Reč ima gospodin Aleksandar Jovanović, po amandmanu.
Izvolite.

Dobar dan svima.

U vezi povećanja pretplate, da li je RTS ikada realno prikazivao šta se u ovoj zemlji radi sa prirodom i njenim prirodnim vrednostima? Da li je RTS nekada… Vidite šta je ovo što držim ovde. Ovo je najveće mesto zločina nad prirodom u Srbiji. To je Jošanička reka. To je Nacionalni park Kopaonik. Najviši stepen zaštite, a gde ste izgradili, kad kažem vi, vaša vlast, kumovi Aleksandra Vučića, Nikola Petrović itd, ne samo ovde nego po celoj Srbiji, 17 malih hidroelektrana na dve reke, i to u zaštićenom području, nacionalnom parku, Jošanička i Samokovska. Evo kako izgledaju ti vaši standardi ekološki.

Gospođo Vujović, dobar dan, gospođo Vujović, šta je, ne poznajemo se odjednom.

Gospodine Jovanoviću, po Poslovniku, meni se obraćajte, ne možete ministru. Ne možete ni jednom poslaniku.

Ne, ja se obraćam ministarki koja je zadužena za zaštitu prirode.

Samo polako, imate svoje vreme i niko vam neće uzeti ni sekund. Nastavite.

Neće, a i da hoćete, ne možete da mi uzmete ništa, ali zato možete da uzmete reke. Pogledajte šta ste uradili. Ovo je samo jedna od reka koju ste sahranili i pobili sve što živi u njoj. Evo još jedna slika kako izgleda kako vi brinete o prirodi.

Aleksinac. Pogledajte ovo. Ovako vi ispunjavate ekološke standarde kojima su vam puna usta - kada pričate o „Rio Tintu“, ispunićemo sve. Evo kako izgleda vaša briga o prirodi. Ja sedam godina zadnjih se bavim vašim zločinima, idem od mesta do mesta. Mene je ekologija uvela, vi ste me uveli u ovu Skupštinu. Nikad se ne bih bavio politikom da niste radili ovo što radite i ne zanima me vlast. Odmah da znate vi – apsolutno me ne zanima. Ako ikada bude u prilici da dođem na vlast, evo, ne želim da dođem na vlast. Nikad ne želim da budem na mestu ministarke ekologije, jer ona takva kakva je može samo kod vas da bude na tom mestu.

Ima dalje. Gospodin Vesić koji priča za mog kuma da je posekao 460 stabala samo nema dokaze za to, znate šta znači poseći 460 stabala? Evo to izgleda ovako. Vesiću, gledajmo ovamo. Ovo si uradio na Bari Revi. Sahranio si živu šumu šutom, od tvojih investitora koji grade, ne znaju šta će sa parama, a ne od mog kuma koga prozivaš ovde. Sram te boli lažovčino, bedniče jedan, nego si ovo ti uradio. Jesi bednik. Bedniče jedan.

Ima dalje. Crnovrška reka – Stara planina pod zaštitom. Zato sam ja ovde. Ovo ste uradili. Ovo radite svojoj prirodi. Ovo je pijaća voda. Dok dve trećine sveta skapava od gladi, vi dozvoljavate ološu da pijaću vodu naše planinske reke gura u cevi. Da li ste svesni šta radite? Gospodine Vesiću, tražio sam od vas da me primite.

Gospođo Raguš, dajte, smirite ovog ovde.

Izvinite molim vas. Važi za sve. Ko god želi reč dobiće je. Poslovnik, replika, imate osnov, dobićete reč.
Molim vas, gospodine Jovanoviću, javili ste se na amandman – briše se, a koristite vreme ovlašćenog predstavnika iz svoje grupe, to da znate.
Izvolite nastavite.

Tako je. Godina je 2018. bivši ministar ekologije Goran Trivan donosi rešenje o uklanjanju cevi iz Rakitske reke. Nakon toga nema ko to da sprovede. Skuplja se nas 500 i odlazimo u Rakitu, bušimo te cevi, postupamo po zakonu koji je ova država donela, po odluci i rešenju koje je Trivan doneo, uklanjamo cevi, a onda se pojavljuje novi ministar za građevinarstvo, evo ga ovde, Vesić i nova ministarka i donose rešenje, tj. uredbu kojom Rakitsku reku vraćaju u cev i ponovo sahranjuju reku od koje ljudi tamo žive. LJude poje stoku od toga. Da li ste normalni vi? Ostavili ste ljude bez vode.

Onda Vučić koji je obećao meni, Ratku Ristiću, Desku iz Rakite, Aleksandru Paniću, koji nas je zvao na sastanak, obećava da će doći u Rakitu i da će rešiti taj problem. Šta je bilo s tim? Gde si, Vučiću, u Rakiti? Čekaju te još gore ljudi.

Anu Brnabić presrećem na ulicu u Pirotu baš u to vreme. Ovde mašu slikom mene i Vučića. Da, 2017. godine sam ga presreo na ulicama Pirota i rekao mu – ako bude nestala Toplodolska reka, za koju je takođe predviđena smrtna kazna, mi nemamo šta da tražimo više u Toplom Dolu. Onda se desilo to što se desilo. Desila se pobuna. Kako da ne - Vučića ja da molim. Nisam ja ko ti da mu se uvlačim u dupe. Ajde, sram te bilo. (Isključen mikrofon.)

Molim vas. U redu.
Imamo dve opcije. Pauza da se malo smirite i da razumete šta ste upravo malopre rekli. Ovo je Skupština, nije ulica. Pažljivo sam vas slušala. Dobili ste reč kad god ste imali osnov za to.
Ajte sada malo sačekajte. Možete da se javite i po nekom drugom amandmanu. Malo smirite tenziju. Da li ste svesni šta ste rekli u direktnom prenosu na RTS? Da li ste svesni šta ste rekli? Sačekajte malo sledeći amandman pa se javite.
Milimir Vujadinović po amandmanu.
Izvolite.
Izvinjavam se, gospodine Vujadinoviću.
Jovanov po Poslovniku.
Hoćete vi da sačekate malo? Nisam videla. Izvinite.

Poslovnik član 106. stav 1. govornik može samo da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi sada vodimo pretres u pojedinostima.

Tačno je da poslanička grupa ima 15 minuta, ali to ne znači da mogu da pričaju šta im padne napamet, nego da pričaju o amandmanima koji su na dnevnom redu. Nisam čuo ništa o amandmanima. Ova priča o zeki koji ne znam ni ja nestane, automobili koji propadaju kroz asfalt, ovo drugo ne vredi ni da komentarišem. Ne mogu da ponovim sve i da hoću.

Dajte samo da se vratimo na ono što je tačka dnevnog reda, rasprava u pojedinostima. Podneli su ljudi amandmane. Mi slušamo, čekamo da čujemo hoćemo li čuti nešto pametno da nas ubede da glasamo za neke od amandman. Ako oni sami ne veruju u svoje amandmane, neće da ih brane, kako ćemo mi da promenimo mišljenje? Neka se vrate na amandmane.

Ne tražim da se Skupština izjasni o ovome.