Tako je, u pravu ste.
Milenko Jovanov.

Pogledajte ovo licemerje, poštovana gospođo Brnabić. Pogledajte vi sada ova bezobrazluk. Čovek se javi da ukaže.

(Srđan Milivojević: Replika na Poslovnik.)

Pa naravno zato što je ovo bila replika. Ovo je bila čista zloupotreba Poslovnika. Treba da vas skine vreme sa grupe.

Šta je ovde problem? On se javlja zbog nečega što nisam uradio. Ja reč nisam uputio lično bilo kome, niti sam se bavio bilo čijim privatnim životom nego javnom funkcijom, a onda on se meni lično obraća i još onda laže i on ne priča ono što sam ja rekao, nego šta oni kažu da sam ja rekao.

Prema tome, to je onako jedna vrlo interesantna stvar. Ali ću vam reći ono što nisam rekao. Nikada nisam rekao da tuđe dete i brat treba da završe u šahtu. Sram te bilo. Ti ćeš nešto da citiraš. Što nisam to rekao? Zato što nisam nenormalan kao ti. Zato nikada u životu nisam rekao, jer da tražiš da nečiji brat i dete završe u šahtu treba da budeš ozbiljno poremećen.

Dobro.
Idemo dalje.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Brnabić, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, gospođo Tabaković, drago mi je da vas vidim u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije, u kojem ste vi bili odličan poslanik, upravo onakav kakav ste danas guverner Narodne banke Republike Srbije, poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici i vi koji mislite da ste narodni poslanici, a niste, zato što niste položili zakletvu u ovoj sali pred državnim simbolima Republike Srbije, nego ste prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma nezakonito polagali zakletvu svom tajkunu između muškog i ženskog VC u Holu Narodne skupštine Republike Srbije. Time ste po ko zna koji put pokazali da vam nije stalo do grba i zastave Republike Srbije, niti do države Republike Srbije.

Vi ste gospodo sa svojim tajkunom bili protiv toga da se srpska himna „Bože pravde“ intonira početkom školske godine i ne samo to, vaša tajkunska televizija je bukvalno ispljuvala državu Srbiju zbog odluke da se početkom školske godine učenicima intonira državna himna.

Sa ekrana te televizije čulo se 23. 8. 2021. godine, citiram: „To je nametnuto rodoljublje, diskurs 19. veka. Nije normalno da deca idu u školu uz stihove „Složi srpsku braću dragu“, od toga nema ništa“, završen citat. I na ovoj sednici čuli smo u govoru tajkuna ruganje našoj zastavi.

Vi ste, gospodo, tražili da se ispita validnost izbora od evropskih i međunarodnih komisija i time pogazili suverenitet naše zemlje. Vi ste, gospodo, tražili da se Srbiji uvedu ekonomske sankcije i time pokazali da ste za ekonomsko uništenje naših građana i naše zemlje. Vi ste, gospodo, pokazali da vam nije stalo do Narodne skupštine Republike Srbije time što u prošlom skupštinskom sazivu dva potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije iz vaših redova nisu sedela za predsedničkim stolom, gde im je mesto. Jedino je jedan u čitavom sazivu sedeo 46 minuta, a drugi 35 i time ignorisali autoritet Narodne skupštine Republike Srbije.

Vaša dva narodna poslanika su krala toalet papir u domu Narodne skupštine Republike Srbije, tako da je jedna dnevna novina iz nama susedne zemlje to zabeležila, kada je zapisala u naslovu, citiram: „U Skupštini Srbije narodni poslanici krali tariguz“, „formirana tariguz koalicija“, „za krađu tariguza“, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, poslednjih decenija 20. veka i prva decenija 21. veka za celokupni srpski narod predstavljaju možda jedan od najtežih perioda u novijoj istoriji Srbije. U ratu 90-ih godina Srbi su kolektivno izloženi neviđenom progonu i uništenju, ali ne kao ranije od neprijatelja i okupatora, nego od svojih sugrađana sa kojima su stvorili i izgradili obe prethodne Jugoslavije. Podneli smo velike žrtve, više desetina hiljada izgubljenih života i znatno veći broj invalida, dece bez roditelja, zlostavljanja u zatvorima i logorima po metodama NDH, ogromni ekonomski i materijalni gubici, zatiranje srpskog jezika i srpskog nacionalnog pisma – ćirilice, žestoki napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu i njeno razbijanje. Ti zločini počinjeni su od doskorašnjih školskih drugova, od komšija, od braće, pa i kumova. Zato su oni teže pali srpskom narodu, nego neuporedivo veća stradanja od stranog agresora i okupatora. Posebno je teško palo okretanje leđa Srbiji u najtežim danima od strane Srba u Crnoj Gori, na čelu sa bivšim Srbinom Milom Đukanovićem.

Zato je, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ova deklaracija prava stvar i u pravo vreme. Ona je prava stvar, zbog naše prošlosti, zbog naše sadašnjosti i zbog naše budućnosti. Dobro je što se u deklaraciji naglašava da srpski narod predstavlja celinu i da je naziv naroda jedan i nemenljiv. Dobro je što je naglašeno da Republika Srbija i Republika Srpska deluju jedinstveno, koordinisano u pogledu zaustavljana asimilacije Srba u državama regiona, pa ako hoćete i u svetu. Samo da napomenem da je u Hrvatskoj za pet godina, od 1990. do 1995. godine, pokatoličeno 30.000 Srba, hrvatski izvor je ovo što govorim.

Dobro je što je naglašeno da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije i jedna od odrednica nacionalnog identiteta, jer ima i predsednika političkih stranaka i u ovoj sali, udruženja, profesora, akademika, koji su se javno odrekli Kosova i Metohije. Jedan od njih je i naš tajkun Dragan Đilas, koji je 13. 8. 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova Američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš rekao, citiram: „Zalagaću se za hapšenje Ratka Mladića o odreći ću se Kosova“, završen citat. A nas proziva za veleizdaju na ovom zasedanju Narodne skupštine. Žao mi je što ga ovde nema, da ga priupitam još neke stvari.

Ono što ja danas ovde želim da posebno naglasim, a to je, dobro zapamtite, da Kosovo i Metohija predstavlja problem odnosa države Srbije i jedne etničke manjine šiptarske. Dobro zapamtimo. To znači da i dva Srbina ako ostanu na Kosovu i Metohiji čine većinski narod, a ne manjinu, kako to zlonamerno pokušavaju tumačiti zapadni mediji, pod uticajem svojih vlada. Imajmo ovo na umu. Kosovo i Metohija je suština bića srpskog naroda i njegovo otuđenje značilo bi smrt i iščezavanje srpskog naroda iz istorije. Kosovo i Metohija je riznica srpske kulturne baštine, koren bivstvovanje srpskog naroda i zato ga se, gospodo, Srbi neće nikada odreći. To moraju da znaju Albanci, to mora da zna Evropska unija i to mora da zna čitav svet.

Važno je da Kosovo i Metohija, dobro zapamtite, nikada nije bilo deo šiptarske države. Srbi Kosovo i Metohiju nikada nisu ni od koga otimali, nego su ga uvek branili, i to dobro zapamtite. I ovo naglašavam, ni po jednom pravnom, političkom, ekonomskom, kulturnom i etničkom osnovu ne može se jedan deo srpske države proglasiti za posebnu suverenu državu, niti se jedna nacionalna manjina te srpske države, u ovom slučaju šiptarske, može proglasiti za suverenu državotvornu naciju. Ovo posebno mora da zna tajkun iz prve poslaničke klupe, jer da zna ne bi, ponoviću još jednom, 13. 8. 2009. godine u razgovoru u Američkoj ambasadi rekao, citiram: „Zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“. A nas proziva na ovom zasedanju za izdaju Kosova.

Kada je u pitanju Republika Srpska i deklaracija, dobro je što je upućen poziv međunarodnim akterima da se vrati poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dobro je što će se ići na internacionalizaciju problema urušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma sa zahtevom da se doslovno primeni. Je li to dobro? Dabome da jeste za sve tri strane. Dobro je što se podržava pravni poredak uspostavljen Dejtonskim mirovnim sporazumom koji predviđa zaštitu entiteta i konstitutivnih naroda. Dobro je što je pozvano predsedništvo Bosne i Hercegovine da predstavlja predsedništvo na bazi konsenzusa, jer se izašlo iz toga, to svi znamo, ne spominjete to danas u zasedanjima i ovih dana.

Poštovane dame i gospodo, žao mi je što gospodina Dragana Đilasa nema, jer je napao na ovom zasedanju ministarsku Irenu Vujović kakvu bluzu i suknju nosi, a ja ću citirati od 17. 8. Dragana Đilasa 2020. godine, kada je rekao, citiram: „Platio sam hotel noćenje 4.000 evra noć, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru, platio sam patike 600 evra i sako 5.000 evra“, završen citat.

Inače nam je prigovorio da stalno vređamo, zamenu teza, ono što i predsednik reče. On je taj koji vređa. On je 5. 5. 2020. godine rekao predsedniku Vučiću, na svojoj tajkunskoj televiziji, citiram: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Kada mu je novinarka rekla da malo pripazi, on kaže: „Ja ću pojačati. Vučiću, ti si lud. Vučiću, ti si lud. Vučiću, ti si lud.“ Tri puta je izgovorio.

Poštovani narodni poslanici opozicije, jeste li ikada čuli da je predsednik države ili neko iz ovih klupa rekao to poslanicima iz opozicije? Dabome da niste. Isto tako, 16. 4. 2020. godine Đilas je rekao: „Vučić ima mentalnih problema“, citiram, „i ima neke poremećaje“, završen citat. Isto tako, 11. 4. 2020. godine rekao je: „Vučiću, ti nisi normalan“.

Idemo dalje, poštovani narodni poslanici, svedoci smo stalnih zlonamernih neviđenih i nezapamćenih medijskih napada na predsednika Vučića i njegovu porodicu. Ti medijski napadi deo su sprege mafijaško-tajkunskih, politikantskih, kriminalnih grupa i pojedinaca domaće i inostrane provenijencije. Ti napadi su duboko skrenuli u patologiju i krivičnu odgovornost. Upozoravam vas, narodni poslanici i građani, velika se opasnost nadvila nad predsednikom Republike. Nikada u istoriji Srbije nije nijedan vladar bio više napadan i satanizovan, a imao veću podršku građana Republike Srbije nego što ima predsednik Aleksandar Vučić.

Zato, dame i gospodo, ove gadosti i napadi moraju odmah da prestanu. Ova deklaracija, poštovane dame i gospodo, afirmiše politiku koju su zacrtali građani Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je politika mira, politika bezbednosti, politika miroljubive koegzistencije, politika ubrzane modernizacije Srbije, gde i vas pozivam da se uključite, politika vojne neutralnosti. To nije politika niti zapada, niti istoka, to je naša srpska politika, to je naš srpski put, to najbolji put, jer predsednik Aleksandar Vučić dobro zna da se tuđim putem kući ne dolazi.

Živela modernizacija Srbije, živeo Aleksandar Vučić, živela Srbija!

Reč ima gospođa Marina Mijatović. Izvolite.

Poštovane građanke i borkinje za svoja prava u zemlji koja vam apsolutno ništa ne veruje, ali zato u deklaraciji o kojoj razgovaramo u tački 39. Republika Srbija osniva fond „Deca nam se rađala“.

Mi možemo otvoreno da pitamo, pod kojim uslovima nam se deca rađala? Zato što ćutite na sve ono što žene prijavljuju, ćutite na akušersko nasilje. Do sada ste ćutali, do pre par dana ste ćutali, a onda ste počeli žene da osuđujete, govoreći da je prijava akušerskog nasilja deo nekakve svetske agende protiv rađanja. Zato se hvalite izgradnjom najmodernijeg stadiona. Zato vas otvoreno pitam, da li se očekuje da uslovi na tim stadionima budu bolji za porođaje i za ginekološko-akušerke klinike, nego oni koji su sada trenutno u zdravstvenim ustanovama?

Žene su primorane da prijavljuju javno akušersko nasilje, da se bore za svoja prava. Vi im i dalje ne verujete. Pa, su opet morali, evo da nam slikaju kakvi su uslovi u zdravstvenim ustanovama, pa se nadam da ćete im sada poverovati, da je ovo za održavanje higijene, a da su ovo sobe u kojima se one trenutno nalaze i borave. Više puta su se žene obraćale svim institucijama. Nema nikakve reakcije.

Važno je da vi kažete u istoj ovoj tački da ćete donositi neke zakone i podsticajne mere. Nama zakoni ne trebaju, jer ni ove zakone ne primenjujete. Čak imamo i poseban zakon koji govori o posebnim, nekim boljim standardima i uslovima zdravstvene zaštite za decu, trudnice i porodilje, vi ništa od toga ne primenjujete.

Ono što je takođe isto sporno jeste i član 46, odnosno tačka 46. gde vi govorite o zdravstvu, ali istovremeno govoriti i o rudarstvu, pošto je nama jedno i drugo veoma bitno. Sada vas isto pitam, da li ste dobili dokument sekretara Bernske konvencije, koji vam je tražio da se izjasnite o uništavanju vode, flore i faune u predelu Homolja? Rok da se izjasnite jeste 31. juli 2024. godine. Pitam vas da li ste spremili odgovor i šta ćete da kažete na to što Bernska konvencija zabrinuta za uništavanje prirode i vode? Zašto izdajete licence za istraživanja?

Takođe bih skrenula posebnu pažnju da u tački 9. govorite da treba da se očuvala porodica. Podsećam vas da je vaša agenda bila pre nekoliko godina da ste uslovili roditelje i decu da biraju između toga da li će roditelji brinuti o svojoj deci i da li ćete deci ostaviti pravo na tuđu negu i pomoć. Ukinuli ste pravo na tuđu negu i pomoć i ostavili ste porodice bez osnovnih sredstava. U pitanju su deca koja imaju teška zdravstvena oboljenja.

Nekoliko godina smo se borili da vratimo to pravo. Da li se pitate kako su oni preživeli taj period? To je vaša agenda. I vaša je agenda da vi u ovom trenutku uplašite sve žene da one odustanu od svoje borbe i od onoga što vam pokazuju šta se dešava u zdravstvenim ustanovama.

Takođe, skrenula bih pažnju i na izjavu cele Vlade i pojedinih ministara kada su u pitanju klime u porodilištima i akušerskim ustanovama. Nije sporno da li su one radile ili ne, već način da vi kažete da se ne diže panika. Ja ću da vam kažem da sada u ovoj sali ima 23 stepena, pa ako je normalno da neko boravi u zdravstvenoj ustanovi na 40 stepeni bez klime, zašto mi ovde ne isključimo klime i kod nas ovde bude 40 stepeni. Hvala.

Reč ima gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.

Pre svega da kažem nešto o temi dnevnog reda i da počnem od najvažnije tačke na dnevnom redu, a to je deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, o kojoj smo nažalost najmanje čuli tokom ove rasprave, a apsolutno je najvažnija i istorijski izuzetno važna tema.

Deklaracija je nešto što je za nas, za naš narod, ne protiv nekog ili protiv bilo kog drugog naroda. Taj ko priča da je protiv nekog ili da se drugi ne pominju u toj deklaraciji, nažalost pokazuje svim građanima Srbije da nije ni pročitao tu deklaraciju. I, ne samo što su došli ne spremni na sednicu Narodne skupštine, već se nisu udostojili da tako važan dokument pročitaju.

Deklaracija takođe poziva na mir i stabilnost u regionu i govori za one koji su je pročitali o nasušnoj potrebi i Republike Srbije i srpskog naroda i svih građana u Republici Srbiji, ali i svuda u ovom regionu koji zovemo zapadni Balkan, za mirom i stabilnošću, za međusobnim uvažavanjem, za međusobnim poštovanjem, za pogledom u budućnost. Suprotno mogu da tvrde samo oni koji nikada nisu pročitali ovaj važan dokument, što ponovo pokazuje da niste u velikoj meri, svi vi, iz opozicije uopšte ni pročitali tekst deklaracije.

Deklaracija govori takođe o nasušnoj potrebi da se zaštiti i čuva tradicija, jezik, kultura, naše pismo, prava srpskog naroda ma gde on živeo u ovom regionu. Prava za koja svi znamo da jesu ugrožena, pre svega pokušajima nasilne asimilacije. Onaj ko to ne vidi, ko to nije video svih ovih godina ili ne želi da vidi ili ga baš briga kakva su prava, odnosno kakav je nedostatak i uskraćivanje prava srpskom narodu u regionu. O tome govori deklaracija.

Tako da sve ono drugo što čujemo da ne govori o drugima, nije istina, govori o drugima zato što kada govorite o miru u regionu, o stabilnosti u regionu, govorite o svima u regionu. Toliko o deklaraciji.

Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, ja bih realno podelila u četiri grupe. Prvo briga o građanima i svako onaj ko tvrdi da smo nabacali tačke dnevnog reda bez ikakvog reda i poretka opet ili ne ume da ih čita ili namerno dezavuiše građane Republike Srbije. Briga o građanima jeste kor i suština našeg političkog delovanja. Kada gradite auto-puteve i brze saobraćajnice što je jedno o tačaka na dnevnom redu ovog zasedanja, govorite o brizi o građanima. Ovde posebno važno, brizi o građanima u Šapcu, u Kragujevcu, u Loznici zato što ti ljudi nikada nisu mogli da sanjaju da će neki auto-put stići do njih ili neka brza saobraćajnica, zato što nisu imali ni atarske puteve, a ne brze saobraćajnice i auto-puteve. I, da to je briga o građanima.

I, da, to je na dnevnom redu ovog zasedanja, a vi nekako nikako da se držite dnevnog reda, zato što valjda briga o građanima nije dovoljno važna.

Druga grupa, a na šta mislim da treba posebno i da budemo ponosni i posebno da skrenemo pažnju svim građanima Republike Srbije koji ovo zasedanje prate, ta druga grupa tačaka su sve one koje pokazuju posebnu pažnju prema onim zemljama koje su onda kada je bilo najteže i najpotrebnije stale uz Srbiju, stale u Generalnom skupštini UN, kada je borba bila da li će Srbi za generacije koje dolaze, za vjek i vjekova, biti proglašeni za genocidan narod i za sve one koji omalovažavaju te zemlje, kao što su Sao Tome i Prinsipe, Esvatini, Kongo i sve druge, samo da vam kažem da su te zemlje pokazale najveću hrabrost i najjači integritet, zato što su ne samo stale uz Republiku Srbiju i srpski narod, nego su stale, imale hrabrost da stanu, uz principe međunarodnog prava i odbrane te principe.

Treća grupa je, i o tome ništa nismo čuli, dalje napredovanje Republike Srbije u evropskim integracijama, ali takođe i oblast zaštite životne sredine. Slušali smo, videli političko neverovatno licemerje, najstrašniji oportunizam oko životne sredine, ali nijednu stvar nismo čuli o onome što je na dnevnom redu a tiče se zaštite životne sredine, i da vidimo da li makar to podržavate, da li ćemo makar za to, ako već nećete za Deklaraciju Svesrpskog sabora da glasate, makar za te principe zaštite životne sredine koji se nalaze na dnevnom redu.

Takođe, četvrta grupa, a to je dalje jačanje institucija i izbor guvernera Narodne banke Srbije, predsednika Fiskalnog saveta i sve ono ostalo što se tiče naših institucija.

Eto, toliko je važno zasedanje ovo koje imamo.

Umesto svega toga, poštovani građani Republike Srbije, mi četvrti dan ovog zasedanja slušamo o tome kako su ovi iz opozicije protiv litijuma i rudarenja litijuma, kako su protiv "Rio Tinta" i kako je "Rio Tinto" najveće zlo na ovom svetu. Pa da kažem nešto i o tome.

Imam sedam pitanja za sve te koji govore o tome.

Ako je "Rio Tinto" najgora kompanija i najveće zlo na svetu, zašto ste ga upravo vi, narodni poslanici opozicije, gotovo glavom i bradom oni koji sede i danas u ovim skupštinskim klupama, zašto ste ga doveli u Republiku Srbiju? Zašto ste ga doveli u Republiku Srbiju? I ćerku firmu, svoju "Rio Sava eksplorejšen"…

Izvinite, gospođo Brnabić, samo malo.
(Aleksandar Jovanović: Evo ja nisam, pa šta, šta, u čemu je problem, žena laže.)
Da vas pitam, šta vam znači to - šta? Vi sve vreme dobacujete dok gospođa Brnabić govori.
Ako želite nešto da kažete, Poslovnik, daću vam reč, imate osnov, dobijate reč. I to važi za sve.
Prvo ste kritikovali. Kada tražite odgovor, ona vam odgovori da treba da govori sa mesta. Kad je sišla dole u poslaničke klupe, vi sve vreme dobacujete. Nije u redu.
Ako procenite da želite nešto da kažete, tražite reč, kažete osnov i dobićete. I dopustite, svako ovde ima pravo na svoj politički stav. Hajde da se potrudimo da uvedemo Skupštinu u civilizovane tokove, da politički stav, bez vređanja, bez klevetanja, bez ogovaranja koje slušamo više od četiri dana. Molim vas, ako želite da govorite, tražite reč, imate osnov i dobićete. Svi će ovde dobiti reč.
Izvinjavam se, vratiću vam vreme, izvolite, gospođo Brnabić.

Hvala.

Dakle, to je moje prvo pitanje - ako je "Rio Tinto" najgori, ako je "Rio Tinto" najstrašniji, zašto ste upravo "Rio Tinto" doveli u Srbiju 2001. godine? Jel je "Rio Tinto" registrovao svoju ćerku firmu u Republici Srbiji 16. maja 2001. godine i od 16. maja 2001. godine do 2004. godine su sve tadašnje vlade, sve tadašnje vlade su predstavljene od onih koji su sada u opoziciji, pregovarale sa "Rio Tintom", koji su lično izabrale, pozvale da dođu u Srbiju, kako su tada govorili, kao jednu od najboljih svetskih rudarskih kompanija. Pregovarali i onda tek u junu 2004. godine "Rio Tinto" dobija prva istražna prava za upravo ovaj projekat.

Moje drugo pitanje - ako je "Rio Tinto" najgori, zašto ste upravo "Rio Tintu" izdali istražna prava u junu 2004. godine? To je moje drugo pitanje.

Moje treće pitanje - zašto ste onda između 2004. i 2012. godine, a u vlasti su između 2004. i 2012. godine bili svi oni koji danas sede ovde u opozicionim klupama, svi oni koji danas pričaju da su protiv "Rio Tinta" i da su protiv litijuma, zašto ste od 2004. do 2012. godine devet puta potvrđivali tom istom "Rio Tintu" istražna prava i svaki od tih devet puta proširivali njima opseg istraživanja? Zbog čega, ako ste protiv? Zbog čega, ako vam je "Rio Tinto" najgori na svetu?

Moje četvrto pitanje - ako ste protiv svega toga i za transparentnost, zašto ste 2006. godine kao vlast usvojili novi Zakon o rudarstvu, i isključili iz tog Zakona o rudarstvu mogućnost da se nakon potvrđenih rezervi, kada se neko prijavi za eksploataciona prava, da Republika Srbija u svom najboljem interesu i najboljem interesu svojih građana, raspiše aukciju, tender, pa ko da više, ko Srbiji i njenim građanima ponudi najbolje uslove taj dobija eksploataciona prava, ili mogućnost da Republika Srbija sama za sebe zadrži eksploataciona prava, to je sve postojalo Zakonom o rudarstvu iz 1995. godine, to je ukinuto Zakonom iz 2006. godine, Zakonom koji je ukinula vlast, čiji sada predstavnici sede u opoziciji. To je moje četvrto pitanje.

Moje peto pitanje, zašto ste dodatno to cementirali novim Zakonom o rudarstvu iz 2011. godine, kada ste članom 52. osetili potrebu da dodatno precizirate da samo onaj ko ima istražna prava, a vi ste istražna prava dali Rio Tintu, ima i ekploataciona prava, samo taj i niko drugi. Zbog čega? Zbog čega kada ste protiv Rio Tinta? Zbog čega kada je Rio Tinto najgora kompanija na svetu.

Moje šesto pitanje. Zbog čega ste, ako ste protiv litijuma, kao što smo mogli i jutros da čujemo, četiri dana sedimo svi ovde i svi građani Republike Srbije i slušamo da ste protiv litijuma, protiv rudarenja litijuma, da je to strašno za Srbiju, da nije šansa, nego je to ono što će da ubije i floru i faunu Srbije, zašto ste onda, poštovana gospodo iz opozicije usvojili 2012. godine Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, koja imenom u nacionalnoj strategiji, imenom se poziva na Rio Tinto.

To je verovatno prva takva nacionalna strategija bilo gde na svetu da Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara referiše na samo jednu kompaniju.

Evo, citiram vam, 2012. godine usvojena Nacionalna strategija, kompanija „Rio Sava Exploration“ iz Beograda sprovodi geološka istraživanja u jadarskom basenu u zapadnoj Srbiji kod Loznice. Prema rezultatima najnovijih geoloških istraživanja, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona jadarita, ovde novootkrivenog litijumsko-bornog minerala koji je pronađen 2007. godine. Jadaski basen, odnosno Jadar se u pogledu količine i kvaliteta svrstava u jednu od najvećih ležišta borata i litijuma na svetu.

Dalje Strategija kaže - procene su da će do 2020. godine učešće u proizvodnji litijuma iz Srbije činiti preko 10% svetske proizvodnje i preko 90% proizvodnje u Evropi. To pišu oni u Nacionalnoj strategiji 2012. godine, koji nam danas četvrti dan pričaju o tome da su protiv rudarenja litijuma. Eto o kakvom političkom licemerju je reč.

Pored toga, to pričaju oni koji su valjda danas protiv rudarenja, u toj Nacionalnoj strategiji, usvojenoj 2012. godine, kaže se – poznavajući geološke potencijale Republike Srbije, kao i potrebe unapređenja rada rudarske industrije Srbije, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je odredilo dugoročan cilj povećanja učešća rudarske industrije Srbije u bruto nacionalnom dohotku sa sadašnjih 2% na preko 5% do 2020. godine.

To vam u nacionalnoj strategiji pišu ljudi i usvajaju tu nacionalnu strategiju koji danas, pa i iz ovih klupa, svaki dan pozivaju građane Srbije na proteste protiv rudarstva. O takvom političkom licemerju je reč. Sa tim mi imamo posla.

Pored toga, kaže se u nacionalnoj strategiji – potreban je razvoj ekspoloatacije litijuma i borata zbog toga što su to mineralni resursi od svetskog značaja i u celu investiciju, od istraživanja pa nadalje, i u Strategiji kaže, od istraživanja pa nadalje, ušla je jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija Rio Tinto.

To piše u nacionalnoj strategiji koju su usvojili oni koji vam danas kažu da su protiv Rio Tinta, da su protiv litijuma, da su protiv rudarenja i da su zabrinuti za životnu sredinu.

Moje sedmo pitanje - ako je sve to tako i ako ste protiv rudarenja i protiv Rio Tinta, zabrinuti za životnu sredinu i terate taj Rio Tinto koji ste vi doveli sa Drine, na koju ste ih doveli, za koju ste im dali istražna prava i devet puta i potvrđivali i proširivali opseg istraživanja, za koji ste promenili Zakon o rudarstvu, da samo onaj koji ima istražna prava, a vi ste ih dali Rio Tintu, ima i eksploataciona prava i time zakucali Rio Tinto, a onda sve to dodatno potvrdili nacionalnom strategijom u kojoj ste imenom uneli Rio Tinto i rekli da imaju sva prava, od istraživanja pa nadalje, ako ste protiv toga, moje sedmo pitanje je a zašto ste onda za kandidata za gradonačelnika Loznice stavili osobu čija je porodica prodala svoju zemlju Rio Tintu? To je moje sedmo pitanje. Zbog čega? Jel niste mogli da nađete nekog drugog ko nije prodao zemlju Rio Tintu ili, u stvari, baš vas briga da li je neko prodao zemlju Rio Tintu ili nije prodao zemlju Rio Tintu, nego samo želite ovo da iskoristite, kao što je bilo i kao što je i moj kolega narodni poslanik o tome pričao, a i ministar u Vladi Republike Srbije, u stvari je samo ovo još jedna priča o političkoj borbi i nema veze ni oko čega je, nema veze ni kakve su posledice, važno je da vi vodite neku političku borbu?

Danas vidim kažu da voda treba da se proglasi strateškim resursom Republike Srbije. Oni koji su nacionalnom strategijom proglasili litijum kao strateški resurs, a danas su protiv litijuma, danas kažu da strateškim resursom treba da proglasimo vodu i vodoizvorišta? Odlično. Apsolutno sam za, nego samo vas pitam kako, poštovani građani i građanke Republike Srbije, kada su do 2008. godine prodali sva vodoizvorišta?

Godine 2002. slovenačka „Kolinska“ je kupila „Palanački Kiseljak“ iz Smederevske Palanke.

Godine 2004. „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca je otkupila „Danube Foods Group“. Na kraju krajeva, i sve naše veće mlekare… imamo monopol protiv i sa kojim se sada borimo i dan danas.

Godine 2005. „Coca-Cola“ je kupila srpsku fabriku „Vlasnika“, koja proizvodi mineralnu vodu „Rosa“.

Godine 2007. investiciona grupa sa Devičanskih Ostrva kupuje „BB Minaqua“. Godine 2007. takođe kupuju BIP, koji eksploatiše i flašira mineralnu vodu, i to litvanska firma „Alita“ i švedska „United Nordic Beverages“.

Godine 2008. za bednih i jadnih četiri miliona evra naša država prodaje „Mivelu“, koja je bila jedna od najkvalitetnijih domaćih voda. To je bilo preduzeće „Nova sloga“ iz Trstenika, za četiri miliona evra hrvatskom „Agrokoru“.

Strateški resurs kažete? Vidim vi ste ga tretirali kao strateški resurs, vi iz opozicije, a u stvari je istina da sve ono što pričate danas suprotno ste radili dok ste bili vlast i u stvari jedini odgovor na sve ovo što su građani primorani da slušaju svih ovih dana i nedelja i meseci – licemerje, licemerje, licemerje.

Hvala vam.