Hvala predsedavajuća, poštovani građani Republike Srbije, a naročito vi koji živite u Zlatiborskom okrugu, ja ću danas kao vaš predstavnik u ovom domu postaviti nekoliko pitanja.

Prvo, imam pitanje za ministra Gorana Vesića. Zašto još uvek nisu započeti radovi na izgradnji tunela ispod tunela prevoja Kadinjača, koji treba da spoji Bajinu Baštu i Užice, te da li će uopšte i kada će radovi krenuti.

Ja bih podsetio sve građane Republike Srbije da je predsednik u svom predizbornom programu u Bajinoj bašti i Užicu 2022. godine izjavio – u pitanju je 50 minuta odvratnog puta između Bajine bašte i Užica, zbog čega ljudi u Užice ne idu često, niti iz Užica i drugih mesta dolaze u Bajinu Baštu i rešićemo to tunelom ispod Kadinjače za samo dve godine. Jedino što u svom obraćanju predsednik nije slagao jeste da je u pitanju zaista 50 minuta odvratnog puta. Međutim reče predsednik da niko zbog ovog u Užice ne ide. Ja se pitam šta o tome mislite svi vi građani vas 87 koji svaki dan prelazi ovaj put da bi išlo na svoje radno mesto iz Bajine Bašte u Užice.

Takođe se pitam šta mislite o ovome svi vi koji idete u Osnovni sud, Privredni sud, u Tužilaštvo, u poresku upravu koji odlazite kod svojih rođaka.

Odavde proizilazi i pitanja za ministra zdravlja Zlatibor Lončara.

Da li znate, ministre, da ovim odvratnim putem svako dan 42 ljudi ide na dijalizu, jer nema uslove za dijalizu u Bajinoj Bašti?

Da li znate ministre da je visinska razlika između Bajine Bašte i prevoja Kadinjača gotovo 300 metara? Da li znate da svi naši dragi bližnji koji kada dožive srčane probleme i kada krenu u opštu bolnicu Užice, preko 50% njih ne stigne do Užica jer premine na Kadinjači, zbog ove visinske razlike? Ne verujem da znate, ali nažalost mnogi ljudi koji gledaju ovaj prenos to znaju.

Da li možete da pretpostavite kako izgleda trudnicama u zadnjim nedeljama trudnoće kada dva, tri puta sedmično moraju da idu na kontrolni ultrazvuk u Užice? Da li znate kako izgleda kada pukne vodenjak u Bajinoj Bašti, a najbliže porodilište je u Užicu? Verujem da ne znate.

Da li znate, ministre, da je zdravstvenu negu gotovo nemoguće dobiti u Bajinoj Bašti, u Novoj Varoši, u Sjenici, u Priboju? Da li znate da kada dođete u Užice često se ispostavi da skener ne radi, a da tu uslugu koju ne možete da dobijete u bolnici, možete dobiti u privatnoj praksi u roku samo od pola sata za desetak hiljade dinara?

Ali, da se vratim ministru Goranu Vesiću. Ministre, potpisali ste Memorandum o saradnji sa kineskim izvođačem, sa „Powerchina“. Kaže se da je trenutno u pitanju pogađanje oko cene i da je samo pitanje cene da bi se potpisao komercijalni ugovor.

Koliko će, ministre, ovo pogađanje da traje? Pošli smo od 50 miliona evra, došli smo do 92 miliona evra i još uvek se pogađamo koliko će koštati 1.200 metara tunela. Da li treba da dođemo do 100 hiljada evra po jednom metru? Da li treba da sačekamo da ostane dovoljno mogućnosti da se svaka SNS firma ugradi i da li uopšte imate predstavu koliko bi se novih puteva, bolnica, vrtića, porodilišta moglo izgraditi od tog novca?

Da vas pitam, ministre, koliko danas košta jedan život? Koliko koštaju suze deteta čiji roditelji ne dođu do opšte bolnice u Užicu ili, ne daj bože, koliko koštaju suze roditelja čije dete tamo ne stigne? Strašno je jer se mi to danas pitamo.

Znate li, ministre, koliko možemo da uradimo za ovih 50 miliona evra koje planirate da ukradete?

Kao narodni poslanik koji dolazi iz Bajine Bašte sam danas pomešanih osećanja. Pitam se da li da očekujem pozitivan odgovor od vas da će se krenuti sa izgradnjom, da će to biti brzo gotovo ili da očekujem da izgradnja neće krenuti, jer svedoci smo da sve rasprave u Domu Narodne skupštine ovih dana idu u smeru izgradnje saobraćajnica koje dugujete Rio Tintu?

Da li je možda nepotpisivanje komercijalnog ugovora samo znak da Bajina Bašta neće biti žrtvovana na mapi Srbije i da naša deca neće živeti pod tonama jalovišta sumporne kiseline?

Da li treba da, moji dragi Bajinobaštani i Užičani, umiranje naših baka, deka, očeva i majki sa srčanim problemima shvatimo kao genetsku normalnost? Da li da ove muke trudnica one shvate kao usud toga gde žive i gde su osuđeni da žive i da svi zajedno budemo srećni sa znanjem da nam put neće raditi Rio Tinto, nema interesa za to? Naravno, da nećemo i naravno da ćemo svi mi u Narodnoj skupštini Srbije kao vaši predstavnici pritiskati i opominjati ministre da moraju da se grade putevi koji ljudima život znače, ali isto tako moramo pominjati da putevi ne mogu i ne smeju koštati basnoslovno, da se ne mogu graditi po interesima stranih kompanija već isključivo prema interesu građana Republike Srbije.

Naravno da ćemo svi mi poslanici Narodnog pokreta Srbije stajati rame uz rame sa ljudima iz cele Srbije koji se protive suludoj ideji raskopavanja Srbije.

Na kraju mog današnjeg obraćanja pitanje za sve članove Vlade, premijera i za predsednika države – da li ste čuli, gospodo, staru srpsku izreku „Tvoje je samo ono što si kupio. Ono što si nasledio, nije tvoje, to je od tvoje dece“.

Gospodo, građani koji su nas glasali i čije interese ovde zastupamo vam poručuju – rudnika neće biti.

Hvala.