Hvala, ministre Staroviću.
Prelazimo na Treću tačku dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Anna Oreg, Marijan Rističević, Aleksandar Jovanović, Danijela Nestorović, dr Milica Marušić Jablanović, Dragan Jonić, Goran Petković, mr Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, dr Tijana Perić Diligenski, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović, Slobodan Petrović, dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković, Nebojša Novaković, Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, doc. dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Bogdan Radovanović, Slavica Radovanović, Ana Eraković, Srđan Milivojević, dr Dragana Rakić i Dragan Stanojević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, dr Tijana Perić Diligenski, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović i Slobodan Petrović.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
O amandmanima gospođa Ana Eraković. Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, Narodni pokret Srbije neće glasati za ovaj predlog zakona, iz razloga što član 1. stav 5. ima retroaktivno dejstvo, gde se licima koja su već zaključila ugovore o kupoprodaji za te stanove predviđaju nove zabrane, odnosno zabrana izdavanja u zakup i davanja na korišćenje stana.

Da se podsetimo samo, ugovor jeste saglasna izjava volje dveju strana, pa tako i svako proširenje obaveza. Potrebna je i saglasnost i jedne i druge strane koja mora da bude dobrovoljna. Ovde što je najveći problem jesu kriterijumi, jer je ovo egzistencijalno pitanje i ne mogu kriteriju da budu brzi prsti, već da bude dužina radnog staža u službi, broj članova porodice, eventualno zdravstveno stanje.

Iz tog razloga mi nećemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Po amandmanu, gospodin Slobodan Petrović.
Izvolite.

Poštovani, poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Predlažemo da se član 1. navedenog Predloga zakona briše.

Izmenama u članu 8. važećeg zakona proširuju se obaveze budućih i postojećih kupaca, u smislu ograničavanja da kupljeni stan izdaju u zakup, u njemu obavljaju poslovnu delatnost ili omoguće korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana, bez obrazlaganja razloga zbog čega se to čini.

Zanemaruje se činjenica da su mnogi kupci prilikom zaključenja kupoprodajnih ugovora bili u bračnoj zajednici, te su supružnici stekli pravo zajedničke svojine na tim stanovima, pa samim tim uglavnom nisu pripadnici snaga bezbednosti i mogu se baviti profesijama koje omogućavaju bavljenje poslovnim delatnostima u tim stanovima, kao na primer advokati.

Pravo svojine postojećih vlasnika je već dosta ograničeno zabranom, otuđenja i raspolaganja kao i obavezivanjem ostanka u radnom odnosu pripadnika snaga bezbednosti na period od deset godina po zaključenju ugovora, te u skladu sa tim nema nikakvog razloga za proširivanje ograničenja. Hvala.

Po amandmanu, pretpostavljam, gospodin Filip Tatalović.

Hvala.

Dame i gospodo, 2018. godine, donet je ovaj Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. To je malo, rogobatan naziv za jednu prostu stvar. Prepoznata je potreba da se pomogne pripadnicima snaga bezbednosti da ne budu podstanari, već da imaju subvencionisane uslove prilikom kupovine stanova. Zašto se odnosilo samo na pripadnike snaga bezbednosti, a ne recimo, ne znam, na lekare ili nastavnike i slično, to sad već neko pitanje iz prošlosti, ali danas pred sobom imamo neke amandmane, to jest, imamo promenu zakona za koju mi smatramo da je loš. Imamo promenu zakona koja kaže, da ti pripadnici snaga bezbednosti koji su te stanove kupili po subvencionisanim uslovima, te stanove već im je zabranjeno starim zakonom da ih prodaju. Sad im se zabranjuje da ih izdaju ili da dozvole drugim licima koji nisu članovi njihove uže porodice da u njima žive.

Mi mislimo da je ovakvo rešenje loše je iz tri razloga. Pod jedan, nepravedno je. Pod dva, protivustavno je i pod tri, ekonomski je neracionalno.

Pre svega nepravedno je, zato što ove ljude koji su te stanove kupili dovodimo u neravnopravan položaj, u položaj znači, gori od svih drugih građana Republike Srbije. Svako od nas 250 stana koliko ima u sopstvenom vlasništvu može da proda a naravno da može da ga izda, ukoliko želi da živi u nekom drugom mestu, ukoliko mu neki stan više odgovara. Možemo da se ponašamo onako kako želimo, prema svojoj svojini. Ti ljudi su te stanove, znači, dobili i platili su, subvencionisano, ali su ih kupili. Iz to razloga to je nepravedno prema njima da njima ograničavamo njihovo pravo svojine.

Drugi razlog, to je protivustavno jer Ustav kaže u članu 21. i članu 58, zabranjuje diskriminaciju građana, znači, da jednima nešto dozvoljavate a drugima zabranjujete i garantuje pravo na imovinu i to je povređeno ovde.

I konačno, ovo je ekonomski neracionalno, jer mi duboko verujemo da svako najbolje za sebe zna kako da upravlja svojom imovinom. Ukoliko ti ljudi žele da izdaju stan koji su kupili i da se presele u veći, pa da doplate ili u manji, pa da ostvare neku ekonomsku dobit, to je pametno. Ovde ima još jedna druga stvar na koju sam skrenuo pažnju. Ti ljudi mogu da dobiju prekomandu. Znači, vi ste pripadnik vojske koji je kupio stan u Novom Sadu, dobijete prekomandu u Niš, idete u Niš i živite u Nišu, a onda stan koji imate na primer u Novom Sadu, ne možete da izdate, ne možete da date svom rođaku, nekom koji vam nije bliži porodici da u njemu živi. To nije racionalno.

Hajde to da ne radimo. Hajde da ne kažnjavamo ove ljude i ja vas zato molim sve da razmislite još jednom o ovom jer mislim da je ovo duboko nepravedno rešenje prema ovim ljudima. Hvala.

Hvala vam gospodine Tataloviću što ste govorili o amandmanu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik, gospodin Marijan Rističević.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Podnosilac amandmana gospodina Rističević, prijavite se. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici ja i potpunosti podržavam ovaj zakon. Ukoliko želimo da imamo svoju vojsku, svoje organe bezbednosti a ne tuđe, ukoliko želimo da budemo dovoljno neutralni, a ne vojno neutralisani kao donedavno, ukoliko želimo da imamo dobro naoružanu vojsku, a ne dobro razoružanu vojsku kao u vreme kada je načelnik Generalštaba bio jedan oficir koji je danas verovatno rezervni oficir, odnosno rezervni hrvatski časnik.

Dakle, ukoliko želimo da imamo dobro naoružanu vojsku, da nemamo neutralisanu vojsku, onda moramo podržavati naše snage bezbednosti i stambeno ih obezbeđivati. Ne može svako da izdvoji 215 hiljade evra, ne može svako da ima dva stana na Vračaru, kao što su to imali za vreme bivše vlasti načelnici Generalštaba i tako dalje. Pa, ne znate ni odakle im tih 215 hiljada evra za taj stan, da li je to transfer novca iz NATO pakta, da li je … iz NATO pakta zato što ste dobro razoružali vojsku, zato što ste otpustili preko 30 hiljada vojnih lica iz vojske i tako je oslabili. Da li je to bila nagrada za to? Ja to ne mogu znati, ali je sigurno da ovi koji su ostali bez stana, koji nisu stambeno zbrinuti, nisu pravili takve greške, nisu bežali od rata, nisu bežali od eventualnih problema u bezbednosne zemlje i zaslužili su našu podršku, odnosno da na određen način dođu do stambene sigurnosti, da zbrinu sebe i svoju porodicu. Hvala vam.

Hvala vama.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković i Nebojša Novaković.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Po amandmani, gospodin Filip Tatalović. Izvolite.

Dame i gospodo, nastavićemo tamo gde smo stali. Zapravo, ja volim da se složim najviše sa drugom stranom. Ja se ovde u jednom delu potpuno slažem sa gospodinom Rističevićem, da apsolutno je dobro da imamo svoju vojsku i da svoju vojsku plaćamo kako treba, ali ova zemlja ima običaj nekada da se ponaša prema svojim građanima kao prema neprijateljima, a to zakonodavci često čine i uvek pokušavamo da nađemo neke načine da nekog sprečimo u prevari. Ovde posmatramo to da su ljudi svoje stanove izdavali ili davali na korišćenje nekom drugom kao prevaru, a ono što ja govorim, zašto smo protiv ovih amandmana, to nije pogrešno, na to ima pravo svaki poslovno sposobni građanin Republike Srbije.

Zato se slažemo, gospodine Rističeviću, da potrebno je da pomognemo našim pripadnicima snaga bezbednosti da imaju svoje stanove, a ne da budu podstanari. To je u redu, ali hajde da im ne ograničavamo prava. Hajde da im damo da imaju prava kao svi drugi građani ove zemlje, a ne da budu drugorazredni u tom smislu da oni ne mogu da rade sa svojom imovinom ono što mogu svi drugi. Hvala vam.