Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 116 narodnih poslanika.
Članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala vam.
Konstatujem da je u sali prisutno 180. narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Ivana Stamatović i Radomir Lazović.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, i, izuzetno, za ponedeljak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz određenog dnevnog reda.
Uz saziv sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Drugog vanrednog zasedanja određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2024. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2024 godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2024. godinu i Predlogom Odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre, doktore veterinarske medicine, magistre farmacije i babice u kontekstu Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Obnovljivih izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Operativni broj 53021, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat ugradnje pametnih brojila u Srbiji) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke broj 1/2023 Zajedničkog komiteta Regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, od 7. decembra 2023. godine, o izmenama i dopunama Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 2 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada.
Kao narodni poslanik, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 1. i članova 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, podnela sam predlog da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama od 1. do 7.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – 13, uzdržan – jedan, nije glasao – 51, od ukupno trenutno prisutnih 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Pre svega, da konstatujem prestanak mandata narodnog poslanika.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Selme Kučević na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.
Saglasno članovima 132. i 133. Zakona o izborima narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog ovog Odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Selmi Kučević, danom podnošenja ostavke.
Shodno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, po Poslovniku.
Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice, u skladu sa članom 88. i članom 27, a s obzirom na tragediju koja se dogodila u Srbiji, pozivam vas i predlažem da održimo minut ćutanja pre početka rada za tragično stradalu porodicu u Kraljevu, petočlanu.

Mislim da bi bio red da to uradimo, tako da vas pozivam da održimo minut ćutanja.

Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, samo jedna stvar, da ne bi bilo da je ovo politizacija, mogli ste samo ranije da mi kažete, da se dogovorimo. Ljudski bi bilo i bilo bi u redu, ali bez obzira na to, da, prihvatam ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da održimo minut ćutanja.
Slava im.
Nastavljamo dalje sa radom.
Shodno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima.
Narodni poslanik Srđan Milivojević, po Poslovniku.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, zbog važnosti dnevnog reda, predlažem da se na osnovu člana 97. Poslovnika, stav 3, dozvoli duplo vreme za raspravu, jer je rebalans budžeta veoma važna tačka dnevnog reda, a stav 3. Poslovnika kaže da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana. Mislim da je tema veoma važna i mislim da bi bilo jako dobro da imamo duplo vreme za raspravu o rebalansu budžeta. Hvala.

Hvala vam na predlogu.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za - 63 narodna poslanika, protiv - niko, uzdržan - niko, nije glasalo 140 od ukupno 203 narodna poslanika, koliko su trenutno u sali, tako da konstatujem da predlog nije usvojen.
Saglasno čl. 157. stav 1, 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres po tačkama od 1 do 7.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama je danas Predlog zakona o potvrđivanju, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu, kao i nekoliko ratifikacija o kojima ću kasnije govoriti, koje su za našu privredu i naš dalji ekonomski razvoj veoma važne.
Pre nego što krenem na detalje oko rebalansa budžeta za ovu godinu, hoću da vas upoznam sa nekoliko podataka i sa stanjem, kako u globalnoj ekonomiji, tako i u našoj ekonomiji, s obzirom na to da ovaj rebalans budžeta proizilazi iz upravo stanja u kojem se naša privreda trenutno nalazi i definisan je i opredeljen ciljevima koje smo definisali i vezani su za "Srbija 2027", dakle, za ostvarenje tog programa, po kojem ne samo da treba da uložimo dodatan novac u infrastrukturu po celoj našoj Srbiji, u 323 projekta, koji treba podignu kvalitet infrastrukture u našoj zemlji, već nam je to cilj koji treba da dovede do toga da nam prosečna zarada u Srbiji na kraju 2027. godine bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra i minimalna zarada 650 evra. Pa, da pođem jedan pokazatelj za drugim.
Kada pogledate stopu rasta BDP za prvu polovinu ove godine, Srbija je ostvarila rast od 4,3%. Mi smo druga zemlja u Evropi po tom podatku i po tom rezultatu, odmah iza Malte. To znači da polako ali sigurno ulazimo u taj krug najbrže rastućih ekonomija kada je Evropa u pitanju.
Ako pogledate, od 2018. godine pa do kraja 2023. godine, zašto 2018, zato što je to bila prva godina nakon fiskalne konsolidacije i teških reformi kroz koje smo morali da prođemo s obzirom na neodgovornost prethodne vlade, naša ekonomija je među top pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Osnovni cilj koji smo želeli, a to je da nam ekonomija ubrzano raste, da se ubrzano približavamo standardima EU, upravo na ovaj način to i ostvarujemo.
Mi ćemo ove godine imati negde oko 75-76 milijarde evra BDP, da vas podsetim, 2012. godine BDP, dakle, vrednost svega što se proizvede u našoj ekonomiji, bio je 33,4%, a do kraja godine očekujem stopu rasta od 3,7-3,8%, dakle, i dalje ćemo biti među top dve ili tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi. To je veoma, veoma važno, jer, što brže rastemo, što više rastemo, to nam je osnova i za podizanje plata, podizanje penzija, podizanje minimalne zarade i daljih investicija, i u poljoprivredu i u kulturu i u ekologiju i u zdravstvo i sve ono što je, na kraju krajeva, i deo ovog rebalansa budžeta.
Imam još dve važne informacije koje hoću da podelim sa vama, poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici. Ako pogledate broj zaposlenih u Srbiji, nikada nismo imali veći broj zaposlenih na ovaj broj stanovnika nego danas - 2.360.000 ljudi u Srbiji radi, prima platu, plaća poreze, plaća doprinose. Stopa zaposlenosti u našoj zemlji u drugom kvartalu ove godine, poslednji podatak koji imamo, je 51,4%, što je najviša stopa ikada. S druge strane, stopa nezaposlenosti - 8,2%, najniža u istoriji. Poređenja radi, 2012. godine prethodna vlast nam je ostavila stopu nezaposlenosti od 25,9%, svaki četvrti građanin Srbije tada nije imao posao. Dakle, sada smo na 8,2% i idemo dalje. Upravo je cilj da dalje smanjujemo stopu nezaposlenosti, da otvaramo nova radna mesta, cilj koji se na neki način oslikava i u rebalansu budžeta koji je pred vama.
Ono što mi je posebno drago, što nam ide naniže stopa nezaposlenosti među mladima. Godine 2012. bila je 52,3%, dakle, svaki drugi mlad čovek, mlada osoba u Srbiji bila je bez posla. Danas je taj podatak, poslednji podatak, drugi kvartal ove godine, 20,3%. I dalje je visoka, ali je velika razlika između 52,3 i 20,3. Upravo zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, kvalitetnim investicijama, podizanjem infrastrukture, otvaranjem fabrika, mi ostvarujemo takve rezultate.
Što se tiče stranih direktnih investicija, hoću da podelim sa vama poslednji podatak koji imamo, to je prva dekada septembra, 3,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, za 12,1% više nego u istom periodu prošle godine, a podsetiću vas da je prošla godina bila rekordna, da je Srbija privukla 4,5 milijarde evra. Preko 60% svih stranih investicija koje dolaze u region zapadnog Balkana dolaze u našu Srbiju, što samo pokazuje o stepenu poverenja koji se izgradio kada je ulaganje u Srbiju u pitanju, što se pokazuje u kredibilitetu, konkurentnosti i atraktivnosti našeg tržišta.
Da ne ulazim u ono što ćemo i o čemu ćemo razgovarati tokom rasprave, veoma je važno da smo devizni kurs sačuvali i da je devizni kurs stabilan. Već 12 godina unazad devizni kurs se ne menja, da ne ulazim u to da imamo rekordno visoke devizne rezerve, dakle, preko 28 milijardi evra, imamo 46 tona zlata u trezorima NBS, dakle, potpuno smo stabilni i potpuno smo sigurni kada je naša finansijska pozicija u pitanju.
U ovom trenutku, i to je podatak od jutros, na računu Trezora imamo 695 milijardi dinara. Dakle, apsolutno smo likvidni. Srbija sve svoje obaveze isplaćuje u dinar i u dan i tu nema pogovora i nema greške.
Uz sve globalne izazove od 2020. godine, korona, poremećaj u lancima snabdevanja, nakon toga konflikt u Ukrajini, energetska kriza, konflikt sada na Bliskom istoku, dakle, uprkos svemu tome, uprkos ogromnoj pomoći koju smo dali i našoj ekonomiji i našim građanima, mi smo sačuvali makroekonomsku stabilnost. Nama je udeo javnog duga u BDP-u na današnji dan 49,8%, dakle, ispod nivoa Mastrihta, koji je 60%, a verovali ili ne, 89% je prosek Evrozone.
Dakle, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost. Imamo nikada veću stopu rasta, stabilnu stopu rasta našeg BDP-a, nikada veći broj ljudi koji rade i nikada nižu nezaposlenost. To su veoma važni pokazatelji, veoma važni podaci koje želim da zapamtite i koje želim da znate.
Kada pogledamo indikatore koji su vezani za rast životnog standarda, da vas podsetim da smo pre samo par nedelja na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, zajedno sa predstavnicima i poslodavaca i sindikata, dogovorili da podignemo minimalnu zaradu od 1. januara naredne godine za 13,7%. Idemo na 457 evra minimalnu zaradu od 1. januara naredne godine.
Inače, povećanje ove godine u odnosu na proteklu je bilo 17,8%, dakle, dvocifrene stope rasta minimalne zarade, što je izuzetno važno i po prvi put u istoriji smo izjednačili minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom. Naravno, to nam je veoma važno, jer porast minimalne zarade utiče i na rast prosečnih plata u našoj zemlji, a to nam je cilj, pogotovu što smo dali obećanje da ćemo do kraja 2027. godine imati prosečnu platu u Srbiji od 1.400 evra.
S druge strane, ako pogledate prosečnu zaradu, poslednji podatak koji imamo iz juna meseca ove godine, 818 evra. Dakle do kraja godine, u decembru očekujemo da će prosečna zarada biti negde oko 920 evra, 922 evra. Dakle, potpuno smo u dinamici da do kraja naredne godine, kao što smo i obećali programom „Srbija 2025“, prosečna zarada bude u Srbiji iznad 1.000 evra, do kraja 2027. godine, kao što sam već nekoliko puta i pomenuo, apsolutno dolazimo do cilja od prosečne zarade od 1.400 evra. Samo da vidite kako se Srbija promenila, prosečna plata u Srbiji 2012. godini bila je samo 329 evra.
Kada je penzija u pitanju, dakle prosečna penzija ove godine je 390 evra. Idemo već od 1. decembra ove godine sa dodatnim povećanjem, shodno tzv. švajcarskoj formuli, dakle sa dodatnim povećanjem penzija u Srbiji od 10,9%. Upravo smo time ispunili molbu predsednika Vučića da se penzije mesec dana ranije povećaju, ne od 1. januara, nego od 1. decembra. Sa tim mi ćemo naredne godine imati prosečnu penziju već od 435 evra. Penzije ne samo da su sigurne, bezbedne, nego i rastu. Tu smo potpuno u dinamici da dođemo do 650 evra prosečne penzije na kraju 2027. godine.
Ono što mi je posebno važno je da smo potpuno promenili trajektoriju rasta penzija. Dakle, umesto da iz budžeta izdvajamo sve više i više novca, kao što je bilo do 2012. godine, da se penzije isplaćuju, sada se izdvaja nikada manje, a upravo zahvaljujući rekordnom broju radnih mesta, porezima i doprinosima koji se uplaćuju u PIO fond, odakle PIO fond redovno isplaćuje uvećane penzije.
Dakle, ovo je kratak uvod u našu makroekonomsku situaciju. Dakle, potpuno smo stabilni, s jedne strane, imamo jake, stabilne stope rasta, visoke stope rasta, hoćemo da nastavimo i da ubrzamo taj rast, i to je ključ ovog rebalansa koji je danas pred vama.
Imamo za prvih osam meseci ove godine veće prihode nego što smo planirali, dakle za nekih 132,5 milijardi dinara. Hoćemo da te veće prihode raspodelimo tamo gde mislimo da je najpotrebnije i, s druge strane, dodajemo još neke dodatne investicije kako bismo ubrzali rast i razvoj naše ekonomije.
Još jedan put napominjem, što više rastemo, što nam je veći BDP, a konačni cilj nam je 100 milijardi evra 2027. godine, to imamo više novca i za ulaganje u zdravstvo, i u škole, i povećanje plata, i povećanje penzija i na dobrom smo putu upravo zahvaljujući odgovornoj politici, što, kažem, pokazuje rezultat da smo druga najbrže rastuća ekonomija u prvoj polovini ove godine u Evropi.
Dakle, u rebalansu budžeta koji je pred vama idemo sa dodatnim ulaganjima za poljoprivredu, negde je 18 milijardi dinara dodatnih ulaganja. Verovali ili ne, dakle sa refakcijama koje imamo iz budžeta, ukupan budžet za poljoprivredu na osnovu rebalansa, ako ga budete izglasali, biće 7,3% našeg budžeta. Nekada je bila misaona imenica da bude 5%, sada je 7,3%, to je negde 132 milijarde dinara. Nikada više nije bilo i to je veliki znak i veliki pokazatelj koliko brinemo o našoj poljoprivredi.
Veliki novac, dodatni novac izdvajamo za socijalu, 25,6 milijardi dinara. Najveći deo toga, i o tome će ministarka Stamenkovski pričati, ide upravo za povećanje jednokratne naknade za prvorođeno, drugorođeno dete. Dakle, to su veoma važne stvari, obećanje koje smo dali, mere koje su usmerene na podizanje nataliteta u Srbiji. Dakle, imamo novca, izdvajamo novac i, kao što je predsednik Vučić i obećao, isplata će ići za svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine i krećemo odmah nakon usvajanja ovog rebalansa.
U ovom rebalansu imamo i skoro 30 milijardi, tačnije 28,7 milijardi dodatnog ulaganja za zdravstvo. Najveći deo toga ide za lečenje retkih bolesti, za lečenje dece u inostranstvu, dakle ono što pokazuje koliko brinemo o onima kojima je, za koje je, odnosno naša briga najpotrebnija. Dakle, upravo to i sprovodimo u delo.
Imamo više novca za prosvetu, nekih 12 milijardi dinara, za nauku dve milijarde dinara, za kulturu.
Za našu vojsku takođe 48,6 milijardi dinara. Dakle, izdvojili smo novac i svi ste svesni da smo potpisali ugovor o nabavci 12 novih modernih borbenih aviona „Rafal“ iz Francuske. Dakle, za prvu ratu izdvajamo novac za plaćanje tih aviona i za deo investicija koji je pak vezan za uvođenje redovnog vojnog roka koji treba da krene od naredne godine.
Ono što mi je posebno važno jeste što direktno doprinosi rastu našeg BDP-a, a to su kapitalne investicije, dodatnih 111 milijardi dinara u rebalansu budžeta, dodatnih, za kapitalne investicije. Ukupan budžet naš za kapitalne investicije time je 706 milijardi dinara, nikada veći nije bio, 7,9% našeg BDP-a. Dakle, stopa rasta od 4,3%, koja je izuzetno visoka, druga u Evropi u prvoj polovini ove godine. Nismo zadovoljni time, hoćemo još više da rastemo. Hoćemo još da idemo napred. Hoćemo da imamo još veći BDP u što kraćem vremenskom periodu. Upravo te kapitalne investicije su veoma važne.
Pričaću o tome tokom razgovora sa vama i tokom diskusije, ne samo veliki projekti su ovde, auto-putevi koje gradimo, brze saobraćajnice, brze pruge, ovde je ono što je veoma važno za lokalne zajednice, i škole, i vrtići, i opšte bolnice, i domovi zdravlja. Dakle, sve ono što menja kvalitet života građana Srbije i što treba da na neki način ispuni i taj cilj koji smo zacrtali, a to je da 323 projekta koja su u programu „Srbija 2027“ budu dovedena do kraja u naredne samo dve i po godine.
Idemo sa nikada jačim investicijama, idemo sa nikada većim budžetom u poljoprivredu, u zdravstvo. Kada pogledate, recimo, ukupan budžet za zdravstvo, on sada već prelazi pet milijardi evra, dakle, kada saberete i investicije i sve ostalo što nam ide u zdravstvo.
Pričaćemo i o tome šta se dešavalo preko vikenda s obzirom na veliki broj ljudi koji su imali i preglede na skenerima i veliki broj ljudi koji su imali ove preventivne preglede, takođe. Idemo maksimalno, kada smo već uložili tolike milijarde u zdravstvo, da kroz smanjenje lista čekanja građani stvarno vide efekat tih ulaganja. Ono što nam je osnovni cilj, da se vratim, kroz ovaj rebalans, a to je da nastavimo da rastemo kroz očuvanje makroekonomske stabilnosti, a to je za nas najvažniji cilj. Dakle, očekujem kvalitetnu raspravu, kao i uvek, ali očekujem i da građani Srbije, kao i vi, uvaženi narodni poslanici, prepoznate rezultate, jer rebalans je samo nastavak uspešne ekonomske politike koju sprovodimo još nakon reformi 2018. godine.
Pred vama je, takođe, nekoliko ratifikacija: Predlog zakona o potvrđivanju predloga Aneksa dva Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Dodajemo još tri projekta koja su u tom Aneksu, koja su u tom međudržavnom sporazumu. Dakle, jačanje infrastrukture veštačke inteligencije, doprinos razvoju infrastrukture, odnosno ulaganje u fabriku za prečišćavanje otpadnih voda Veliko selo u Beogradu, što je najveća fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji koja treba uskoro da krene da se gradi, kao i za dalju modernizaciju energetskog sistema.
Pred vama je, takođe, i Predlog zakona o potvrđivanju Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima. To je tzv. PEM konvencija, što je za nas veoma važno i to je set pravila, za one koji ne znaju, koja definišu način definisanja porekla robe. Za nas je veoma važno za dalji razvoj, pogotovo naše automobilske industrije da ova PEM konvencija nam bude što prihvatljivija, da ima što manji broj ograničenja kako bismo mogli što više da izvozimo u EU.
Pred vama je i Predlog zakona o garanciji u vezi izgradnje pametnih brojila Za one koji ne znaju, to je veoma važan strateški projekat za sve nas. U Srbiji imate negde oko 3,8 miliona brojila za struju. Mi ćemo kroz ovaj sporazum dodatnih 400 hiljada starih brojila zameniti novim, pametnim, čime ćemo dalje doprineti smanjenju gubitaka na elektromreži i to nam je veoma važan strateški cilj kada je stabilnost naše energetskog sistema u pitanju.
Pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju zajma između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a u vezi sistema daljinskog grejanja. Odnosi se na 10 lokalnih samouprava: Bečej, Bogatić, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Novi Pazar, Niš, Pančevo, Paraćin, Vrbas i Vršac.
Dakle, u svim ovim lokalnim samoupravama umesto kotlarnica na ugalj idemo sa obnovljivim izvorima energije, koji upravo treba ne samo da doprinesu efikasnosti tog energetskog sistema već i boljoj ekološkoj slici u tim lokalnim samoupravama.
Konačno, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre, doktore veterinarske medicine, magistre farmacije i babice u kontekstu Sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru tzv. Otvorenog Balkana. To nam je veoma važno da se priznaju diplome, da se priznaju svi oni dokumenti koji će ubrzati rad tržišta rada u ovoj oblasti, jer ja očekujem, s obzirom na to da smo dominantna ekonomija u regionu, da smo apsolutno lideri, da će najveći broj ljudi, pogotovo mladih upravo svoju budućnost rešiti i naći u Srbiji i što im lakše omogućimo dokumenta i prepoznavanje tih dokumenata to je bolja situacija za Srbiju.
Ovo je bilo ukratko. Ostajemo na raspolaganju svima vama naravno, za detalje i raspravu oko detalja.
Srbija je nikada jača, nikada stabilnija, uprkos ogromnim, ogromnim izazovima koji dolaze iz globalnog sveta, iz globalne ekonomije, ali se na pravi način već nosimo sa tim izazovima još od 2020. godine.
Sa ovim rebalansom hoćemo da ubrzamo naš rast, hoćemo da napravimo osnovu za dalje povećanje plata i penzija i da ostvarimo taj cilj, dakle, 2027. godine, Ekspo u Srbiji i s druge strane 1.400 evra plata, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada. Hvala puno.

Hvala.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Prelazimo onda na izvestioce nadležnih odbora. Da li oni žele reč?
Veroljub Arsić ima reč.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, doneo je odluku da preporuči Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu.

Pre svega hteo bih da istaknem da u poslednjih nekoliko godina imamo jednu praksu koja, mogu da kažem, treba da služi kao primer kako se rukovodi javnim finansijama. Za vreme bivše vlasti mi smo imali mnogo rebalansa. Nijedan rebalans nije bio zato što su budžetski prihodi veći, nego što su planirani, već naprotiv, zato što su budžetski prihodi bili manji, a troškovi veći, što je došlo do toga da zateknemo državu kako smo zatekli 2012. godine.

Naravno, bilo je tu i raznih rasprava po pitanju toga kako taj novac treba da se potroši. Neko je imao drugačije ideje, samo ne znam zašto mu je ta kreativnost nedostajala kada je vršio vlast u Republici Srbiji.

Ono što je meni kao predsedniku Odbora za finansije, najviše zasmetalo, jeste što se neki rezultati koje ima ova Vlada dovode u pitanje.

Pre svega hteo bih da kažem da ovaj rebalans predviđa 135 milijardi dinara više nego što je planirano, a prihodovano, da se na određen način kroz zakone o budžetu i druge zakone, vrati građanima Srbije.

S druge strane, dosadašnji rezultati Vlade Republike Srbije potvrđuju da ćemo, sasvim sam siguran, i u narednim godinama imati ovakve sednice, pre svega zbog bruto rasta BDP, koji je kao što ste čuli od ministra, drugi u Evropi, visokog izvoza koji ima naša privreda i koji sve više i više pokriva uvoz za normalno funkcionisanje privrede.

Međutim, u tom delu smo opet došli do jednog sukoba mišljenja koji se često zloupotrebljava, tvrdeći da Republika Srbija, Vlada i Narodna banka Srbije veštački održavaju kurs dinara. Samo niko još mi nije dao nijedan jedini ekonomski opravdan dokaz da je to veštački, jer da je veštački objasnite mi onda kako raste pokrivenost uvoza izvozom. Znači, kada je valuta dobra, dobro ocenjena domaća, onda vam izvoz raste, što se i dešava.

Objasnite mi rast deviznih rezervi sa 5,1 milijardu, koliko je bilo, neto pričam, neto ne bruto, koliko je bilo 2012. godine, danas je 21 milijarda, skoro 22 milijarde evra neto deviznih rezervi što u devizama, što u zlatnim rezervama. Kako to ako kurs nije dobar, rastu devizne i zlatne rezerve?

Sva ova politika koju vodi Vlada, počev od reformi koje su sprovedene 2014. i 2015. godine, daje nam dokaz da se kvalitet života u Srbiji poboljšava, možda ne onom brzinom kojom bismo mi to voleli, ali dovoljnom brzinom da građani osete poboljšanje kvaliteta života, što nam opet daje za pravo da sve ono što je sprovodio u reformama tada premijer, a sada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, što je nastavila Vlada Ane Brnabić dve, i sadašnja gospodina Vučevića, daju za pravo da smo potpuno sigurni da će oni ciljevi koji su postavljeni za 2027. godinu da se ostvare, a to je plata od 1.400 evra, penzije od 650 evra, minimalna zarada veća nego ikad.

Zbog toga je Odbor na sednici koja je održana juče predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona.

Hvala vam.
Reč sada ima Milica Đurđević Stamenkovski.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, dragi građani Srbije, kada govorimo o tome da li će nam se deca rađati, mi pružamo odgovor na pitanje – da li ćemo imati budućnost kao nacija? Da li će nas biti u vremenu pred nama? Da li će sva ova zemlja i sve što smo na njoj nasledili i izgradili ostati našoj deci, našoj državi, našoj kulturi? Hoćemo li imati kome da sačuvamo ono što smo nasledili od predaka i da li ćemo u vremenu pred nama moći da pružimo odgovor na pitanje – biti ili ne biti?
Svima je jako dobro poznato koliko smo kao nacija vodili borbi i bitaka u prethodnom veku, kolika je žrtva našeg naroda priložena za odbranu naše otadžbine, koliko je ljubavi i vere bilo potrebno da sačuvamo naša ognjišta, naše škole, nape hramove, jezik, pismo, ono ko smo i što smo.
Da li su to oni pre nas i oni koji su danas među nama i sama radili da bi sve to sutra ostalo i postalo pusto, da bi to naselili oni koji su slučajno ovuda prošli u uzeli ono što smo vekovima čuvali? Zar da posle toliko bitaka koje smo vodili do smrti izgubimo onu najvažniju – bitku za život?
I konačno glavno pitanje na ovu temu više nije šta ćemo ostaviti onima posle nas, nego hoćemo li imati uopšte kome da nešto ostavimo?
To su pitanja koja sa pravom postavljamo suočeni sa demografskim izazovima i podacima koji nalažu da odmah započnemo borbu za demografsku obnovu naše nacije. Ideja o potrebi da se očuvaju porodične vrednosti sve više je prisutna u javnom prostoru. U čitavoj Evropi i svetu jačaju političke snage koje ovu potrebu očuvanja porodičnih vrednosti kandiduju kao suštinsku i kao prioritetnu.
U tom kontekstu osvrnula bih se i na reči predsednika države poručene juče na Samitu budućnosti u Njujorku – Srbija je moderna zemlja, ali nije spremna da žrtvuje svoje tradicionalne vrednosti. To je poručeno od strane šefa države u Njujorku.
To je još jedna potvrda strateškog opredeljenja države da očuva tradicionalnu porodicu kao najsigurnije mesto za rađanje, vaspitanje i podizanje dece nasuprot pokušajima da se pod izgovorima nekakve vok kulture uspavaju tradicija i tradicionalne vrednosti i praktično izvrši eutanazija porodice, kakva oduvek postoji.
Porodica, poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, nije samo odbrana hrišćanske civilizacije. Porodica je ono što nas spaja, bez obzira na to kojoj naciji ili religiji pripadamo. Ona je univerzalna vrednost, ona je dužnost i zavet svih nas koji činimo srpsko društvo. U mnogim zemljama u svetu na snazi je ta politička praksa ili ta politička kultura insistiranja na političkim sukobima, na podelama, na različitostima. Ukoliko je ta praksa u određenim državama veoma prisutna ona to obično jeste u određenoj epohi, periodu, deo nekakvog trenda, ali stiče se utisak da kod nas u Srbiji to insistiranje na onome što nas razlikuje je karakteristika ne jedne epohe, nego čitave jedne istorije. Pred nama se danas postavlja pitanje – imamo li mi kondicije, imamo li mi prava, imamo li mi luksuza da dopustimo da naša istorija bude obeležena odsustvom konsenzusa oko najvažnijih vrednosti i najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja? Duboko verujem da je porodica tačka okupljanja za sve nas i moramo o tome suštinski i dubinski da razmislimo zato što ukoliko ne budemo prepoznali potrebu da o ovoj temi budemo jedinstveni, mi ne samo da rizikujemo da nam strada sadašnjost, već sasvim sigurno rizikujemo da izgubimo budućnost.
Sada je vreme i sada je pravi trenutak da tu kulturu podela promenimo ili već za početak, barem ostavimo po strani, da pažnju usmerimo na suštinske vrednosti oko kojih možemo da se saberemo. I ne zato što smo tako odlučili mi iz vlasti ili zato što tako želite vi iz opozicije, već zato što nas na to upućuju demografski podaci koji ne lažu, koji nažalost ne lažu. Oni nisu proizvod niti našeg, niti vašeg političkog utiska, oni su rezultat činjenica koje mi više ne smemo da ignorišemo.
Postoje, nema sumnje ideje koje su iznad svih političkih podela, iznad ideologija, iznad banalnih politikantskih stavova i nema sumnje da su to vrednosti koje se tiču opstanka i budućnosti našeg potomstva. Podizanje i vaspitanje dece bila je i ostala najsvetlija dužnost roditelja. Tačno je da smo kao država uradili mnogo toga u oblasti populacione politike.
Tačno je da smo predvideli i pokrenuli značajne korake i mere za podsticaj povećanja nataliteta, ali je tačno da uvek možemo mnogo više i mnogo bolje. Ne samo da možemo, nego i hoćemo. Zato danas neću kazati da je ovo breme preveliko za jedan resor koji predstavljam, jer je veliko i za čitavo društvo. Zbog demografskih izazova, njihove razmere i opasnosti koja postoji, na ovu temu angažovane su najvažnije državne adrese, i predsednik Republike, i predsednik Vlade i Narodna skupština i lokalne samouprave. Zato smo svesni da je neophodno da saberemo sve naše kapacitete i da sakupimo svu našu snagu. Mi nemamo luksuz da kažemo da ne možemo, da nećemo, da nas ovaj problem nadilazi. To je imperativ koji mobiliše sve nas, sve institucije, celokupno društvo. Duboko verujem da svi građani Srbije na posredan ili neposredan način imaju svoju ulogu u započinjanju demografske obnove naše nacije.
Budućnost počinje upravo u roditeljskom domu. To je jedino mesto u kome deca stiču svoje prve predstave, saznanja o etici, moralu, junaštvu, o dužnosti prema otadžbini, prema svojim bližnjima. Dom je mesto u kome se gradi ili zauvek gubi integritet, dom je mesto gde smo prvi put naučili da se odričemo ili da budemo samoživi, gde smo naučili da volimo ili da mrzimo, gde smo sticali ili pak gubili svest o samima sebi.
Ovo su vrednosti koje definišu odgovornost roditeljstva, a mi kada izađemo na ulice možemo da vidimo u našim gradovima i selima da li smo, jesmo li i koliko uspeli kao društvo. Što se mene tiče kada izađem na ulice širom gradova i sela naše otadžbine, vidim zapravo koliko nas još posla čeka i koliko svi zajednički moramo da radimo. Niko ovaj teren ne može da iznese sam i zato ponavljam potrebu jedinstvenog delovanja po pitanju demografske obnove. Zato što ukoliko smo kao društvo ujedinjeni u značaju demografije i porodice, onda to znači da smo spremni da bez podela i bez sukoba makar po jednom tako važnom pitanju investiramo svoje znanje i svoju energiju u opstanak našeg naroda. Ovo je danas poziv koji je dan svima, a svako će se odazvati prema svojoj savesti i svesti.
Inicijativa za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je u nadležnosti ministarstva kojim rukovodim i to je velika čast i za mene lično, ali i za tim ljudi u našem resoru koji je pripremao ove izmene. Zahvaljujem na podršci Vladi Republike Srbije i zahvaljujem na razumevanju i preduzimljivosti predsednika Republike Srbije kada su u pitanju ključne izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Dozvolite mi da u svega nekoliko minuta akcentujem ključne izmene i ključne tačke izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Počeću od onih možda se čini, manje važnih. Izmenama zakona smanjuje se obim dokumentacije neophodne za ostvarivanje prave na dečiji dodatak. Ovde govorim o dečijem, ne o roditeljskom dodatku. Konkretno, roditelji više neće imati zakonsku obavezu da pribave uverenje o katastarskim prihodima koje članovi porodice ostvaruju po osnovu poljoprivredne delatnosti. U praksi, to znači jedan papir manje čime se olakšava ostvarivanje prava ne dečiji dodatak, a uvek kada se smanjuje procedura, birokratija, administracija, to je nešto što je na korist građana.
Izmenama zakona dovode se u isti položaj žene koje ostvaruju pravo na naknadu zarade i žene koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta u pogledu posmatranja osnovica koje su od uticaja na ostvarivanje prava, jer se više izmenama ne računaju osnovice koje su ostvarene pre otvaranja grudničkog bolovanja. Na ovaj način smo izjednačili položaj žene koje su u radnom odnosu sa ženama preduzetnicama koje samostalno obavljaju delatnost. Izmenama je predviđeno da se i u slučaju kada otac odsustvuje sa posla radi nege deteta, a majka je lice koje samostalno obavlja posmatraju osnovice pre rođenja deteta, odnosno ne računaju se osnovice pre trudničkog bolovanja. Time se naknada zarada i ostale naknade računaju na isti način u pogledu posmatranja osnovice. Izmenama je promenjena nadležnost predsednika Komisije za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.
U buduće navedene nadležnosti će umesto Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja obavljati Ministarstvo za brigu o porodici, demografiju i zahvaljujem ovom prilikom kolegi Staroviću što je prepoznao značaj da ova komisija bude u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici, jer se direktno tiče kvaliteta života porodice.
Koristim priliku kada već o ovome govorim, da upoznam građane da država posredstvom ove komisije izdvaja značajna sredstva. Dakle, u pitanju je iznos do 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili izgradnju prve kuće mladim bračnim parovima sa decom, godinu dana najdalje od rođenja deteta.
Mislim da je to podsticaj koji je u samom vrhu populacionih mera na svetskom nivou, jer ovako značajna sredstva zaista predstavljaju vetar u leđa i priliku mladim bračnim parovima da sviju svoje porodično gnezdo, da dobiju krov nad glavom, da imaju jednu sigurnost i izvesnost, a naročito želim da istaknem da je osim u izuzetnim slučajevima majka nosilac ovog prava kao stub porodice i kao čuvar porodičnih vrednosti.
U slučaju da jedinica lokalne samouprave nije opredelila sredstva za finansiranje naknade troškova boravka u predškolskim ustanovama za decu sa invalide tom i smetnjama u razvoju, za decu bez roditeljskog staranja, za decu korisnika novčano socijalne pomoći, dakle, za te kategorije ukoliko lokalna samouprava iz određenih razloga nije predvidela naknadu troškova boravka u predškolskim ustanovama država će to nadoknaditi i isfinansirati posredstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Sada želim da se na trenutak fokusiram na ono što je srž izmena Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i molim vas sve da pažljivo saslušate ono što imam da kažem. Dakle, ključne izmene zakona verujem da će biti od koristi svim roditeljima, majkama i očevima u Srbiji. U pitanju je povećanje roditeljskog dodatka i to najveće povećanje do sada. Izmenama zakona, ukoliko budete, poštovani narodni poslanici, dali podršku za ovo što danas kandidujem, roditeljski dodatak u Srbiji postaće ubedljivo najveći na Balkanu. Mislim da je to važan pokazatelj da država Srbija prepoznaje koliko je neophodno da prkosimo tzv. beloj kugi i koliko je važno da olakšamo roditeljima i da ekonomski osnažimo porodice.
Predloženi iznosi koji će ostvariti sve majke čija su deca rođena od 1. januara 2024. godine za prvo dete iznosiće 500.000 dinara, za drugo dete čak 600.000 dinara, i tu imamo najveće povećanje zato što smo prepoznali da je najvažniji podsticaj za rođenje drugog deteta, na to su nam ukazali demografi, na to nam je ukazala struka i zato je najveće povećanje sa tri i po prosečne plate na šest i po prosečnih plata, upravo kada je u pitanju rođenje drugog deteta.
Za treće dete, takođe smo povećali roditeljski dodatak, 2.280.000 dinara biće isplaćeno u 120 jednakih mesečnih rata. To pokazuje jedan kontinuitet u isplatama, osigurava porodicu, obezbeđuje konstantan priliv novca, a za neke čak i mogućnost da budu kreditno sposobni što takođe znači složićemo se, roditeljima. I, za četvrto dete iznos je 3.180.000 dinara.
Takođe, želim da napomenem da smo uvećali i jednokratnu finansijsku pomoć na 135.000 dinara koja se isplaćuje za rođenje drugog i trećeg deteta. Uz roditeljski dodatak o kojem sam već govorila ostvaruje se pravo na paušal za kupovinu bebi opreme za sve majke podjednako u novom iznosu takođe neznatno uvećanom od 7.500 dinara.
Poštovani narodni poslanici, ja vas pozivam zaista iz srca, ne praveći danas bilo kakve političke razlike među nama, da svi jednodušno, jednoglasno podržimo povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće ili četvrto dete.
Mislim da pred izazovima sa kojima se suočavamo nijedna reč koju danas upotrebimo neće biti preteška, neće biti pretenciozna, ali sasvim sigurno ni dovoljno zvučna da opiše problem sa kojim se suočavamo. I, mi naravno taj problem moramo da rešimo, strateški da postupamo i da li ćemo to potpuno rešiti time što ćemo povećavati roditeljski dodatak ili što ćemo davati subvencije za kupovinu prve nekretnine, time što ćemo ulagati u porodilišta, obdaništa, škole, time što ćemo graditi puteve, sportska i dečija odmarališta i igrališta. Nema sumnje da nećemo, to je važno, ali nije dovoljno, zato što novac nije osnovi motiv za rađanje dece. Vlada Republike Srbije je tu da olakša, da pomogne, da podstakne, da podrži, ali ovo je borba koju moramo zajednički da vodimo sa svim našim građanima.
Želim da se obratim i onima koji su u javnom prostoru možda imali opaske da su ova izdvajanja prekomerna za jednu malu državu kao što je Srbija. Oni možda to čine zato što veruju da Srbija ima prečih zadataka i umesto odgovora ja ih pitam, a šta je preče od ideje majčinstva od očinstva od rađanja?
Roditeljstvo je i nacionalna i državotvorna i etička i društvena vrlina, a svi jako dobro znamo da su roditelji danas više nego ikada rastrzani brojnim obavezama faktorima i finansijske i društvene nestabilnosti i da je na njima velika odgovornost da budu primer svojoj deci, a u današnje vreme, složićemo se da to nije lako. Zato je naša obaveza da ih više nego ikada osnažimo, ohrabrimo i podržimo.
Konačno i za one koji smatraju da ova izdvajanja nisu primerena, da su velika, da naprosto nisu kompatibilna sa srpskim budžetom, želim da ukažem na to da i naš BDP i vitalnost srpske privrede u celini zavisi direktno od priraštaja. Ulaganje u pospešivanje priraštaja je neophodno. Neophodno je i zbog jačanja ekonomije, neophodno je zbog celokupnog integriteta države i našeg društva, a ne samo zbog brojnosti naroda. To je prava investicija, a ne nekakva pomoć iz budžeta niti bilo kakva bespovratna državna milostinja, zato što će se ova investicija u život i rađanje višestruko i mnogostruko vratiti. Zato što je to nacionalno odgovorna i mudra strateška investicija po meri naše otadžbine. Zato što ovo nije samo saosećanje i solidarnost, ovo je državni razlog. Mi imamo državni razlog da povećamo roditeljski dodatak. Mi imamo državni razlog da učinimo sve da nam se deca rađaju, jer državni razlog je sintagma koja najbolje opisuje narodni i nacionalni interes. Nema plodnije i sigurnije investicije od ulaganja u život i u rađanje, time mnogo više dobijamo nego što smo dali. Mi tako jačamo i snagu naše nacije. Mi tako obezbeđujemo izvesnost i budućnost naše države.
Ovo što danas radimo, ovo u šta danas ulažemo, to je blago. To je temelj. To je vrednost nad svim vrednostima. To je suština svega onoga čemu stremimo. To se nalazi u srži i u esenciji svih naših pobeda koje priželjkujemo. Mi danas ovo što činimo, činimo za život naše zemlje i za život naše nacije. Od Subotice do Vranja, od Negotina do Loznice, od vojvođanskih ravnica do kosovsko-metohijskih kotlina, zato što je sa rađanjem sve moguće, a bez rađanja ne postoji ništa. Ta među zavisnost između pitanja da li ćemo imati budućnost i da li će nam se deca rađati je potpuno očigledna, jer deca su najrealniji most ka budućnosti.
Porodica jeste u srži svih naših nacionalnih interesa i na kraju krajeva i našeg odnosa kao jedinki. Kada nas pitaju kome najviše verujemo, ocu, majci, bratu, sestri. Kada nas pitaju koga najviše volimo, sinove, kćeri, unučad. Sve to možemo da objedinimo kroz jednu reč, a to je porodica. Porodica je ta kojoj najviše verujemo. Porodica je ta koju najviše volimo. Porodica je nasleđe predaka, zaveštanje potomcima, to je ostvarenje nas samih, ako govorimo o sadašnjosti.
Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici da podrškom ovom zakonu glasate upravo za porodicu, da glasate za život. Kada porodica dobija niko ne gubi. U 21 veku porodica je naš najvažniji nacionalni interes, a demografska obnova naš najznačajniji nacionalni zadatak. Porodica je jedina vrednost koja nema alternativu, sve drugo ima alternativu osim Srbije i osim porodice. Porodica je jedini put našeg kulturnog i duhovnog preporoda noseći one vrednosti koje su utkane u dušu srpskog naroda i svih građana koji žive na ovim prostorima.
Šta god radili, moramo imati na umu da ćemo pobediti, bez obzira na sve izazove, samo ako nas ima i da ćemo pobediti samo ako nas bude, a da bi nas bilo moramo učiniti sve što je u našoj moći. Moramo se neprestano boriti da porodica bude i strateško opredeljenje i primarni nacionalni interes i da Vlada Republike Srbije i sve institucije i svaki pojedinac bude upravo podređen tom cilju, našoj borbi da u 21. veku živimo za svoju zemlju, da živimo za budućnost našeg naroda, da živimo za porodičnu Srbiju.
Hvala vam na pažnji.
Živela Srbija!