Kao i malopre, prekoračeno vreme oduzimamo od vremena grupe.
Gospođa Snežana Paunović u ime grupe. Izvolite.

Gospođa Paunović, u ime crvenih, poštovane kolege i uvaženi građani Srbije, poštovani ministri.

Razumela sam gospođu Brnabić da ste vi u skladu sa Poslovnikom sišli na svoje poslaničko mesto da odgovorite na sve ono što slušamo ova četiri dana, ali nisam razumela kako smo došli do toga da početak saradnje sa „Rio Tintom“ kompanijom se vrati u 1997. i 1998. godinu.

Poštovane kolege, argumenata bez, sa jeftinom kvalifikacijom, iako se meni uvek sviđa nas zovete crvenima, ja sam presrećna zbog toga, da li ste to upravo optužili svoju državu koja je preko Rudarsko-geološkog fakulteta, ako dobro razumemo, ostvarila saradnju sa međunarodnom kompanijom „Rio Tinto“ i to je greh nemerljivih razmera od pre skoro pa 30 godina? Da li ste upravo pokušali da i 2001. i 2004. godinu preskočite i vratite u 1997. i 1998. godinu, samo zato što su ljudi od struke sarađivali u određenom periodu?

Da li je moguće da građanima Srbije objašnjavate svoje stavove na bazi kritike zašto o jednoj važnoj temi, pritom nisam naišla na podatak, može biti i da grešim, da je 1997. ili 1998. godine „Rio Tinto“ ostvario saradnju sa Rudarsko-geološkim fakultetom baš zbog litijuma? Pretpostavljam da su ljudi sarađivali i na temu nekih drugih ruda.

(Marinika Tepić: Ne, baš zbog litijuma.)

Evo, kaže koleginica – baš zbog litijuma. Meni ostaje, dok ne proverim to, da joj verujem, ali čak i da ste u pravu, da li je moguće da sa ove distance dozvoljavate sebi luksuz da sa pozicije apsolutnog amatera na temu, kritikujete razgovore i saradnju stručnih lica? Da li stvarno dozvoljavamo sebi da kao ozbiljni narodni poslanici na ovaj način razgovaramo o bilo kojoj temi, a kamoli o ovoj za koju takođe mislim da je jako važna? Hvala.

Hvala vama.
Prelazimo na sledećeg po redu na listi.
Reč ima Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Želeo bih par reči da kažem koje se tiču izgradnje stanova za pripadnike službe bezbednosti. Taj zakon, moram da budem iskren, podržavam, jer smatram da bi bilo mnogo korisno da se više takvih zakona primenjuje. Međutim, taj zakon je svakako mnogo bolji nego ono što smo imali, onaj sistem brzih prstiju, gde su se pripadnici službi bezbednosti prijavljivali putem brzih prstiju, pa je to ispao na kraju cirkus, da nam se ceo svet smeje.

Međutim, što je mnogo interesantnije, mene zanima jedna druga stvar. Da li se planira da se u nekom narednom periodu isto tako grade stanovi i za neke druge službe, pre svega za pripadnike sektora zdravstva, sektora prosvete? Jer svi mi znamo da se danas dešava egzodus pre svega zaposlenih u zdravstvu, da ti ljudi odlaze u inostranstvo ili odlaze u privatni sektor. Nemojte da bilo ko kaže da to nije tačno. Svako ko ode danas u bilo koji dom zdravlja ili u bolnicu, može da vidi da lekara i medicinskih sestara nema dovoljno. Pa sam hteo da vidim da li se to planira, i to je moj predlog da se razmisli o tome da se u narednom periodu planira izgradnja stanova za te deficitarne kadrove.

Ono što je gospodin Vučević rekao pre neki dan, da 200.000 ljudi iz inostranstva čeka dozvolu da dođe da radi u Srbiji je nešto što ja ne mogu da osporim, jer ja kao član Svetske federacije sindikata, član predsedništva najveće svetske i najstarije sindikalne organizacije, svakako ne mogu da osporavam dolazak tih radnika, ali sam siguran da ti ljudi ne mogu da zamene naše stručne kadrove, pre svega u zdravstvu i prosveti.

Ono što bih još želeo da iskoristim da kažem i da postavim pitanje nekim ministrima je – zašto ja kao narodni poslanik ne dobijam odgovore od raznih ministarstava kojima sam uputio pitanja. Od do sada nekih desetak, dobio sam jedan odgovor, u kome ništa ne piše, ali mi je posebno interesantno jedno pitanje koje sam postavio gospodinu Dačiću i gospođi Maji Perović.

Tiče se toga, i probaću da ga citiram, da li je izvesni Milan Zlatković, zvani Štroka, iz Knjaževca osuđivan za dela iz privrednog kriminala. Radi se o čoveku koji je 2003. godine hapšen u akciji „Sablja“ zbog krađe automobila i preprodaje tih automobila i rezervnih delova. Taj čovek je prošle godine kolima pokušao da zgazi predsednika Sindikata „Sloga“ u „Falk istu“ Uroša Savića, za šta postoje snimci. Za njega u ovom trenutku tužilaštvo traži kaznu zatvora zbog svih krivičnih dela.

Ono što mene interesuje je to kako je taj Zlatković Štroka mogao da zakupi deo kompanije „Falk ist“ i da postane poslodavac, pod krajnje sumnjivim okolnostima, i da zaposli skoro 200 radnika, pritom kršeći zakon. Ono što je interesantno, neću da kažem da je taj čovek član SNS, jer to ne znam, ali da se u svojim mejlovima poziva na Milana Đokića, predsednika opštine Knjaževac je nešto što je za mene fascinantno, jer čovek iz kriminogenog miljea ne samo što maltretira, šikanira i mobinguje radnike, nego me interesuje da li je on osuđivan za privredni kriminal i na koji način takvo lice može da bude rukovodilac i vlasnik fabrike.

Što se toga tiče, i za gospodina Sinišu Malog bih imao jedno pitanje, da Poreska uprava, koja je pod njegovom ingerencijom, da kažem, proveri poslovanje Milana Zlatkovića, zvanog Štroka, jer je on lično meni rekao da nije platio porez državi Srbiji u iznosu od 245.000 evra. Tako da, gospodine Mali, poslaćemo vam dopis ovih dana, pa molim vas proverite poslovanje kompanije „Leda MM“ iz Knjaževca i svih firmi koje su vezane sa njim.

Isto tako, gospodine Mali, pošto ste rekli da je prosečna plata u Srbiji 100.000 dinara, ja to pozdravljam, ali to meni deluje, znate ono kao, neko jede kupus, neko jede meso, svi u proseku jedemo sarmu. Sa te strane, recimo, gospodin Bajatović ili gospođa Tabaković jedu meso, i to u ogromnim količinama, ali zato radnici „Leda MM“ kod Štroke jedu kupus u malim količinama, ali zato svi u proseku jedemo sarmu.

Interesuje me zašto niste pomenuli medijalnu zaradu. medijalna zarada je danas u Srbiji nešto malo iznad 70.000 dinara, a svi znamo da medijalna zarada je zarada koju prima više od 50%, odnosno 50% zaposlenih u Srbiji. Pa me interesuje kojom alhemijom biste vi mogli da objasnite radnicima kod Zlatkovića Štroke, koji rade za 47.000 dinara, kako da dođu ne do prosečne republičke zarade, nego kako da dođu do medijalne republičke zarade od 70.000 i nešto dinara. Čisto mali savet, s obzirom da će uskoro krenuti pregovori oko povećanja minimalne zarade za narednu godinu, nemojte, molim vas, da gledate minimalnu potrošačku korpu. Minimalna potrošačka korpa kao kategorija ne postoji. To je prevaziđeno, to ne postoji nigde u svetu. Gledajte šta je plata za dostojanstven život.

Plata za dostojanstven život je ono što građani Srbije i radnici Srbije moraju da imaju. Tako da bih vas zamolio da u narednom periodu vodite računa o toj kategoriji, a ne o minimalnoj potrošačkoj korpi. Nadam se, jer mi nećemo naravno kao sindikat učestvovati u tim pregovorima, i nikada nismo ni učestvovali, ali vam skrećem pažnju i da kažem mislim da bi minimalna zarada za narednu godinu, ako hoćemo da na neki način popravimo status tih zaposlenih ne bi smela da bude ispod 500 evra. Hvala.

Evo, vidite, dragi kolege, pogotovo kolege iz opozicije, da sam isključivo poštovala odredbe Poslovnika, gospodin Veselinović bi bio prekinut posle prvog minuta, apsolutno je govorio o svemu samo ne o dnevnom redu.
Ja vas molim, znam da je stil čovek, ali ja vas molim da bismo sa uspehom završili ovo zasedanje i svako od vas rekao to što želi, u smislu da izrazi svoj politički stav, ipak se držite dnevnog reda ili nemojte onda prigovarati zašto rasprava ode u totalno drugačijem toku.
Po Poslovniku? Samo ćete mi reći koji član.

Hvala predsedavajuća.

Član 107.

Mi smo sad imali priliku da čujemo čoveka koji je najodgovorniji za stanje, za pogoršanje stanja u kompaniji „Falke“ u Knjaževcu. Na krilima protesta 2017. godine, tamo je formiran politički sindikat, koji je ovaj čovek predstavlja i ja sam i tada kao šef kabineta predsednika opštine, a i na nedavnim štrajkovima prošle godine kao narodni poslanik učestvovao u pregovorima između kompanije i menadžmenta, kao posrednik u ime lokalne samouprave.

Koliko on brine o pravima radnika govori Nacrt sporazuma koji ja imam ovde na mejlu koji su mi tada poslali iz njegovog sindikata gde je druga tačka sporazuma da se pristupnice sindikata „Sloga“ do 19. maja, to je znači odmah sutradan, podnesu u obračunsku službu, kako bi taj sindikat, naravno na tuđoj muci, mogao da zarađuje i to su ljudi tamo prepoznali na kraju i ti ljudi koji spominjete, koji su vodili sindikat i jedan i drugi više ne rade u toj fabrici, već su otišli u inostranstvo, dogovorili sa menadžmentom, uzeli otpremnine, itd.

U trenutku kada ste inicirali ovaj poslednji štrajk od 1084 radnika u toj fabrici samo 114 je radilo za minimalnu zaradu. Taman kad se tamo normalizovala situacija, to je fabrika koja zapošljava 1.000 ljudi, najveći poslodavac posle Ziđina u istočnoj Srbiji i vi ste došlo sa političkim sindikatom da rušite i Knjaževac i tu fabriku i život tih građana tamo. I onda vi sad imate pravo da pričate o bilo čemu i radničkim pravima. Vi ste vašu brigu o radničkim pravima dokazali kada ste poslali taj sporazum, gde je druga tačka da se što pred pristupnice odnesu u obračunsku službu kako bi moglo radnicima da se odbije od plate, da leže vama na račun, gde su radnici, kada su videli taj sporazum pocepali. Mi smo sa njima napisali sporazum u 17 tačaka i to su potpisali i predsednik opštine i vlasnik, direktor kompanije i predstavnik ovlašćenog sindikata.

Stvarno nema smisla da se bavimo takvim stvarima, hajde bar da budemo iskreni. Zahvaljujem.

Dakle, kada se svi budete isključivo pridržavali Poslovnika, onda ćemo tako i da radimo. Nemojte prigovarati drugoj strani ono što sami radite.
Gospodine Josifoviću, s obzirom da ste zloupotrebili Poslovnik po članu 103. stav 8. da citiram za sve – u slučaju iz stava 7. ovog člana predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine dužan je da vreme koje narodni poslanik koristio, zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupu u pretresu tekuće tačke dnevnog reda. Vaša poslanička grupa je upravo ostala bez dva i po minuta vremena.
Gospodine Veselinoviću, po kom osnovu?
(Željko Veselinović: Replika.)
Nemate repliku na Poslovnik, toliko ste dugo ovde, mislim da imate dovoljno vremena da se upoznate sa Poslovnikom.
Idemo dalje.
Izvinite, po ko osnovu?
(Željko Veselinović: Zato što ste oduzeli vreme po Poslovniku od poslaničke grupe, znači da nije bila povreda Poslovnika.)
Da li ste završili?
Gospodine Veselinović, kada vi budete ovde, ja tu, onda ćete vi moći da tumačite Poslovnik.
(Željko Veselinović: Zašto zloupotrebljavate Poslovnik.)
Izvinite, znate da nije po Poslovniku dobacivanje sa mesta. Nemate osnovu. Ne možete paralelno sa mnom da pričate.
Čovek se pozvao na Poslovnik, vi nemate osnovu.
(Željko Veselinović: Pa, da li ste oduzeli vreme? Znači, nije bilo po Poslovniku.)
O čemu vi pričate?
(Željko Veselinović: Pričam, da li ste oduzeli vreme od poslaničke grupe?)
Da li je to vaše tumačenje Poslovnika?
Nemate osnova. Molim vas sedite.
(Željko Veselinović: Na šta to liči?)
Na vas? Da vam kažem neću da se prepirem sa vama, ja u ovom slučaju procenjujem ko ima pravo na osnovu Poslovnika. To je pravo predsedavajućeg i predsednika i ja verujem da i sami znate da sam više nego tolerantna, podjednako kao i gospođa Brnabić i ostali potpredsednici koji su u prili da vode. Nemojte to da zloupotrebljavate. Svako će dobiti priliku da govori, samo za to morate da imate osnov.
Gospođa Dijana Radović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, za svaku državu je važno da jasno odredi svoje nacionalne interese, samim tim i put kojim želi da se kreće u budućnosti.

Za nas socijaliste deklaracija Svesrpskog sabora jeste jedan od najznačajnih dokumenata koji se u poslednje vreme našao pred poslanicima i mi smatramo da će ovo biti jedan od stubova naše nacionalne politike u budućnosti. Imperativ opstanka našeg naroda i imperativ razvoja naše države jeste da znamo ko smo, gde smo danas i kojim putem želimo da se krećemo u budućnosti da bismo uopšte i opstali, da sačuvamo našu tradiciju, da zaštitimo našu istoriju, našu kulturu, jezik i pismo, to nije ono što samo dugujemo našim precima kao dug prošlosti, to je nešto što je iskazivanje svesti prema budućnosti i naš dug prema potomcima.

Ovom deklaracijom mi potvrđujemo naš nacionalni identitet. Ovom deklaracijom mi potvrđujemo one zajedničke vrednosti koje su protkane stvaralaštvom kako Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Jovana Dučića, zatim Dositeja Obradovića, Ive Andrića, onih velika koji su svojim delima dali pečat epohi u kojoj su živeli i samim tim na najbolji mogući način predstavljali naš narod pred svetom.

Mi smo u pethodnih nekoliko dana čuli kritike usmerene na ovaj dokument, a te kritike su išle iz dve krajnosti. Jedna da je ovo mrtvo slovo na papiru, druga kritika da je ovo nacionalni pamflet. Zapravo, realnost je da je ovaj dokument odraz odgovornosti naše politike koju možemo da vodimo u ovom turbulentnom geopolitičkom trenutku.

Kada to kažem navešću i razloge zašto to mislim. U ovom dokumentu mi se držimo Ustava Republike Srbije, branimo principe Dejtonskog sporazuma, poštujemo suverenitet svake države, zalažemo se za saradnju u regionu i dobre međususedske odnose što jeste veoma važno, ali pokazujemo brigu prema svakom Srbinu ma gde god on živeo.

Moje kolege iz poslaničke grupe Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije, govorile su takođe detaljnije o ovom dokumentu, ali ja ću dodati samo da nas socijaliste su vrlo često kritikovali zbog Dejtonskog sporazuma, a tri decenije su pokazale da taj sporazum jeste obezbedio sa jedne strane mir, a sa druge strane garantuje očuvanje identiteta i autonomiju u kreiranju sopstvene politike Srba u Bosni i Hercegovini.

Ovaj dokument jeste odraz naše potrebe da budemo jedinstveni, da iskažemo naše jedinstvo. Ovaj dokument jeste odraz naše volje da više sarađujemo na svim nivoima i kada ovo kažem posebno mislim i na pogranične lokalne samouprave za koje znam sa sigurnošću koliko im je važno da se više pomažemo, jer iako smo podeljeni granicom mi smo vrlo često najupućeniji jedni na druge.

Zatim, ovaj dokument jeste od vitalnog interesa kako za građane u Republici Srbiji, tako i za građane u Republici Srpskoj. U 26 stavu ove deklaracije pominje se da je važno da ujedinjeni čuvamo stara prijateljstva i da pravimo nova savezništva.

Baš kroz ostale tačke dnevnog reda kao što su bilateralni sporazumi sa našim prijateljima koji su i na međunarodnom planu štitili naš teritorijalni integritet, štitili naš suverenitet, a samim tim bili su tu i na strani međunarodnog prava. Upravo te vlade i te države koje su UN i međunarodnim organizacijama i drugim institucijama bile na strani međunarodnog pravnog poretka tako što su štitile naš teritorijalni suverenitet i teritorijalni integritet, mislim da moramo da pominjemo sa isključivo velikim poštovanjem, da im kroz ove bilateralne sporazume i unapređenje saradnje iskažemo zahvalnost, da učvrstimo naša prijateljstva i da produbimo saradnju u onim oblastima gde je to moguće.

Mislim tu i na bilateralne sporazume i sa Kinom i sa Kubom i sa Mađarskom, ali ništa manje značajno i važno nisu bilateralni sporazumi kao što su sa državama Sao Tome i Principe i Gabonom, koje smo čuli ovde prethodnih dana bile i omalovažavane.

Takođe, bezbednost je reč koja se negde prožima kroz sve sfere našeg društva. Ja ću kroz tačku dnevno reda koja se odnosi na pitanje, odnosno Predlog zakona za stambena pitanja pripadnika bezbednosti reći samo da najbolji dokaz hrabrost i čast i odanost prema službi i državi jeste odabrati zanimanje pripadnika snaga bezbednosti. Mi to moramo da poštujemo. Ovakav jedan način rešavanja stambenog pitanja, kao jednog najznačajnijeg pitanja egzistencijalnog jeste vid države da pomogne ovo tako važnu profesiju koju, nekako čini mi se vrlo često smatramo važnom, ali previđamo koliko je rizična.

Nažalost, pre samo nekoliko dana imali smo priliku da vidimo kako se jedan mlad život, jednog policajca prerano ugasio i samim tim, a on je samo branio svoju državu i služio svojoj Srbiji.

Naša politika u ovom trenutku je važna kada se govori o deklaraciji, samim tim zbog toga što je ovo jedan važan iskorak, da se država okrene svemu onome što je važno za naš narod. Zato će SPS podržati ovu deklaraciju i takođe dati podršku ostvarenju svih ovih ciljeva koji će verujem na najbolji mogući način ostvariti, a koji su utvrđeni ovom deklaracijom. Zahvaljujem.

Hvala vama gospođo Radović, posebno zbog toga što ste isključivo govorili o dnevnom redu.
Sledeći je Ahmedin Škrijelj.
Molim vas prijavite se, da mogu da vam dam reč. Izvolite.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, stranka Demokratske akcije Sandžaka ne spori pravo srpskom narodu na saradnju ukoliko se ta saradnja ne ostvaruje na štetu interesa, potreba i sigurnosti drugih naroda, suvereniteta i teritorijalnog integriteta drugih država, a naročito države Bosne i Hercegovine.

Detaljnom analizom predloženog dokumenta sam po sebi nameće se zaključak da je ova deklaracija pretnja miru i stabilnosti na Balkanu. Ukoliko se ova deklaracija usvoji, ona će predstavljati prepreku za vraćanje poverenja među narodima i državama na prostoru zapadnog Balkana, a naročito vraćanju poverenja između Bošnjaka i Srba, Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Deklaracija o kojoj danas raspravljamo pokazatelj je jasne namere za nacionalnom dominacijom i realizacijom velikodržavnih projekata, što se ne može oceniti kao pozitivan korak ka vraćanju poverenja i uspostavljanja saradnje u regionu. Predložena deklaracija zanemaruje više ključnih pravnih i političkih činjenica, a ja ću pomenuti samo neke.

Prva. U Srebrenici je nad bošnjačkim narodom izvršen genocid. To je utvrđeno presudama relevantnih međunarodnih sudova. Tu činjenicu ova niti bilo koja deklaracija ili rezolucija ne mogu izbrisati.

Dva. Republika Srpska nije država već deo međunarodno priznate države i Bosne i Hercegovine.

Tri. Republika Srbija je višenacionalna država. Jedan od manje brojnih naroda koji žive u Republici Srbiji su i Bošnjaci kojima nije dopušteno da ostvaruju svoja Ustavom garantovana prava.

Četiri. Republika Srbija je sekularna država u kojoj verski službenici ne bi mogli, niti bi trebali kreirati državnu politiku, a posebno ne u slučajevima kao što je ova deklaracija i ono što je njen krajnji cilj.

Republika Srpska kao neotuđivi deo države Bosne i Hercegovine ne može imati nikakav dan državnosti. Prema tome, ovo što piše u tački 29. deklaracija predstavlja otvoren udar na suverenitet i državnost Bosne i Hercegovine.

Proglašavanjem pesme „Bože pravde“ za svesrpsku himnu, stvara se obaveza revizije Ustava i zakona i promena sadržine grba, zastave i himne Republike Srbije. Novi grb, zastava i himna treba da odražavaju multietnički karakter Republike Srbije i da svojom sadržinom ne vređaju ničija nacionalna i verska osećanja.

Vlada i državni organi Republike Srbije imaju obavezu da svim narodima koji žive u Republici Srbiji omoguće sve ono što traže za pripadnike srpskog naroda u drugim državama, uključujući unapređenje ustavno-pravnog statusa, unapređenje sveukupnog položaja i ostvarivanje do sada garantovanih prava.

Koristim priliku i prisustvo članova Vlade da vas podsetim da je Bošnjacima u Sandžaku onemogućeno ostvarivanje Ustavom garantovanog prava, nezastupljenost u policiji, sudstvu, tužilaštvu, vojsci, službama sigurnosti i drugim državnim organima i službama u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva. Tražim od vas da hitno preduzmete odgovarajuće mere i otklonite sve prepreke koje ne dopuštaju Bošnjacima da koriste prava, koja im Ustav i zakon garantuju.

Na kraju, u uvodu ove deklaracije navodi se, između ostalog da i narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije proglašavaju ovaj dokument, aludirajući da svi narodni poslanici stoje uz ovu deklaraciju.

Stranka Demokratske akcije Sancaka, neće podržati usvajanje ove deklaracije.

Kao što sam rekao SDA Sandžak ne podržava donošenje ove deklaracije, mi ne stojimo iza ovog dokumenta, i ne možete isticati i predstvljati da svi narodni poslanici podržavaju ovu deklaraciju.

U naše ime nemate pravo to da radite, hvala vam.