Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.
U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.
Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.
Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?
Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.
Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.
Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.
Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.
Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?
Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.
