Po amandmanu gospodin Dragan Ninković. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Novo lice Srbije je podnelo amandman na član 2. Predloga zakona – briše se. Smatramo da ne treba da se zadužujemo po ovim uslovima.

Ovaj član i potpuno ceo zakon je u koliziji, kontradiktoran je sa svim onim što čujemo zadnjih mesec dana od ministra finansija, pa i danas ovde, da na računu imamo od 776 milijardi do 740, u kontinuitetu imamo negde blizu sedam milijardi, a mi se zadužujemo za 100 miliona i to kako? Pod jako lošim uslovima. Čak preko 8% kamatnom stopom.

Ako ste već odlučili da se zadužite iz samo vama znanih razloga, zašto se zadužujete pod ovakvom kamatnom stopom? Ovde očigledno postoji jedna nelogičnost ili radnik u banci koji je analizirao stanje klijenta, pa je procenjivao i solventnost i bilanse, pa zaključio da to nešto nije kako treba i na osnovu toga dao ove uslove ili nije istina ono što ministar finansija priča.

Iz tog razloga mi se zalažemo da se ovaj član izbriše. Da bi ja sada malo pojasnio i objasnio kako to izgleda, pošto stalno govorimo o nekim milijardama i milionima, ja bih to malo priveo u neki realniji život. Građani Srbije, zamislite sada da vi u džepu imate hiljadu evra, pardon, izvinjavam se, nemoguće je zamisliti hiljadu evra u današnje vreme u Srbiji, ali hajde zamislite hiljadu dinara da imate u džepu i odlazite u prodavnicu da kupite nešto, pazite sada, što košta 14 dinara i nećete da ga kupite za te pare nego ćete uzeti kredit po vrlo nepovoljnim uslovima. To danas vi radite, vi se tako zadužujete. Ne kupujete nešto što košta 14 dinara, već se zadužujete. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković, Nebojša Novaković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima dr Nenad Mitrović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, evo kredit kako izgleda. Unikredit banka došla u Srbiju, sa Republikom Srbijom organizuje kredit, 103 miliona evra, rok otplate devet godina, grejs period dve godine, naknada za ne povučena sredstva 0,3%, naknada za obradu kredita 0,3%. To vam je, pa kažete, šta je to 0,3%? To je 310.000 evra za kredit od 103 miliona evra. Ja znam da se obrađuje rana, da se obrađuje drvo, da se obrađuje zemlja, ali kako se to obrađuje kredit da uzmete samo na startu 310.000 evra?

Belibor, čisto da znate, je referentna kamatna stopa koja se utvrđuje na panelu banaka. To se tako zove. To se banke sastave međusobno i donesu odluku koliki će da bude belibor. On je uglavnom 5,45%. Tako da će tih 103 miliona evra za devet godina biti 206 miliona evra, budite sigurni. Mi na računu imamo 6,5 milijardi evra. Zamislite, omogućavamo banci kojoj treba da bude čast što uopšte pregovara sa Republikom Srbijom i ne sme da uzme naknadu za obradu kredita ili naknadu za ne povučena sredstva, jer će već dobiti sto posto profita od para koje platiti građani Srbije, a ona zelenaškim kamatama dodatno nas stavlja u još veće siromaštvo. Hvala puno.

Na član 3. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, dr Ana Jakovljević, Ivana Rokvić, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima, po amandmanu, gospođa Ana Jakovljević.
Izvolite.

Uvaženi građani i građanke Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo zaduženja kod dve banke, a vezano za izgradnju puta Ruma-Šabac-Loznica, pa bih se ja u ovom izlaganju samo osvrnula šta smo u prethodnih nekoliko dana slušali od predstavnika vlasti vezano za ovaj autoput.

Ukratko, odlično nam ide. Kasa nam je puna, da i preliva iz nje, ali se zadužujemo za izgradnju autoputeva i po nepovoljnim kamatnim stopama isključivo samo za naše dobro. Ovaj autoput će doneti procvat lozničkom kraju i time će se razviti i turizam, pa ćemo verovatno prvi u svetu biti koji ćemo razviti rudni turizam i kada turisti nagrnu u Nedeljice da vide taj rudnik, pretpostavljamo da će vodiči ovako predstaviti lepote tog kraja: „Uvaženi turisti pred vama je rudnik koji je sagrađen na tlu gde su se ljudi ranije bavili poljoprivredom i po tome smo prvi u svetu, jer se inače rudnici litijuma grade u nenaseljenim mestima i u pustinjama. Takođe, ovaj prostor je bogat pijaćom vodom koje baš i nemamo u toliko veliki zalihama, ali samo želeli da je obogatimo sumpornom kiselinom, najgorom mogućom metodom kojom može litijum da se izvlači, jer zašto bi kompanija ulagala u nove tehnologije kada bi joj to smanjilo profit, pa uz tu sumpornu kiselinu i ostale hemikalije možemo da ozračimo građane Srbije koji bi opet, gle čuda, prvi u svetu mogli da svetle u mraku. Ovaj poduhvat je započet u vreme onih ružnih, prljavih i zlih iz bivše vlasti koji su 2012. godine vladali i ništa nisu uradili kako valja, ali mi nastavljamo tamo gde su oni stali, uprkos činjenici da cena litijuma opada, uprkos činjenici da su Kinezi već razvili natrijumske baterije koje će zameniti litijumske i zato što smo mi velike patriote i želimo dobro građanima Srbije“.

Uvaženi predstavnici vlasti, podhitno se edukujte u oblasti logike i pažljivo slušajte ono što izgovarate, jer je ovo što radite sramotno obmanjivanje i ne poštovanje građana Srbije, kako u obraćanju u ovom domu, tako i u vašim javnim nastupima. Narodni pokret Srbije će uvek biti protiv zaduživanja za izgradnju projekata koji isključivo služe za potrebe „Rio Tinta“.

Sada da ispoštujem za gospodina Novakovića i da se isključivo govori o amandmanu, kako biste vi sada, gospodine Novakoviću, meni rekli da poštujem Poslovnik? Šta biste mi rekli?
(Borislav Novaković: Kao kontekstualno smišljeno.)
Sada imate obrazloženje. Dobro.
Reč ima ministar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Raguš.
Samo da ne bi bilo nikakvih dilema i da se u javnosti ne bi stvorio utisak kako se Vlada Srbije nepotrebno i prekomerno zadužuje. Mi se zadužujemo po kamatnoj stopi od 4%. To je jeftin novac. Jeftiniji novac danas na svetskom tržištu kapitala ne možete da obezbedite. U ekonomskoj teoriji, a i u praksi svake razvijene države, kapitalni projekti se uvek finansiraju, ne iz tekućeg budžeta, ne iz tekuće likvidnosti, nego iz dugoročnih izvora finansiranja.
Dakle, ovo što radi Republika Srbija, ovo za šta ćete vi danas da glasate, to se radi u svim razvijenim državama sveta. Ni jedna država na svetu ne gradi auto-put iz budžeta.
Mi danas možemo da se zadužimo po kamatnoj stopi od 4%, koja nije nikakva lihvarska ili zelenaška kamata, kao što kažu pojedine kolege iz opozicije, to je vrlo povoljna kamatna stopa koju mi apsolutno finansijski možemo da servisiramo i ovo za šta ćete vi danas da glasate je nešto što je ekonomski potpuno opravdano.
Bilo je reči o tome da gospođa Ana Brnabić ne poznaje geografiju i da ne zna šta je Jadar. Ja mislim da i neke kolege iz opozicije se baš ne razumeju najbolje u geografiju. Stalno se priča o Mačvi. Znate, Loznica nije u Mačvi. To biste trebali da znate, kad već pričate o brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica. Šabac je u Mačvi, ali Loznica nije u Mačvi. A taj loznički kraj nije baš tako ravan kao što vi kažete. Odmah posle Šapca, jel tako, Đorđe Komlenski, vi to dobro znate, malo su brdsko-planinski krajevi, nije to baš tako ravno kao što oni predstavljaju, nije to baš ravna ploča, iako neki od njih veruju da zemlja tako izgleda.
Hteo sam da kažem nešto gospodinu Filipoviću iz Jedinstvene Srbije. Želim da mu se zahvalim, pre svega, na tome što je izrazio razumevanje i što podržava politiku Vlade Republike Srbije, njemu i njegovoj poslaničkoj grupi Jedinstvene Srbije i pošto znam da dolazi iz kraja u kome je razvijeno stočarstvo, a pošto smo danas mogli da čujemo kako će projekat iskopavanja litijuma da uništi poljoprivredu u Mačvi, Podrinju, Jadru, želim da kažem pre svega gospodinu Filipoviću, žao mi je što nije sada u sali ali neka prenese svojim sugrađanima, ljudima iz njegovog kraja, a ja želim da poručim svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, pa i onima iz Mačve, pa i onima iz Jadra i iz Podrinja, da je uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede danas, 31. jula 2024. godine, raspisala javni poziv za subvencije za krave, za uzgoj teladi za tov i da će ovaj javni poziv trajati do 30. avgusta 2024. godine.
Takođe, želim da zamolim gospodina Filipovića, a želim da zamolim i kolege iz opozicije da prenesu ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, da treba obnove registracije za gazdinstva za tekuću godinu, kako bi mogli da ostvaruju pravo na subvencije koje daje država Srbija.
Jedno takođe veoma važno obaveštenje i za gospodina Filipovića i za kolege iz opozicije koji se veoma brinu za poljoprivredu, naročito u zapadnoj Srbiji. Produžen je rok za podnošenje zahteva za prvi IPARD 3 javni poziv do 12. avgusta 2024. godine. Mislim da je to veoma važna vest. Naime, radi se o podsticajima iz IPARD 3 programa za izgradnju i podizanje proizvodnih i matičnih zasada.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije vrlo temeljno radi na pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima, pomažemo ratare, pomažemo stočare, pomažemo poljoprivredne proizvođače koji su zainteresovani za kapitalne investicije u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i to ćemo da činimo na teritoriji cele Republike Srbije, uključujući Mačvu, Podrinje i celu zapadnu Srbiju i neće ni jedan hektar zemljišta biti uništen u slučaju da se Vlada Republike Srbije opredeli za iskopavanje jadarita.
Još jedanput da se zahvalim gospodinu Filipoviću na njegovoj konstruktivnoj diskusiji i molim njega i kolege iz opozicije, naravno i moje prijatelje i kolege iz SNS, da prenesu poljoprivrednim proizvođačima da se jave na ove javne pozive, da obnove registraciju svojih poljoprivrednih gazdinstava, idu važne mere iz IPARD 3 programa. Produžen je javni poziv do 12. avgusta 2024. godine, iskoristite ova značajna sredstva koja vam stoje na raspolaganju iz budžeta Republike Srbije, kao i iz predpristupnih fondova EU, da imamo još razvijeniju i još uspešniju srpsku poljoprivredu.

Hvala dr Martinoviću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na sedmu tačku dnevnog reda - Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke Intesa a.d. Beograd za potrebe finansiranja projekta Ruma-Šabac-Loznica.
Primili ste amandmane.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici mr Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, dr Tijana Perić Diligenski, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović, Slobodan Petrović, zajedno narodni poslanici Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, dr Ana Jakovljević, Ivana Rokvić, Ana Eraković, prof. dr Snežana Rakić, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković, zajedno narodni poslanici Srđan Milivojević i dr Dragana Rakić.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima dr Tatjana Marković Topalović. Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Znači, mi opet imamo taj volšeban član - briše se.

Naravno da smo protiv kredita, nema razloga za aneksiranje komercijalnog ugovora kojim je definisana realizacija projekta u delu cene izvođenja radova, pa su isti, ponovo ponavljam, sa 467,5 miliona evra neopravdano, netransparentno i nejasno povećani na 555 miliona evra.

Ovaj porast koji je nastao u oktobru 2023. tačnije 11. oktobra 2023. godine nije transparentno prikazan i nejasna je svrha porasta cene brze saobraćajnice.

Međutim, ja imam još minut i 15 sekundi pa ću pokušati kao neko ko radi pre svega učionici da vam kažem koliko je ovaj put skup. Ne morate ulaziti u moje brojke osim ako uzmete digitron i uzmete da računate. Dakle, 555 miliona evra pomnožite, pretvorite u dinarski smisao, posle toga podelite sa vrednošću i dobijete da vam jedan milimetar tog puta vredi 725 dinara. Slobodno uzmite digitrone, staje ukoliko ih zarotirate i videćete da je taj put ekstremno skup. Za 725 dinara građani Srbije mogu da kupe recimo 13,5 kilograma hleba, mogu da kupe blizu osam, devet litara mleka i recimo mogu da kupe 12 litara vode. Toliko je skup.

Šta je milimetar? I to ću da vam pokažem. Milimetar je debljina ovog papira. To vam je milimetar. Milimetar tog puta sa svom tom kilometražom košta 725 dinara. Volela bih da toga budete svesni. Ja privatno i lično ne moram da se zadužujem jer vodim računa o svom prosvetarskom budžetu, ali mi je strašno da se ova država zadužuje na ovaj način i da vam kažem da ovo što govorim ne dolazi samo iz ličnog narativa nego govorim i dolazim iz prostora u kojem se zadužujete i za koji se zadužujete. Hvala vam lepo.