Gospođa Snežana Paunović ima reč. Izvolite.

Po amandmanu. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Pre svega, molim vas da još jednom, ako vam nije teško, pročitate o kom amandmanu trenutno govorimo.

Amandman 5, izvinite, na amandman koji je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Hoćete da vam pročitam amandman?

Ne.

Ja sam samo pokušala da shvatim.

Kolega pre mene je očigledno propustio šansu da govori o svom amandmanu, pa je govorio o vašem, kolega Rističeviću.

Bilo kako bilo, javila sam se i dok je tekla rasprava o visini takse za RTS, ali niste primetili moju prijavu, a i propustili ste da shvatite da imam pravo na repliku, pošto je socijaliste pominjao govornik. Ali, nema veze, pretpostavljam da nas je sve zajedno stigao umor od ovog besmisla. Kada to kažem, potpuno svesno govorim.

Ukoliko nas u ovom trenutku slušaju pripadnici bezbednosnih snaga, pretpostavljam da se jako raduju. Ono što mene šokira, a imam dosta dugo pamćenje, jeste - odakle ova naknadna briga za pripadnike snaga bezbednosti? Ja, nažalost, pamtim neko vreme kada su pripadnici snaga bezbednosti, neposredno po okončanju ratova, brutalno slati u prevremene penzije, pa su ljudi sa 30 godina na silu penzionisani, pa su izručivani tribunalima, pa su optuživani za ratne zločine i tako dalje i tako redom.

Ne vraćam se ja na to vreme zato što mislim da ga je bilo ko zaboravio, nego zato što ne mogu da shvatim da u ovoj fazi kada napokon imamo zakon koji možda nije idealan, ja se potpuno slažem, o njemu treba razgovarati na različite načine, ali ne selektivno, ne politikantski, iako je donet kad je donet i kažete da ima svoje mane.

Pažljivo sam slušala obrazloženja svih amandmana koje ste podneli, pošto SPS nije imala amandman na ovaj zakon, jer zaista mislimo da je važno da pre svega ti ljudi spokojno žive i da znaju da su im porodice zbrinute i ovo je sigurno samo jedan mali deo koji će biti obuhvaćen. Sigurna sam da mora država Srbija da izdvoji više i sredstava i posvećenosti pre svega za ove ljude. Ali, banalizacija na način da li će oni moći da prime nekog rođaka, pa neće moći ako je rođak bolestan, pa, ja vas molim, vređa intelekt svih građanki i građana Srbije, svih nas koji smo u sali i svih ljudi koji su potencijalno konkurisali, iako, slažem se potpuno, nisam ni ja bila najsrećnija tom varijantom brzi prsti. Možda ja ne razumem do kraja, nije ni važno.

Hajde da danas, ako bar imamo dovoljno savesti, kažemo - dobro, ove izmene zakona jesu važne. Sigurna sam da je dolazilo do zloupotrebe, to je tako u maniru nas. Sigurna sam da su izmene zakona napisane sa jednom velikom dozom svesti da li se desila zloupotreba? Sigurna sam da je bilo nepravde u toj raspodeli koja se dogodila i da je ovo način da se ipak neke stvari poprave. Hajde da u tom kontekstu razgovaramo i ubuduće, ne zloupotrebljavajući ove ljude ili bar ne tražeći da im se dopadnemo bez argumenata.

Potpuno se slažem s jednim amandmanom i žao mi je što on možda nije naišao na razumevanje, a to je da posebni uslovi postoje za sve one pripadnike koji su povređeni, ne daj bože ranjeni ili ne daj bože stradali, naročito u ovim okolnostima kada nam se to, potpuno je neočekivano, dešava u miru usred Srbije.

Ja sam gotovo ubeđena da ćemo o ovim pripadnicima razgovarati i ubuduće, da je ovo samo jedan od izmena zakona i da ćemo pre svega opredeliti malo više sredstava, što nije lako, i znam da budžet Republike Srbije ne može da podnese sve ono što bi bile želje svih nas za sve ugrožene ljude. O tome je govorio moj kolega Uglješa Marković u načelnoj raspravi, koje su sve to kategorije koje bi trebalo da budu obuhvaćene ovakvim jednim benefitom, da ja kažem, ili kako god, pomoći države koju zaslužuju zato što stoje na nekom braniku koji ne vidimo, u priličnom smo luksuzu u odnosu na sve njih.

Čvrsto verujem da ta ideja neće da ostane na ovoj polemici koja se dogodila u Skupštini i očekivala sam nekako glasniju priču od onih koji nam se zaklinju kako su ultralevičari i borci za neka jednaka prava. E, meni se čini da su ove izmene zakona baš to, težnja da se dođe do jednakih prava ili bar do one pravilne i pravedne raspodele kome od pripadnika, pod okolnostima da to ne mogu biti svi, treba da pripadnu ovi stanovi po daleko povoljnijim cenama. Da li tržišna cena, i o tome se ovde govorilo, jeste visočija od one početne u prvoj verziji zakona? Pa, jeste, i logično je da jeste, jer se situacija na tržištu, i to dramatično, promenila od 2018. godine do danas, pa je sasvim očekivano, ali je ipak cena od 1.200 do 1.600 evra po kvadratu u odnosu na aktuelne cene u državi Srbiji, ja bih rekla, više nego povoljna i prihvatljiva.

Socijalistička partija Srbije će svakako u danu za glasanje podržati ovaj zakon, i tome sam govorila i u načelnoj raspravi, smatramo ga iznad svega važnim kada je u pitanju ovaj dnevni red, za nijansu manje važnim od deklaracije o kojoj smo takođe govorili i radovaću se da u svim nekim budućim vremenima kao odgovorni poslanici, evo, baš na ovakav način razgovaramo o predlozima zakona, pa da imamo i amandmane koji su iz redova opozicije očigledno smisleno napisani i kao takvi prihvaćeni. Ovo pokazuje da u svima nama postoji još uvek, iako se ne ostavlja takav utisak, jedna doza svesti da govorimo o važnim temama u ovom parlamentu. Hvala vam.

Ovo pokazuje da u svima nama postoji još uvek, i ako se ne ostavlja takav utisak, jedna doza svesti da govorimo o važnim temama u ovom parlamentu.

Hvala vama gospođo Paunović.
Na član 6. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici mr. Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, dr Tijana Perić Diligenski, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović i Slobodan Petrović.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Jedan od podnosilaca gospodin Slobodan Petrović. Izvolite.

Član 6. Predloga zakona glasi – ovaj zakon stupa na snagu od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Predlažemo da se član 6. Predloga zakona briše iz razloga što su predložene izmene i dopune zakona u suprotnosti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima kao i sa Ustavom, te nema mesta usvajanju ovog zakona, a posebno ne njegovom stupanju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Nema nikakvog opravdanja za proširivanjem ograničenja kupaca. Hvala.

Hvala vama.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Slavica Radovanović.
Podnosilac amandmana, gospođa Radovanović, izvolite.

Hvala.

Zakon može da stupi na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi koji moraju biti utvrđeni prilikom njegovog donošenja.

Međutim, Vlada i dalje nije uredila ono što je najosnovnije, a to su kriterijumi po kojima se utvrđuje najnovija buduća ugovorena cena stana, kako za stanove koji su izgrađeni, a još uvek su neraspoređeni, tako i za stanove koji će se tek graditi, ako se uopšte više budu i gradili. To što je ovaj teret prebačen na Komisiju, predstavlja pogrešan put, jer je ovde reč o subvencijama i to subvencijama koje idu na teret budžeta javnih prihoda, pa je stoga i uređenje troškova strane ovog pitanja svakako u nadležnosti Vlade.

Takođe, nisu i dalje uređeni kriterijumi po kom osnovu i po kojim uopšte pravilima će se dodeljivati stanovi kako bi svi pripadnici policije bili zaista oni koji su ugroženi zastupljeni, a ne po tom nesretnom sistemu brzih prstiju.

Na osnovu svega stiče se utisak da je Vlada donela propis kojim o otklanja nešto o čemu je morala da razmišlja još u početku, ali da je opet napravljeno sve nedovršeno i neprecizno, i to tako da me opet tera ponovo da razmišljam, da li nama propise radi služba koja ne zna dobro metodologiju izrade zakona i podzakonskih akata, što je baš čudno, jer postoji jedna mala knjižica na tu temu koju je izdala sama Vlada, ili neko ko namerno ne želi da stvari učini jasnim i preciznim.

Zato nema mesta usvajanju ovakvog zakona, sve dok se ne urede predložene izmene koje su ovde iznesene i sve dok se ne utvrde kriterijumi i o ceni stana, i o načinu podele, odnosno, dobijanju stana.

Narodni pokret Srbije će glasati samo za one zakone koji idu u korist svih pripadnika policije i to uvek kada se govori o pitanju poboljšanja uslova i rada policije. Znamo koliko je ova kategorija važna za celu našu državu.

Zato na kraju zaista, želim da se osvrnem na dva poslednja nemila događaja, zaista, mi ovde smo videli ministra unutrašnjih poslova koji je o svemu pričao, ali nikako o bezbednosti policajaca. Nijednog momenta nam nije rekao da li su urađene analize, ova poslednja dva događaja? Da li su urađeni neki pripremni, dopunski akti, izmene postojećih akata, uvedene nove obuke kojima će se dati instrukcije policajcima kako najbezbednije, kako najsigurnije da postupaju kako bi zaštiti, prvenstveno sebe, kada ulaze u intervencije?

Kako mislite da se građani osećaju sigurno, kada su policajci izloženi ovakvim napadima, a povratne informacije o njihovoj većoj zaštiti nemamo? Ide se u kontrole danas, ne ide se u kontrole, dragi rukovodioci MUP-a, ide se u instruktivne delatnosti, kako spasiti policajca i kako spasiti svaki život. Ne dozvoliti da nam policajci ginu kao glineni golubovi na ulici od strane ekstremista koji nikako ne bi smeli da uđu u ovu državu.

Zato hajde da zaštitimo policajce, hajde da zaštitimo njihovu sigurnost, hajde o tim policajcima da pričamo, njima da damo stanove i njih da usrećimo, a ne političke podobnike i rukovodioce koji svakako, to ne zaslužuju.

Gospođa Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Koleginice Radovanović, proveli ste životni i radni vek u MUP, ako se ja ne varam, a ne varam se. Fascinirana sam završnicom vašeg izlaganja, samo što je ono nažalost demagoško.

Sada ja vas pitam, pošto o tome znate više nego ja, kako je moguće da nijednom rečju, a kamoli sa toliko žara niste štitili prava pripadnika MUP koji su 2000. godine i 2001. godine penzionisani po sili zakona u svojim najboljim godinama. Ti ljudi bi danas imali red veličine između 50 i 60 godina i još uvek bili potencijalni korisnici jednog ovakvog benefita?

Kako je moguće da danas kažete da vam ministar MUP nije podneo izveštaj o tome šta se desilo u poslednja dva tragična slučaja? I, kako je moguće da zaista kao profesionalac koji dolazi pre svega iz MUP Srbije smatrate da treba naglas izneti detalje, pre završetka konačne istrage ovako dva tragična događaja? Da li je moguće da danas mislite da odgovornost za nažalost dva tragična slučaja u Srbiji u proteklih nekoliko dana snosi ministar MUP ili još gore ako sam vas dobro razumela, da li je moguće da ste nam objasnili da treba pripadnike MUP, odnosno policajce edukovati kako da zaštite sebe da bi zaštitili građane? Ja koliko shvatam, to su ljudi koji su završili školu da bi bili policajci.

Ako ovo nije bilo teatralno završavanje ovakve tačke dnevnog reda, onda vas molim da mi dodatno pojasnite, evo, ostavila sam vam prostor za repliku, ja ću prihvatiti da sam ja i ograničena i glupa i da ne poznajem taj sistem, ali mi iz racionalnog ugla objasnite šta ste tačno probali da nam kažete da bih mogla da vam se izvinim na kraju ako budete u pravu.