Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče Vlade i dame i gospodo članovi Vlade, dozvolite mi samo da se osvrnem na određene strahove koje je izrazilo nekoliko uvaženih narodnih poslanika u vezi sa autentičnošću podataka o rastu i razvoju privrede u prvih osam meseci ove godine, što je uslovilo, naravno, rebalans budžeta i plus od 132,5 milijarde.
Kada govorimo o sektoru telekomunikacija, želim da vas obavestim i da sa svima vama podelim zadovoljstvo da je sektor telekomunikacija prošle godine ostvario suficit od 3,44 milijarde evra. To je bila rekordna godina. Za prvih sedam meseci ove godine beležimo rast od 20,29%, što znači da ćemo preći bez bilo kakvih teškoća cifru od četiri milijarde evra suficita u ovoj godini, kada govorimo o sektoru informaciono-telekomunikacionih tehnologija.
S druge strane, ono što mislim da je važno i što čak naša javnost ne zna u dovoljnoj meri, 12,2% srpske privrede čini sektor informaciono-telekomunikacionih tehnologija. Taj sektor učestvuje za sada sa 6,8% BDP-a.
Takođe, zaposleno je oko 115.000 ljudi i prosečna plata u maju, neto prosečna plata iznosila je 234.000 dinara sa tendencijom daljeg rasta. To jesu egzaktni podaci Republičkog zavoda za statistiku, tako da bih želeo da se priključim i predsedniku Vlade i mojim uvaženim kolegama koji su iznosili podatke generalno i za kompletnu srpsku privredu. Ovome dodajem i sektor informaciono-komunikacionih tehnologija.
Koristim priliku, mislim da kolega Selaković nije tu, ali budući da sam četvrt veka proveo u sektoru kulture, želim da potvrdim da je rebalansom budžeta opredeljeno više sredstava za kulturu po prvi put nakon 25 godina, koliko ja radim u kulturi, i želim na tome da zahvalim i kolegi Selakoviću i vicepremijeru Malom na tome što je rebalansom budžeta po prvi put izdvojeno više sredstava i za kulturu.
Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Hvala.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi ministri, uvaženi predsedniče Skupštine, pomaže Bog.

Mi, Snaga naroda - prof. Branimir Nestorović, uvidom u predloženi rebalans budžeta Republike Srbije za 2024. godinu smatramo da je rebalans nedomaćinski, zakasneo, u znatnoj meri nezakonit i netransparentan. Naravno, kao što je i većina stvari u Srbiji netransparentna, pa se nadamo brzoj promeni.

Par reči o fiskalnom deficitu. Postojećim budžetom Republike Srbije za 2024. godinu planiran je fiskalni deficit Republike od 197 milijardi dinara, odnosno 1,7 milijardi evra, odnosno 2,2 % BDP-a, što je inače previsoko za Srbiju.

Predloženim rebalansom umesto da se smanjuje, predlaže se uvećanje deficita sa 197 na 263 milijardi dinara, što je i uvećanje za oko 540 miliona, pola milijarde evra, što je rast za oko 30% ovog fiskalnog deficita.

Budžetski deficit, kada pričamo o njemu, rebalansom se predlaže ogromno uvećanje budžetskog deficita, za oko 90 milijardi dinara, odnosno sa 122,7 na 215,9, odnosno preko 70%. Ovako veliko uvećanje fiskalnog i budžetskog deficita u kontekstu predloženih namena koje će se finansirati putem deficita je pogrešno i predstavlja još jedan u nizu koraka koji vode ka neodrživosti javnih finansija Srbije na srednji rok bez prodaje vitalnih i najvrednijih resursa koji su još ostali i bez dodatnog zaduživanja.

Sada, ako su ovom budžetu, rebalansom budžeta predviđena prodaja vitalnih resursa i najvrednijih resursa koji su još ostali, to je sada već drugi deo za komentarisanje. Osnovana svega je pogrešno usmeravanje budžetskih sredstava koja su uvećana. Rebalansom budžeta za 2024. godinu predlaže se da se ukupni rashodi i izdaci planirani Zakonom o budžetu za 2024. godinu povećaju za 198,48 milijardi dinara, odnosno 8,87%. Novi uvećani rashodi se suštinski ne finansiraju iz ušteda do kojih bi se došlo odgovornijim i efikasnijim upravljanjem budžetom Srbije, što bi predstavljalo zdrav domaćinski pristup koji ovde, naravno nije pristup, nego se u najvećoj meri finansiraju iz povećanog deficita i zaduživanja zemlje u odnosu na prvobitni plan finansiranja budžeta Srbije.

Najveće promene koje donosi rebalans uglavnom predstavljaju samo formalizovanje odluka i mera koje je jedan čovek, naravno, neovlašćeno najavljivao mesecima unazad, čime je vođenje fiskalne politike izmešteno van nadležnih institucija, mimo procedura i pravila i pravila definisanih uređenim sistemom za upravljanje javnim finansijama.

Ignorisanje zakonskih deficita ovog budžetskog procesa je ozbiljan problem javnih finansija Republike Srbije zato što se preskakanjem propisanih procedura povećava rizik da mere koje se preduzimaju i raspodela budžetskih sredstava neće adekvatno odgovoriti na najvažnije potrebe društva, već poluprivatnom, netransparentnim aranžmanima koji se dogovaraju, a onda e pokrivaju od strane Skupštine.

Umesto što se najveći deo uvećanih rebalansiranih rashoda i izdataka usmerava u preskupe i koruptivne projekte tipa Nacionalni stadion, EKSPO i slično i u nabavku roba i usluga, naglašavam, potrebno je bilo najmanje 70% od 198,48 milijardi dinara usmeriti u sektor obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, zaštite životne sredine, poljoprivrede ili smanjiti zaduženost države. To bi onda već bilo odgovorno ponašanje i odgovorno raspolaganje.

Recimo, da navedem jedan primer pogrešnog uvećavanja sredstava iz rebalansa budžeta – rashodi za korišćenje roba i usluga. Umesto da se rebalansom rashodi za korišćenje roba i usluga, materijalni troškovi, troškovi održavanja itd. smanje, ovi rashodi se povećavaju za 7,27% na 225,2 dinara, blizu dve milijarde evra, što je u odnosu na 2020. godinu 135 milijardi dinara i predstavlja uvećanje za oko 90 milijardi dinara ili 60%.

Pravi domaćin bi umesto da ih povećava uradio suprotno, ostvario bi uštede kroz racionalizaciju troškova, efikasnije i odgovornije upravljanje, strože kontrole, konkurentne javne nabavke kroz strukturne reforme itd.

Drugi primer da navedemo nefinansijsku imovinu. Od ukupnog uvećanja rashoda budžeta u iznosu 198,4 milijardi na uvećanje sredstava za nefinansijsku imovinu bi otišlo 52%. Znači, 102,3 milijarde oko 870 miliona evra.

Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u iznosu nekih skoro 570 milijardi dinara i veći su za 102 milijarde u odnosu na inicijalni iznos planiranih budžetom za 2024. godinu, a značajna sredstva su obezbeđena za Vojsku, EKSPO, izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu, nabavku pet novih elektromotornih vozila brzine 200 km, brzu saobraćajnicu IV reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, adaptaciju brodske prevodnice u sastavu „Đerdapa II“, izgradnja brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac, izgradnju mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnju pruge između Zemun Polja i Nacionalnog stadiona.

Sve ovo što se radi, naravno, radi se sa netransparentnim izveštajem troškova koliko šta košta, koliko koji projekat uzima, koliko je to po kilometru, koliki su ti projekti, koliki su glavni troškovi?

Prema tome, jasno je da rebalans predlaže, pre svega, da bi se namaknula dodatna sredstva za veliki broj projekata EKSPO 2027, nacionalni stadion, izgradnju mosta, da ih ne nabrajam ponovo, koji su izuzeti od primene Zakona o javnim nabavkama i postupka eksproprijacije, gde je Vladi omogućeno da strateškog partnera izabere bez tendera, odnosno direktnom pogodbom.

Znači, imamo nezakonito budžetiranje sredstava za kapitalne projekte. Kapitalni projekti veće vrednosti od 25 miliona evra, za koje ne postoji studija izvodljivosti, sada pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, ne bi smeli da se uključe u budžet Republike, budući da se upravo na osnovu Studije izvodljivosti donosi odluka o uključivanju kapitalnog projekta u budžet.

Uključivanje kapitalnih projekata u budžet Republike Srbije bez postojanja i prezentovanja javnosti Studije izvodljivosti suprotno je pravilniku o prethodnoj Studiji izvodljivosti i Studiji izvodljivosti.

Postavlja se sad jedno pitanje - da li svi ovi projekti za čije izvođenje se predlaže budžetiranje sredstava u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu na poziciji - Nefinansijska imovina, imaju ovu Studiju izvodljivosti? Ako je imaju, potrebno je istu javno objaviti, jer se ovi projekti finansiraju iz javnih finansija. Znači, pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, na koju se svi pozivaju.

Zakonom o planskom sistemu iz 2018. godine predviđena je obaveza Vlade da do 1. januara 2020. godine podnese Skupštini na usvajanje predlog Plana razvoja Srbije za period od najmanje 10 godina, što je hijerarhijski najviši dugoročni dokument razvojnog planiranja. Nemamo ga.

U skladu sa prioritetima koji su u njemu definisani, sledeći korak Vlade bi bio da usvoji investicioni plan za period od najmanje sedam godina, koji sadrži sve planirane investicije u oblastima od javnog interesa, usklađene sa srednjoročnim smernicama ekonomske politike iz fiskalne strategije, prostornim planovima, lokalnim planovima razvoja i dr.

Ono što pričamo da je prisutna netransparentnost rebalansa budžeta, članom 276. Zakona o budžetskom sistemu je predviđena obaveza Vlade da obezbedi ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanja fiskalnom politikom i da su one dostupe i da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju.

Rebalans budžeta Republike Srbije je netransparentan, ne samo kada su u pitanju projekti dati u okviru nefinansijske imovine, pošto nema navedene Studije izvodljivosti, jel, po preporuci Fiskalnog saveta, nema obrazloženja razloga zbog kojih je potrebno povećanje sredstava za svaki od konkretnih projekata, stanje u realizaciji projekata, itd. Netransparentnost je vidljiva i kod drugih budžetskih pozicija čije je uvećanje predloženo rebalansom.

Rashodi za zaposlene, planirani u iznosu od 491,81 milijardu dinara veći su za 16,2 milijarde dinara, 3,4% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Navedeni rashodi najvećim delom su povećani zbog novog zapošljavanja kod pojedinih budžetskih korisnika koji su dobili saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno mesto.

Pitanje naše je - kod kojih budžetskih korisnika je došlo do novog zapošljavanja i koji je to broj? Opet nejasno, netransparentno. Ovako se ne obrazlaže finansijski akt kojim se traže nova, uvećana sredstva.

Rashodi za korišćenje usluga, roba, planirani u iznosu od 225,28 milijardi dinara veći su za 15,27 milijardi dinara, odnosno 7,27% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Opet pitanje postavljamo - kod kojih budžetskih korisnika će se najviše povećati sredstva za nabavku roba i usluga i koje su to vrste roba i usluga i iz kojih razloga je predloženo povećanje?

Mi sad ovde imamo neke ostale tekuće rashode, planirane u nekim iznosima od 58,33 milijarde, koji su veći za 8,5 milijardi, odnosno 16,96% u odnosu na iznos koji je planiran i u okviru ove kategorije rashoda najveće povećanje odnosi se na novčane kazne i penale po rešenju sudova. Pitam sve, pitam Vladu Srbije - koje institucije i za koje sudske predmete i sporove su napravljeni najveći troškovi po osnovu sudskih kazni i penala i da li je budžetska inspekcija, ili možda i policija, proveravala razloge koji su doveli do gubitka sporova, identifikovali odgovornost nadležnih rukovodilaca i zašto to nije objavljeno, i kako su ti rukovodioci sankcionisani?

Kada slušamo uvažene ministre finansija i infrastrukture, ja mislim da oni pričaju o nekoj drugoj zemlji, da ne pričamo uopšte o Republici Srbiji i da ne pričamo uopšte o narodu Republike Srbije, već pričamo o nekom imaginarnom narodu koji živi i perfektno uživa u svemu, sa savetom da mu dva jaja mogu poslužiti energetski za ceo dan.

Jedva čekam da vidim četiri hiljade kilometara lokalnih puteva po ceni 64 hiljade evra po kilometru, da vidim kako će ti putevi biti napravljeni, pa me interesuje kako to da brza saobraćajnica košta 11 miliona evra po kilometru, a sada već vidimo predlog da će 250 miliona evra koje je Republika Srbija ostavila za izgradnju lokalnih puteva, to izaći enormno manje.

Još ima pitanja, ali ima i još izlagača, ne bih vas više zadržavao. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Nekoliko komentara, poštovani narodni poslanici, na izlaganje koje smo imali priliku da čujemo.
Krenuću od kraja izlaganja, da se priča o nekoj drugoj zemlji, nekoj imaginarnoj zemlji, imaginarni narod koji živi perfektno. Znate, niko nikada nije rekao da živimo perfektno. Živimo u teškim vremenima. Ako pogledate globalnu ekonomiju, ako pogledate i druge mnogo razvijenije i veće zemlje od nas, videćete koliko se teško živi i videćete kako i mnogo veće ekonomije imaju usporenije stope rasta od naše zemlje, kako su i tokom energetske krize imale problema sa snabdevanjem električnom energijom, gasom, kako su bile nestašice hrane u njihovim prodavnicama, kako nisu imali sve one vakcine protiv korone koje smo mi nabavili.
Mi ne kažemo da smo perfektni. Mi kažemo da smo daleko od toga. Ali, svaki naš potez, sve ono što radimo, vodi nas ubrzano ka tome da dođemo do nivoa i standarda razvoja u EU. I to je naš strateški cilj. Da je lako, pa nije lako. Da li je bilo jednostavno naći i svakom građaninu da isplatimo sto evra kada je korona krenula? Pa, nije, ali to su obezbedile stabilne javne finansije naše zemlje. Da li je bilo lako obezbediti gas i naftu i sve ostalo kada je bila energetska kriza 2022. godine? Pa, nije. Da li je bilo lako obezbediti sve lekove? Pa, nije. Popuniti robne rezerve? Pa, nije. Ali smo uspeli sve to da uradimo, pri tome nijednu investiciju nismo zaustavili.
Ako vi gledate i upoređujete imaginarni narod, imaginarnu zemlju, kako izgleda danas sa onim kako je bilo pre 12 godina, onda je problem u vama. Problem nije u nama. Ne vidite stotine kilometara autoputeva, da ne vidite ni brze vozove koje imamo u Srbiji, da ne vidite brze saobraćajnice, da vas nije briga što smo više nego duplo umanjili stopu nezaposlenosti među mladima u Srbiji, da imamo rekordno visok i rekordan broj otvorenih radnih mesta, da smo uz sve to uspeli da zadržimo makroekonomsku stabilnost i da imamo, na svu sreću, za dodatne investicije u poljoprivredu i u zdravstvo i u prosvetu i u našu Vojsku, i dalje u kapitalne investicije.
Pozivate se na Izveštaj Fiskalnog saveta. Ima tu pristojnih komentara. Dakle, uvek smo imali fer i korektan odnos sa Fiskalnim savetom, ali samo krenite od početka Izveštaja koji jasno kaže da, što se fiskalnog deficita i ulaganja tiče, koji su predloženi ovim rebalansom budžeta, on ne ugrožava ni fiskalnu, ni makroekonomsku stabilnost i o tome ne moram da govorim ni ja više. Pročitajte, rekao sam malo pre, izveštaj kreditnih rejting agencija, pročitajte izveštaj MMF-a, pa ćete da vidite koliko niste u pravu. Ako vam nije dovoljno to da je Srbija druga po stopi rasta BDP-a u prvoj polovini ove godine, pa ne znam kada je to bila u neko prethodno vreme. Pa, nikada.
Da li to možda govori u prilog ispravnosti ekonomske politike koju vodimo? Da li možda rekordan broj zaposlenih govori u prilog te politike? Da li rekordno niska stopa nezaposlenosti govori u prilog te politike ili rekordno visoke strane i direktne investicije, s obzirom da ih imamo kao nikada do sada u istoriji jer se Srbija promenila, naš kredibilitet se promenio, postali smo atraktivna i stabilna zemlja za ulaganje?
Govorite o studijama izvodljivosti, velikim kapitalnim projektima. Nemoguće je da ne znate da je jedan od reformskih ciljeva u dogovoru sa MMF-om bilo uvođenje Sektora za praćenje fiskalnih rizika i da je bilo uvođenje Komisije, odnosno komisije gde je predsednik predsednik Vlade, gde sam ja neki zamenik itd, koji upravo odobrava svaki veliki kapitalni projekat u visini od više od 20 miliona evra, gde postoji jasno precizna specifikacija, metodologija na koji način se projekti ocenjuju, gde svaki projekat mora da ima i studiju izvodljivosti. Nemoguće da to ne znate pošto to sprovodimo već godinama unazad i upravo taj deo reformskih paketa koje imamo sa MMF-om oni su ocenili perfektno, sprovodi se, vodi se računa o svakom projektu. Zašto onda obmanjujete javnost i lažete? Ako ne znate, pitajte, ali nemojte da definišete nešto da je dato ako nije dato ili samo zbog toga što nemate informaciju.
Kada govorite o robama i uslugama, ja se stvarno nadam da ste dobro razmislili oko toga, jer ja smatram da je to više nepoznavanje strukture šta sve ulazi u robe i usluge nego bilo šta drugo. Dakle, najveća povećanja odnose se na MUP, dakle 3,6 milijardi dinara, od čega je dve milijarde za materijal i ishranu, 0,7 milijardi za ostale troškove, odnosi se na organizaciju događaja koji su važni za Republiku Srbiju, posete raznih predsednika, premijera u našu zemlju. Dakle, na svu sreću, na ponos svih građana Srbije mi imamo nikada veći broj poseta raznih diplomata koji dolaze u Srbiju. Srbija se promenila.
Ono što mi je neverovatno da ne znate, sticajem okolnosti takva je klasifikacija, 26,2 milijarde od tog iznosa je ulaganje u nauku. To su plate naučnicima. Hoćete li da smanjimo plate naučnicima? Hoćete li da budemo u neko vreme pre 12 godina gde je ovaj iznos bio četiri, pet puta manji?
Ovde je takođe nabavka čizama i uniformi za vojsku i za policiju. Kupovina hrane za učeničke i studentske domove, za gerontološke centre. Pa šta ste protiv toga? Recite, ljudi – nećemo da studenti imaju šta da jedu, nećemo da finansiramo studentske domove, nećemo da finansiramo gerontološke centre ili se bar unapred upoznajte sa tim šta stoji i šta je u klasifikaciji robe i usluge.
Ovo ostalo, da budem iskren, ja se nisam snašao u vašem uvodnom izlaganju, neka bude da sam ja kriv, da ja ne razumem ono što sam pisao u ovom rebalansu, a od brojki i cifara stvarno se nisam snašao. Ono što mi je važno je ova rečenica na koju se pozivam – Fiskalni savet. Dakle, idemo sa većim ulaganjima, idemo sa većim kapitalnim ulaganjima, pratimo metodologiju koju imamo sprovedenu, dakle vodimo računa o isplativosti svakog projekta. Imamo visoku stopu rasta, hoćemo da ona bude još viša. To je naša ekonomska politika, ekonomska strategija, pokazuje dobre rezultate, možda se razlikuje od neke vaše koju nismo imali priliku da čujemo jer samo sam čuo komentare negativne na rebalans, ne ideju kako bi nešto bilo drugačije.
Sa te strane zahvaljujem, ali mi sa našom ekonomskom politikom, rastom plata, rastom penzija i rastom ulaganja u infrastrukturu naše zemlje apsolutno nastavljamo i dalje. Hvala puno.

Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Antonijević, verujem po Poslovniku?
(Borislav Antonijević: Da.)
Recite.
(Borislav Antonijević: Član 107. Uvreda narodnog poslanika.)
Hajde recite.

Uvaženi ministar je izjavio da lažem.

Očekivao sam od uvaženog ministra da odgovori na neko od ovih pet postavljenih pitanja koja se odnose na nedomaćinsko, zakasnelo i u znatnoj meri nezakonito i netransparentno ponašanje. Sve ovo što sam izneo u ovom govoru je deo ovog materijala koji smo dobili za rebalans budžeta. Znači, nema ovde laganja, nego ono što je dostavljeno i ono što je do sada primenjivano.

Ako pričamo o preporukama Fiskalnog saveta onda pričamo o preporukama Fiskalnog saveta. Ne znam dokle ćemo da koristimo…

Ovo nije povreda Poslovnika.

Kako nije povreda Poslovnika kad je čovek izjavio da lažem u svemu onome što sam izjavio, a rekao, izneo sve iz rebalansa budžeta.

Potpredsednik Vlade nije izjavio da lažete, ali ako želite da nastavite…