Dakle, ovde smo čuli sve i svašta, samo nismo čuli gde je tri milijarde nestalih od PDV za uvoz. Sve smo čuli, osim toga.

Drugo, što se tiče BIA i opreme, svaka čast, ali samo da se koristi u prave svrhe, a ne da se brani ovaj režim i da se špijuniraju opozicioni lideri i da se prate 24 sata dnevno. Vaša štićenica i donedavno službenica Dijana Hrkalović je bila zadužena, imala je posebno odeljenje koje je pratilo, u MUP-u, opoziciju. Nadam se da će ta sredstava biti iskorišćena onako kako ste vi rekli, a ne onako kako jeste u stvarnosti, jer ja sam siguran da je uvek onako kako vi kažete, a ne kako je u stvarnosti.

Što se tiče Kancelarije, rekao sam i ponoviću, Kancelarija uzima sve više para što je manje Srbije na Kosovu, i to je činjenica. Vi možete da pričate sada o čemu hoćete, ali ljudi na Kosovu to dobro znaju i zato Srbi sa Kosova hoće da razgovaraju sa opozicijom, digli su ruke od vas.

Što se tiče politike za Kosovo, govorili smo na vreme predloge i dok je država Srbija i dok je Kosovo bilo deo Srbije sa autonomijom, AP, i kasnije kada se desilo ono što se desilo, posle bombardovanja, sve vreme smo imali predloge, ali nije imao ko da čuje.

Što se tiče izbora u DS, već ste pokušali više puta da učestvujete na tim izborima. Evo ovde neki sada sede sa vama koji su pokušali da dobiju te izbore za vaš račun. Nisu uspeli, pa sada su prešli otvoreno da sede sa vama ovde u klupama. Hvala vam.

Dobro.
Izgovorili ste jednu strašnu stvar za ovu Narodnu skupštinu. Sada, pošto na ranijim sednicama nisam zbog slobode govora i mišljenja kažnjavala ovom opomenom neću smeti ni vama, ali želim da osudim vašu rečenicu – kada je Kosovo bilo deo Srbije.
Kosovo i Metohija jeste sastavni deo Republike Srbije. Možda je vaše mišljenje drugačije. Imate pravo na slobodu mišljenja, pa vam neću izreći opomenu, iako je za mene to uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Ali, imate slobodu mišljenja, imate slobodu govora. Samo želim da vas upozorim da takve stvari. Ali, dobro, vaše pravo je da govorite tako i da mislite tako, ali dobro je da su ljudi to čuli i jasno razumeli. Na kraju krajeva, time ste i odgovorili predsedniku Vlade na njegovo pitanje kakva je vaša politika prema Kosovu i Metohiji. Nije Kosovo već je Kosovo i Metohija. Hvala vam.
(Zoran Lutovac: Jel mogu da vam odgovorim?)
Sada Biljana Đorđević.
Ne možete da mi odgovorite, nemate nikakvog osnova da mi odgovorite. Citirala sam šta ste rekli. Potražite stenogram, citirala sam.
(Zoran Lutovac: Ne, niste.)
Rekli ste i citiram: „Kada je Kosovo bilo deo Srbije sa autonomijom“.
(Zoran Lutovac: Sa autonomijom.)
Tako je. I danas je kao autonomna pokrajina i danas je, gospodine Lutovac.
(Zoran Lutovac: Dajte mi reč.)
Biljana, želite reč ili ne?
Izvolite.
Reč ima Biljana Đorđević.

Zahvaljujem poštovana predsednice, koleginice i kolege, građani i građanske Srbije, uvaženi gosti iz Vlade, vratiću ovu priču na to kako je ustvari krenula da se ispreda priča o rebalansu, mada ga imamo svake godine i manje, više ove sednice uvek istoj izgledaju. Vi pričate uvek iste priče i mi kritikujemo vašu koncepciju razvoja.

Dakle, kreće priča ovako. Imamo 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih i ne pada nam napamet da postavimo pitanje da li smo možda nešto loše planirali, nego sigurno je odgovor – neverovatno nam dobro ide. Kome dobro ide? Imamo para. To je očigledno, ali kome ih dajemo i za šta?

Ponoviću, prosto radi argumenta nešto što se ceo dan govori, jasno i zašto. Najveće povećanje rashoda je za projekte EKSPO 27, sa izgradnjom nacionalnog stadiona i za kupovinu „Rafala“. Koncepcija investicione politike koja je zapravo bila izuzeta iz naših zvaničnih procedura, kojima sigurno treba unapređenje da bi uopšte imali pravu demokratizaciju investiranja i da bi građani stvarno mogli da se pitaju u šta se ulaže njihov novac, jer da su mogli i da je ova zemlja demokratija u tom širem smislu te reči, sigurno ne bi birali ove projekte.

Oni ne bi odlučili da se ulaže u nešto što je upitno, ne samo da li će podići njihov životni standard, već čak, već oduzima od stvari koje su njima važne. Tu ću citirati Fiskalni savet. On u mišljenju kaže – ovi projekti su uticali na pravljenje uštede na pojedinim projektima ili odlaganje njihove realizacije.

Tako da, kada pričamo, recimo o obrazovanju, zdravstvu, zaštiti životne sredine, one nisu dobile rast investicija u onom obimu koji je nama potreban, jer ova zemlja je izuzetno zagađena, zdravstvo nam se raspada. Vi sada nas ubeđujete da ste odjedanput sve rešili. Biće zanimljivo da proverimo kako to stvarno funkcioniše. Obrazovanje je u ozbiljnoj krizi, na šta upozoravamo jako dugo i tražimo podatke od vas koje nam ne dajete.

Kako delite novac koji je naš zajednički? Ja neću citirati Alana Forda, ja ću citirati ministra finansija, koji kaže na pitanje – ako je srpska ekonomija snažna, zašto deficit, on kaže: „Imamo snagu, imamo stabilnost, možemo da iznesemo, imamo planove“. Samo u tim planovima nema povećanje plata za prosvetare do ili iznad republičkog proseka, nema punih naknada za trudničko, porodiljsko ili naknada za negu deteta, odsustvo sa rada radi nege deteta za male preduzetnice, nema povećanja dečijeg dodatka ili obuhvata, širenja obuhvata dečijeg dodatka, itd. itd.

Meni je zanimljivo što je premijer Vučević prosvetarima poručio nešto drugo – da para nema, nema skrivenih para, može da bude hiljadu i jedan protest, štrajk ili pritisak. Nije pitanje da li neko hoće ili neće, nego da li je realno.

Sada tu očito imamo koncepciju – jel ima pare ili nema pare. Ja bih rekla da ima para ali da nećete da ih date za ljude koji nama obrazuju decu. Dakle, prosvetari su na primer za vas trošak, nisu resurs.

Ne odgovarate na pitanje – šta ćemo jednog dana u tom skoku u budućnost kada ne budemo imali nastavnike da školuju našu decu. Verovatno računate da će vaša deca sva biti u privatnim školama. Vas to neće doticati, a za ove ostale – pa kako im bude, ima to dualno obrazovanje, ne moraju uopšte ni da budu tako visoko obrazovani ili mogu da budu sa kupljenim diplomama bez ikakve medijske pismenosti i sposobnosti da procene kako ih kradete.

Kada biste recimo početnu platu nastavnika izjednačili sa prosečnom platom u Srbiji, a da plata svih zaposlenih prati to procentualno povećanje, vi biste sada sa 3,5% izdataka za prosvetu to podigli samo na 3,8%. To je i dalje manje recimo od 5% budžeta za obrazovanje za koje se zalaže Zeleno-levi front od kada je ušao u Narodnu skupštinu, što nam je neophodno.

Naravno, povećanje plata nije jedino što treba da radimo kada je reč o obrazovanju, ali očito je izuzetno kritično, jer loš materijalni položaj nastavnika potpuno destimuliše i svake godine vas pitamo šta radite povodom toga što više niko neće da studira nastavničke fakultete, ne odgovarate nam na informacije koje tražimo o deficitarnim zanimanjima u prosveti, u regionima koliko fali nastavnika, gde i kako to razrešavate.

Dakle, recimo u susednoj Bugarskoj plata prosvetnih radnika je 30% veća od prosečne. Kod nas ispod republičkog proseka.

Problem sa obrazovanjem, kao što sam rekla, nisu samo plate, ali možemo od toga da krenemo za sada. Mi smo i prošle godine kada su se dogodile one stravični masakri pričali o obrazovanju u kontekstu šire borbe protiv nasilja. Dakle, moramo da pričamo o tome zašto su škole, zašto nisu mesna zajednica, zašto deca ne žele da idu u škole, zašto ne cene obrazovanje, zašto ono ne pokazuje da daje efekta u stvarno svetu, naravno kakve modele im vi šaljete kada prosto se može lagati o tome da ste završili fakultet i da ta informacija i dalje stoji na sajtu Vlade, možete lagati o tome, možete plagirati doktorate i hvaliti se krađom intelektualne svojine itd. i to oni vide i zašto bi onda u školi radili drugačije.

Ne uključujete roditelje na pravi način. Savet roditelja bi mogao da ima mnogo značajniju ulogu, da onda škole zaista budu zajednice, što bi verovatno rešilo mnoge probleme koje mi danas imamo.

Ali, dakle, ponavljam, para očigledno ima. Evo ja ću reći, pozdraviću to, kažete ima para, ajde da čitamo te brojke, ali vi nećete da ih uložite u ono što je jako kritično za ovo društvo i ja zapravo mislim da vi to namerno i ne želite. Ne želite obrazovane građane i građanke ove zemlje, jer oni ne bi onda trpeli ono što trpe sada ne znajući za bolje.

Druga stvar o kojoj želim da pričam jeste da vi ne samo da prosvetare vidite kao trošak, vi razumete koncepciju stvaranja okruženja koje je podsticajno za porodice isto kao neku vrstu samousluge, odnosno supermarketa, gde vi dođete i nekome date novac i on zbog toga odluči da ima decu. Dakle, za vas su i trudnice i porodilje trošak.

Posebno je zanimljivo isto to kako se hvalite da sada će svi imati nešto od ovog povećanja. To zapravo nije tako.

Mislim da bi morali, s obzirom na to koliko puta se menjao Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, ja sam nešto malo više od dve godine, dakle, već drugi put glasamo o njemu, ne znam koliko puta je, ne mogu više da nabrojim, Ustavni sud proglašavao odredbe ovog zakona neustavnim, dakle, ovo je jedan prosto tako loš zakon i naneo je toliko nepravdi da je to teško ispraviti. Mi svaki put ispravimo neku nepravdu, ali neke i dalje ostaju.

Ja bih opet insistirala na tome, da, svakom roditelju će koristiti 500 ili 600 hiljada dinara, ali ne rađamo mi decu zbog toga što ste nam povećali roditeljski dodatak, pomaže mnogo ako u bolnicama nema akušerskog nasilja, niste se potrudili da uopšte odgovorite na taj problem, samo ste ga negirali, optuživali ste majke da lažu, pomaže i te kako ako postoje dostupni i priuštivi vrtići, pomaže ako postoje politike usklađivanja roditeljstva i rada i podsticaji da se i očevi znatno ozbiljnije uključe u raspodelu odgovornosti za brigu o deci, pomaže ako imate javne službe, javno obrazovanje, javne zdravstvene institucije, a ne da klizimo ka privatizaciji svega, pomaže ako imate parkiće za decu, čistu životnu sredinu, ukoliko je stanovanje priuštivo, a ne ako zbog projekta EKSPO zapravo imate porast cena nekretnina i onda će priuštivi stanovi za nas biti misaona imenica, a vi ćete biti vlasnici tih istih.

Dakle, ne samo da ulaganjem u štetne projekte vi oduzimate od investicija koje su značajne za obične ljude, nego dodatno nanosite štetu njihovim mogućnostima za normalan život.

Da ste se borili tako intenzivno protiv korupcije u ovoj zemlji, na način na koji ste se borili od donošenja ovog zakona sa trudničkom i porodiljskom mafijom, jer to je ono o čemu ste govorili kada ste prvi put doneli ovaj zakon, a čak i u ovoj verziji zakona ostaju odredbe koje pokazuju koliko do detalja pazite, nemoj slučajno neka trudnica ili neka porodilja da dobije malo više naknade nego što ste vi zamislili, da ste se tako borili protiv korupcije kao što se borite protiv siromašnih sa korišćenjem registra socijalna karta, za koje se i u ovom rebalansu uvećavaju iznosi, čija je jedina funkcija zapravo da smanjujete ljude sa novčane socijalne pomoći, da ih skidate sa mogućnosti da to primaju, a ona je ionako bedna, možda bih ja zaista mogla da kažem da se ne slažem sa vama u koncepciji razvoja ove zemlje, ali vi ste odgovorni. Dakle, prosto, imate nekakvu ideju a ona je suprotna mojoj viziji razvoja, ali barem tretirate ljude jednako. Ali, vi to ne radite. Vi štedite na sirotinji, štedite na majkama i određujete za koga sredstva idu.

Šta ste propustili da promenite u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom u ovim izmenama i dopunama, a znate za taj problem, pričali smo o tome prošlog puta? Dakle, u ovoj zemlji se bez ikakvog dobrog obrazloženja pravo na roditeljski dečiji dodatak ostvaruje za prvo, drugo, treće i četvrto dete, samo izuzetno za peto i drugu decu višeg reda rođenja. Zašto je problem da za nekih 5.516 porodica sa više od četvoro dece date dečiji dodatak ili roditeljski dodatak? Ove porodice žive u lošim uslovima, u velikoj meri su to i romske porodice, sa uslovom takođe za roditeljski dodatak koji se tiče obavezne vakcinacije i pohađanja osnovne škole koji, da se razumemo, ja apsolutno podržavam, ali ne možete to koristiti kao uslov da uskratite siromašne porodice i decu kojoj je ova mera namenjena i da ih tako kažnjavate. Postoje drugi metodi kojima možete sankcionisati roditelje a ne držati decu u siromaštvu. Dakle, zajedno sa te dve mere koje je kritikovao čak i Komitet za ekonomsko-socijalna i kulturna prava UN, vi direktno diskriminišete porodice u ovoj zemlji.

Takođe, ova verzija zakona propušta da unapredi položaj žena preduzetnica. Mame preduzetnice su u nepovoljnijem položaju u poređenju sa zaposlenim ženama, kada je reč o pravima na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta.

Znam da ćete mi reći - one će dobiti roditeljski dodatak ako je prvo, drugo, treće ili četvrto, ali ne i peto dete, ali su i dalje u nejednakom položaju u odnosu na žene sa ugovorom o radu.

Mislim da imate prostora u ovom budžetu da obezbedite pun iznos naknade zarade u toku trudničkog odsustva za mame preduzetnice bez zahteva da odjave obavljanje delatnosti. Ovako ih stavljate u situaciju da moraju da odluče - ili će da čuvaju svoj biznis ili će biti mame.

Druga stvar, uplaćivanje doprinosa u toku porodiljskog i odsustvo sa rada radi nege deteta, za razliku od žena koje su zaposlene na osnovu ugovora o radu, preduzetnicama država ne uplaćuje ove doprinose. One opet gube deo staža do godinu dana ili više. Dakle, ne smeju biti u situaciji da su primorane na tako nešto.

Najzad, nešto direktno što ste mogli da promenite u ovom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, garantovanje naknade u visini minimalne zarade tokom porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta za mame preduzetnice. Umesto da stalno pričate o tome kako hoćete da podstičete biznis, kako ste vi Vlada koja promoviše rodnu ravnopravnost, red bi bio da ne diskriminišete neke žene, a ovaj zakon i dan danas, od početka, konstantno diskriminiše različite kategorije žena i onda se one žale, onda Ustavni sud kaže da su te odredbe neustavne i onda vi naknadno nešto to vraćate, ali ta ušteda koja se postigla vašim restriktivnim merama nije nikako prešla na nekog drugog da je upotrebi, nego je verovatno išla nekim stranim investitorima.

Za sam kraj, ja ću reći da vi očito i demokratiju vidite kao trošak. Neću sada preterano da govorim o tome, o toj večitoj raspravi da li je uopšte normalno da o rebalansu pričamo na ovakav način, uvek po hitnom postupku. Čula sam da je ministar finansija držao lekcije i poslanicima i Fiskalnom savetu u vezi sa tim da je to uvek tako bilo, ali on misli da je njegova praksa i njegova reč zakon, nije citirao zakon koji kaže da je to tako i da to jedino tako mora da bude, i zaključak Evropske komisije takođe da je u Srbiji potrebno povećate učešće javnosti u budžetskom procesu i ojačati nadzor nad budžetom od strane zakonodavne vlasti, pa ako ste toliki evropejci, kako se hvalite, mislim da bi to morali da radite mnogo bolje.

Da zaključim - kao i svaki prethodni rebalans, i ovaj je primer različite vizije razvoja Srbije i preraspodele zajedničkog bogatstva. Vi štedite na razvoju od koga bi korist imali obični ljudi, a nonšalantni ste i razbacujete se sa našim novcem zaduživanjem u naše ime za velike projekte, od koga mi nećemo imati ništa. Dakle, imate para a nećete da date običnim građanima. Hvala.

Hvala, gospođo Đorđević.
Gospođa ministar Đurđević Stamenkovski. Izvolite.

Poštovana narodna poslanice, pažljivo sam slušala kritiku koju ste uputili na račun Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i zapitala sam se da li ste danas samo fizički bili prisutni u sali, pošto stičem opravdani utisak da niste pažljivo ispratili sve ono što sam navela kao argumentaciju u prilog izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici gde je apsolutni akcenat izlaganja stavljen ne na finansijski podstrek, nego na atmosferu i ambijent koji treba da stvaramo u društvu svi zajednički po meri porodice i po meri roditeljstva.
Ukoliko ponovo preslušate izlaganje nisam uopšte insistirala na ciframa i na brojevima, čak sam rekla da verujem da novac nije osnovni motiv za rađanje i nema dileme da ćemo se oko toga svi složiti. Vlada Republike Srbije je tu da sa ovim populacionim merama podstakne, pomogne i podrži, ali ne naravno da vrši biološku reprodukciju jer je to nemoguće. Dakle, neophodno je da kao društvo budemo svi uključeni u taj proces. Mi smo tu da stvorimo klimu, da pomognemo i da različitim populacionim merama ohrabrimo roditelje da se možda odluče za rođenje drugog, treće ili četvrtog deteta.
Dakle, pokušaću taksativno da navedem samo nekoliko stvari. Ja nisam želela da insistiram na ciframa, ali vi to činite. Nisam sklona da pravim poređenja sa tim šta je bilo u neko vaše vreme zato što osećam nelagodu kada to činim prema svim onim majkama koje u to vreme nisu dobila apsolutno ništa, ali apsolutno ništa.
Postavlja se pitanje – zbog čega ti prioriteti tada nisu bili prepoznati kao prioriteti i da li je razlika između nas u tome što jedino što za vas u to vreme nije imalo alternativu jeste Brisel, a naša politika je da porodica nema alternativu i da život nema alternativu.
Ali, evo, ja ću samo ilustracije i zarad građana, zarad istine, zarad potrebe da naprosto govorim u kategorijama činjenica, jer činjenice se možda vama ne dopadaju ali naprosto su one neumoljive. Dakle, roditeljski dodatak za prvo dete 2012. godine, dakle govorim o poslednjoj godini vladavine koalicije DOS i njenih recidiva, je iznosio 309 evra, pre toga je bio još manji. Dakle, govorim sada o maksimalnom iznosu koji je na koncu vaše vlasti opredeljen. Iznosio je 309 evra. Danas, izmenama zakona, 4.336 evra. Dakle, to je za prvo dete i mislim da ovaj grafikon sam po sebi najbolje pokazuje koliko je neosnovana i neozbiljna vaša rečenica da mi štedimo na majkama i da ne želimo da damo novac majkama.
Zaista želim da verujem da je to u pitanju lapsus, da niste stvarno to tako mislili jer nemoguće je da vi niste štedeli sa 309 evra, a da mi štedimo sa 4.336 evra. Verujte da je jako neukusno što ste me primorali da sada govorim isključivo o ciframa jer cifre, brojke i novac su poslednja tema kada treba da pričamo o porodici, ali pošto insistirate ja ću nastaviti dalje.
Drugo dete – dakle, 2012. godine, od 2012. godine do danas puta šest se povećao roditeljski dodatak za drugo dete. Za rođenje drugog deteta koje, ponavljam, prema procenama demografa je najveći izazov i na drugom detetu pravimo tu razliku, na drugom detetu tu popravljamo krvnu sliku naše demografije, na drugom detetu mi možemo da učinimo nešto da do narednog popisa nas bude više od onoga što je projekcija da će nas biti.
Dakle, šest puta veći, sa 3,5 prosečne plate na 6,5 prosečnih plata roditeljski dodatak za drugo dete, pride na ovaj iznos mi imao i jednokratnu finansijsku pomoć od 135.000 dinara.
Roditeljski dodatak za treće dete, ja vas molim, poštovani građani Srbije, samo zarad istine, da obratite pažnju na ovo, na kraju krajeva to znaju one žene koje su se porodile 2012. godine, ja ih srećem svuda po Srbiji, koje već imaju veliku decu i kažu – jao što ovo nije bilo kad smo mi rađale decu. Sada, nažalost, je prošlo vreme za to.
Godine 2012. nešto više od 2.000 evra za rođenje trećeg deteta, 2024. godine 20.695 evra. Mislim da i dete u osnovnoj školi može da uoči i kvalitativnu i kvantitativnu razliku. Plus, na ovaj iznos, takođe, 135.000 dinara jednokratna finansijska podrška.
Četvrto dete – 2012. godine ni punih 3.000 evra. Dakle, 2.903. Danas, 27.230 evra. Odmah da se razumemo ja potpuno prihvatam argument da se u međuvremenu dosta toga promenilo, da su cene veće, da je drugačija kupovna moć, da je potrošačka korpa drugačija, ali ovakav skok za 10 godina apsolutno pokazuje da je demografska obnova prepoznata kao nacionalni prioritet i posebno se to sada čini od osnivanja Vlade u ovom mandatu jer smo suočeni sa demografskim podacima nakon popisa 2022. godine naprosto svi shvatili da ovo više nije pitanje na kojem mi treba da se delimo.
Ukoliko se podsetite onoga što sam govorila na početku uočićete da sam se obratila i vama, sa čije strane često stižu otrovne strelice, da ni jedne sekunde ne mislim da ova tema sme biti seme razdora zato što mi danas treba da pošaljemo, ne samo kao Vlada Republike Srbije, već kao predstavnici građana i u poslaničkim klupama, ali i ovde i sa pozicije gde sede ministri, poruku da smo oko ovoga jedinstveni i da ovde nema manisanja, da ovde nema prostora za jeftino politikanstvo, da ovde nije prilika da polemišemo i da kritikujemo nego da kažemo – da, ne slažemo se oko niza stvari, ali ovo je dobro za majke i za očeve i ovo svi treba da podržimo.
Deset milijardi je izdvojeno, novih. Jedna mala Srbija, zemlja koja je u 20. veku stradala preko trajne granice biološke validnosti, zemlja koja je bila suočena sa ratom, sa sankcijama, zemlja kojoj otimaju parče teritorije, zemlja koja je pod permanentno spoljno političkim pritiscima, zemlja koju pokušavaju decenijama da drže u izolaciji i ekonomskoj i političkoj. Ta mala Srbija poslala je poruku čitavom svetu šta znači briga o porodici i briga o demografiji i o vitalnosti srpske nacije. Ja sam se prekjuče vratila iz Njujorka, ne znam, verovatno vam ovo nije interesantno, možda treba da govorim više o stripovima, ali naprosto to nisu teme koje me inspirišu. Posvećena sam poslu kojim se bavim.
Vratila sam se iz Njujorka gde sam razgovarala sa predstavnicima Populacionog fonda UN kojima sam predstavila sve ove mere uopšte ne ulepšavajući ih i govoreći o tome da treba da povećamo i dečiji dodatak i da to jeste namera iduće godine, ali naša država nije Aladinova lampa pa da vi protrljate i da kažete – sada hoću da se sve poveća, postoji izvodljivost svega toga, postoji procena na koji način će se to odraziti na budžet. Svaki dinar mora da se domaćinski potroši i strateški uloži. Znate šta je rekla zamenica direktora Populacionog fonda, krovne organizacije UN koji se isključivo bavi popularnom politikom, da je Srbija primer, citiram njene reči, a vi ćete to videti prilikom njenih obraćanja na različitim međunarodnim kongresima, susretima, samitima, da je Srbija svetao primer države koja populacionom politikom prednjači ne samo ovde u regionu, već je konkurentna u čitavom svetu, a da uzevši u obzir njenu ekonomiju i životni standard i uzevši u obzir specifičnost političke situacije, Srbija je apsolutni lider kada je u pitanju briga o porodici.
Sve to će biti predmet njenih diskusija u budućnosti, a verujem da ćete barem nju sa više pažnje slušati nego što ste to danas činili kada sam ja izlagala, ali da se vratimo na još nekoliko stvari.
Dakle, pomenuli ste zašto nema novca za peto dete. Pažljivo sam to saslušala. Vidite, Svetska zdravstvena organizacija čije preporuke mi sledimo preporučuje da se ne podstiče rađanje čak ni četvrtog deteta, jer oni u tome prepoznaju potencijalni rizik za ženu, odnosno majku ili porodilju. To su preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Nisam ulazila u diskusiju na te teme, jer smatram da to treba da rade neke druge instance, ali slažem se sa vama da možemo razmotriti da u budućnosti možda kandidujemo i roditeljski dodatak za peto dete.
Dakle, sklona sam da saslušam šta kažete i da uvažim to što kažete i da razmotrim, ali vam samo navodim pod kojim okolnostima se roditeljski dodatak propisuje samo do četvrtog deteta.
Podsetiću vas da je predsednik Vlade iznoseći Ekspoze naveo da će Srbija težiti ka tome da obezbedi podsticaje i za rođenje petog i šestog deteta, da je u Ekspozeu to naveo kao naše strateško opredeljenje, ali Vlada se ne završava nakon 200 dana. Ona ima svoj puni mandat i tokom svog punog mandata treba da teži ka tome da obezbedi ono što su strateške smernice samog Ekspozea.
Kažete – nismo uradili ništa za žene preduzetnice. Ponovo se postavlja pitanje da li ste samo fizički bili prisutni u sali kada sam govorila, a mentalno možda na nekom drugom mestu. Razumem da se dešava da misli odlutaju, ali ukoliko već pretendujete da izlažete na ovu temu, bilo bi dobro da se adekvatno pripremite i da poslušate šta sam danas rekla da smo uspeli ovim izmenama. Dakle, uspeli da izjednačimo u pogledu obračuna osnovica žene preduzetnice i žene koje su u radnom odnosu. To je veliki pomak, sasvim sigurno ne dovoljan.
Moramo mnogo toga da učinimo još za položaj žena preduzetnica kada je u pitanju porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta, ali to konkretno nije u nadležnosti Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, nego Zakona o radu, koji, pretpostavljam, može u nekom trenutku sa kvalitativnim izmenama biti deo diskusije ovde u parlamentu.
Ono što je prva mera koju Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u 100 dana Vlade uradilo je čvrsto partnerstvo sa Ministarstvom privrede, sa kojim smo pokrenuli značajan projekat podrške ženama preduzetnicama koje žive na selu.
Žene na selu niko decenijama nije pominjao, niti je mario za njihove preduzetničke delatnosti, niti je smatrao da su oni pokretači privrednih aktivnosti. Prvi put pokrećemo tako važan projekat i program direktne podrške sa iznosom do 500 hiljada dinara za one žene koje su preduzetnice, a žive u ruralnim sredinama, odnosno u seoskim područjima zato što prepoznajemo da su one kategorija koja čuva porodične vrednosti, koja predstavlja kičmu porodičnog života u ruralnim krajevima gde treba da zadržimo naše stanovništvo, na njihovim ognjištima, tamo gde su svoj na svome i da na taj način predupredimo unutrašnje migracije, koje takođe predstavljaju problem kada je u pitanju demografija i kada su u pitanju demografska kretanja.
Nikada nisam čula da ste ovaj program podržali, iako je on jedan ozbiljan iskorak, jer ukazuje na kategoriju stanovništva koja je poprilično bila zanemarena. Ponavljam, u pitanju su žene na selu.
Prvi put se pruža podrška i onima koji se bave starim zanatima. Prvi put se pomaže ženama koje rade, koje imaju rukotvorine, koje čuvaju i neguju radinost i stare zanate. Prvi put imaju programe direktne podrške sa bespovratnim sredstvima po vrlo povoljnim uslovima koje država obezbeđuje.
Poštovani narodni poslanici, ja o tome danas nisam želela da govorim, jer sam se vrlo striktno držala teme, odnosno zakona. Zadovoljstvo mi je da vas sve obavestim i molim vas da to sada pažljivo saslušate, jer mislim da je lepa vest i da u moru nekih crnih iz rubrike crne hronike valjalo bi da čujemo i nešto lepo.
U subotu nam je na svet stigao mali Aleksej. Rodila ga je majka Dragana koja ima cističnu fibrozu. U pitanju je najčešća od retkih bolesti.
Aleksej je stigao na sve posle velike borbe njegove majke. Pre tri godine ona se borila za život. Pre tri godine ona je bila otpisana i neću reći zahvaljujući državi, jer država o tome ne odlučuje, zahvaljujući gospodu Bogu ona ne samo da je pobedila, ona je podarila novi život i svojoj porodici i našoj zemlji.
Država je dala skromni podstrek finansiranjem vrlo skupe inovativne terapije koja joj je pomogla da se izleči i koja je dala šansu i njoj da preživi, ali koja je dala šansu da nam svet stigne Aleksej.
U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju imamo Grupu za podršku licima obolelim od retkih bolesti. Ta grupa marljivo radi na tome da pruži podršku upravo tim pacijentima, da im pomogne adekvatnim savetima, da im pomogne da stignu do inovativnih terapija koje su neophodne, s obzirom na to da su retke bolesti neistraženo područje.
Ko je pre 10, pre 20, pre 15, pre 30 godina znao šta su retke bolesti? O tim ljudima se nije govorilo. Mi danas imamo sistemski pristup rešavanja njihovih problema i daće Bog da se potrudimo da u periodu pred nama i zakonski rešimo njihov položaj i unapredimo njihov položaj kako bismo bar na neki način podelili veliki teret koji oni na svojim plećima nose.
Sto pedeset miliona dinara Vlada Republike Srbije izdvojila je ne samo za terapiju, znači, ovo nije terapija, ovo je mimo terapije, za terapiju su opredeljena mnogo, mnogo veća sredstva i sa mnogo, mnogo više nula. Dakle, 150 miliona Vlada je opredelila samo za vaučere koji se isporučuju ovih dana na hiljade adresa širom Srbije gde Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, zajednički u saradnji sa Poštom Srbije šalje vaučere za kupovini medikamenata u apotekama u iznosu do 35 hiljada dinara, 25 hiljada dinara jednokratne finansijske pomoći i 50 hiljada dinara za rehabilitaciju i boravak u banjama.
Dozvolite, ne dopuštam vam da kažete da štedimo novac na majkama i da štedimo novac na porodicama i neću vam prećutati nikada kada to budete uradili zato što to nije istina, zato što je to nesavesno, nekorektno i neodgovorno da kažete.
Razumela bih vas da ste izašli i da ste rekli - moramo više, jer moramo više i hoćemo više, ali da tvrdite da je ovo sve besmisleno, nedovoljno ili da nas ubeđujete da nismo ove kategorije prepoznali ili da govorite da ja ne razumem majke, i ja sam majka.
Nedavno sam prošla ne u privatnim bolnicama, kako neki tvrde, i nisam se porađala u Beču, nego ovde u „Narodnom frontu“, gde se rađaju sva naša deca i jako dobro znam šta znači proći kroz taj period i vantelesne oplodnje i održavanja rizične trudnoće i porođaja i nisam tražila nikakav poseban tretman, kako su neki tvrdili po „H“ mrežama i ostalim podlogama za plasiranje neistinitih informacija. Zato razumem i to je moja prednost, jer sam nedavno prošla kroz to iskustvo i zato vam kažem da je Ministarstvo za brigu o porodici kuća za svaku majku, saveznik svakoj porodici. Mi smo tu da brinemo o svim porodicama, bez obzira na to koju političku knjižicu nose. Nas to ne zanima. To su sve naši ljudi. To su naši građani.
Mi kada isporučujemo vaučere mi ne pitamo da li je neko podržao vlast ili opoziciju ili uopšte nije izašao na izbore, zato što ti građani…
(Biljana Đorđević: Samo pred izbore.)
Sada nisu izbori i sada nije kampanja, a na hiljade adresa stižu vaučeri, ali ja o tome i o rezultatima niti svog rada, niti rada Vlade Republike Srbije, niti vladajuće koalicije u celini neću ja da iznosim ocenu da li smo radili dobro. To će reći građani kada budu izbori i isključivo građani. Ne stranci, ne strane ambasade, ne bilo koje druge međunarodne adrese, nego ovaj narod koji jako dobro zna koliko se trudimo, koliko radimo, koliko smo prisutni na terenu, pa prema tome neka nam i sudi.
Hvala vam.

Hvala, gospođo Đurđević Stamenkovski.
Gospođa Đorđević, replika.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, najpre da objasnim nešto. Ja diskutujem o tekstu zakona, a ne o tome šta ste vi govorili, na šta ste vi stavili akcenat.

Da vas podsetim takođe, ove mere upravo sa fokusom na cifre su predstavljene srpskoj javnosti dok ste vi bili u opoziciji, tako da vi ste u stvari kada ste dobili ova ministarstva dobili zadatak da usvojite ovaj zakon.

Vaša prethodnica je na Odboru za rad u prošlom sazivu na moju kritiku baš u vezi sa pitanjem ove posredne diskriminacije Roma, prof. Darija Kisić Tepavčević tada, izvinjavam se, ne znam šta je bilo tačno prezime, je rekla da je svesna toga i da će se raditi na tome, da je tada morala brzo zbog odluke Ustavnog suda da se reaguje.

Dakle, nije tačno da ste vi nešto prepoznali, na tome radite. Očito da ignorišete neke zahteve. To nije dovoljno.

Takođe, šta vi dozvoljavate ili ne, morate malo da pogledate istoriju ovog zakona. Možda vi ne znate, ali sa ovim zakonom se obračun za naknadu povećao na 18 meseci umesto na prethodnih 12 i to je oštetilo mnoge žene. Tu se štedelo na trudnicama i porodiljama. Dakle, ako vi to ne znate, žene u Srbiji znaju. Vi ste mladi, pa možda to tada niste pratili.

Takođe, želim da vam kažem da je apsolutno nedopustivo da vi pričate o tome da je vama porodica važna, a da nama porodica nije važna. Razlika je samo u tome da mi pričamo o ravnopravnoj porodici, u kojoj nema nasilja, u kojoj se brine o deci, a ne pušta se da deca žive u siromaštvu, što vaši budžeti i rebalansi rade. Ostavljaju tu decu da budu u siromaštvu. Dakle, nama je porodica važna i isto tako želim da vas uputim u to da je potpuno mitomanija koja se prenosi iz izveštaja u izveštaj sa citiranjem nekakve navode preporuke SZO o štetnosti tog petog ili šestog deteta, ja sam sigurna da verovatno… Dakle, mi i znamo da nema mnogo takvih porodica. Dakle, ova mera bi pomogla da te porodice koje već postoje, da ta deca ne žive u siromaštvu, ali zapravo vi citirate nešto što nikada nije navedeno kao zvanična preporuka SZO.

Dakle, pratili smo to i nismo uspeli da nađemo tu preporuku. Ja vas molim, ako imate, da nam je dostavite da svi znamo, jer godinama gledamo o tome i upozoravamo.

Gospođo Đorđević, vreme.

Završiću, pošto je gospođo Đurđević Stamenkovski imala 20 minuta, tako da teško je na sve odgovoriti.

Za sam kraj, niko nije rekao i naglasila sam da je dobro da se daje novac, ali da to nije dovoljno i ohrabruje vas da razmotrite druge stvari. deca se više rađaju u zemljama u kojoj građani imaju optimizam i veru u budućnost i gde postoji rodna ravnopravnost.

Nemojte napadati Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji takođe štiti žene na selu plaćanjem kućnog rada.

Hvala.

Gospođa ministar Milica Đurđević Stamenkovski ima reč.