Jeste ostavili prostor za repliku pod uslovom da vam ja dam repliku. Naravno, šalim se.
Reč ima gospođa Slavica Radovanović. Imate pravo ne repliku, dva minuta.

Hvala vam puno na ovoj replici.

Nažalost, 2001/2002. godine kada su donošeni ti zakoni, ja sam bila aktivni pripadnik MUP i sve što sam u to vreme mogla da kažem, da prigovorim ili da odgovorim, ja i moje kolege, mi smo tada imali veliki rizik i premešteni smo na niže radno mesto, odnosno uredbe su bile takve i te odluke su i tada donošene politički. Znači, nisu donošene u skladu sa tadašnjim nekim propisima.

Ipak, ja moram da odbranim MUP, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima pravo po Zakonu o policiji da donese nakndane uredbe kojima će se u odnosu na situaciju, na okolnosti doneti novi uslovi penzionisanja koji će važiti samo jedan period, možda u roku od jedne godine. Tako da te 2001. godine ili 2002. godine koju vi spominjete sigurno je neko procenio da određena kategorija policajaca zbog prethodnog rada, prethodnih uslova na kojima su bili zaista treba da budu penzionisani.

Dalje, što se tiče obuka, ja sam neko ko je formirao te obuke i jako dobro znam o čemu pričam i radila reformu srednje škole unutrašnjih poslova i program stručnog usavršavanja. Nisam rekla da treba da se uvedu obuke nego nove dodatne obuke, naprosto kriminal cveta i mi imamo program stručnog usavršavanja koji ide u korak sa tim problemima i stalno osposobljavamo policijske službenike da se usavršavaju u odnosu na postojeće okolnosti. Mi sada imamo veliki problem migranata, njihovih trasa, apsolutno je važno da policajci budu zaštićeni. Apsolutno je važno da posle svakog tragičnog događaja uradimo analizu šta je moglo da se uradi, zašto je zbog nečega došlo, da li ima eventualnih propusta, kako bi išli ponovo u susret problemu da se tako nešto ne dogodi.

Onda vi ste spomenuli zašto sam tražila od ministra Dačića….(Isključen mikrofon.)

Gospođo Radovanović, sasvim sam uverena da ćete imati još jednu priliku na repliku. Dva minuta je prošlo. Gospođa Snežana Paunović. Izvolite.

Tolerantniji ste prema gospođi Radovanović. Podelila bih ovaj aplauz sa vama, pre svega zato što ste potvrdili sve što sam navela iz 2001. i 2000. godini i nažalost toga čega se nerado svi sećamo. Moja opaska vama je bila da ja zaista mislim da okolnosti nisu nove da one malo duže traju.

Takođe, mislim i nije više važno šta ja mislim, jedan od tragičnih događaja o kojima govorimo pokazao je da su naši policajci i sposobni i obučeni u situacijama koje niko nije očekivao. Setite se da nam je policajac koji napadnut samostrelom preživeo i likvidirao onoga ko ga je napao.

To je policajac koji je apsolutno spreman da obavlja svoj posao. Na žalost u drugom slučaju imamo smrtni ishod, samo zato što je onaj koji je naišao na policiju naišao sa namerom da ih likvidira.

Nemojmo da generalizujemo stvari tim pre što ste i sami rekli da je 2001. godine bilo lakše ćutati da vas ne bi prebacili na neko niže radno mesto ako sam vas dobro razumela.

Dakle, kada od ministra unutrašnjih poslova očekujete, zato sam vam rekla da želim da mi odgovorite, sve ste mi odgovorili samo to niste – koji ministar unutrašnjih poslova sme sebi da dozvoli luksuz, da ne nama narodnim poslanicima u Parlamentu Republike Srbije, nego celoj srpskoj javnosti govori o predmetu oko koga se još uvek vodi istraga, i konačno, da li stvarno mislite da smo ovakvi kakvi smo u parlamentu Srbije, često, oprostite mi na gruboj kvalifikaciji, prihvatiću kaznu, vredni toga da nam se ovakve stvari obrazlažu.

Mi pravimo papazjaniju od svega od čega se to može, a pokušavamo da budemo ozbiljni samo onda kada tražimo koje kakve izveštaje na koje objektivno nemamo pravo, pa smo tako i jutros kod poslaničkih pitanja, postavljali pitanja ljudima koji apsolutno nemamo pravo da uputimo nijedno jedino pitanje, nevladinim organizacijama, patrijarhu SPC, koristiću vreme poslaničke grupe i ovlašćenog, mislim da još ima, ovo nije bila replika, gospođo Raguš, ja i dalje govorim o amandmanu, u finalu ovog zakona za koji i dalje mislim da je kvalitetan i da je ustrojio i popravio sve ono što su eventualne greške bile u prethodnom periodu. Takođe mislim da ćemo popravljati i ovu verziju i nije to stanova, sigurno sam da će biti još stanova za pripadnike bezbednosti i pripadnike vojske Republike Srbije, ali i MUP.

Dakle, jedino zbog čega sam intervenisala jeste upravo zbog pripadnika snaga bezbednosti da im ne bismo nikakav privid stvarali danas, znamo kakav je odnos bio i znamo da koliko god bila zla ova vladajuća većina i koliko god je pravili takvom sigurno je odnos prema pripadnicima snaga bezbednosti racionalniji i pošteniji i na kraju svih krajeva sa velikom dozom poštovanja, u odnosu na period u kome je glavnu reč imala ova ekipa kolega koji danas ovo glasno kritikuju. Hvala vam.

Gospođo Radovanović, dobili ste reč, izvolite.

Nisam odgovorila, zaista dugujem odgovor gospođi Paunović na prethodno postavljeno pitanje, da ministar ne sme da iznosi detalje istrage i da zato nema mesta da mi priča, a ne o analizi.

Ja sam tražila analizu, nešto što je apsolutno dozvoljeno, a na žalost, mi smo u poslednjem periodu jako bili izloženi da su nam i prethodni ministar Gašić i sada pričali do detalja šta se dogodilo, i pričali su detalje istrage koji uopšte nisu bile tema niti za parlament niti za javnost nego su bile teme za tužilaštvo i u sekundama smo znali šta se dešava.

Tada smo gledali slike ranjenog policajca od strane teroriste ne razmišljajući da taj policajac i njegova porodica mogu biti ugroženi, novo jeste i ja ne pamtim u svojoj karijeri da je neki policajac povređen tako što se koristio samostrel.

Drugo, ova druga situacija koja se dogodila sa migrantima, posebna je situacija, noć je, izuzetno teren koji je rizičan, jer tuda prolaze migranti a mi i dalje ne znamo da li su ti policajci koristili pancir, a u obaveznoj struci se govori, kada se prilazi legitimisanju u to doba noći na terenu koji je rizičan, policajac ne može da izađe iz auta ako ne koristi zaštitnu opremu.

Prema tome, ovakva analiza, ja sam tražila analizu, a ne detalje, detalje i sama govorim, da se detalji ne iznose i zaista i sada apelujem na sve ministre, nemojte da iznosite detalje istrage, to nije vaš posao, to je posao direktora policije, kojeg ne postavljate jer se politički svađate i ne možete da se dogovorite ko treba da bude direktor policije.

Gospodin Jovanov, po Poslovniku.

Poslovnik, član 104. stav 1. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne Skupštine uvredljivo izrazi, znači uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku, ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, itd.

Nit je bilo pominjanja grupe ni imena, ni prezimena ni funkcije, ni tumačenja, ni izlaganja, ničeg nije bilo, nikakvog osnova za repliku, pa ja molim samo pošto ovo nije pričaonica, da ovde neko iznosi svoje neke impresije o tome kako MUP izgleda od kada u njemu nije. Dakle, da se držimo Poslovnika i nema razloga za repliku, i ako nema razloga za repliku, a ako ima razloga, onda dajte razloga za repliku. Ne tražim, ovog puta još da se Skupština izjasni, ali molim vas, držite se Poslovnika.