Hvala vam.
Reč ima ministar Milan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, parametri koji su izneti danas ovde su izuzetno bitni, ali, ako mi dozvolite, zaslužuju i nekakva pojašnjenja. Stopa javnog duga - znamo kolika je, znamo stopu rasta, čuli smo i da je stopa nezaposlenosti u padu. Sve je to u redu i to su sve makroekonomski pokazatelji, oni su tu.

Ono što mene ovde posebno zanima, mislim da jedan veliki broj građana Srbije takođe to interesuje, mislim pre svega na populaciju penzionera, na njih milion i 600 i nešto više hiljada, koji ovo sada slušaju, jeste da je stopa nezaposlenosti u padu što znači da broj novozaposlenih ljudi raste. Samim tim i uplate u Fond penzijsko invalidskog osiguranja rastu, rastu doprinosi, znači, u masi.

Ovde bih podsetio na jednu stvar da trenutno prema podacima država podržava Fond penzijsko invalidskog osiguranja sa nekih 22% i sada to opet ne znači mnogo ako se ne vratimo u prošlost.

Ima ljudi koji dugo pamte i dobro pamte - 1994. godine kada smo izvršili denominaciju sa Avramovićem, Penzioni fond je bio prazan. Jednostavno ukupna sredstva u Fondu penzijskog invalidskog osiguranja bila su nula. Tada je država da bi se isplaćivale penzije učestvovala sa 100%.

Ako pravimo neku genezu, idemo malo dalje, stignemo do neke prelomne tačke koja se ovde veoma često koristi, ja je ne koristim da bih bacao crno svetlo na jednu stranu ili pokretao pozitivno na drugu stranu, 2012. godine ono što je država ulagala u Fond PIO iznosilo je negde i do 48%.

Znači idemo ka evidentnom smanjenju i povećanju broja zaposlenih, što samo po sebi je od bitnog suštinskog značaja.

Zašto ovo govorim? Imam na umu da je Fond PIO u sistemu organizacija doprinosnog karaktera i da država vremenom sa povećanjem broja zaposlenih lagano se povlači iz Fonda PIO i da tamo i upravljanje i odlučivanje i visinu penzija treba da određuju oni, shodno zakonu, koji i ulažu, a to su pre svega zaposleni i poslodavci. Država tu treba da ostane kao kontrolni mehanizam i kao neko ko je garant tog velikog sistema penzijsko invalidskog osiguranja, jer milion i 600.000 ljudi traži ozbiljnog garanta.

Istovremeno na taj način bi izbegli bilo kakvu vrstu arbitrarnosti kada je sistem penzijsko invalidskog osiguranja u pitanju. Znali bi smo kad, koliko i kome ide.

Druga tema koju bih ukratko dotakao jeste, a tiče se ulaganja u poljoprivredu, za koju smatram da je to izuzetno bitno. Procenat od sedam koma nešto je impresivan, kažu da je san bio nekih 5%, ali bitnije od toga jeste da osmislimo da ta ulaganja budu najbolje moguće iskorišćenja.

Jedno pitanje koje je ovde pomenuto je pitanje poljoprivrednih penzionera u Srbiji. Vi ste upoznati sa tom problematikom, ali običan živi čovek koji danas radi na imanju koje ne prelazi 6,4 hektara u proseku, dole na jugu 2,4, u Vojvodini je nešto blizu 13 hektara, to je njemu otvoreno pitanje. To je njemu kamen oko vrata.

Zašto? Propustili smo neke stvari i utvrdili smo da taj naš domaćin mesečno plaća, pazite ovaj paradoks, opet ne krivim nikoga, nego iznosim činjenice, podjednako onaj koji ima 0,5 hektara i onaj koji poseduje recimo 1.000 hektara. Izuzetno je nužno da u narednom periodu pristupimo ozbiljnom tom problemu.

Predsednik Vlade je u nekoliko navrata govorio o tome i izrazio spremnost da se ceo sistem penzijsko invalidskog osiguranja poljoprivrednika stavi na zdrave održive noge, kako bi oni imali realan stimulans da uplaćuju, nikako da ne prestanu sa tom vrstom uplata. To je moja impresija sa ovim rebalansom koji u celini, ja bih na neki način podelio impresije i opozicionih poslanika, nema razloga da ne bude prihvaćen, pogotovo davanja koja su namenjena porodicama.

Tu bih isto dodao jednu praktičnu stvar. Čuli smo dva miliona, tri miliona. To su izuzetno velike svote novca. Ja bih ovde samo napravio jedno malo pojašnjenje, a već je to rečeno, ali nije na odmet da ponovimo. To će u jednom određenom vremenskom periodu od nekih 10 godina biti mesečna prenadležnost tih porodica. Znači, da ne pomisli neko da neko sada dobija dva miliona ili tri miliona. Naprosto, to je permanentna konstanta briga za podmladak.

Znači, podrška podizanju i rađanju dece da jednostavno uslove u kojima oni rastu poboljšamo iz dana u dana.

Stoga, u celini mislim da koncept kakav je predviđen, Predlog rebalansa ovog budžeta, ponavljam, u celini, ne oduzimam nikome pravo da dubinski analizira sve to predstavlja jedan iskorak ove Vlade zasnovan na realnim izvorima i na dobroj nameri da se ovoga puta pomognu oni kojima je pomoć najneophodnija. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.

Da li još neko od predstavnika ili poslaničkih grupa želi reč?

Izvolite.

Reč ima Branko Pavlović.

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, poslanička grupa Mi glas iz naroda neće podržati rebalans budžeta, a podržaće zakon koji menja i dopunjuje podršku porodicama sa decom i počećemo od tog zakona. To je dobar zakon i dobro obrazložen. Jedino što je ostalo nedorečeno to je neprepoznavanje potrebnih sredstava u ovoj godini u rebalansu budžeta, na šta je ukazao i Fiskalni savet.

Dakle, prosto rečeno, od 1. novembra, kako je predloženo, bi trebao da stupi na snagu, a u rebalansu budžeta se ta sredstva ne vide. Ali, dobro, moguće je da će se ljudi prijavljivati pa će se to rešavati negde od 1. januara 2025. godine.

Dakle, taj zakon podržavamo. On je takođe uvažio i neke izmene koje postoje kod samog Katastra, gde se više te potvrde o katastarskom prihodu ne vode pa se ne mogu ni izdavati potvrde. Uvažio je i odluku Ustavnog suda oko usaglašavanja osnovice. To je sve dobro što je urađeno i u kom pravcu to ide.

Rebalans budžeta i tu ćemo sada imati dve grupe pitanja. Jedno su te makroekonomske osnove na kojima on počiva. To je naravno vrlo komplikovana tema i zaslužuje višekratnu dugačku raspravu. Ali, počećemo odmah od sredine, od najvažnije stvari, to su izdvojene investicije 111 milijardi dinara za kapitalne investicije. To je u najvećem delu primer neodgovornog investiranja. Dakle, 48 zarez nešto milijardi dinara ide kao prva tranša za kupovinu aviona „Rafal „ i tridesetak milijardi ide za nacionalni stadion. Dakle, najveći deo povećanja za kapitalne investicije je bacanje para kroz prozor.

„Rafali“ koji se kupuju nikada neće moći da imaju borbeno dejstvo protiv snaga NATO pakta jer nam niko neće isporučiti avion iz NATO pakta koji neće imati u sebi ugrađenu blokadu takvog korišćenja, da ne govorim o ovim sadašnjim situacijama gde vidimo šta se stavlja u pejdžere, pa to eksplodira, a zamislite šta se može staviti u „Rafale“ i da ne govorimo o istorijskom iskustvu drugih zemalja koje nisu dobile rezervne delove za svoje avijacije kada im je bilo potrebno da se suprotstave NATO paktu.

Mi nemamo drugog neprijatelja i nemamo drugoga ko nas ugrožava i radi aktivno na ugrožavanja našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, osim snaga NATO pakta. Prema tome, 48 milijardi dinara samo u ovoj tranši, nešto više od toga. Ničemu ne služe. Ti moderni savremeni avioni služe da bi neprijatelj bio odvraćen, da bi Srbija bila toliko jaka i sposobna da nanese kontra udar agresoru da on odustaje od ideje u svojim proračunima isplativosti napada na Srbiju.

Pošto oni pouzdano znaju da „Rafali“ nikada ne mogu da polete protiv snaga NATO pakta. Zato i hvale takav naš potez. Amerika vrlo pozdravlja našu investiciju ni u šta. To ne samo da je investicija ni u šta, nego direktno kupujemo od države koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, a u prilici smo i trebalo je da poboljšamo našu avijaciju, da kupimo avione duplo jeftinije, bilo ruski, bilo kineski, bolje ruski, pa to nismo uradili.

Dakle, jedna je stvar kada građani slušaju, nabavljaju se „Rafali“, oni imaju takva i takva svojstva, to je odličan avion sam po sebi, skup, ali odličan. Druga je stvar kada se sada suoči sa time da je 48 milijardi dinara utrošeno za nešto što ne služi apsolutno nikakvom poboljšanju odbrane i bezbednosti Srbije. Šta više školovaćemo naše pilote da lete na avionima koji ne mogu da polete u slučaju potrebe protiv neprijatelja, a onda ne možete da ih prebacite na drugu vrstu aviona jer je preobuka veoma dugačka i komplikovana. Traje najmanje godinu i po do dve godine dana.

Drugi primer je nacionalni stadion. Nacionalni stadion kao izbor nekakvog prioriteta je potpuno promašena stvar. Tačno je, u trenutku kada investirate, kada kupujete to vam stvarno podiže BDP, ali sutra to ne koristi Srbiji nizašta, ne donosi nikakav prihod, odnosno moraće da bude dotiran da bi uopšte mogao da funkcioniše, a sve se to radi iz kredita koji će morati da se otplaćuju.

Dakle, lavovski deo opredeljivanja sredstava za kapitalne investicije u rebalansu budžeta je bukvalno bacanje para kroz prozor, a u slučaju kupovine „Rafala“ još i gore od toga, kako sam objasnio.

Kada gledamo makroekonomski pokazatelj gde će naša ukupna kapitalna izdvajanja ove godine biti skoro 8% u odnosu na BDP, 7,9 skoro 8%. Taj pokazatelj sam po sebi je dobar, veličina je odlična i veličina je čak skoro duplo veća, malo manje nego duplo veća nego što je to u uporedivi državama, ali je efikasnost tih ulaganja izuzetno mala.

Mi smo stigli, kao što je predsednik Odbora za poljoprivredu, već rekao do iznosa od milijardu evra za poljoprivredu i vidimo da su rezultati nezadovoljavajući. Nastranu što se i tu uključuje inflatorni element, ali zaista se realno povećalo izdvajanje iz budžeta za poljoprivredu. Da li su nam izdvajanja dobra? Nisu.

Mi predviđamo određene mere poboljšavanja plata za prosvetne radnike. Ali kakvo nam je stanje u prosveti? Mi predviđamo ovde sada, između ostalog za zdravstvo, za naročito povećano angažovanje zdravstvenih radnika. Potreba da imaš naročito povećano angažovanje zdravstvenih radnika je dokaz da ti sistem nije dobro utemeljen, čim mora neko nešto vanredno da radi. To znači da sistem sam od sebe ne radi kako treba. Svaki građanin zna da iako je zdravstveno osiguran, još 50% toga mora da plati iz svog džepa za zdravstvenu zaštitu.

Srbija je u tom odnosu ukupnih potreba građana i plaćanja za zdravstvene usluge između onoga što je kroz osiguranje i onoga što je iz privatnog iz svojih dodatnih sredstava i plaćanja među najgorim odnosima u Evropi. Sve ono što se izdvaja, a izdvaja se značajno zahteva još enormno izdvajanje građana iz svog džepa, da bi stvarno imali zdravstvenu zaštitu.

U tom investicionom delu vezano za zdravstvo, takođe imamo ogromno količinu ugrađenih neracionalnosti i gromno arčenje para, nepotrebno, potpuno nepotrebno. Vi imate, recimo to nije vezano za rebalans budžeta, ali primer koji se često spominje, novi klinički urgentni centar u Beogradu na kome je napisano „živela Srbija“, koji je za opremu platu najmanje 60 miliona evra više nego što je trebalo da plati. Onda se pretplati i gore se napiše „živela Srbije“. uzgred rečeno, taj urgentni centar nema heliodrom. Ako se već pravi nova zgrada za urgenti centar, onda bi bilo dosta dobro u projektu imati heliodrom za brze intervencije koji je izostao, ali ova stvar je još gora.

Sada nešto oko ovih makroekonomskih pokazatelja. Samo nekih, jer je zaista tema preobimna. Stalno isticanje o povećanju plata i penzija, minimalne zarade u evrima je suštinski obmana građana. Zašto? Zato što to povećanje sa fiksnim kursom od 117 dinara za evro, nije fiksni, ali suštinski fiksni, u sebi uključuje inflaciju pa kada se plate koriguju za nivo inflacije, onda ispada u evrima da je čovek dobio, onaj ko dobija platu, zaradu, dobio mnogo više, ali je njegova kupovna moć ista. Realno, kada treba da ode u prodavnicu, kada govorimo o onima koji primaju medijalnu zaradu, dakle 50% naših sugrađana, to je na nivou u evrima, kada iskazujemo 634 evra, oni su zbog strukture svoje potrošnje siromašniji realno danas, nego pre pet godina, zato što kada imate relativno mala primanja, onda lavovski deo svojih primanja trošite za nužne potrebe, pre svega za hranu, za komunalije, za struju itd. Ti proizvodi i te usluge su porasle značajno više nego što je inflacija i kada se koriguju primanja za nivo inflacije ili nešto malo preko inflacije, to je u strukturi onoga što polovina naših sugrađana troši. U stvari, manja je njihova kupovna moć iako u evrima to izgleda sve bolje i bolje. Dakle, kada bismo hteli da stvari odguramo do kraja, država bi mogla da isforsira inflaciju od 100% sa zadržavanjem kursa od 117 u jednoj godini i mi bismo već dogodine imali 1.600 evra prosečnu platu. Ne bismo morali da čekamo da stignemo do 1.400.

Da bi građani mogli to da prate, otprilike realno kada se uzme povećanje, to je otprilike između 25 i 30% onoga što se prikazuje u evrima, za deset godina. Prema tome, ti rezultati su vrlo skromni. Prosečni rezultati rasta BDP za privredu koja startuje od niske osnove kao što je Srbija su veoma skromni. Tačno je kada se porede u poslednjih pet godina, to su tačni podaci koje je izneo ministar finansija, to u poređenju sa drugima u Evropi izgleda dobro, ali čitav evropski kontinent privredno koji uglavnom svi slušaju MMF je najgori na svetu po rastu privrede u poslednjih pet godina. Tačno, mi smo u jednom okruženju koje je nepovoljno, ali porediti se sa onima koji su po stopama najgori, ne znači ništa, a kada bismo se poredili sa zemljama koje su startovale kao i mi, onda bismo videli da su oni vodili potpuno drugačiju makroekonomsku politiku i da im je ta druga ekonomska politika omogućila dvedesetogodišnji rast od 7% svake godine i više.

Rast koji se predviđa, 3,7 - 3,8, to je za privredu kao što je naša anemičan rast, uz vrlo visok stepen kreditnih obaveza koje imamo, sa sve većim izdvajanjima za kamate koje imamo, koje se u ovom trenutku ne vide i ne predstavljaju opasnost po likvidnost budžeta, zato što je veliki deo tih obaveza koje dospevaju odložen, ali će doći na naplatu.

Kada imate investicije, kapitalne investicije koje vam neće dovesti do boljitka privrede u narednim godinama, ne kažem da su sve investicije takve, ima ovde i dobrih investicija, ali jedan značajan deo, pogotovo u rebalansu, ide na potpuno pogrešne stvari, a sutra ćete morati da vraćate i glavnicu koja je trenutno odložena, čije je vraćanje odloženo ugovorima, onda ćete ući u makazice koje će dovesti do vrlo teškog položaja ukupnu privrednu situaciju Srbije.

Šta u toj makroekonomskoj politici sa fiksnim kursom nije dobro? Pa, ne može poljoprivreda da bude konkurentna. I da bolje upotrebljavamo sredstva u budžetu, i da pametnije to radimo, jednostavno, zbog inflacije sa fiksnim kursom u stranoj valuti sve postaje toliko skupo da se proizvodi u Srbiji da ne može da izdrži konkurenciju iz inostranstva, ne samo zbog većih subvencija koje oni imaju, što je tradicionalno, nego prosto je neodrživo. I cela domaća privreda nužno ide ka zatvaranju, osim onog dela privrede koji posluje sa državom direktno, tu su cene dovoljno velike pa onda to može da se uklopi. Sve drugo vam je posledica nužno da ste u jednom neokolonijalnom položaju oslonjeni samo na strane investitore, koji mogu da izvoze zato što oni uzimaju mnogo povoljnije kredite direktno od svojih banaka iz država odakle dolaze, zato što su dobili od nas uređeno zemljište besplatno, pa ne moraju da imaju te investicije, zato što su oslobođeni poreza na dobit kada zaposle 100 ljudi ili imaju investiciju više od milijardu dinara na 10 godina, zato što imaju subvencije za svakog zaposlenog. Zbog toga nam izvoz raste.

U jednom trenutku, kada budemo oslonjeni samo na njih, će oni, da bi ostali, zahtevati sve više i više, sve veće i veće pogodnosti. To što najveći broj stranih investicija u regionu ide ka nama, rezultat je toga što mi, to se zove "trka ka dnu", trka država koja će investitorima najviše pogodovati, vremenom potpuno stavlja državu koja se tako ponaša u jedan neodrživi razvoj i onda tek dolaze na naplatu sve godine pogrešnog vođenja ekonomske politike. Hvala, drugi deo vremena ćemo zadržati za drugo javljanje.

Hvala vam.
Reč ima ministar, odnosno prvi potpredsednik Vlade, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Da se osvrnem na izlaganje koje ste imali priliku da čujete u vezi ekonomske politike. Ima tu nekoliko stvari, drago mi je da ste ih prepoznali, koje su važne i koje utiču i na rast naše ekonomije i koje su, na kraju krajeva, i deo naše ekonomske politike, ali, čisto diskusije radi, hoću nekoliko komentara da vam dam na ono što ste rekli.
Kada je rast u pitanju, i sami znate, ako pogledate formulu koja je vezana za rast BDP svake zemlje, imate tri elementa ili tri faktora. Mi se trudimo da svaki od ta tri faktora bude pozitivan i da ima pozitivan efekat na rast našeg BDP-a.
Govorili ste o kapitalnim investicijama. Ako imate 706 milijardi dinara, 7,9% vašeg BDP-a u kapitalnim investicijama, nikada više, to je jedan pravac delovanja, i ako pogledate od 2019. godine kada smo predstavili program "Srbija 2025", upravo investicije u infrastrukturu, auto-puteve, brze saobraćajnice, železnice, zdravstvo, nove škole, nove vrtiće, u energetiku, upravo su te investicije zaposlile našu građevinsku industriju, podstakle dalji rast naše industrije, naše privrede u celini, napravile Srbiju da bude konkurentnija, da bude atraktivnija. U tom trenutku privlačite još veći broj stranih direktnih investicija, otvaraju se fabrike, zapošljavate ljude, rastu plate, u budžetu rastu prihodi u smislu doprinosa, poreza, imate više novca za penzije i to je investicioni ciklus, ekonomski ciklus koji smo uspeli da uspostavimo od 2018. godine. Nije moglo drugačije.
Ako se setite, još 2020. godine, 2021, kada je krenula velika kriza, korona, zatvoren svet na mesec, dva, tri, sve se poremetilo. Opet je država Srbija bila ta koja je i pomogla građane, ako se sećate, sa po 100 evra, koje smo isplatili minimalnim zaradama da zaštitimo našu privredu, itd, a sa druge strane, sa investicijama u infrastrukturu, jer smo znali, dok drugi padaju, dok se drugi bore kako da dođu do vazduha, mi smo, podsetiću vas, obezbedili i sve četiri vakcine prvi u kontinentalnom delu Evrope za svoje građane, dakle, sve četiri, obezbedili sve neophodne ventilatore, respiratore, lekove i sve ostalo. To može samo jaka i stabilna država. Kada pogledate taj element BDP-a, pa da, nama su te kapitalne investicije dodale i dale podstrek, motor daljeg rasta i razvoja našeg BDP-a.
Ako pogledate strukturu, samo analizirajte šta vam govori Zavod za statistiku, našeg rasta u prvoj polovini ove godine, on je podstaknut domaćom tražnjom. Naša industrija, sa druge strane, raste 2,5% u prvih šest meseci ove godine. Ali, prevashodno, osim investicija, kapitalnih investicija koje država radi, imate rast domaće tražnje. Evo, ja sam izvukao tri ovde brojke, s obzirom na to da pričate oko inflacije u Srbiji, fiksnog deviznog kursa i tako dalje, nemojte da zanemarite da je postojala inflacija i u Evropi. Dakle, ako prebacujete iz dinara u evre zarade, imajte u vidu da je takođe visoka inflacija bila i u Evropi. Nije samo da je fiksni kurs, pa sad mi se igramo sa inflacijom što se nikada niko nije igrao, pa, sad tu postoji nekakva neravnoteža. Ne, nego i u Evropi je rasla inflacija. Mi nismo inflaciju sami izmislili, nego nam je uvezena. Dakle, desili su se poremećaji u lancima snabdevanja, problemi zbog rata u Ukrajini, energetska kriza i tako dalje.
Evo vam tri podatka, želeo bih da zapišete, od 2020. godine kada je krenula kriza, dakle, korona i svi ostali problemi, jedan deo naše ekonomske politike upravo je bio usmeren ka tome da u realnom iznosu, iznad nivoa inflacije kupovna moć građana Srbije ne pada. Imate dva podatka koja govore u prilog tome. Pod broj jedan, malo pre sam vam rekao, domaća tražnja je glavni faktor rasta BDP u prvih šest meseci ove godine.
Pod broj dva, promet na malo u prvih osam meseci ove godine, 7,4% rasta. Promet robe na malo, dakle trgovina na malo, dakle ljudi kupuju. Pogledajte cifre, od 2020. godine odgovornom ekonomskom politikom, rast penzija u realnom iznosu, iznad nivoa inflacije 34,4%, rast plata 35,3%, rast minimalne zarade 38,1% u realnom iznosu. Inflacija je bila u tom periodu ako se ne varam negde oko 39%, dakle, saberete ova dva broja i dolazite do nominalnog povećanja i plata i penzija i minimalne zarade.
Onda vidite kako smo se na pravi način, razmišljajući o svemu tome, bavili podizanjem plata, podizanjem penzija, uvek gledajući da budemo korak ispred izazova, korak ispred neke inflacije, kako bi u realnom iznosu sačuvali kupovnu moć u ovom slučaju podigli. Svi indikatori od prometa na malo, do rasta BDP vam govore u prilog tome.
Onda govorite o stranim investitorima. Pa, da, ali pogledajte treći faktor rasta BDP koji je upravo ta razlika između uvoza i izvoza. Dakle, prvo kada vidite strukturu uvoza, pogledajte samo za prvih šest meseci, to su nove mašine, nove tehnologije, nova oprema, sve ono što ulazi u nove fabrike koje se grade u Srbiji. Imate sve manje i manje u strukturi potrošnih dobara, a bili su dominanti tamo do 2012. godine.
Onda kada pogledate izvoz takođe, pa naravno, ove fabrike koje su otvorene u proteklih par godina, polako ali sigurno daju svoj efekat. Da vam kažem, niko se ne žali na fiksni kurs, sa svakim sam ja posebno razgovarao, posebni razgovori ministarka privrede, posebni razgovori naša privredna komora. Oni kažu samo nemojte da menjate kurs. Da, moguće je možda da ako se dođe do promene kursa da mi budemo konkurentniji, ali i ovako smo konkurentni. Konkurenti smo zbog toga što Srbija daje dobre uslove poslovanja, što je Srbija izuzetno postala atraktivna, postala je deo sveta, sigurni smo i najradije ne bismo ništa menjali.
S druge strane, kada pogledate bilo kakvo igranje sa kursom, pa setite se devedesetih godina, setite se od 2008. do 2012. godine kada je kurs sa 80 i nešto otišao na 120 dinara. Dakle, ja sam u to vreme menjao neke dinare koje sam zarađivao u evre da bi sebe zaštitio.
Dakle, to je sada prošlost, ali ljudi moraju da znaju to nije bilo ne znam kada, to je bilo pre 12 godina u Srbiji. S druge strane, da razmišljaju kako bi bilo kada bi se neko drugi, ti koji su pre vodili Srbiju ponovo vratili na vlast.
Dakle, sada imate nikada veće plate, u evrima, imajući u vidu da inflacija takođe ima i u evrima, imate nikada veće penzije, imate nikada veću minimalnu zaradu, pa ne možete da mi kažete da minimalna zarada sada od 1. januara koja je 53.592 dinara nije veća od 15.700 dinara, koja je bila 2010. godine, uz 25,9% stope nezaposlenosti, itd.
Tako da, kada govorite o ekonomskoj politici, sve je to jedna slagalica koja mora da se uklopi i kada je rast domaće tražnje u pitanju. morate da jačate domaću tražnju, morate da obezbedite da ljudi imaju više novca kupuju, što pokazuje promet na malo i prošle godine i pretprošle godine i prvih sedam, osam meseci ove godine, morate da, takođe, investirate još više kao država, kao prvi korak ka privlačenju drugih privatnih investicija, morate da investirate u EKSPO, morate da investirate u stadion, morate zato što je to tzv. „enkor investicija“. Dakle, sidro investicija koja okolo podiže ceo taj deo grada, Srbije i onda dovodi neke nove investicije, neke nove stvari.
Cela priča u celom svetu je oko izvora rasta. Svako gleda da nađe neki izvor rasta. Mi sad imamo EKSPO, pa smo rekli „Srbija 2027“, pa smo rekli – evo, nova brza pruga do mađarske granice. Kad je neko mogao da zamisli da ćemo imati vozove koji će ići 200 kilometara na sat? Sad ih već imamo do Novog Sada, do kraja godine imaćemo i do Subotice. To menja potpuno Srbiju. Metro beogradski menja potpuno Srbiju.
Ovde, ako hoćete, mogu da vam pročitam šta je sve u rebalansu, od izgradnje opštih bolnica, od izgradnje domova zdravlja, od izgradnje sistema za socijalnu zaštitu, od svih malih projekata koji su deo „Srbija 2027“ i koji definitivno menjaju vaše okruženje. Menjajući okruženje činite, na kraju krajeva, ljude optimističnijim, ali kada na to dodate otvaranje fabrika, otvaranje novih radnih mesta potpuno je druga situacija što svaki, ali bukvalno svaki makroekonomski indikator pokazuje.
Hoću da vam pročitam nešto, i tu bih se složio sa vama, kada je zdravstvo u pitanju. Dakle, mi smo, u ovom trenutku imamo apsolutno rekordan iznos izdvajanja za zdravstvo, dakle preko pet milijardi evra, 550, 560 milijardi dinara. Dakle, ogroman iznos. Mnogo toga smo uložili u infrastrukturu, u zdravlje, u plate zdravstvenih radnika, opremu, itd. Da, možda se neki rezultati ne vide, i o tome je predsednik Vučić govorio, i hoćemo to da promenimo. Dakle, vidimo da nešto tu nije u redu.
Pogledajte samo za vikenda, hoću da vam pročitam Izveštaj ministra zdravlja. Dakle, ono što se za vikend desilo upravo na inicijativu predsednika Vučića, kada su vanredni pregledi u pitanju.
Dakle, kada su preventivni pregledi u pitanju samo juče, u nedelju, u zdravstvenim ustanovama širom Srbije pregledano je čak 26.137 građana. Tom prilikom urađeno 128.320 analiza ili pojedinačnih pregleda, od čega 44.687 tumor markera. Dakle, da li je to moglo da se uradi pre, da budemo malo efikasniji? Sigurno jeste. Da li bi to moglo da se uradi da nemamo nove skenere, da nemamo ljude koji rade, da nemamo novu opremu u koju smo ulagali u međuvremenu? Ne bi. Pri tome, za dva dana, u subotu i nedelju, rešenu su liste čekanja za dijagnostiku na skenere, pregledano je 2.819 građana, 115 skenera širom Srbije je radilo, radiolozi, tehničari i sestre su radili svi zajedno kao jedan tim da bi taj višegodišnji problem rešili. Ne bi mogli da nemamo novu opremu, ne bi mogli da ne postoje ti skeneri širom cele Srbije ili da nemamo infrastrukturu koja je za to neophodna.
Tako da, ne kažem i nikad nisam rekao da je sve idealno i bajno, ali kažem da se borimo i kažem da se na pravi način nosimo sa svim nevoljama, jer verujte, na kraju krajeva vi se i bavite time, ako pogledate 2008. godine bila je neka kriza, ali ovakva kriza od 2020. godine kad vas i korona sustigne, koja je trajala godinu, dve dana, svi poremećaji u lancima snabdevanja, ceo svet kada je ušao u krizu zbog rata u Ukrajini, kada se setite praznih rafova u prodavnicama po Italiji, Nemačkoj i drugim zemljama koje su razvijenije a mi smo imali obezbeđene i pune robne rezerve i pune rafove, kada se setite energetske krize kada su u Srbiji govorili – ovde, kaže, neće biti grejanja, nećemo imati, smrznućemo se tokom te zime, ne država je obezbedila i potrebno grejanje i potrebnu struju, mazut, sve ostalo što je bilo neophodno da preživimo. Mi sada, u 2024. godini, kažemo – da, imamo EKSPO 2027, imamo jasan cilj šta i kako želimo da uradimo, bićemo centar sveta 2027. godine, tri miliona ljudi će doći u Srbiju.
Zamislite ako to iskoristimo na pravi način – bilateralni razgovori sa predsednicima, premijerima, ministrima finansija, privrede, zdravstva i svega toga, kako tu možemo da podignemo našu Srbiju i u očima drugih, ali takođe da kroz ovakve investicije uradimo pravu stvar za naše građane.
Kada govorite o Nacionalnom stadionu, dakle, još jedanput, to nije samo stadion, to vam je nova mašina, novi motor rasta i razvoja. Sport je odavno prestao da bude sport. To je sada ozbiljan biznis i hoćemo da Srbija uhvati priključak kada je to u pitanju i hoćemo da budemo bolji i da zarađujemo novac, ali s druge strane da zapošljavamo naše ljude.
Mislim da sam vam odgovorio skoro na sve što ste… Ako ne na sve, ukoliko imate još nekih pitanja, na raspolaganju sam.
Hvala puno.

Hvala vam.
Reč ima predsednik Vlade.
Izvolite.

Hvala.
Ja bih se nadovezao na ovo što ste govorili oko rafala i naoružanja Vojske Srbije, pošto sam i kao ministar odbrane učestvovao u tom projektu.
Rekao bih da je to ozbiljan projekat naoružanja Vojske Srbije, da posle dugo vremena dobijamo potpuno novu eskadrilu borbene avijacije.
Podsetio bih vas na ne tako daleke istorijske okolnosti, da je nekadašnja avijacija JNA, da ne idemo u doba Kraljevine, imala avijaciju i zapadno evropskih država i da to nije nešto što se po prvi put dešava.
Podsetio bih vas, a smatram vas i verujem da ste ozbiljan i odgovoran čovek da mi trenutno u ratnom vazduhoplovstvu Vojske Srbije imamo helikoptere upravo proizvedene u Francuskoj. Govorim o lakim helikopterima, protivoklopnim i protivtenkovskim helikopterima, tako da saradnja između naše Vojske i francuske odbrambene industrije ima dugu tradiciju.
Kada bi išli u tu teoriju da neko može na dugme da nam isključi odbrambene borbene sisteme, onda bi se morali zabrinuti, jer nama i radarski sistemi su proizvedeni upravo u toj Francuskoj. Naši najsnažniji i najmoćniji radari su upravo francuski GM 400.
Sada, posle dugo, dugo godina, da ne kažem decenija, dobijamo potpunu sliku od Jadranskog mora do Egejskog, odnosno Sredozemnog mora. Po prvi put sa četiri nova radara mi smo pokrili nebo ne samo Srbije, nego čitavog regiona i na to nadovezujem ono što smo kupili u smislu PVO, pre svega, iz Narodne Republike Kine.
Da, razmišljali smo mi i o avijacijama iz drugih država. Bio je ranije jedan projekat i razgovor sa konzorcijumom evropskih država ili tom koalicijom o proizvodnji, govorim o Jurofajteru, avionu koji nije dao rezultate i izjalovio se pre više od desetak godina, da vremenski ne pogrešim.
Vi znate da smo mi na zaista neobičan način ali uspešno završili modernizaciju cele eskadrile MIG-ova 29 i sve nam letelice rade, modernizovane, opremljene. Po prvi put možemo da računamo na taj kapacitet MIH-ova 29, podignuti na ovaj nivo koji je daleko, daleko moderniji i ubojitiji nego što smo bili.
Sjedinjene Američke Države ne vide trenutno našu vojsku kao mogućeg partnera za kupovinu avijacije. Mi smo čak imali razgovore oko školsko-borbenih aviona, pa je i to dosta teško ide iz raznoraznih razloga, kakva je već međunarodna i odbrambena politika SAD.
Razgovarali smo i sa partnerima iz Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, ali imate dva objektivna problema. Jedan je zajednički, a jedan je specifičan. Pre svega, Ruska Federacija je u ovom trenutku usmerena na sopstvene kapacitete zbog rata u Ukrajini i vidi snabdevanje njihove vojske kao prioritet svih prioriteta.
Pod dva, zajednički izazov i za tržišta i Ruske Federacije, koje je posebno osetljivo i zbog sankcija i zbog rata, ali i za tržište iz Narodne Republike Kine, odnosno proizvod, jeste pitanje isporuke, jeste pitanje kako kada nešto i hoćete da kupite, imate para, možete da dobijete. Pošto smo mi okruženi NATO državama, odnosno državama koje su članice NATO-a, pa čak i ove koje nisu, na svojoj teritoriji imaju NATO trupe, vrlo je izazovno, da ne kažem nemoguće, da dopremite takav vid naoružanja, posebno kada govorimo o avionima. Odlični su kineski J-10 avioni, odlična avijacija, sjajna tehnologija, ali ne postoji fizička mogućnost da mi to dopremimo do Srbije.
Moja ključna poruka jeste, što se tiče naoružavanja i kupovine Rafala, mi se ne spremamo da ratujemo protiv NATO alijanse, ili NATO-a, ne mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, to nije svakako naše opredeljenje, jasno prateći i precizno razumejući šta se dešava u okruženju i ko šta kupuje.
Kao što vidite, Srbija u svom naoružanju ima i sisteme koji se proizvode u Namenskoj industriji Srbije, govorim ne samo o municijaškom programu, nego o složenim borbenim sistemima, ali imamo naoružanje i proizvedeno u Ruskoj Federaciji, Narodnoj Republici Kini, ali i u Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj. Prosto, to je jedna kompilacija onoga što Srbija, odnosno naše Ministarstvo odbrane smatra da je najbolje.
Naravno, kupovinom eskadrile Rafala, vidimo i kao dalje jačanje geopolitičkih, odnosno političkih i bilateralnih odnosa sa Francuskom, sa državom koja je broj dva u EU, svakako, veoma uticajna i u NATO-u. Mi pokušavamo da na svaki način i jačamo svoje kapacitete, ali i da se politički i geopolitički štitimo, ili zaštitimo i ojačamo naše pozicije u odnosu na sve okolnosti.
Lično sam se uverio, recimo, država Egipat, Ujedinjena Arapska Republika Egipat, ima kombinaciju eskadrila Migova 29 i Rafala, i odlično im to funkcioniše, a paket kupovine Rafala, ove eskadrile Rafala od strane naše države uključuje i rezervne delove i trening centar.
Da ne uđemo u dalje teorije šta bi bilo kad bi bilo, može svašta da se onda tu doda, oduzme, da li neko ne gasi, gasi, pali ili nešto drugo radi, bićemo svakako obazrivi i voditi računa o nacionalnoj državnoj bezbednosti. Ali, moramo da širimo polje saradnje u oblasti odbrane, jer je to naš nacionalni državni interes, upravo imajući u vidu i ono što se dešava i na Kosovu i Metohiji i u regionu, imajući da neke države kupuju ozbiljne sisteme, koji mogu da predstavljaju opasnost za nas, pre svega govorim o Hajmers ili Himars sistemima, na koje ćemo mi morati da imamo adekvatan odgovor. Videćete da ćemo vrlo brzo izaći sa novim sistemima sa kojima će Vojska Srbije raspolagati, ne da bi ratovali protiv nekog, nego da bi odvratili one koji se naoružavaju, a koji bi to naoružanje mogli da upotrebe protiv nas.
Radujem se i nadam se da ćemo svi zajedno dočekati Rafale u Srbiji, moderno naoružane i da će srpsko nebo, ili nebo nad Srbijom biti još bezbednije i sa eskadrilama Migova 29, ali i sa eskadrilom novih Rafala. Hvala lepo.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobavić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Brnabić.

Predsedniče Vlade, potpredsednici, uvaženi ministri, narodni poslanici, pre svega, građani Republike Srbije, upravo ovaj rebalans budžeta nije posledica toga, kako bi rekao naš narod, da mi presipamo iz šupljeg u prazno, već dobro pripremljene i dobro osmišljene ekonomske politike koje u narednom periodu namerava da sprovodi Vlada Republike Srbije.

Kada smo birali Vladu Republike Srbije, setiće se i predsednik Vlade, gospodin Vučević, upravo smo pričali da svaka naša ekonomska politika mora da ima političko utemeljenje. Zato i jesmo kao poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, podržali da na čelu ove Vlade bude predsednik najveće političke partije u Srbiji, Srpske napredne stranke, zato što će to upravo da da tu političku osnovu, a onda posle toga sledi i svaki dobar ekonomski program.

Kada pričamo o ovom budžetu, neminovna je jedna stvar. Imamo veće prihode nego što je to planirano i to je egzaktna stvar, 6% više. Ovaj rebalans upravo ima za cilj da raspodelimo taj višak para koji su upravo građani Srbije svojim marljivim trudom stekli i uplatili u državni budžet.

Samo onaj ko je zlonameran, ko misli loše svojoj državi, može da da kaže da ovaj budžet nije razvojni. Naravno da je razvojni. Ali, moram da pohvalim, primetili smo jednu stvar kod svih predstavnika Vlade koji su danas govorili, nijednog trenutka nema nekog zavaravanja da je ovo najbolji rebalans, da mi živimo u bajci. Daleko smo mi od bajki i ne želimo da živimo u bajci. Upravo je ovo druga stvar. Za nas i građane Srbije je najbitnija stabilnost. To moram da istaknem i podvučem. Mislim da je to u konačnici negde kada se podvuku izjave i predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, upravo to cilj, da imamo stabilnu ekonomiju koja ima jedan rast koji je normalan u situaciji geopolitičkih previranja i da nijednog trenutka ne krenemo putem nadole.

Ono što je bitno da istaknemo jeste da poljoprivrednici, oni koji hrane našu zemlju i da će izdvajanje upravo za poljoprivredu biti 20 milijardi dinara. Stigli smo dotle da je budžet za poljoprivredu značajnih 7,3%. Da li može više? Pa, uvek može više, ali je to i u ovoj situaciji ekonomskih kretanja izvanredna stvar.

Ono što je bitno za većinu građana Srbije koji nas prate danas je upravo nastavak infrastrukturnih projekata. Tu moramo da pohvalimo i zalaganje i energiju ministra Vesića, a zajedno pod pokroviteljstvom predsednika Vučića i predsednika Vlade Vučevića, koji su i u ovom mandatu prepoznali da je to nešto što je najbitnije za građane Republike Srbije.

Upravo ta brza pruga Novi Sad-Subotica, brza saobraćajnica Šabac-Loznica, Fruškogorski koridor, mogli bismo još puno da nabrajamo, ali ovo neka budu projekti koji su ovog trenutka možda najbitniji i najinteresantniji.

Ono što je najbitnije jeste da u narednom periodu nastavljamo ka dugo zacrtanom cilju skok u budućnost, gde ćemo imati da do 2027. godine imamo 955 kilometra novoizgrađenih puteva. Nažalost, mi u Srbiji uvek ćemo da kažemo – pa, podrazumeva se, kada se dobro radi, podrazumeva se. Kada rastu plate, podrazumeva se, kada rastu penzije, podrazumeva se. Nije tako. Upravo ovaj sastav Vlade, na čelu sa predsednikom Vučevićem, koji ima odličan spoj i pravog političkog programa, ali i pravog ekonomskog programa, može da iznese taj program za 2027. godinu.

Ako je nešto neminovno u budućnosti, to je da će ljudima biti najbitnije zdravstvo, obrazovanje i bezbednost.

Upravo dodatnih 20 milijardi dinara koje izdvajamo za zdravstvo pokazuje o odgovornoj i mudroj politici Vlade Republike Srbije da shvati šta su prioriteti, šta je ljudima i građanima Republike Srbije najbitnije, 20 milijardi dinara, ali moramo da istaknemo, kao što je sada i rekao ministar Siniša Mali, upravo ukidanje lista čekanja na zdravstvene preglede, što se tiče i skenera, i to je ono što je najbitnije da upravo ta primarna zdravstvena zaštita bude svima dostupna i da svako može da vidi njen napredak i u kom pravcu ide.

Ono što je za nas iz PUPS-a – Solidarnost i pravda i poslaničke grupe izuzetno bitno, a vezano za Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom jeste da smo do pre samo 12 godina za prvo dete, i to svi građani Srbije treba da znaju, dobijali samo 32 hiljade. Danas je to 500 hiljada i kažu da, ako je politika apstraktna, brojevi nisu apstraktni i upravo vrlo jasno i direktno govore koje su promene trenutno u Republici Srbiji.

Ministar Mali je spomenuo i naš odnos u odnosu na druge zemlje u Evropi, ali moramo da kažemo da stopa rasta od 4,3% od januara do jula ove godine i da kažemo da je trenutno samo Irska ispred nas i da to nije nešto je dato, što se podrazumeva, već da je posledica rada, zalaganja i truda svih građana Republike Srbije. Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 8,2% i najniža je u našoj istoriji. Opet, niti se podrazumeva, niti je bila, a opet mnogi tako vide, jer možda, po njima, ne ide dovoljno brzo i neke stvari se ne odvijaju onako kako su zamislili.

Ono što je za partiju koju ja zastupam, a to je partija koja se pre svega brine o najstarijima, o poljoprivrednicima, o radnicima jeste upravo rast i povećanje penzija i, kao što smo rekli, ne čeka se januar, već decembar i iznosiće 11%. Upravo švajcarska formula, plus, plus, kao što je nazvao i predsednik Vučić, i podrška našem dugogodišnjem stavu da penzije prate plate, govori o jednoj sveobuhvatnoj socijalnoj, aktivnoj socijalnoj politici.

Između ostalog, moramo da pohvalimo i ono što je u budžetu izuzetno bitno. To su javna ulaganja i ono što ministar Glišić radi u vezi vodosnadbevanja i prosto je otvorio tu priču. Mislim da u prošlom mandatu to ministarstvo nije na taj način pristupalo problemima, ali danas na jedan aktivan način možemo da vidimo promene u tom sektoru.

Za kraj, uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, ono što je najbitnije jeste upravo taj skok u budućnost 2027. godine i prosti zacrtani ekonomski ciljevi. Znamo koji su naši spoljnopolitički ciljevi, koji su naši unutrašnji politički ciljevi ali i naši ekonomski ciljevi, ciljevi ove Vlade pod rukovodstvom predsednika Vučića su vrlo prosti i oni glase 1.400 evra prosečna plata i penzija od 650 evra. Da li je to nešto najbolje što ćemo doživeti? Pa naravno da nije. Da li je to nešto oko čega sada mi ovde treba da skačemo i da se radujemo? Ne, ali je realan pokazatelj da ova zemlja ide napred i da samo onoliko koliko budemo radili imaćemo i uspeha i prosperiteta. Zahvaljujem.