Poštovani građani Srbije, malopre ste u direktnom TV prenosu videli kako to izgleda kad obučete odelo, a ispod nosite Šešeljev šinjel i iz njega vam viri zarđala kašika.
Ne možete tom retorikom da se dopadnete biračima. Ja razumem strah, razumem paniku, razumem nervozu, razumem da ste u panici, jer vas je Miroslav Aleksić razorio svojim argumentima, ali ako želite ovako da vodimo skupštinsku raspravu, neće to daleko da vas odvede.
Iz ovoga nećete izaći kao pobednici sigurno, verujte. Ovo nije način na koji se diskutuje u parlamentu.
Ako želite da na ovakav način obesmislite skupštinsku raspravu, da ministar 30 minuta govori prvi put, pa još 30 minuta vređajući opoziciju i ako vi očekujete da mi siđemo u radikalsko blato i da se valjamo sa vama, verujte da nećemo.
Moram da vam odgovorim na neke direktne prozivke. Demokratska stranka je od 9. decembra 1990. godine, kada je obnovljeno višestranačje na prvim višestranačkim izborima i od kada je obnovila svoj rad februara mesa te godine, uvek na istoj strani, na svetloj strani istorije pod zastavom slobodne Srbije. Mi nijednog trenutka nismo menjali naša programska i vrednosna uverenja, ni ja kao Srđan Milivojević, ni bilo ko od ljudi na koje sam ponosan, sa kojima sedim vode, od Dragane Rakić, preko Zorana Lutovca, do Nenada Mitrovića i svih ostali.
Dakle, mi smo ostali na istim postulatima, ponosni na sve što smo uradili. Sanirali smo štetu 2000. godine koju smo zatekli. Nismo nikoga, podvlačim, posebno smo ponosni na to što iza nas nije ostala nijedna crna marama, nijedna izbeglica, nijedan spaljen dom, a vi morate da objasnite kako ste od politike – ubite jednog Srbina, mi ćemo 100 muslimana, došli do politike jedan Srbin… (Isključen mikrofon.)