove izmene i dopune zakone sramota za EU i da protivreče, odnosno da su u potpunoj suprotnosti sa fundamentalnim vrednostima EU, a to su prava tih manjina.

Inače, nemam ništa protiv ko šta radi u svojoj privatnoj sferi, neka radi šta god želi. Ovo su javne stvari koje su u potpunoj suprotnosti sa zalaganjem za tradicionalnu porodicu i takve vrednosti.

Uostalom, hajde samo da skratim priču, da se ne zadržavam mnogo na EU. Evropska unija nema vrednosti. Evropska unija je jedno liberalno tržište, koje razgrađuje svaku kolektivnu vrednost, i porodicu i rodni identitet, a kamoli naciju. Govoriti o nacionalnim pravima i ići ka EU, nemoguće. Taj put je razgradnja nacija, pa će biti, ako nastavite tim putem i razgradnja srpske nacije, koja će doći, nažalost, mnogo brže nego što vi mislite.

Uostalom, pošto ste vi u većini, vladajuća većina je apsolutno za evropski put Srbije i članstvo Srbije u EU, deo opozicije apsolutno za EU i članstvo Srbije u EU. Nas ima ovde 25, 30, ima i kod vas ljudi koji nisu za to, ali ne smeju to mnogo glasno da kažu, znam ih lično. Hajde da organizujemo barem raspravu. Ajmo konačno u ovom domu da organizujemo raspravu o tom tzv. evropskom putu u Srbiji. Zašto bežimo od toga? Argumentima, finim tonom, mirno da suočimo argumente za i protiv, da građani koji su u većini protiv možda promene mišljenje, možda ih utvrdimo u tom stavu da ne treba da budemo članica EU. Hajde da organizujemo tu raspravu. Šta je problem u raspravi demokratskoj, argumentovanoj, normalnoj, načelnoj, ne ličnoj, gospodo, načelnoj?

Ima još jedan možda krupniji razlog i krupnija protivrečnost zašto ova deklaracija, nažalost, u ovom kontekstu i sa vama jeste samo mrtvo slovo na papiru, a to je protivrečnost između vaših reči sadržanih ovde i reči koje ovde upotrebljavate već dva dana i vaših dela. Spočitavate i ministar koji je malopre došao u salu, juče je spočitavao opoziciji, pazite vi tu drskost, zašto se ne govori samo o deklaraciji, već i o drugim temama. Pa, zato što ste napravili dnevni red od 60 tačaka. To je vaša odgovornost i vaša krivica, ne krivica opozicije. Da je bila samo jedna tačka, samo bismo o tome govorili. Ja mislim da je ovo najvažnije pitanje, ali vi ste stavili još 59 tačaka, pa su neki ljudi govorili i o nekoj o tih 59 tačaka, neko iz vaše većine, gospodin Pastor je govorio o saradnji u domenu odbrane Mađarske i Srbije i legitimno. Nemojte da se ljutite na nas, pa ni na njega, nego na sebe.

Kažete, ljutite se ili kritikujete zašto ovo neko doživljava kao vašu deklaraciju, a ne kao opštenarodnu i svih nas. Gospodo, pa jeste nas zvali da zajedno radimo na ovoj deklaraciji? Niste zvali. Jel iko ikoga zvao, da pozove celu opoziciju, ovu proevropsku i ovu koja nije i da kaže – težak je trenutak, imamo probleme?

Vi ste pomenuli neke od njih, gospodine Vučeviću, i Kosovo i Metohiju i Republika Srpska i mnoge druge. Hajde da sednemo, da vidimo šta nam valja činiti. Hoćemo da napravimo dokument. Neko je pominjao juče, mislim da je Žika Starčević, memorandum SANU-a, neko je mogao i Načertanije da pomene. Kaže – treba nam jedan dokument nacionalne politike. Vi ste rekli da je ovo naš nacionalni program i program našeg spasa, juče u vašem uvodnom delu, gospodine Vučeviću. I tada niste našli za shodno da pozovete bilo koga iz opozicije. Da jeste, onda bi vaša kritika bila na mestu. Pošto niste, nemate pravo da kritikujete kad vam neko kaže da je ovo vaša deklaracija, a ne Svesrpska deklaracija, kako je predstavljate.

Hajde sad neke druge protivrečnosti između vaših reči i vaših dela. Pomirenje, mi smo za pomirenje, Srpska koalicija NADA, to je jedna od fundamentalnih stvari u našem društvu koju moramo da rešimo, da više ne slušamo Tito, Draža, oni koji su bili za Obrenoviće, oni koji su za Karađorđeviće, četnici i partizani, pomenuo sam, 2000. godina itd. Treba nam pomirenje, uz taj narativ, uz tu sintezu nacionalne istorije, ali ja se plašim da vi niste kadri, vi po vašem mentalnom sklopu, po vašem načinu kako se bavite politikom, da ste poslednji koji možete da doprinesete pomirenju. Ljudi, vi funkcionišete po onoj imperijalnoj krilatici – ko nije sa nama, taj je protiv nas, a to nije samo za imperije karakteristično, to je i za mafije karakteristično, ko nije sa nama, taj je protiv nas. Pa, vi ste pretvorili zemlju u vašu partijsku prćiju. Vi sve gledate kroz partijsku knjižicu. Vi, avaši funkcioneri kažu - ko nije za Jadar, taj je izdajnik. Čuj sad to. onda je 70, 80% srpskih građana, populacije naroda su onda izdajnici.

Vi imate programe, vaše medije, koje ste potpuno zatvorili za raspravu, na kojima samo pljujete ljude iz opozicije a ne dajete nam čak ni pravo da odgovorimo. Dajte nam dva minuta, vi imate 10, 15, sat vremena, dajte dva minuta da odgovorimo. Ne plašim se ja, ne plaši se niko ovde. Ne plašite se ni vi, niti treba bilo ko bilo koga da se plaši. Ali, ako se ne plašite, otvorite medije. Nemojte da delite narod svakodnevno, a to radite. I onda vi takvi kažete - hajmo pomirenje. Gospodo, dajte primer.

Ćirilica - neverovatno važna tema, mi smo joj privrženi i jeste deo našeg identiteta, naše osobenosti i treba je negovati. Ali, šta ste uradili u 12 godina vlasti? Doneli ste zakon 2021. godine, koji ima malo duži naslov ali se završava - i o zaštiti ćiriličkog pisma, 12 godina ste na vlasti, vi vaše sopstvene medije niste bili u stanju da prebacite na ćiriličko pismo. Na stranu ona dva tradicionalna, "Politika" i "Novosti", koji su ceo život, od kad postoje, na ćirilici. Sve ostalo je latinično, vaši elektronski i vaši štampani mediji.

Možda je i bolje. Nemojte pogrešno da me shvatite, ali neki su toliko loši od tih medija, mislim na ove štampane, neki su, izvinite unapred za ovo što ću reći, i građanima se izvinjavam, ali neki su takvo đubre i smeće da je bolje da ne budu na ćirilici. Ali, hoću da vam kažem sledeće. Ako se zaista borite za ćirilicu, imali ste i vremena i prilike da nešto konkretno tim povodom uradite. Nema grada u Srbiji gde ćete firmarine naći na ćirilici, 90% njih je na latinici. Mogli ste, kao u Moskvi, "Mek Donald", nekada dok je bio, ćirilično pismo. Šta fali? Jel fali nešto tome? Ne fali. Verujem da se slažete sa mnom. Verujem da se i vi, gospodine Vučeviću, slažete sa mnom. Uradite to, vi ste vlast, nisam ja.

Kosovo i Metohija, da li bi trebalo da se vraćamo na to? Svake sednice se vraćamo na to. Da je ostala ona obećana sednica, doduše, to ne ide vama na dušu, gospođo Brnabić, ali ide vašem prethodniku, obećana je bila sednica o Kosovu i Metohiji, Vladimir Orlić je to obećao i, naravno, obećanje nije ispunio, da napravimo sednicu o toj temi, nakon prihvatanja Francusko-nemačkog sporazuma. Ali, da li treba da se vraćam na tu temu?

Kažete - Rezolucija 1244, neodvojivi deo teritorije, itd, itd. Ali, dela su ipak nešto drugačija.

Briselski sporazum 2013. godine ste vi potpisali, vaša koalicija, ovaj vaš partner koji sedi ispred vas je stavio paraf. Briselskim sporazumom iz 2013. godine smo mi predali sudstvo na severu Kosova i Metohije, povukli policiju koju smo imali u civilu sa cele teritorije KiM. Doduše, da budem potpuno tačan, dali ste im mogućnost da pređu u KPS ili da odu u penziju. Civilnu zaštitu ste rasformirali, elektroenergetski sistem, telekomunikacije, a onda ste prihvatili mnogo kasnije secesionističke tablice RKS, itd, itd. A ono najgore - prihvatili ste Francusko-nemački sporazum i Aneks iz Ohrida koji stoji i dalje na sajtu Vlade, a Francusko-nemačkim sporazumom se upravo priznaje implicitno secesija naše južne pokrajine.

Kao što vidite, ja vam ne spočitavam da ste ukinuli dinar. Niste vi to uradili. To je u radio Kurti i to će raditi secesionističke vlasti. Ne spočitavam da je u vaše vreme napravljena kosovska vojska, kosovske bezbednosne snage, jer to niste mogli da sprečite, osim da mi pošaljemo naše snage. I u kritici sam pošten, jer, na nešto se može uticati, na nešto ne može.

Pitali ste, neko od vas, možda baš vi gospodine predsedniče Vlade, a šta drugo da radimo? Pa, gospodo iz vladajuće većine, za početak da ste radili ono što je Aleksandar Vučić govorio da treba raditi, pa porekao svaku svoju reč, bilo bi dovoljno. Recimo, kad je postavio barikade na severu KiM i kada su Srbi dali tri uslova, nije trebalo uklanjati te barikade dok ta tri uslova nisu ispunjena, ili ih nije trebalo ni stavljati i postavljati.

Kada je Aleksandar Vučić rekao da neće ići u Brisel dok se ne isporuči ZSO, Zajednica srpskih opština, šta god ja mislio o njoj, nije trebalo da ide u Brisel. A on je otišao, ne jednom, nego sto puta i prihvatio sto novih raznih dogovora, a ova dva najgora svakako. Samo da ste te dve stvari uradili, bilo bi bolje nego što jeste. I to nisam ja govorio, to je govorio Aleksandar Vučić. KM tablice da sačuva, možda je mogao, možda nije, ja verujem da je moglo, ali neću da ulazim u to.

Sve u svemu, kad pogledamo rezultate, sad ću reći i nadam se više nikad, jer ne volim o tome javno i ne volim to da ponavljam, ali rezultat vaše 12-godišnje vladavine kada je u pitanju kosovska politika je, nažalost, ovakav kako ću sad da izreknem - sve je manje države Srbije na KiM i sve je manje Srba na KiM. Nije izgovor ako kažete - bilo je iseljavanja i ranije. Pa, zato se i promenila vlast, da ne bude isto ili još gore.

Ljudi, u nekom se trenutku suočite sa odgovornošću. Ne možete stalno da se pozivate šta je bilo pre 12, 15 ili 100 godina. Kukavički je i to, valjda umete bolje. Sa takvom kosovskom politikom nema nikakve sumnje da je Republika Srpska sledeća i već se pritisak oseća na Republici Srpskoj i biće sve gori i gori, i to je normalna posledica. Kada popustite na jednom mestu, niko vam neće reći hvala na zapadu, nego će nastaviti da guraju, da uzmu sve što hoće da uzmu, jer je njihova politika konstantna.

Verujem da to razumete, mada ne znam šta da mislim pre ili šta je gore - da razumete, pa da ne radite ili da ne razumete i biće sve većih problema. U nekom trenutku negde treba povući liniju.

Za kraj, kažete da je ovo program za spas Srbije. Sa vama neće biti tog spasa Srbije. Ja mislim da je preduslov da pokušamo da stvari okrenemo i okrećemo na bolje - vaša smena sa vlasti. Ništa više, ništa manje i na tome će i Nova DSS i POKS i Srpska koalicija NADA raditi svim snagama kakve god te naše snage bile, a daćemo sve od sebe da dođe do te smene. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Želim pre svega da kažem da je zanimljivo kada o važnoj ulozi SPC govore oni koji u Novom Sadu su glasali protiv izgradnje hrama SPC zajedno sa svima onima koji su kasnije završili sa njima u koaliciji, a da vidimo zašto tu protivrečenost oni ne vide i gde ne vide protivrečenost. Ne vide protivrečenost kod Brajana Brkovića koji je pokušao da prekreči srpske zastave po Novom Sadu. Ne vide protivrečenost u jednoj rulji aktivisti građanskih, kako sebe nazivaju, koji su psovali majku bosansku prilikom vraćanja jermenskog nadgrobnog spomenika, a nakon izgradnje Pupinove palate. Tu nije bilo nikakvih problema i tu je suština ovog licemerja koje ste imali prilike svi zajedno da slušate i zato, gospodine Vučeviću, džaba pozivate na razum i na jedinstvo.

Vidite, u celoj deklaraciji, kažu da je skoro dobra, oni pronađu dovoljan razlog da ne budu za nju i da ne glasaju za nju, ali u delovanju Brajana Brkovića takvog razloga nema i tu se pravi koalicija bez problema. Sa pogačarima, sa Marijom Srdić, sa svom onom bulumentom novosadskih građanskih aktivista koje se stidi svako ko Novi Sad doživljava kao srpsku Atinu, sa Čankom i njegovim ligašima, sa svim otpacima bivše demokratske stranke, sa svima su bili u koaliciji i tu nisu pronašli tu trunku koja bi ih odvojila i rekla - pa, znate ovo baš i ne možemo. To nema veze. To je bilo sve okej.

Sa istim tim ljudima su ponovo, želim da podvučem, glasali protiv izgradnje hrama SPC posvećen mučenicima stradalim u novosadskoj raciji. To je ova stranka uradila, ova koalicija uradila i sada nam pričaju o tome da je SPC temelj itd. Srpska pravoslavna crkva jeste temelj, ali ne samo u ovoj deklaraciji. Valjda svuda. Ako vam je to princip, onda je to princip koga se držite svugde, ali tu nema principa.

Ovo na kraju što je rečeno je suština. Hajde da vidimo kako ćemo da dođemo na vlast, pa nema veze sa kim ćemo.

Najzad, gospodine Vučeviću, poslušajte ovo što je rekao o EU. On ima iskustva u tome. On je čovek koji je u EU već duži niz godina. Treba saslušati izvor iz EU šta priča o EU, možda nam neki pogledi budu jasniji. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Znate, profesor Milorad Ekmedžić je rekao – demokratija izvire iz prirodnog prava suverene nacije. Dakle, ne može biti demokratije, ne može biti ekonomskog uspeha ukoliko nemate suverenu naciju, ukoliko ne odlučujete sami o sebi. Bez toga sve priče su uzaludne zato što može biti bogate kolonije, zato što ne može biti bogatog roba, to jednostavno nije moguće.
Republika Srpska je najznačajniji istorijski dobitak srpskog naroda vekovima unazad, a bila je na korak od toga da bude potpuno izgubljena. Smenjivale su se vlasti u Republici Srpskoj koje su mirno odustajale od jednog po jednog Dejtonskog ovlašćenja koje je imala Republika Srpska – ukidanja vojske, ukidanja raznih drugih institucija, potpuna poslušnost prema bošnjačkom Sarajevu, odnosno prema Federalnom, unitarnom Sarajevu, da to tako razumemo i Republika Srbija koja je sve to ne mirno posmatrala, nego aktivno učestvovala u tome. Vlasti u Srbiji su bile te koje su to omogućavale, koje su to podsticale. Nemojmo zaboraviti, Republika Srbija je garant sprovođenja mirovnog Dejtonskog sporazuma.
Ovo je prvi put i ova deklaracija, možete da je kritikujete iz ovog ili onog ugla, tražite više ili manje mana, ali ova deklaracija apsolutno zaslužuje podršku svakog kome je na srcu i Republika Srpska, ono što ja zovem srpski svet, i Srbi gde god oni da žive, i Republika Srbija, zato što neće biti Republike Srbije ukoliko izgubimo Republike Srpsku.
Pogledajte istoriju kako se, ne samo u ovoj generaciji, nego kako se uvek zlo približava Srbiji tako što se Srbi van Srbije uništavaju, poništavaju, tako što im se ukida svaka mogućnost da misle srpski. Još 1875. godine imate Zapisnik sa sednice, tzv. sednice „Tajnog kabineta“, to se tad tako zvalo, Austrougarske gde se kaže, jedna od tačaka dnevnog reda se zove – Potreba aneksije BiH radi sprečavanja stvaranja jedinstvene srpske države. Dakle, 1875. godine. Ništa se nije promenilo od tada. I, sve vlasti Srbije dopuštaju da pojedinci ili političke grupe daju odgovarajuće odgovore na najbitnija nacionalna pitanja.
Ovo je prvi put da dva najviša zakonodavna tela, samim tim najviša tela koja jedan narod može da ima, daju jedinstven politički odgovor na najvažnija pitanja. Možete reći da je nešto trebalo više, manje, ali to ne menja činjenicu da je ovo prvi put da sve što predstavlja, legitimno predstavlja Srbe je stalo na jednu stranu i izjasnilo se pred istorijom i izjasnilo se pred budućnošću.
Kažete – reči i dela su nesrazmerni. Nekad jesu, svakom jesu, i vaše su, kao
što odlično znate, bavite se politikom. Sad bih mogao da vam kažem – što ne zapalite francuski pasoš iz protesta.
Dakle, reči i dela umeju da budu u nesrazmeri, ali je činjenica da su više dela sada u srazmeri sa onim što govorimo nego ranije, a posebno ranije se nije ni govorilo. Ova Skupština je usvajala Deklaraciju o Srebrenici gde smo se suštinski izvinjavali za Srebrenicu. Ova Skupština. Ova Skupština. Pa, nismo mi glasali za tu Skupštinu, ali vaši koalicioni partneri jesu.
Ali, jesu, vaši koalicioni partneri jesu, ti sa kojima izlazite na izbore i u Novom Sadu i na drugim mestima. Evo ih, tu su.
Dakle, Republika Srpska nikada nije imala veću podršku od ove. Pritisak koji imate na Republiku Srpsku bi je slomio da je bio takav pre desetak godina, pre nego što je Aleksandar Vučić i pre nego što je ova većina preuzela odgovornost za upravljanje Srbijom. Slomilo bi je.
Pređite, kažete sa reči na dela. Odlično. Otiđite u svaku opštinu u Republici Srpskoj. U svaku, bez izuzetka, i pitajte šta je Srbija uradila za vas do 2012. godina, a šta je uradila od 2012. godine. Svako će vam reći – izgradili su ovde školu, ovde bolnicu, ovde put, ovde su dali gotov novac za manjak u budžetu, ovde su napravili fabriku, ovde su zaposlili ljude, a do 2012. godine ni u jednoj. Možda neki spomenik, eventualno, ako se negde nešto našlo, pa eto tako.
Dakle, to su dela i ona su u skladu sa našim rečima.
Ovde se govori o SPC vrlo često kao da je to neka maloletna institucija koju neko može da iskoristi i zloupotrebi. Vi stvarno mislite da je srpski patrijarh neko koga neko može bilo čime da usmeri u ovom ili onom pravcu?
Ovde sam slušao, kažete – zloupotrebljavate crkvu, Porfirija. Patrijarha našeg neko može da zloupotrebi? Srpsku pravoslavnu crkvu, najstariju instituciju ovog naroda, jedinu neprekinutu instituciju može da iskoristi neko? Ne, nego SPC odlično zna kao čuvar nacionalnog, kao čuvar suština bića srpskog naroda odlično zna koja politička opcija čuva to biće srpskog naroda. Ne mislite li valjda da je SPC podržala ovu deklaraciju zato što je neko ucenio, prevario, šta, maloletni, ne znaju da čitaju? Znaju bolje od svih nas zato što oni vreme mere malo drugačije.
Mi kao političari merimo dnevno ili merimo na osnovu jednog mandata ili kada će proći. Srpska pravoslavna crkva ne meri tako vreme i kada oni podrže nešto, kada crkva podrži nešto, čekajte ljudi, zar ne zaslužujemo nešto svi mi? Zar ne zaslužuje svako od političara da dva puta razmisli o onome što će reći o deklaraciji koju je podržala SPC i učestvovala u njoj?
U političkom, u istorijskom smislu ova deklaracija je najdalekosežniji dokument koji je doneo srpski narod.
Prvi put se pominju Srbi svih vera. Znate li vi šta je to i za našu SPC, kakav je to iskorak? Da smo to imali, takav stav pre 100 godina danas bi bilo bar nekoliko miliona Srba više. Samo prostim priznanjem da religija ne mora da bude vododelnica naroda, kako opet kaže profesor Ekmedžić. To je istorija. To je nešto što će ostati u istoriji.
Ovo je prvi put da se tako nešto desilo. Meni je recimo žao što nismo tražili u deklaraciji da tražimo od hrvatske države, od hrvatskog naroda izvinjenje za Jasenovac, da tražimo izvinjenje za genocid. Da li je to razlog da ne podržimo ovu deklaraciju? Naravno da nije. Svako od nas ima nešto što bi dodao i nešto što bi oduzeo, ali veličina ovoga je takva da se ispisujete iz istorije ako se ne upišete ispod ove deklaracije.
Opravdanje da bi dodali nešto ili oduzeli nešto, a posebno opravdanje da vam se ne dopadaju oni koji su ovu deklaraciju napravili i podržali je besmisleno je u istoriji.
Znate, u istoriji postoje, Hobs Baun, najveći istoričar 20. veka, lepo kaže – istorija može da se čita i iz ugla bubašvabe. Bubašvaba kaže, kad je najbolje vreme – najbolje vreme je kad ima puno smeća, kad niko ništa ne odnosi, kada može nesmetano da se hrani, niko ne vrši deratizaciju, odlično.
Dakle, možete vi da nađete uvek ugao kakav god hoćete, ali ono što je istorija jeste da je ovo deklaracija koja je prvi put institucionalno povezala Srbe sa obe strane Drine. Jedino ukoliko smatrate da je srpski nacionalizam kao takav, to je Kardeljeva definicija, i ne samo Kardeljeva, pogrešan i opasan, pa veliko srpska buržoazija je problem gde god se nalazi. To je na Drezdenskom kongresu Komunističke partije, meni je jako žao, ako dozvolite, što neko kao pripadnik levičarskog pokreta i neko ko smatra da je to velika ideja, da jedino što je ostalo u političkom životu od te velike ideje jesu rešenja Drezdenskog kongresa po kome treba razbiti Jugoslaviju, treba razbiti Srbiju i veliko srpska buržoazije je kriva za sve. Apsolutno pogrešno, glupo, izdajnički i kako god hoćete da vam kažem.
Samo želim još jednu stvar da dodam. Ne postoji razlog da se ne podrži ova deklaracija ukoliko mislite da je jedinstvo Srba jedini način za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja. Hvala vam.