Hvala.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, ja sam isto bio, moram da priznam prilično zbunjen izlaganjem koje sam čuo. Nekoliko stvari oko kojih hoću da komentarišem. Ako gledate izveštaj Fiskalnog saveta, recimo, sam izveštaj kaže da što se Fiskalnog saveta tiče povećanje fiskalnog deficita ne ugrožava fiskalnu i makro ekonomsku stabilnost zemlje. Nakon toga pored javnih investicija, čitam izveštaj, primetno povećanje u rebalansu, imaju subvencije za poljoprivredu, socijalnu politiku, za zdravstvo. Dakle, sve ono što smo mi definisali da su prioriteti i naše ekonomske politike i ono što direktno doprinosi rastu kvaliteta života građana u Srbiji. Nekoliko stari, na koje jednostavno moram da reagujem.
Dakle, imali ste priliku da čujete oko izdvajanja u kulturu, ja bih rekao neznanje ili zna namera obzirom na to da onaj ko želi da pročita rebalans budžeta jasno vidi da su izdvajanja za kulturu sa 15,1 milijarde povećana na 15,6 milijardi dinara, pri čemu dodato na to imate 4,1 milion evra koji se nalazi kod Ministarstva za javna ulaganja i onda iz tog budžeta se izdvajaju za pet projekata koji su za kulturu važni, a to su „Gradovi u fokusu“, „Prestonica kulture Srbije“, „Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči“, „Konzervacija, restauracija i prezentacija nalazišta Caričin grad u opštini Lebane“ i takođe imate 350 miliona dinara za Muzej istorije Srbije koji se gradi u staroj železničkoj stanici u Beogradu.
Dakle, apsolutno je laž, ali neka bude da je i neznanje, obzirom na to da izdvajamo iz godine u godinu sve više za kulturu. Imali smo nekoliko događaja, ali niste pratili, oko izgradnje novih muzeja i u Beogradu, osim ovih koje sam pomenuo, Muzej istorije Srbije i Muzej Nikole Tesle, Prirodnjački muzej i svi ostali muzeji koji će biti završeni do tog famoznog EKSPA koji vas strašno brine.
Ono što mene posebno brine, da budem iskren, su vaši komentari koi su vezani za razliku između rasta i razvoja i vaše pitanje kako je to i kako mi definišemo rast, a kako vi definišete ili ne definišete razvoj. Voleo bih da u nekom trenutku građani Srbije ponovo pogledaju izlaganje uvaženog narodnog poslanika koji je rekao, citiram – ne znamo šta je rast, nije ni važno, ali šta je razvoj, kaže – razvoj je ono, neki pojam, koji uključuje više ljudi, a da od toga nemaju koristi samo uzak krug ljudi. Recimo, uzeo je obzir autoput. Sada, vi izgradite novi autoput, najsavremeniji autoput, povežete dva grada, tri grada, umrežite celu Srbiju, kao što radimo sa putevima i brzim saobraćajnicama i sada po izjavi jednog narodnog poslanika ispalo bi da to ljudi ne koriste, da to ne doprinosi njihovoj bezbednosti, brzini transporta robe, ljudi, svega, nego da je autoput samo za elitu i tako oni definišu razvoj. Znate zašto? Zato što polaze od sebe. Oni nikada u prethodnom periodu kada je njihov lider njihove poslaničke grupe bio na vlasti, nikada nijedan put nisu izgradili. Nikada im nije palo na pamet da izgrade neku brzu saobraćajnicu, pa da izađu ljudima u susret i kažu – da gospodo, osim što je nama bolje hoćemo da bude ljudima bolje. To nije naša politika i nemojte da polazite od sebe i da izmišljate pojam rast, razvoj kada znate da niste u pravu i kada znate da sve što gradimo i radimo korist imaju direktno građani Srbije.
Ono što je rekao poslanik Jovanov, hoćete da kažete da rast plata i penzija nije u korist najširih slojeva društva, odnosno svih građana Srbije? Pa jeste, ili samo za elitu. Da to što podižemo minimalnu zaradu u odnosu na vaše vreme, bila je 15.700 dinara, sada je 53.592 dinara, hoćete da kažete da je u vaše vreme to bila briga za građane, a u naše pak nije ili da oni nemaju koristi od tog povećanja minimalne zarade i da to nije neka definicija razvoja. Hoćete da kažete da stopa rasta BDP nije razvoj ili pak da rekordan broj radnih mesta nije razvoj ili da nove fabrike nisu razvoj ili da novi klinički centri i bolnice nisu razvoj, nove škole nisu razvoj, novi energetski objekti nisu razvoj. Najveća moguća ulaganja u oblast poljoprivrede nisu razvoj. Šta je po vama razvoj? Šta biste vi onda uradili kada biste se ponovo vratili na vlast, mogu samo da zamislim.
Drugo, ne pitajte vi ni Sinišu, ni Vučića, ni Miloša, ni nikoga od nas, samo pogledajte izveštaje kreditnih rejting agencija. Imate tri najveće na svetu, nemoguće je da smo pre dve nedelje dobili apgrejd i da smo na korak od investicionog rejtinga, nemoguće je da smo pre mesec, dva dana od druge dobili apgrejt i da smo na korak od investicionog rejtinga. Nemoguće je da imate najpozitivnije moguće izveštaje od MMF, Evropske agencija za obnovu i razvoj, svetskih banaka. Dakle, svih mogućih međunarodnih finansijskih institucija koje objektivno sagledavaju poziciju Srbije i kažu upravo suprotno od onoga što vi govorite. Dakle, stabilni smo, jaki smo, imamo jasnu strategiju šta i kako želimo da uradimo, hoćemo da investiramo više i u autoputeve, u brze saobraćajnice i u sve one projekte koji menjaju kvalitet života građana Srbije. Da završim sa tim, EKSPO, pošto kažete kako je EKSPO razvoj, pa tako što će EKSPO da dodatno zaposli građevinsku industriju, tako što će EKSPO dodatno da otvori nova radna mesta, tako što će nam dati priliku da se predstavimo u svetu, tako što će ceo taj deo Beograda sa infrastrukturom koja se gradi dodatno podstaći privatne investicije, novo zapošljavanje, promeniti imidž, učiniti našu zemlju atraktivnijom, sa reformama koje sprovodimo zajedno sa MMF učiniti našu ekonomiju atraktivnijom. To znači nova radna mesta. Hoćete da kažete da razvoj nije, što stopa nezaposlenosti mladih nikad manja, šta li je vama razvoj, ako ne sve ovo o čemu sam govorio, što je direktno u interesu građana Srbije.
Još jedna stvar za kraj, ne kažemo da je sve idealno i nije sve idealno, ali da se borimo, borimo se. Da je bolje nego što je nekada bilo, apsolutno je bolje i to je rast i razvoj Srbije koji svako primeti, samo se malo okrenite oko sebe, nemojte da živite u svom svetu i videćete i vi. Hvala puno.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Lepo je da se citiraju tuđi izveštaji, samo bi bilo dobro da se pravilno citiraju.
Sada smo čuli da nam se prigovara kako nemamo dovoljno razvijenu putnu mrežu u odnosu na zemlje srednje i zapadne Evrope, što je tačno i nemamo je dovoljno razvijenu, zato i gradimo i puteve i brze saobraćajnice, a istovremeno se traži od nas da zaustavimo projekte, izgradnje auto-puteve i brze saobraćajnice, jer kažu – nikome to ne koristi.
Mi ćemo samo ove godine, do kraja ove godine završiti preko 85 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Završićemo 54 kilometra brze saobraćajnice do Loznice, završićemo ukupno skoro 30 kilometara auto-puta između Kruševca i Vrnjačke Banje, znači 19,9 kilometara do Trstenika i dodatnih 9,9 kilometara do Vrnjačke Banje. Završićemo 5,8 kilometara do Valjeva, to već u oktobru. Završićemo obilaznicu oko Gornjeg Milanovca 9,5 kilometara u narednih 10 dana. Završićemo kompletnu trasu do Požege, sada tu nemamo Munjino Brdo, biće pušteno do 1. juna. Završićemo preko 30 kilometara, spojićemo Požarevac sa auto-putem Beograd – Niš. Završićemo do septembra sledeće godine, pre roka kompletan Dunavski koridor i onda se kaže to nikome ne koristi. Hajde da pitamo građane Trstenika i Vrnjačke Banje, građane Požarevca, građanke i građane Loznice, da li im ti putevi koriste ili ne koriste? Hoće li da se voze tim putevima ili neće? To je stvarno neverovatna zamena teza. Nikome ne koristi, ako ih gradi neko drugi. Pošto mi nismo znali da izgradimo, onda bi koristilo samo mi to nismo znali da radimo.
Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za ovu godinu iznosi 273,7 milijardi, inače 2,3 milijarde evra, 81% budžeta su projekti, kapeks. Znate, koliko je iznosio budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2012. godine? Dvadeset osam i po milijardi ili 205 miliona evra, 10 puta je veći sada, 10 puta i to su investicije.
Kaže se, da većina građanki i građana nema dobar put. Tako je, tu se misli na atarske puteve i na lokalne puteve. Pa, mi smo prošle godine uradili skoro 700 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Predsednik Vučić je najavio da ćemo sledeće godine investirati 250 miliona evra u lokalne puteve. Za 250 miliona evra može da se uradi 4000 kilometara lokalnih puteva. Ipak, biće potrebno da se uradi i one tamo godine, taj projekat traje četiri do pet godina i tako se podiže kvalitet života ljudi.
Prema tome, tačno je da zaostajemo za zapadnim i centralnim zemljama Evrope, ali ako budemo slušali predloge da se prekinu svi projekti infrastrukture, onda ih zaista nećemo nikada dostići.
Takođe, netačno je da izgradnja javne infrastrukture ne znači razvoj Srbije, gde god se izgradi put, gde god se izgradi brza pruga ili obična, rekonstruiše obična pruga, tu dolaze investicije. Nove investicije znači nova radna mesta. Nova radna mesta znače razvoj turizma, razvoj lokalnog biznisa i tako se Srbija razvija. Uzmite primer Sava centra, to je privatna investicija, svi su nas iz opozicije napadali kada smo na tenderu prodali Sava centar, na tenderu na koji je svako mogao da se javi, 120 miliona evra je investirano u taj Sava centar, danas nemate mesta u hotelima u Beogradu, zato što je to kapacitet da imate šest do sedam hiljada ljudi, kongresnog turizma. To znači razvoj. Znači, kada negde izgradimo put, to znači da se tamo gradi fabrika.
Prema tome, hajde da ne budemo licemerni i dvolični, hajmo da verujemo da je dobro da se Srbija razvija. Hajde da verujemo da je dobro da se izgradi auto-put bez obzira ko ga gradi, jer svako je imao priliku da ga gradi i to onda znači razvoj.
Na kraju, hoću da kažem, i mislim da je to najvažnije, uvek je dobro kada se nešto novo izgradi, makar bilo gore od onoga što nikada nije izgrađeno. To nas je odavno naučio Duško Radović, a to vidim da u ovoj Skupštini mnogi još nisu naučili.

Hvala vam.
Određujem sada vreme za pauzu od šezdeset minuta, onda nakon toga reč ima ministar Dejan Ristić. Ministre izvinite, sačekaćete posle pauze. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima ministar Dejan Ristić.
Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče Vlade i dame i gospodo članovi Vlade, dozvolite mi samo da se osvrnem na određene strahove koje je izrazilo nekoliko uvaženih narodnih poslanika u vezi sa autentičnošću podataka o rastu i razvoju privrede u prvih osam meseci ove godine, što je uslovilo, naravno, rebalans budžeta i plus od 132,5 milijarde.
Kada govorimo o sektoru telekomunikacija, želim da vas obavestim i da sa svima vama podelim zadovoljstvo da je sektor telekomunikacija prošle godine ostvario suficit od 3,44 milijarde evra. To je bila rekordna godina. Za prvih sedam meseci ove godine beležimo rast od 20,29%, što znači da ćemo preći bez bilo kakvih teškoća cifru od četiri milijarde evra suficita u ovoj godini, kada govorimo o sektoru informaciono-telekomunikacionih tehnologija.
S druge strane, ono što mislim da je važno i što čak naša javnost ne zna u dovoljnoj meri, 12,2% srpske privrede čini sektor informaciono-telekomunikacionih tehnologija. Taj sektor učestvuje za sada sa 6,8% BDP-a.
Takođe, zaposleno je oko 115.000 ljudi i prosečna plata u maju, neto prosečna plata iznosila je 234.000 dinara sa tendencijom daljeg rasta. To jesu egzaktni podaci Republičkog zavoda za statistiku, tako da bih želeo da se priključim i predsedniku Vlade i mojim uvaženim kolegama koji su iznosili podatke generalno i za kompletnu srpsku privredu. Ovome dodajem i sektor informaciono-komunikacionih tehnologija.
Koristim priliku, mislim da kolega Selaković nije tu, ali budući da sam četvrt veka proveo u sektoru kulture, želim da potvrdim da je rebalansom budžeta opredeljeno više sredstava za kulturu po prvi put nakon 25 godina, koliko ja radim u kulturi, i želim na tome da zahvalim i kolegi Selakoviću i vicepremijeru Malom na tome što je rebalansom budžeta po prvi put izdvojeno više sredstava i za kulturu.
Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Hvala.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi ministri, uvaženi predsedniče Skupštine, pomaže Bog.

Mi, Snaga naroda - prof. Branimir Nestorović, uvidom u predloženi rebalans budžeta Republike Srbije za 2024. godinu smatramo da je rebalans nedomaćinski, zakasneo, u znatnoj meri nezakonit i netransparentan. Naravno, kao što je i većina stvari u Srbiji netransparentna, pa se nadamo brzoj promeni.

Par reči o fiskalnom deficitu. Postojećim budžetom Republike Srbije za 2024. godinu planiran je fiskalni deficit Republike od 197 milijardi dinara, odnosno 1,7 milijardi evra, odnosno 2,2 % BDP-a, što je inače previsoko za Srbiju.

Predloženim rebalansom umesto da se smanjuje, predlaže se uvećanje deficita sa 197 na 263 milijardi dinara, što je i uvećanje za oko 540 miliona, pola milijarde evra, što je rast za oko 30% ovog fiskalnog deficita.

Budžetski deficit, kada pričamo o njemu, rebalansom se predlaže ogromno uvećanje budžetskog deficita, za oko 90 milijardi dinara, odnosno sa 122,7 na 215,9, odnosno preko 70%. Ovako veliko uvećanje fiskalnog i budžetskog deficita u kontekstu predloženih namena koje će se finansirati putem deficita je pogrešno i predstavlja još jedan u nizu koraka koji vode ka neodrživosti javnih finansija Srbije na srednji rok bez prodaje vitalnih i najvrednijih resursa koji su još ostali i bez dodatnog zaduživanja.

Sada, ako su ovom budžetu, rebalansom budžeta predviđena prodaja vitalnih resursa i najvrednijih resursa koji su još ostali, to je sada već drugi deo za komentarisanje. Osnovana svega je pogrešno usmeravanje budžetskih sredstava koja su uvećana. Rebalansom budžeta za 2024. godinu predlaže se da se ukupni rashodi i izdaci planirani Zakonom o budžetu za 2024. godinu povećaju za 198,48 milijardi dinara, odnosno 8,87%. Novi uvećani rashodi se suštinski ne finansiraju iz ušteda do kojih bi se došlo odgovornijim i efikasnijim upravljanjem budžetom Srbije, što bi predstavljalo zdrav domaćinski pristup koji ovde, naravno nije pristup, nego se u najvećoj meri finansiraju iz povećanog deficita i zaduživanja zemlje u odnosu na prvobitni plan finansiranja budžeta Srbije.

Najveće promene koje donosi rebalans uglavnom predstavljaju samo formalizovanje odluka i mera koje je jedan čovek, naravno, neovlašćeno najavljivao mesecima unazad, čime je vođenje fiskalne politike izmešteno van nadležnih institucija, mimo procedura i pravila i pravila definisanih uređenim sistemom za upravljanje javnim finansijama.

Ignorisanje zakonskih deficita ovog budžetskog procesa je ozbiljan problem javnih finansija Republike Srbije zato što se preskakanjem propisanih procedura povećava rizik da mere koje se preduzimaju i raspodela budžetskih sredstava neće adekvatno odgovoriti na najvažnije potrebe društva, već poluprivatnom, netransparentnim aranžmanima koji se dogovaraju, a onda e pokrivaju od strane Skupštine.

Umesto što se najveći deo uvećanih rebalansiranih rashoda i izdataka usmerava u preskupe i koruptivne projekte tipa Nacionalni stadion, EKSPO i slično i u nabavku roba i usluga, naglašavam, potrebno je bilo najmanje 70% od 198,48 milijardi dinara usmeriti u sektor obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, zaštite životne sredine, poljoprivrede ili smanjiti zaduženost države. To bi onda već bilo odgovorno ponašanje i odgovorno raspolaganje.

Recimo, da navedem jedan primer pogrešnog uvećavanja sredstava iz rebalansa budžeta – rashodi za korišćenje roba i usluga. Umesto da se rebalansom rashodi za korišćenje roba i usluga, materijalni troškovi, troškovi održavanja itd. smanje, ovi rashodi se povećavaju za 7,27% na 225,2 dinara, blizu dve milijarde evra, što je u odnosu na 2020. godinu 135 milijardi dinara i predstavlja uvećanje za oko 90 milijardi dinara ili 60%.

Pravi domaćin bi umesto da ih povećava uradio suprotno, ostvario bi uštede kroz racionalizaciju troškova, efikasnije i odgovornije upravljanje, strože kontrole, konkurentne javne nabavke kroz strukturne reforme itd.

Drugi primer da navedemo nefinansijsku imovinu. Od ukupnog uvećanja rashoda budžeta u iznosu 198,4 milijardi na uvećanje sredstava za nefinansijsku imovinu bi otišlo 52%. Znači, 102,3 milijarde oko 870 miliona evra.

Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u iznosu nekih skoro 570 milijardi dinara i veći su za 102 milijarde u odnosu na inicijalni iznos planiranih budžetom za 2024. godinu, a značajna sredstva su obezbeđena za Vojsku, EKSPO, izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu, nabavku pet novih elektromotornih vozila brzine 200 km, brzu saobraćajnicu IV reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, adaptaciju brodske prevodnice u sastavu „Đerdapa II“, izgradnja brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac, izgradnju mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnju pruge između Zemun Polja i Nacionalnog stadiona.

Sve ovo što se radi, naravno, radi se sa netransparentnim izveštajem troškova koliko šta košta, koliko koji projekat uzima, koliko je to po kilometru, koliki su ti projekti, koliki su glavni troškovi?

Prema tome, jasno je da rebalans predlaže, pre svega, da bi se namaknula dodatna sredstva za veliki broj projekata EKSPO 2027, nacionalni stadion, izgradnju mosta, da ih ne nabrajam ponovo, koji su izuzeti od primene Zakona o javnim nabavkama i postupka eksproprijacije, gde je Vladi omogućeno da strateškog partnera izabere bez tendera, odnosno direktnom pogodbom.

Znači, imamo nezakonito budžetiranje sredstava za kapitalne projekte. Kapitalni projekti veće vrednosti od 25 miliona evra, za koje ne postoji studija izvodljivosti, sada pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, ne bi smeli da se uključe u budžet Republike, budući da se upravo na osnovu Studije izvodljivosti donosi odluka o uključivanju kapitalnog projekta u budžet.

Uključivanje kapitalnih projekata u budžet Republike Srbije bez postojanja i prezentovanja javnosti Studije izvodljivosti suprotno je pravilniku o prethodnoj Studiji izvodljivosti i Studiji izvodljivosti.

Postavlja se sad jedno pitanje - da li svi ovi projekti za čije izvođenje se predlaže budžetiranje sredstava u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu na poziciji - Nefinansijska imovina, imaju ovu Studiju izvodljivosti? Ako je imaju, potrebno je istu javno objaviti, jer se ovi projekti finansiraju iz javnih finansija. Znači, pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, na koju se svi pozivaju.

Zakonom o planskom sistemu iz 2018. godine predviđena je obaveza Vlade da do 1. januara 2020. godine podnese Skupštini na usvajanje predlog Plana razvoja Srbije za period od najmanje 10 godina, što je hijerarhijski najviši dugoročni dokument razvojnog planiranja. Nemamo ga.

U skladu sa prioritetima koji su u njemu definisani, sledeći korak Vlade bi bio da usvoji investicioni plan za period od najmanje sedam godina, koji sadrži sve planirane investicije u oblastima od javnog interesa, usklađene sa srednjoročnim smernicama ekonomske politike iz fiskalne strategije, prostornim planovima, lokalnim planovima razvoja i dr.

Ono što pričamo da je prisutna netransparentnost rebalansa budžeta, članom 276. Zakona o budžetskom sistemu je predviđena obaveza Vlade da obezbedi ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanja fiskalnom politikom i da su one dostupe i da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju.

Rebalans budžeta Republike Srbije je netransparentan, ne samo kada su u pitanju projekti dati u okviru nefinansijske imovine, pošto nema navedene Studije izvodljivosti, jel, po preporuci Fiskalnog saveta, nema obrazloženja razloga zbog kojih je potrebno povećanje sredstava za svaki od konkretnih projekata, stanje u realizaciji projekata, itd. Netransparentnost je vidljiva i kod drugih budžetskih pozicija čije je uvećanje predloženo rebalansom.

Rashodi za zaposlene, planirani u iznosu od 491,81 milijardu dinara veći su za 16,2 milijarde dinara, 3,4% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Navedeni rashodi najvećim delom su povećani zbog novog zapošljavanja kod pojedinih budžetskih korisnika koji su dobili saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno mesto.

Pitanje naše je - kod kojih budžetskih korisnika je došlo do novog zapošljavanja i koji je to broj? Opet nejasno, netransparentno. Ovako se ne obrazlaže finansijski akt kojim se traže nova, uvećana sredstva.

Rashodi za korišćenje usluga, roba, planirani u iznosu od 225,28 milijardi dinara veći su za 15,27 milijardi dinara, odnosno 7,27% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Opet pitanje postavljamo - kod kojih budžetskih korisnika će se najviše povećati sredstva za nabavku roba i usluga i koje su to vrste roba i usluga i iz kojih razloga je predloženo povećanje?

Mi sad ovde imamo neke ostale tekuće rashode, planirane u nekim iznosima od 58,33 milijarde, koji su veći za 8,5 milijardi, odnosno 16,96% u odnosu na iznos koji je planiran i u okviru ove kategorije rashoda najveće povećanje odnosi se na novčane kazne i penale po rešenju sudova. Pitam sve, pitam Vladu Srbije - koje institucije i za koje sudske predmete i sporove su napravljeni najveći troškovi po osnovu sudskih kazni i penala i da li je budžetska inspekcija, ili možda i policija, proveravala razloge koji su doveli do gubitka sporova, identifikovali odgovornost nadležnih rukovodilaca i zašto to nije objavljeno, i kako su ti rukovodioci sankcionisani?

Kada slušamo uvažene ministre finansija i infrastrukture, ja mislim da oni pričaju o nekoj drugoj zemlji, da ne pričamo uopšte o Republici Srbiji i da ne pričamo uopšte o narodu Republike Srbije, već pričamo o nekom imaginarnom narodu koji živi i perfektno uživa u svemu, sa savetom da mu dva jaja mogu poslužiti energetski za ceo dan.

Jedva čekam da vidim četiri hiljade kilometara lokalnih puteva po ceni 64 hiljade evra po kilometru, da vidim kako će ti putevi biti napravljeni, pa me interesuje kako to da brza saobraćajnica košta 11 miliona evra po kilometru, a sada već vidimo predlog da će 250 miliona evra koje je Republika Srbija ostavila za izgradnju lokalnih puteva, to izaći enormno manje.

Još ima pitanja, ali ima i još izlagača, ne bih vas više zadržavao. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.