Mi smatramo da je povećanje takse za RTS neosnovano zato što RTS ne ispunjava zakonom određenu ulogu.

Što se tiče konkretno amandmana predlažemo određivanje preciznog datuma od početka primene zakona kako bi se otvorila javna rasprava u javnosti i u okviru nadležnih institucija o ulozi RTS, načinu finansiranja i uređivačkoj politici.

Znate šta, RTS više puta je ovde pomenuto, definitivno ne ispunjava zakonom predviđenu ulogu. RTS očigledno ne zanima ova opravdana pobuna naroda i ovo što se dešava na ulicama Srbije.

Meni je jako simpatično što se jedan od prethodnih govornika, poslanik vladajuće koalicije, čini mi se i juče, referisao na Aleksu Šantića. Sada, to mi je zanimljivo, motiv protesta protiv turobne stvarnosti, kao način ispoljavanja rodoljublja i patriotizma je jako važan motiv u Šantićevim pesmama. Ne znam da li ste prosto to znali. Imate onu pesmu radnog naziva „Muka“: „O klasje moje ispod golih brda, moj crni hljebe krvlju poštrapani“, Šantić je to napisao 1910. godine, želeći da prikaže težak položaj seljaka…

Molim vas, gospodine Radovanoviću, ako ćemo krenuti sa Šantićem, nigde nećemo doći.
(Bogdan Radovanović: Ja sam pričao o amandmanu. Jako je važno.)
Mi tri dana govorimo, ne možemo da odmaknemo od dva amandmana. Znači, vaš amandman, pustite poslanike vlasti. Govorite o svom amandmanu.
(Bogdan Radovanović: Apsolutno.)
Molim vas, prijavite se ponovo.

Dakle, jako je vezano za amandman koji sam i pročitao i obrazložio, RTS ne ispunjava zakonom predviđenu ulogu. Dakle, protesti koji se dešavaju u Srbiji nisu bili nijedan jedini sekund u centralnom dnevniku RTS-a. Šantić je pričao o protestu, kao legitimnom načinu ispoljavanja rodoljublja i patriotizma, dakle, u toj pesmi je prikazao srpskog seljaka koji je u jako teškom položaju, a tada, to je bio početak 20. veka, Srbija se nalazila u tranzitu između dva porobljivača, Turske i Austrougarske.

Danas, 114 godina kasnije, Srbija se nalazi porobljena od strane SNS, to je s jedne strane, a sa druge strane, položaj srpskog seljaka je i dalje jednako težak. Znate, u Srbiji danas su prilike takve da je istočna Srbija data Kinezima, severna Srbija još ranije data Rusima, centralna Srbija beogradski pašaluk, odnosno Beograd na vodi poklonjen Arapima. Sa južnom Srbijom da i ne pričam šta je urađeno, još u vreme one bivše, bivše, bivše vlasti radikala i SPS, a ono što je ostalo, to je zapadna Srbija, to je ova naša zapadna Srbija, koja se planira dati bud zašto „Rio Tintu“. Ali, čisto da znate, ne pitate se samo vi da li će se to raditi i da li ćete to dati „Rio Tintu“, malo se pita i narod, a narod je jasan i unison u poruci da nećemo dati zapadnu Srbiju, nećemo dati dolinu Jadra, nećemo dati Požegu i to RTS mora da prenese.

Još samo za kraj, ministarka Vujović je navela da projekat je daleko i da „Rio Tinto“ nije dostavio studiju. „Rio Tinto“ ne može ni da dostavi studiju pre nego što… (Isključen mikrofon.)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Gospodin Nemanja Starović, ministar. Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, želeo bih samo vrlo kratko da se osvrnem na nekoliko činjenica koje smo mogli da čujemo tokom rasprave po amandmanima, a prosto zarad istine i objektivnog informisanja građana koji nas prate putem direktnog televizijskog prenosa.
Naime, čuli smo tokom rasprave da TV taksa ne stiže iz EPS-a u RTS. Želim da kažem da je to apsolutno netačno, da svaki dinar, svaki dinar koji se naplati putem računa EPS-a, dolazi u javne medijske servise, kako RTS, tako i RTV, u skladu sa razdelom koji je definisan važećim propisima. Ne samo to, šta više, zapravo EPS onaj iznos novca koji se fakturiše, koji se iskaže na računima za električnu energiju, nevezano od stope naplate ukupno, dakle, u celosti prebacuje javnim medijskim servisima, zbog čega, moram da priznam, ni ljudi iz Elektroprivrede Srbije nisu baš do kraja najsrećniji.
Druga stvar koja negde provejava, čini mi se, tokom čitave rasprave i u kom pravcu je usmerena većina amandmana, pa i diskusija tokom današnjeg dana, jeste zapravo namera da se suštinski ukine TV taksa, ili da se u tolikoj meri umanji, dakle, kako ne bi mogla da obezbedi potrebe funkcionisanja javnih medijskih servisa Srbije. Znam da je to veoma popularno, samim tim i politički oportuno, slati tu vrstu poruke građanima da će biti, dakle, oslobođeni, ne znam, nameta od 349 dinara, ali bi bilo pošteno reći koji su mogući ishodi takve odluke.
Dva su moguća ishoda, samo dva i treći ne postoji. Dakle, ukoliko bi se TV taksa od 349 dinara ukinula, jedan mogući ishod je gašenje javnih medijskih servisa RTS i RTV i drugi mogući ishod je vraćanje javnih medijskih servisa na teret budžeta Republike Srbije, a samim tim opet na teret svih građana Republike Srbije.
Dakle, govoriti o tome da je moguće ukidanje TV takse, a da kao rezultat imamo još bolji i još kvalitetniji program javnih medijskih servisa, to da će javni medijski servisi biti u većoj meri nezavisni i od izvršne vlasti ili bilo kog drugog uticaja predstavlja bajku, samim tim vrhunac populizma i ne prolazi test elementarne logike i zdravog razuma. Hvala.