Zahvaljujem.
Predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čuli smo i juče u izlaganju guvernerke o stabilnosti naše zemlje, finansijama, rezervama zlata koje iznose 46 tona, o parama koje se mere milijardama itd. Dakle, čovek bi rekao da smo mi zaista ekonomski tigar, kako ste nekada nazivali Srbiju i to se tako samo može reći, a građani zapravo na svojoj koži osećaju sve te dobrobiti ekonomske politike vaše.
Vrlo je kontradiktorno kada u takvoj situaciji blagostanja i ekonomskog napretka, o kome govorite, vi ubeđujete građane Srbije kako treba da otvorimo još jedan rudnik. Pored ovoga što imamo u Boru, Majdanpeku, treba valjda sada da nastavimo dalje.
Ja bih voleo da mi vi, ekonomisti, tako dobri doktori kažete primer jedne zemlje u svetu koja je ekonomski razvijena, a bavi se rudarstvom. Jedna, ne dve.
Znate, čini mi se da ste debelo zabrazdili kada ste počeli lično da preuzimate pravne procedure umesto institucija.
Po Ustavu je zagarantovano pravo svih građana Republike Srbije na teritoriju, život, zdravlje, reke, vazduh i kapitalisti širom sveta tamo gde mogu otimaju javna dobra koja pripadaju svim građanima. A da li znate šta je uloga države? Uloga države treba da bude da štiti javna dobra, da štiti svoje građane, da štiti njihovo zdravlje, život i životnu sredinu, a ne da se povija pred tim kapitalistima i da im daje da prave deponiju od države.
Ja ne znam šta ste vi toliko zgrešili, pa morate da budete toliki podanici pred strancima. Da li litijumom treba da platite cenu toga što nemamo regularne izbore i što se izbori kradu iz procesa u proces, što nemamo slobodu medija, slobodu govora i itd?
Znate, mislim da Srbija treba da bude član EU, ali nikada neću pristati na to da bilo koja zemlja EU od Srbije pravi deponiju, možemo biti partneri, možemo ići i u tu zajednicu, ali ne tako što ćemo mi biti na kolenima.
Ja znam šta treba danas Nemačkoj, šta treba Evropi, znam šta treba „Rio Tintu“, šta je njihov interes, pa profit, jednima treba litijum, drugima treba profit, ovi će da prave automobile, a mi da budemo deponija i da budemo rudarska kolonija. Što je još veći paradoks, Australija, matična zemlja „Rio Tinta“, im ne da da kopaju tamo, a vi se danas ponašate kao najveći lobisti „Rio Tinta“. Ovih dana smo mogli da vidimo kampanju koja se zove „Pet zelenih činjenica“ o rudniku „Rio Tinta“ koji treba da se ovde otvori. Znate, meni je to delovalo kao ona scena iz filma „Ko to tamo peva“ – „Ne brinite pušta je zakočena“.
Kao da mi ne živimo u Srbiji, kao da mi ne gledamo da se na svakih par nedelja po nekoliko cisterni vagona sa sumpornom kiselinom prevrće, ispada iz šina i to traje. Kao da mi ne gledamo ove slike, ovo je Majdanpek, kako izgleda Majdanpek, gde je grad, a gde rudarsko okno. Kao da ne gledamo šta se dešava u Boru i kako danas izgleda Bor, evo ga Bor, evo su deponije. Dakle, mi imamo to već u Srbiji i trebalo bi da svaki građanin koji nije siguran šta znači otvaranje rudnika da ode do Bora i tamo vidi kakva je situacija, pa da pogledaju analizu Batuta i Zavoda za javno zdravlje gde je prisustvo arsena i duplo više prisutno u vazduhu u Boru, da vide da je tamo 10% više ljudi koji su oboleli od kancera u odnosu na prosek, kako „Ziđin“ uzima 2/3 pijaće vode itd.
Znate, hiljadu i 100 tona sumporne kiseline bi trebalo po studiji „Rio Tinta“ da se vozi u Loznicu. Znate, pa nama su pre dva dana ponovo izleteli vagoni cisterne sa sumpornom kiselinom. Vi niste u stanju da to uradite. Divlje deponije, gde god mrdnete kroz Srbiju divlje deponije, pale se i one koje su u gradovima i opštinama, pravi se potpuni haos, a pričate građanima o nekakvoj zaštiti životne sredine kroz rudarenje.
Vi ste, gospođo Brnabić, postavili ovde opoziciji sedam pitanja vezano za „Rio Tinto“ i ja ću da vam odgovorim na tih sedam pitanja, ali ću da vam postavim svojih sedam pitanja, a takođe vezano za „Rio Tinto“.
Što se tiče vaših pitanja od prvog do šestog, sva se odnose...
