Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, samo nekoliko po meni veoma važnih informacija koje želim da podelim sa vama. Nakon toga ćete čuti nešto i od ministra Vesića i naravno od predsednika Vlade.
Ono što mi je posebno važno je oko učešća kamata, da se osvrnem na ono što ste govorili. Dakle, vi imate u rebalansu budžeta da je učešće kamata, ako se ne varam pomenuli ste 2% poslednji podatak koji je u bazi podataka, Eurostat je iz 2023. godine, prosek u evro zoni je 1,7%. Iznad tog nivoa koji Srbija ima, koji ste ukazivali kao da smo ne znam koliko pak i najgori je i Rumunija, i Portugal, i Poljska, i Mađarska sa 4,7%, i Italija i Grčka, i Španija.
Dakle, veliki problem za veliki broj najrazvijenijih zemalja Evropske unije, a ono što je posebno važno za nas, malopre sam o tome govorio, dakle, 72,8% našeg javnog duga je u fiksnim kamatnim stopama. To je veliki bafer za bilo kakvo skakanje kamatnih stopa u budućnosti. Na kraju ono što je posebno važno je da sam objasnio da je porasla ta nulta kamatna stopa, dakle ta referentna kamatna stopa tzv. i u dolarima i u evrima. Imali ste pre samo par godina da je u evrima bila ta referentna kamatna stopa minus 0,5%. Danas je 3, 75%.
Imali ste u Americi na dolare da je referentna kamatna stopa bila 0,25% sada je 4,75%-5%. Dakle, to je nulta. I onda naravno, da su se povećali troškovi kamata i troškovi zaduživanja za sve zemlje uključujući ove najrazvijenije o kojima sam vam govorio. Međutim, kada pogledate ponderisanu kamatnu stopu na naš javni dug, dakle ona se povećala u ovom periodu od 2020. godine pa do danas, dakle u periodu te globalne krize koju oseća ceo svet, dakle sa 3,3% na 3,8%.
Upravo zbog toga, dakle samo za 0,5 procentnih poena, upravo zato što imamo najveći deo u fiksnim kamatnim stopama, a to su kamatne stope 2%, 2,5% i do 3%. Dakle, veoma pažljivo upravljamo svojim javnim dugom.
I na kraju nije slučajno što je veoma važno da kreditni rejting agencije unapređuju naš kreditni rejting iz meseca u mesec i rekao sam više puta, sada smo po prvi put samo na korak od investicionog kreditnog rejtinga. Ne bi bili tu da imamo bilo kakav problem iz najobjektivnijeg gledanja na stvar od tih agencija, da imamo bilo kakav problem u tom pogledu.
Kada govorite o investicijama koje su vezane „Srbija 2027“ i za EKSPO, evo sada smo nešto sabirali, ne znam koliko je to vama jasno i citirali ste na kraju krajeva izjavu predsednika Vlade i ministra Vesića. Ja sam malopre rekao u nekom od odgovora koje sam dao vašim kolegama da taj iznos neće preći 1,2 milijarde, ali, kada govorimo o 1,2 milijarde nije tu samo EKSPO, tu je i 1.500 stanova, tu je i „Akvatik centar“, tu je i cela linijska infrastruktura koja je vezana za taj deo grada.
Dakle, za sam EKSPO troškovi će biti daleko niži. Dakle, radimo na najbolji mogući način, vodeći računa o svakom dinaru građana Srbije, ali da ostvarimo taj cilj, da se predstavimo na pravi način i da to bude pravi motor rasta i razvoja naše ekonomije u budućnosti.
Rekli ste i mislim da ste to čak i sinoć pomenuli, dakle da uvozimo hranu, međutim ono što je činjenica i o tome vam je i viceguvernerka Narodne banke govorila, dakle da mi u prvih sedma meseci ove godine imamo uvoz hrane od 150 miliona evra, ali povećan i rast izvoza hrane od 250 miliona evra.
Dakle, uvek imate nešto što uvozite, imate nešto što izvozite, ali očigledno kada je hrana u pitanju izvozimo više nego što uvozimo i to vam je pogrešan podatak koji ste napomenuli.
Po pitanju ekstra profita, nije to naša politika. Dakle, rekao sam više puta i za ovom govornicom ovde i pred vašim domom, dakle nije naša politika da ako je godina dobra, da oporezujemo ekstra porezom neke koji su dobro radili ili šta onda da radimo naredne godine kada je to isto preduzeće ili finansijske institucije u lošijoj situaciji. Da li to znači da automatski treba da im pomognemo. To je broj jedan.
Broj dva, ne stvarate tako atmosferu kredibiliteta i poverenja i pouzdanosti za koju smo se dugo borili još od 2012. godine. Dakle, sada su nam investicije sigurne, okruženje nam je predvidivo, unapređujemo ga iz godine u godinu, zato na kraju krajeva imate nikada veći broj stranih direktnih investicija, nikada više fabrika u Srbiji, nikada veći broj radnih mesta i nikada nižu stopu nezaposlenosti.
Konačno, da vas ispravim samo, tekuća budžetska rezerva nije ni blizu tih cifara o kojima govorite, možda ste iz neznanja mislili na bilansni prostor, ali tekuća budžetska rezerva u ovoj godini je tri milijarde dinara, dakle ni blizu tih cifara o kojima ste govorili. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodin Goran Vesić.
Izvolite.

Gospodine Marseniću, pokrenuli ste jedno važno pitanje i drago mi je što možemo da pričamo o tome kakva je cena naših autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je što ste primetili da je nemoguće porediti cene iz 2006, 2007. i 2008. godine i današnje zato što su cene porasle i dobro znate šta utiče na cenu izgradnje puta i znate dobro koliko su sve komponente koje utiču na tu izgradnju poskupele. Poseban smo šok imali kada se dogodio rat u Ukrajini, kada su zaista cene drastično porasle i zato je apsolutno nemoguće porediti cenu iz jednog vremena i cenu iz drugog vremena.
Takođe, na samu cenu ne utiče samo cena materijala već i cena njegovog dovoženja. Zato imate recimo razliku između cene autoputa „Smajli“ koja će biti negde oko 10 miliona evra, bar u ovoj prvog fazi i recimo cene brze saobraćajnice Šabac-Loznica, odnosno prema Badovincima koji je oko osam miliona evra zato što ovde, za sever Vojvodine imate 300 km udaljeno prvo nalazište materijala, odnosno spremište i morate da dopremate taj materijal. To poskupljuje cenu, prema tome kada daje neko ponudu, on vam daje ponudu sa svim troškovima. Svako ko se bavio time, a znam da ste se i vi bavili, to razume.
Kada pričamo o autoputu Beograd-Zrenjani-Novi Sad, tako je, tu je ugovorena fiksna cena od 1.596.000.000 evra za 104 km, ali kažem vam to je prvi ugovor koji je potpisan sa fiksnom cenom. Znači, rok za završetak je šest godina. Nisam siguran da bi bilo ko od nas pristao da potpiše ugovor na period od čest godina sa cenom da nema pravo na kliznu skalu i da preda autoput ključ u ruke, obzirom na to u kakvom vremenu živimo, ako mene pitate, to nije mali rizik.
Takođe, ministarstvo na čijem sam čelu insistiralo je kod potpisivanja ugovora za „Smajli“, odnosno za „Osmeh Srbije“ i za Beograd-Zrenjanin, pošto su to ugovori koji su potpisani ove godine, da se prvi put uvede da kod nosioca konzorsa da prilikom isplate svake nove situacije, mora i da dokažu da su isplatili sve podizvođače po prethodnoj situaciji. Da se ne bi desilo kao što se dešavalo da neke firme koje su podizvođači ne budu plaćeni, a da pritom onaj ko je izvođač dobije novac od države, a on taj novac zadrži i onda imamo problem sa nekim malim firmama koje ne mogu da rade.
Kada pričate o Niš-Merdare to je vrlo komplikovano i pritom moram da vam kažem da je taj posao „Štrabak“ dobio na tenderu, znači bio je raspisan tender i cenu koju su dali, dali su je na tenderu. Suština je u tome što je on počeo da se gradi kao poluprofil i sada smo u međuvremenu, pošto je bilo problema sa tim projektantom koji je izabrala EU, pristali su da se promeni projektant, dobio je CIP posao, uz saglasnost EU, izbacili smo tog stalnog projektanta, koji je zaista napravio velike probleme i sada se preprojektuje čitav put, odnosno sve druge faze za pun profil autoputa, jer kada su postavili taj put, bilo je pogrešno postaviti tu poluprofil obzirom na to kakav saobraćaj očekujemo.
Kada pričamo o auto-putu prema Crnoj Gori ili recimo auto-putu prema Kotromanu, moram da vam kažem, dužina auto-puta između Požege i Kotromana je 60 km. On je projektovan, iako je auto-put za 100 km na sat, 80% su tuneli i mostovi, 96 mostova se gradi i gradi se devet tunela. I šta da vam kažem, još uvek nemamo ponudu, jer se završava projekat sledeće godine. Neće biti ispod 35 do 40 miliona evra ponude, jer je nemoguće izgraditi za manje para.
Kada pričamo o tome kako grade u regionu. Evo, ja ću vam reći, u aprilu ove godine hrvatska vlada je odobrila izgradnju auto-puta između Rudina i Osojnika, 28 km, 27 miliona evra po kilometru. Ako hoćemo da pričamo o tome kakve su cene u regionu. Recimo, isto, uzmite pošto ste spominjali Hrvatsku, auto-put Križišće – Jadranovo dužine 5,2 km je plaćen 110 miliona evra, a auto-put Križišće – Selce je plaćen 28 miliona evra po kilometru.
Kada pričamo o tome da li samo teren određuje cenu auto-puta, najvažnija stvar su objekti. Vi na auto-putu Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, pogotovo između Novog Sada i Zrenjanina ne, ali između Beograda i Zrenjanina mnogo objekata.
Dobro ste primetili taj most. Moje prvo pitanje je bilo, zašto je tako dugačak most, pošto je to reka koja je mnogo manja nego Dunav, ali onda kada pogledate uslove „Vojvodina voda“, kada pogledate šta su tražili, da su tražili da se zbog retenzije ne prekidaju vodotokovi, onda shvatite da je taj most zbog toga toliko dugačak. To je nešto što je dato jer kada se projektuje, projektant dobije uslove svih kuća. Između ostalog morate da uradite i nadvožnjake i podvožnjake i prolaze za životinje i na svakom naseljenom mestu da omogućite ljudima da prolaze ispod i naravno da svaki objekat košta.
Prema tome, kada pričamo o ugovaranjima koja su direktna kroz međudržavne sporazume, tu nema tendera, ali možete da dobijete uvek zapisnik o pregovorima koji se vode. Svaki put Zavod za veštačenje veštači cenu i ne samo Zavod za veštačenje, nego mi imamo Institut za puteve koji je je ozbiljna državna kuća, imamo CIP, koje su ozbiljne državne kuće i hvala Bogu u poslednje dve godine su imali sve više posla i koji takođe veštače tu cenu i daju svoj pečat i potpis da je ta cena u skladu sa tržišnom cenom. Tržišna cena danas ne mora da bude tržišna cena za dve godine.
Znate i sami da u ovim drugim ugovorima, osim ovog gde imamo fiksnu za Beograd – Zrenjanin, imate klizne skale, kada cene porastu preko 10%, vi morate da platite kliznu skalu. Zato dolazi do promena. To je nešto što je uobičajeno i što se dešava svuda u svetu. Dobro je i drago mi je što ste tu temu pokrenuli.
Ja sam, između ostalog, kada je Fiskalni savet pričao o tome, ja sam razgovarao sa njima, isto smo na ovaj način razgovarali. Ja sam rekao, ne možete da poredite cene sa različitih puteva iz različitih vremena, pogotovo ne iz perioda 15 ili 10, ne to vi niste uradili, ali kažem vam, 10 ili 15 godina različiti. Sami ste dobro primetili cene rastu. Ono što se nekada gradilo za 5, 6 miliona sada se gradi za 10, 12 miliona. To je tako. Važno je da se putevi grade i da se pruge grade. Hvala.

Reč ima premijer gospodin Miloš Vučević.

Hvala predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici bilo je kritika na polju ulaganja u zdravstvo i prosvetu, ja bih se na to osvrnuo.
Pre svega, nije tačno, životno je činjenično, nije tačno da se zdravstvo raspada. Ne može zdravstvo da se raspada kada se završio Klinički centar u Nišu i kada je završen prvi blok Kliničko centra Srbije u Beogradu, kada se uveliko gradi Klinički centar Novi Sad, odnosno Vojvodina i kada, nadam se da će evropski partneri završiti svoj deo posla, čeka početak izgradnje Kliničko centra u Kragujevcu.
Sada trenutno gradimo osam regionalnih bolnica, opštih bolnica u svim delovima Srbije. Kada pet klinika gradimo isto u različitim delovima Srbije, kada smo otvorili dva najsavremenija pet skenera, pet centra u Kliničkom centru Srbije i kada samo ove godine imamo 3900 novozaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije, kada je rebalans budžeta Srbije obezbedio, odnosno obezbediće dodatnih 28,7 milijardi dinara za zdravstvo. Rekao bih da je to sve suprotno od onoga što ste vi rekli da se raspada zdravstvo Srbije, ali mi nismo zadovoljni s time u pogledu da želimo da liste čekanja nestanu, da želimo da ljudi imaju još brže zakazivanje, pre svega pregleda, pre svega preventivnih pregleda.
Ministar Lončar ima veliki zadatak pred sobom da se upravo fokusira na to pitanje, ali činjenice i život vas demantuju po ovom pitanju da se zdravstvo raspada. Pogledajte koliko mladih lekara, ali i medicinskih sestara i tehničara dobilo posao i nisu morali da budu na birou za zapošljavanje ili da traže posao negde u belom svetu. Naravno, i konstantno povećanje zarada svih zaposlenih u zdravstvu što naravno očekujemo i čeka nas i u 2025. godini.
Što se tiče prosvete, mislim da je fer ponuda Vlade Republike Srbije, da je najveće povećanje plata u javnom sektoru u 2025. godini bude za prosvetne radnike, 12% smo predložili da porastu plate, odnosno budu veće plate za prosvetne radnike, za učitelje, nastavnike, profesore, vaspitačice. To je za 50% više nego svi ostali u javnom sektoru i time posebno apostrofiraju značaj obrazovanja, ali i prosvete u državi Srbiji. Mogao bih da vam poredim sa onim vrlo često ministar finansija, ili čime mi ukazuje kada pričamo o povećanjima plata, subvencija i svega, a to je da je projekcija rasta srpskog BDP u 2024. godini negde oko četiri posto. Znači, četiri posto će da raste ekonomija države, a mi predviđamo povećanje plata prosvetnim radnicima za 12%.
Od nekoliko zahteva koji su prosvetni sindikati u prosveti definisali sa Vladom i u ranijem periodu gotovo je sve ispunjeno osim tog nivoa da dođemo da je početna plana u prosveti, prosečna zarada u Srbiji, ali sa ovim predlogom Vlade Republike Srbije prosečna, odnosno početna zarada u prosveti će biti 94,95% prosečne zarade u januaru 2025. godine.
Ispunili smo zahtev Uredbe o koeficijentima. Ispunili smo rešavanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih koji rade duži vremenski period na određeno, a imaju dovoljan broj časova da pređu na neodređeno radno vreme i Ministarstvo pravde je uveliko u proceduri izmene Krivičnog zakonika kojim ćemo posebno inkriminisati krivično delo napada na prosvetne i zdravstvene radnike.
Ne možemo im dati kako neko nažalost u politici olako daje izjave u političkom životu da treba da imaju status ovlašćenih službenih lica. To zahteva daleko, daleko komplikovaniju proceduru i pitanje je da li bi svi mogli da ispne taj uslov, ali da mora biti posebno inkriminisano to delo - da.
Mi smo spremni da pričamo o tome i u pogledu predškolskih ustanova.
U rebalansu budžeta za 2024. godinu, osam milijardi dinara dodatno izdvajamo samo za plate zaposlenih u prosveti, jer imamo drugačiji obračun, pre svega, za starešinsku nastavu, za učiteljice i veći broj zaposlenih.
Mislim da su to pravi pokazatelji kako se odnosimo prema prosveti.
Ne znam odakle vam pravo da vi zaključite da neko, a aludirali ste verovatno na Vladu ili na predsednika države, želi da građani Srbije budu navodno neobrazovani i stoga ste izvukli zaključak da to nama politički odgovara. Sada bih ja mogao da kažem i da budem ciničan da moja stranka ima više fakultetski obrazovanih ljudi nego što vi dobijete ukupno glasova na izborima. Znate, to što ste vi sebe ubedili da ste neka elita, a da navodno niste to hteli da izgovorite, ali ovaj svet, kako ga vi definišete, neobrazovani je podložan manipulaciji, nije fer prema građanima Srbije.
Građani Srbije nisu naivni, ni glupi. Da odete da obiđete sve građane Srbije verovatno bi nešto bolje prošli na izborima, ne da ne pričate ove stvari koje ste pričali, nego pre svega da njih slušate. Nemojte nikad potcenjivati građane. Nemojte da ih potcenjujete i nemojte sebi da dajete pravo da ih vi vrednujete spram ovog ili onog stepena obrazovanja. Svaki građanin ima jednako pravo glasa, a Srbija treba da ima što više obrazovanih ljudi, jer je to razvojna šansa Srbije.
Još jednu ste neistinu rekli, da mi navodno ne vodimo brigu o državnoj prosveti i školstvu zato što nam deca idu ne znam gde, u neke privatne škole.
Moj stariji sin Mihailo je apsolvent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Mlađi sin Danilo mi je učenik drugog razreda gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, državne gimnazije. Vi meni kažete da mene nije briga za prosvetu ili da Vladu nije briga za prosvetu, a vas je eto tobože briga, pa nešto više ili bolje želite za prosvetu?
Ne dajem vam za pravo da vi imate bolje želje za status prosvetnih radnika nego što imam ja. I ja sam roditelj.
Ovaj period koji je iza nas, a nešto i pred nama, sam odgovoran za Vladu Srbije i trudiću se, rekao sam to i sindikatima prosvete, bio sam na tri runde razgovora sa njima i čekam ih da nastavimo razgovore, da pre svega status prosvetnih radnika nije uvek vezan za pitanje plate, nego pitanje položaja i ugleda prosvetnih radnika, koji smo svi zajedno kao društvo urušavali godinama i decenijama.
Kada svako od nas i kao roditelj nauči decu da poštuju učiteljice, nastavnike i profesore, da nauče da ustanu kada neko uđe u učionicu da ih pozdrave, da pričamo da li treba da vratimo uniforme, a da ne pričamo o tome da mame i tate treba da imaju prvo advokate čim upišu decu u škole i da učiteljica, nastavnik i profesor ne sme ništa da kaže detetu, jer će tobože ispasti da je vršio ne znam kakvo nasilje nad učenikom. Kada budemo postavili taj odnos u prosveti, verujte, prosvetni radnici će biti mnogo zadovoljniji. To je ključno pitanje za prosvetu, a ne te paušalne ocene - neko ne voli prosvetne radnike jer, tobože, želi da u Srbiji živi neobrazovani svet. Hajte, molim vas! To je toliko glupavo i neistinito, da ja ne znam šta bih mogao dalje da komentarišem.
Nego, uozbiljite raspravu, pričajte argumentovano, da možete da naučite nešto šta je urađeno u zdravstvu i da naučite da je neko predvideo tri puta veće povećanje plata za prosvetne radnike nego što je rast bruto društvenog proizvoda u ovoj državi. To je ozbiljan i odgovoran posao, a da nismo smanjili nikome platu, nego povećavamo platu i vojnicima koji čuvaju državu i policajcima koji se bore protiv kriminalaca i vatrogascima koji gase požare i lekarima koji nas leče i čuvaju naše zdravlje! To je odgovorna politika i to je politika i ovog rebalansa i budžeta, sa kojom ćemo vrlo brzo izaći pred vas. Hvala vam lepo.

Hvala, gospodine Vučeviću.
Dame i gospodo, nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.