Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, da su prisutna najmanje 84, da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Danas je utorak, tako da prelazimo na traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima gospodin Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Pitanje za predsednika države.
Jel možete malo da umirite da se čujemo?

Molim vas.
Ne čujem ni ja gospodina Jovanovića.
Ako vam nije problem, počeli smo sednicu, molim vas za mir.
Izvolite.

Molim za malo tišine u atmosferi.

Ovako, pitanje za predsednika države i predsednicu parlamenta, Aleksandra Vučića i Anu Brnabić – da li je tačno da na osnovu lobiranja za Rio Tinto od projekta „Jadar“ primaju proviziju od 20%?

Dakle, 23. jula Ekološki ustanak i ja lično pozvao sam Generalštab, načelnika Mojsilovića, i postavili smo pitanje i zvanično, a i usmeno, kakav je stav prvog čoveka armije po pitanju poklanjanja Generalštaba vojske i namere ove države, tj. Vlade da na mestu gde je nastala srpska država, tj. srpska vojska, na mestu Generalštaba nikne hotel sa zvezdicama sa đakuzijama, na mestu gde su 1999. godine ginuli ljudi i 1941. godine takođe?

Dakle, Vojska ne sme da odgovori šta ona misli o nameri Gorana Vesića i Aleksandra Vučića, da na mestu gde je Generalštab, gde je nastala vojska, Kušneru i američkim ofšor kompanijama poklone zemlju da bi se tamo pravile kockarnice i đakuziji. Svaka čast.

Imamo još pitanja ovde. Postavlja se pitanje Vladi, ministru Malom, koji je kreator ovog budžeta – šta traže prosvetari na ulicama ako su zadovoljni, kao što on kaže, povećanjem budžeta za prosvetu, ne znam koliko posto?

To isto važi i za poljoprivrednike. Povećali ste poljoprivredni budžet, a sprema vam se štrajk i traktori na ulicama.

Ima još jedno pitanje. Gospođo Raguš, mogu li vama da se obratim? Jovankina vila na Dedinju od skora ovo više nije državna imovina, već je ona sirota žena sa Dedinje, predsednica parlamenta, postala vlasnica Jovankine vile. Koliko košta Jovankina vila, gospođu Brnabić pitam, koja će možda kasnije da dođe, a neće nikad da mi odgovori, i odakle joj pare da kupi ovu vilu? Hvala.

Molim vas.
Čak i kad postavljate pitanje, trudite se da govorite tako što i vaše pitanje treba da bude utemeljeno na činjenicama. Gospođa Brnabić trenutno nije tu, pa bi vam ona odgovorila. Ta zgrada nije njena zgrada, vi to jako dobro znate, i to je zdanje zbog bezbednosnog protokola koji će svaki sledeći predsednik Skupštine da koristi.
Ovo je zbog javnosti, tako da molim vas i sledeći put, i to molim sve, niko ovde neće biti prekidan, nikome se neće oduzimati reč, svako od vas ima prava da izrazi svoje političke stavove, ali se, molim vas, trudite da to bude utemeljeno na činjenicama, da ne bude ad personam i da mene dovodite u neprijatnu situaciju da moram da reagujem.
Vi ste imali pet minuta, mogli ste tih pet minuta da iskoristite, ali dobro, pred nama je dan zasedanja, tako da…
(Aleksandar Jovanović: Nemojte vi meni da objašnjavate.)
Ne, ja imam obavezu da reagujem, po Poslovniku. Jedino ja imam obavezu da reagujem, ali dobro, u redu.
Gospođa Marija Jevđić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.

U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.

Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.

Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.

Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?

Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.

Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.

Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.

Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.

Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?

Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.

Hvala vama.
Sledeći ima reč gospodin Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvažena predsedavajuća, želim da vas informišem o jednom ružnom i nadasve neprihvatljivom događaju koji se desio u Novom Pazaru. Naime, pre neki dan je u strogom centru grada, u turističkom delu grada, grupa huligana izazvala zaista jedan neprimeren događaj. Naime, oni su divljali u centru grada sa nekim džipom, mašući zastavama, ratnim zastavama devedesetih, pored ostalog, i zastavom Srpske krajine. Na taj način želeli da izazovu neki međunacionalni konflikt, nešto što se hvala Bogu nije desilo i neće se desiti.

Međutim, to je svakako naišlo na osudu svih političkih predstavnika u samom gradu Novom Pazaru i predstavnika Srba i predstavnika Bošnjaka i zaista smo gromoglasno ovo osudili. U redu su osude. Međutim, ne znam i ne mogu da se setim da li je došlo do privođenja ovih ljudi. Čini mi se da nije došlo do reagovanja onih koji su trebali da reaguju, a to je policijska uprava. Zato postavljam ovom prilikom Ministarstvu policije pitanje - da li su vinovnici ovog nemilog događaja privedeni?

Sa druge strane, postavljam pitanje pravosuđu, obzirom da je grubo narušen Zakon o diskriminaciji, da li je podneta nekakva prijava protiv ovih osoba? Kao što znate, ovde je povređen član 10. u ovom Zakonu o diskriminaciji - teška zloupotreba diskriminacije, odnosno došlo je do udruživanja ljudi radi vršenja nekakve nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, odnosno razdora. Očigledni su elementi toga. Stoga pozivam pravosuđe i policiju da reaguje.

Podsećam vas da je najefikasniji način da se ovako nešto ne bi ponavljalo, svakako osude su u redu, ali najefikasniji način da se pravovremeno i pravedno sankcionišu lica koja izazivaju ovakve ekscese.

Na kraju, želim da vam kažem svima da je danas u Novom Pazaru dan žalosti. Danas će se ukopati ova tragično stradala porodica u ovoj nesreći, a koji su inače iz Novog Pazara i zaista u Novom Pazaru je dan tuge. Odnosi između srpskog i bošnjačkog naroda su odlični, puni međusobnog poverenja, uvažavanja i kao što vidite i jedne bratske duboke solidarnosti. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Ana Ivanović.

Poštovani narodni poslanici, pitanje naše poslaničke grupe Mi - Snaga naroda je upućena predsednici Skupštine. Zašto su se na tzv. „Dan Amerike“ u Narodnoj skupštini vijorile zastave države agresora koja konstantno krši naš teritorijalni integritet i naoružava separatiste u našoj južnoj pokrajini? Zašto je dozvoljeno uniformisanim pripadnicima američkih oružanih snaga da snimaju u zgradi Narodne skupštine Srbije? Hvala.