Hvala, gospodine Stošiću.

Sledeći je gospođa Marina Mijatović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane građanke i građani, prvo bih želela da se osvrnem na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i htela bih par reči o lažnoj brizi ministarke za brigu o porodici i demografiji koja je juče izjavila da je ukinut katastarski prihod u cilju da bi se olakšala procedura ostvarivanja prava. Međutim, ako pogledamo malo unazad, videćemo da je ovakva odluka morala biti doneta i da je ovo moralo da bude u ovom zakonu zbog toga što je prošle godine u oktobru mesecu usvojen jedan drugi zakon, odnosno izmene i dopune u kojima je ovaj pojam i ova kategorija potpuno izbrisana iz ovog zakona i nije moguće uopšte da katastarski prihod bude uslov za ostvarivanje bilo kojeg prava koje se nalazi u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, ako je postojala ikakva namera da se olakšaju procedure, zašto to nije urađeno i u svim drugim procedurama za ostvarivanje ovog prava? Izbrisali smo katastarski prihod, ali smo zato ostavili posedovanje dva hektara zemlje, a ne znamo koji su kriterijumi drugi za ostvarivanje ovog prava.

Ovo što se učinilo u stvari nije olakšavanje ostvarivanja prava, već je to samo postavljanje jednog većeg tereta svima onima koji mogu biti korisnici finansijske podrške porodici sa decom.

Drugo, ako postojala namera da ovaj zakon prati potrebe svih korisnika u Republici Srbiji, možemo da pitamo – zašto ovaj zakon nije usklađen sa tim potrebama u potpunosti? Na primer, zašto se u članu 11. nije dopunila tačka 6) – deca sa invaliditetom i deca sa retkim bolestima. Takođe, član 35. i zašto ovaj zakon moramo da menjamo svake godine i ja svakako ne bih bila ponosna da znam da je Ustavni sud i odluka Ustavnog suda je da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom. Prati, dakle, svaku izmenu i svaku dopunu ovog zakona. Vi u stvari svim izmenama i dopunama ovog zakona dodatno postupate protiv Ustava.

Takođe, što se tiče budžeta, htela bih samo da napomenem, što se tiče socijalne zaštite, da se socijalne usluge tačno ni ne vide u ovom budžetu. Mi ne možemo da znamo sve socijalne usluge koje su uključene u ovaj budžet, ali takođe znamo da on ne obuhvata sve kategorije. Prva kategorija jesu mladi koji su završili školu i koji imaju određene potrebe i koji su potpuno izopšteni iz ovog sistema, odnosno nemaju personalnog pratioca, odnosno ličnog pratioca, nemaju mogućnost boravka. To ništa ne vidimo sada u ovom budžetu i to je jedna kategorija koja je stalno diskriminisana i koja nema uopšte zadovoljene svoje potrebe, a samim tim, ako već pričamo o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, šta je sa tim porodicama na čiji teret pada briga o ovoj deci?

Ono što još nema ni u budžetu, ni u ovom zakonu jesu potrebe školske dece, pa opet napominjem decu sa retkim bolestima. Dakle, imamo decu koja se nalaze u predškolskim ustanovama i u vrtićima, ali su ova deca koja se nalaze u školama potpuno zanemarena i njihove potrebe su takođe potpuno zanemarene.

Kada se radi o zdravstvu, ministar finansija je juče rekao da nikada više nije uloženo u zdravstvo, pet milijardi i 500 miliona dinara. Ja samo mogu da pitam – kako se priča o projektima, kako se priča o planiranju zdravstvene zaštite kada mi apsolutno nemamo nikakve baze podataka na osnovu kojih bi se zdravstvena zaštita mogla uopšte planirati?

Drugo, ovakvim budžetom i postupanjem i gradskih i lokalnih vlasti, a i Vlade Republike Srbije vidimo da se u stvari pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti potpuno uništava. Mi vidimo da smo uništili apoteke u javnoj svojini koje predstavljaju primarnu zdravstvenu zaštitu, koje su nama bile blizu domova zdravlja, koje su takođe primarna zdravstven zaštita, pa mi tačno vidimo da ustvari nama ta primarna zdravstvena zaštita će biti veoma daleka i da će mnoga naša prava biti potpuno uskraćena. Isto se to radi sa institutima i zavodima za javno zdravlje.

Sledeća tačka jesu skeneri. Mi pričamo da smo skenere, odnosno liste čekanja za pružanje usluga snimanja skenerom, da smo mi te usluge stavili na nulu, da nema pacijenata koji su na listama čekanja. Pitanje je, ako smo to uspeli da uradimo za osam sati, jedan dan, zašto onda građani čekaju po nekoliko godina da dođu do ove usluge i šta to znači? Ja mogu samo da zaključim da vi dovodite sve nas kao građane i pacijente da budemo u jednoj patnji i bolu, da trpimo to što ne možemo da dobijemo zdravstvene usluge. Verujem da je to jedna namera da nam se uskrate prava iz zdravstvene zaštite. Hvala.

Reč ima gospođa Lidija Šarac.
Samo vas molim da se prijavite.

Ja ću najpre da pozdravim predsedništvo, uvaženi ministri i uvaženi premijeru, poštovane koleginice i kolege, dragi građani Srbije.

Držaću se striktno dnevnog reda. Najpre bih kao lekar koji je 40 godina u medicini, radila sam 40 godina kao lekar opšte prakse i neuropsihijatar, moram da reagujem na prethodnu izjavu i da kažem da je naša primarna zdravstvena zaštita jedna od najdostupnijih u Evropi.

Rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u celoj Srbiji jeste skopčan sa mnogo problema, ali pacijenti su zaista na najbolji način prihvatani, primani i rad sa pacijentima je nešto što ja kao lekar, evo ne mogu nikako da prihvatim da mi imamo na bilo koji način loš odnos u primarnoj i na svim drugim nivoima zdravstvene zaštite.

Te liste čekanja, činjenica su bile. Zato ću da pozdravim povećanje budžeta u zdravstvenom sistemu, jer je neophodno bilo da se zdravstveni sistem pomogne, da se prosto pomogne. Ovo je bio jedan vanredan rad u kome je odrađen jedan vanredan napor zdravstvenih ustanova u ovim preventivnim pregledima koji su izuzetno značajni. Rezultati pokazuju da su otkriveni mnogi novi slučajevi, da je prevencija odigrala veliku ulogu, uzevši da se napravilo preventivnim pregledom. To jeste akcija.

Ja se iskreno nadam da će se u narednom periodu dobrom organizacijom na svim nivoima zdravstvene zaštite, znači i na primarnom, sekundarnom i tercijalnom, da će se omogućiti da se te liste čekanja, s obzirom da mi imamo sada i samim tim što se povećao budžet, mogućnosti da se nabavljaju proteze, da se nabavljaju lekovi i sva ona sredstva koja su potrebna da imamo više mogućnosti i da će se taj problem zdravstvene zaštite, odnosno preventivnih aktivnosti, koje bih ovog puta pozdravila, raditi značajno više i značajno bolje.

Moram da vam kažem da se zdravstveni sistem suočava sa mnogo problema i pre svega sa jednim epidemijskim rastom karcinoma, depresija, psihosomatskih bolesti, kao i bolesti zavisnosti. Sve to zahteva i potrebu uvođenja novih strategija u prevenciji i lečenju, neophodnost preventivnih pregleda, smanjenje na listama čekanja i potrebno je da se organizacija zdravstvenog sistema, pre svega, mi imamo malo lekara na Zlatiborskom okrugu postoji 50 lekara manje u odnosu na normative, tako da je potrebno i dalje nastaviti sa prijemom lekara i obezbeđivanjem specijalizacija koje doprinose značajano poboljšanju kvaliteta rada.

Osvrnula bih se i na izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer je to izuzetno značajna podrška porodicama mladih ljudi koji žele da prošire svoje porodice, dolazak na svet novih planova porodica, ima i dimenziju olakšanja i komfora zbog značajne finansijske podrške što je ministarstvo prepoznalo kao potrebu i motivaciju mladih ljudi u otklanjanju strahova da formiraju i proširuju svoje porodice.

Značajna je i pomoć države u kupovini svoje prve nekretnine sa učešćem od 20%, kao i pomoć u osnaživanju žena sa sela koje zaista mnogo rade. Stubovi su tradicionalne porodice i mislim da zaslužuju neku finansijsku nadoknadu, odnosno želela bih da takve žene mogu da ostvare pravo na starosne penzije.

Takođe osvrnuću se i na porodice sa više dece, petoro i više dece. Poznajem jednu takvu porodicu, ranije ih je bilo mnogo više. Danas nema toliko porodica sa više dece, ali poznajem porodicu koja ima šestoro dece, majka je nezaposlena, otac radi, deca su divna i oni nažalost nemaju nikakva prava po ovom novom zakonu. Tako da se mora naći rešenje i pomoći ovakvim porodicama. Juče je ministarka Milica Đurđević Stamekovski rekla da se dosta radi, ali je pomenula da treba i više da se radi i verujem da će nastaviti sa sprovođenjem ideja koja je navela u svom obraćanju.

Htela bih nešto da kažem i o izdvajanju iz budžeta za prosvetu i kulturu. Ministarstvo prosvete i kulture ima izuzetno veliki značaj. Znamo da u narednom periodu mora da se vrati dostojanstvo i standard prosvetnih radnika. Ako gledamo civilizacijski period, mora se vratiti dostojanstvo i standard radnicima. U civilizacijskom periodu u kome se nalazimo sada postoji jedna erozija pravih sistema vrednosti i neophodnost prisustva i razvoja kulture i svih kulturnih dešavanja. Ta naša nasušna potreba da kulturno nasleđe i duhovni rast su potrebni kao vazduh i voda. Suština je našeg nacionalnog bića.

Na kraju da kažem da ćemo podržati rebalans budžeta, jer su sredstva opredeljena tako da značajno utiču na dinamiku poboljšanja uslova u segmentima funkcionisanja države.

Hvala.
Sledeći na listi, gospodin Vladimir Đorđević.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, ministri, braćo i sestre, pomaže Bog.

Sugerisao bih na veliki propust u ovom rebalansu budžeta. Izmeštanje Austrougarskog podnarednika koji je pucao po Srbima, odnosno kvazi Kući cveća. Dakle, bilo je neophodno da ste isplanirali to iseljenje u Hrvatsku, jer odatle i dolazi. A s obzirom da je umro u Sloveniji, jasno je da baš nikakve veze nema sa Srbima i Srbijom, sem, kao što rekoh, što je Srbe ubijao. Tamo mu se dive, tu državu i te granice je stvorio, pa neka mu oni kuće cveća i zidaju.

Sa druge strane, trebali ste da podržite zalaganje vašeg prvog čoveka Beograda, gospodina Aleksandra Šapića, u sprovođenju programa Pokret obnove Kraljevine Srbije, da se predvide sredstva za spomenik besmrtnom đeneralu Dragoljubu Draži Mihajloviću na Terazijama. E, to bi bilo značajno, a i u srpskom nacionalnom interesu.

Podržavamo uvođenje vojnog roka kao veliki i strateški cilj naše otadžbine, s tim da se mora povećati broj dana služenja na 180.

Rebalans nije realnost. Kroz rashod najviše novca se daje na projekte koji nisu razvojni, nacionalni stadion, EKSPO, umesto da se veći deo sredstava usmere na zdravstvo i prosvetu. Zar nam treba nacionalni stadion dok se izgradnja dečije bolnice "Tiršova 2" prolongira više puta, pa će, navodno, biti gotovo tek na proleće 2027. godine, iako je obećavate još od 2018. godine?

Za pohvalu je to što ste u zadnje vreme izgradili više objekata koji su namenjeni zdravstvu, ali i pored toga stoji činjenica da nam fali zdravstvenih ustanova, kao i da su pojedine ispod svakog kriterijuma. Govorim o prigradskim domovima zdravlja, govorim o porodilištu "Narodni front", govorim o Klinici za endokrinologiju u Beogradu, govorim o Dečijoj pedijatriji u Pančevu. Smatram da je ova tema prioritet i da se treba pozabaviti i medicinskim kadrom, koji nam manjka, jer većina kad završi škole odlazi u inostranstvo u potrazi za boljom platom i boljim uslovima. Pa tako, da li je danas bitniji EKSPO od obrazovanja dece?

Prosvetari su gurnuti na rub siromaštva. Ruke su im vezane, jer kroz obrazovni sistem deci se nameću isključivo zapadne vrednosti koje se sa sobom nose iskrivljenu sliku odrastanja i sazrevanja u stabilnu ličnost časnog, poštenog i dostojanstvenog Srbina. Danas deca nemaju želju da budu lekari ili učitelji, već rijaliti zvezde, jer je tu dobra zarada.

Zanimljivo je to da je premijer u avgustu izjavio da novca nema do 1. januara i da prosvetari mogu da štrajkuju, a da je jedina mera koja je preduzeta popisivanje onih koji su ustali u odbrani svojih prava. Kako nema, gospodine premijeru, kada imamo 133 milijarde dinara većih prihoda od planiranog i zašto deo tog novca ne može da se usmeri na loš materijalni položaj onih koji su temelj našeg društva? Ponudili ste im povećanje od 12% 11. septembra, dakle novac se pojavljuje i na kraju ništa. Probajte da date ljudima 20%, koliko su tražili, i neka oni budu prva grana u Srbiji koja kreće koliko-toliko dostojanstveno da živi, a vremenom, kako se budžet bude punio, da se povećava i drugim strukama.

Pronalazite i to slučajno, milijardu za puteve kojima stranci krstare u tranzitu, dok je za naše ljude najskuplje gorivo u regionu.

Povećavate plate svojim funkcionerima koji su okupirali sva javna preduzeća, dok ekonomski ugroženim porodicama oduzimate decu i šaljete ih hraniteljima uz nadoknadu. Iako je mnogo zdravije da tim nadoknadama pomognete i očuvate biološke porodice, centar za socijalni rad primenjuje hraniteljstvo kao meru zaštite za decu kada je u njegovom najboljem interesu. Za ostvarivanje najboljeg interesa deteta je da bude u okruženju svoje biološke porodice.

Oduzimanje dece roditeljima zbog neuslova u kojima živi, jer majka i otac nemaju bolje uslove, je sramno. Centar za socijalni rad procenjuje uslove u kojima dete živi i nakon stručne procene da u porodici ne postoje socijalno-ekonomski uslovi za život deteta, odluka struka je njegovo oduzimanje od biološke porodice. Finansijska pomoć se daje starateljima, umesto da se pomogne i naprave humani uslovi dostojni života za svaku biološku porodicu.

Što se tiče izmene i dopune Zakona o porodici sa decom, da, jednokratna pomoć znači i bravo. Ali, ono što je stvarno potrebno je da roditeljima pružimo sigurnost. Povećana je suma jednokratne pomoći u odnosu na period od pre 10 godina, ali povećana je i cena namirnica. Ako pričamo o mlečnim proizvodima samo, sveže mleko u pakovanju od litar i po trenutno košta od 210 do 230 dinara, u zavisnosti od proizvođača, a nekada je ta cena iznosila 110 dinara. U pitanju je povećanje od 100%. Cena jogurta od jednog litra je sa 95 skočila na 175 dinara. U pitanju je poskupljenje od 85%. To je sve sem sigurnosti.

Da bude obavezan dečiji dodatak za peto i svako naredno dete, odnosno da ne bude uslova, jer na taj način kažnjavaju se samo i isključivo deca, jer te porodice su egzistencijalno najugroženije. Da se svaki roditelj oslobodi od poreza kada su u pitanju oprema za bebe, dohrana, pelene, kreme itd.

Šta se dešava sa predlogom da majke sa troje i više dece dobiju nacionalne penzije? Trebaju i moraju. E, to bi bila konkretna borba protiv bele kuge, to je pospešivanje nataliteta, to je ono o čemu treba da govorimo, to je sigurnost i budućnost Srbije.

Položaj žene i majke koja radi nije na zavidnom nivou, od pitanja prilikom zapošljavanja da li planira decu, od straha da li će se vratiti na svoje radno mesto nakon porodiljskog odsustva, a ako se vrati bojaznost da li da se usudi na ponovo rađanje iz straha da ovaj put neće imati toliko sreće što se tiče posla.

Neophodno je i da se oslobode građani Srbije od poreza kada su u pitanju osnovne životne namirnice, hleb, mleko i tako dalje, a da se dodatno i obavezno oporezivanje bude za kladionice, banke, možete da oporezujete dodatno i cigarete, alkohol, pa ko to voli, neka i plati, ali da ljudima koji teško zarađuju, da im maksimalno olakšate. Slava Bogu.

Hvala vama.
Potpredsednica Skupštine, gospođa Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, gospođo Raguš.

Poštovane građanke i građani Srbije, uvaženi predsedniče Vlade, članovi kabineta, drage koleginice i kolege, da počnem sa onim što je tačka dnevnog reda, primarna, ja bih to rekla, a to je rebalans budžeta Republike Srbije za 2024. godinu. Ja to zaista vidim kao najveću vrednost ovog rebalansa zapravo redefinisanje budžetskih prioriteta u korist socijalne funkcije države, odnosno tamo gde je nekako bilo najpotrebnije pomoći.

Ono što je simpatično to je da dva dana traje rasprava o važnim pitanjima, najvažnije suštinske, ako govorimo o rebalansu budžeta i ovaj rebalans suštinski i nije kritikovan. Ministre Mali, trpeli ste kritike na lični račun, malo vi, malo premijer Vlade, ali nijedan argument na temu toga da je rebalans loš.

Najviše kritikovana je stavka EKSPO 2027, rekla sam i na Odboru za finansije, a ponoviću ovde, ne razumem kritiku na račun EKSPO 2027, jer sam kao i većina poslaničkih grupa opozicionih, da ne kažem svih učestvovala u razgovorima sa Komisijom koja nam je dodelila privilegiju da budemo domaćini EKSPO 2027, svi smo afirmativno govorili o tome, pa danas ne razumem zašto smo godinu i po dana ili dve posle promenili svoj odnos prema tome, osim ako nam to nije dobra politička platforma za kritiku, jer građani Srbije definitivno ne razumeju kada mi krenemo da objašnjavamo šta će tu biti plus, a šta će biti minus.

Ne osećam čak ni potrebu da posle kolege Bajatovića govorim mnogo o rebalansu jer u ime SPS, čini mi se, nekako je rekao sve što je trebalo reći, sa dosta podataka, vrlo argumentovano, bez da se bavio politikanstvom. To je nekako naš manir.

Ono što je za mene važno to je da se povećanje nalazi i na razdelu koje se tiče Ministarstva kulture. O tome svaki put i pred rebalans i pred budžet razgovaramo. Mislim da je jako važno uvek posvetiti pažnju kulturi. Mislim da je ona ako ne prva, a trebala bi biti u rangu važnih resora na koje moramo da obratimo pažnju koliko god da kada građani Srbije prate prenose Skupštine Srbije, to je sve samo nije kultura. Ali nema veze, nemojte da mi budemo reper, nije to dobro, dobro je sačuvati kulturu, dobro je ulagati u renoviranje muzeja, u izgradnju novih, u arhiviranje i digitalizaciju svega onoga što je kulturna baština, da ne rizikujemo pod okolnostima kako nam se stvarni na dnevnom nivou dešavaju kao posledica globalnih pomeranja.

Interesantno je da kada govorimo o rebalansu mi ovde, poput kolege koji je govorio pre mene, citiramo gradonačelnika Beograda sa jednom suludom ličnom idejom. Nisam ja protiv tih ličnih stavova, šta više, samo to bude malo nesvrsishodno kada govorimo u momentu kada to nije tema.

Baveći se likom i delom druga Tita, voleli ga, ne voleli, vaše je pravo, uopšte ne želim da vam remetim sliku koju imate, ali vas molim da ne dovodite građane u situaciju da prihvate kao normalno vašu težnju da sprovedete neku reviziju istorije. Da li je taj sistem imao svojih grešaka, verovatno da da, ali, dozvolite, on je vladao u Srbiji decenijama. I ako je najveći problem države Srbije to da li će on biti u „Kući cveća“ na Dedinju ili treba da bude u Sloveniji onda se bojim da mi neozbiljno pristupamo svim otvorenim pitanjima koje Srbija trenutno ima, a ima otvorena pitanja o kojima mi najmanje razgovaramo racionalno.

Malopre smo imali tu situaciju da pričamo o KiM, o državi generalno kao o nečemu što je manje važno od nekih naših potencijalnih političkih poena, pa se onda setimo da pandan drugu Titu treba da bude general Draža protiv kog, takođe, nemam ništa, ali ostavite istoričarima da vide gde je kome mesto, od Terazija, preko „Kuće cveća“, do Meseca, konačno. Pustite se, ljudi, praznih priča na te teme, naročito kada nam je tačka dnevnog reda rebalans budžeta za 2024. godinu za koji sam juče čula čak da je zakasnelo, što mi je potpuno bilo nejasno ili još gore imali smo malo vremena da vidimo rebalans i zašto po hitnom postupku.

Ovo je ko zna koji rebalans u parlamentu Srbije i ko zna koji put čujem da smo imali malo vremena i zašto rebalans po hitnom postupku. Koliko god smo puta čuli obrazloženje zašto je po hitnom postupku to je uvek krilatica koja nam je dobrodošla kada nemamo šta drugo da kritikujemo. On je razvojni, on se tiče prosperiteta Srbije, zato će ga SPS podržati apsolutno.

Drugi zakon, ne manje važan, o njemu su govorili i predsednik Vlade i ministarka Đurđević Stamenkovski. Ja zaista mislim da su mere podrške porodici značajne, važne, međutim desilo se nešto za šta mislimo da možda možemo popraviti i u tom kontekstu smo podneli jedan amandman o kome će se svakako govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, ali je vrlo važno da možda, da sad ne bih oduzimala vreme ni vas ni Vladi Republike Srbije koja svakako treba da govori, na kraju smo ove današnje sesije.

Postoji kategorija deca sa smetnjama u razvoju za koje se ostvaruje pravo na pomoć i negu drugog lica od 6.322 dinara. To je uvećanje u odnosu na dečji dodatak za njih od 50% koji je predviđen zakonom. Amandmanom smo predložili da to ipak bude 100%, što bi u masi bilo 8.430, 64 dinara.

Ako prema zvaničnim podacima Statističkog zavoda tih ljudi ima oko 4.400, porodica sa decom koja imaju najteži razvojni oblik smetnji, i imaju pravo na uvećan iznos tuđe nege i pomoći ja mislim da ovo ne bi drastično uticalo na budžet i da bi bilo dobro da Vlada Republike Srbije razmotri ovaj naš predlog i uzme ga u obzir i usvoji ovaj amandman zato što mi se čini da toj kategoriji treba naročito pomoći.

Naravno, sve mere koje donosimo mogu i biće unapređene gotovo sam sigurna, ovo je kontinuitet politike ove vladajuće većine da najosetljivija pitanja države Srbije rešava u skladu sa svojim mogućnostima, ne lažnim obećanjima, ne praznim pričama, nego onoliko koliko je to racionalno da u ovom momentu može.

Podržaćemo ceo set predloženih zakona kao SPS, i nadamo se da ćemo kod ove rasprave u budžetu bar jednom čuti konkretne predloge koji bi bili kontra od onoga što piše u nacrtu budžeta kao što se da realno očekivati a ne samo prazne priče, jer naspram ovog predloga rebalansa, ja zaista nisam čula nijednu meru koja bi mi privukla pažnju koja je bolja od ovoga što je Vlada predložila. Hvala vam.

Hvala gospođo Paunović.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, ministar finansija Siniša Mali.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, dakle da se osvrnem samo na nekoliko prethodnih izlaganja koje smo imali priliku da čujemo, hoću da ponovim svim našim sugrađanima da bude jasno da je ovaj rebalans budžeta kao i svaki budžet, koji smo do sada pravili, upravo razvojni usmeren na daljem ubrzanom rastu i razvoju naše ekonomije, koji nam je pak osnova za dalje podizanje plata i penzija, podizanje životnog standarda.
Na početku izlaganja juče, rekao sam da je glavni cilj održavanje EKSPO 2027. godine i ostvarenje svih onih ciljeva koje smo definisali programom Srbija 20-27. A Srbija 20-27 podrazumeva prosečnu platu u Srbiji od 1400 evra, prosečnu penziju od 650 evra i minimalnu zaradu od 650 evra.
Sada smo malo više nego na pola puta, podsetiću vas minimalna zarada 2010. godine za vreme prethodne vlasti bila je 15.700 dinara, a od 1. januara sledeće godine, upravo zahvaljujući sporazumu koji smo napravili sa poslodavcima i sa sindikatima izjednačićemo minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom i minimalna zarada će biti 53.592 dinara, a 15.700 dinara 2010. godine, a 53.592 dinara od 1. januara naredne godine sa ciljem da ostvarimo 650 evra 2027. godine.
Što se penzija tiče, idemo sa povećanjem penzija od 1. decembra ove godine, upravo na molbu predsednika Vučića, ne od 1. januara , nego s obzirom da imamo prostora u budžetu PIO fonda, od decembra ove godine, penzije povećavamo po Švajcarskoj formuli za 10,9 posto i još jedno dvocifreno povećanje penzija u odnosu na ono koje je bilo i ove i prošle godine, tako da ćemo mi od 1. januara naredne godine, od 1. decembra ove godine imati prosečnu penziju u Srbiji od 435 evra, penzije su bezbedne, sigurne, rastu iz meseca u mesec iz godine u godinu sa ciljem, kažem da ostvarimo 2027. godine prosečnu penziju od 650 evra.
Kada su plate u pitanju davno smo prošli onaj prosek plata koji je u Srbiji bio 2012. godine, a to je 329 evra, a u junu mesecu ove godine, poslednji podatak, prosečna plata u Srbiji bila je 818 evra, i mi ćemo ići preko 900evra do kraja ove godine, do decembra ove godine, sa obećanjem koje smo dali, krajem naredne godine 2025. godine, prosečna zarada u Srbiji preći će taj nivo od 1000 evra i ciljamo, kažem 2027. godine do decembra meseca da prosečna zarada u Srbiji bude 1400 evra.
Dakle upravo u sklopu ovih ciljeva i shodno ciljevima koje smo definisali programom Srbija 2027, treba gledati i ovaj rebalans budžeta i budžet koji smo usvojili prošle godine za ovu godinu, kao i budžet koji će biti pred vama za par nedelja i koji će biti definisan za narednu godinu.
Idemo sa nikada većim ulaganjima u kapitalne investicije. Veoma je važno da na takav način dalje podržavamo rast BDP-a, da idemo za izgradnjom autoputeva, brzih saobraćajnica, brzih pruga, da idemo sa otvaranjem i izgradnjom novih bolnica.
Malopre je jedan poslanik rekao da ne zna šta se dešava sa izgradnjom Tiršove 2. Inače, smo imali obilazak gradilišta pre samo desetak, petnaestak dana. Dakle, uveliko se gradi i Tiršova 2, kao i veliki broj opštih bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara na teritoriji cele Republike Srbije.
Dalje ulažemo u našu energetiku, dalje ulažemo u našu kulturu. Dakle, ulažemo u sve ono što podiže atraktivnost naše zemlje, što podiže konkurentnost i nije ni čudo onda što imate rekordno nisku nezaposlenost u Srbiji, što imate rekordan broj zaposlenih ljudi. Dakle, 2.360.000 ljudi u Srbiji trenutno radi, prima platu, plaća poreze, plaća doprinose. To je najveći broj zaposlenih na ovaj broj stanovnika ikada.
Pun nam je i PIO fond. Zato idemo ranije sa povećanjem penzija. Imamo nikada veće strane direktne investicije, a u sklopu svega toga održali smo i zadržali makroekonomsku stabilnost sa udelom javnog duga ispod 50% u BDP-u, što je neverovatno, imajući u vidu da je nivo Mastrihta 60%, a prosek evro zone u ovom trenutku 89%.
Dakle, jedna mala Srbija ne samo da ostvaruje visoke stope rasta. Ponovio sam nekoliko puta, reći ću ponovo, druga smo zemlja po stopi rasta BDP-a u prvoj polovini ove godine u Evropi.
Da se pozovem na ono što je rekao i da citiram nekoliko poslanika koji su rekli - veliki gigant, najrazvijenija zemlja EU. Dakle, nisam to rekao, ali jedna mala Srbija ekonomski je naučila da pobeđuje. U tome nikada pre nismo pobeđivali, a to nam je onda osnova i za sve ostale borbe i bitke koje su pred nama i koje uspešno vodimo.
EKSPO je najveća razvojna šansa naše zemlje u narednom trogodišnjem periodu. Bićemo domaćini najveće svetske manifestacije tada. Ogromna je konkurencija bila prošle godine. Pobedili smo jednu Ameriku, jednu Argentinu, jednu Španiju, jedan Tajland. Dakle, veliki broj zemalja, veliki broj gradova koji se kandidovao, najveći broj zemalja sveta dao je svoje poverenje našoj zemlji da bude domaćin tog skupa, da se predstavimo, ali takođe da kroz investicije Srbija 2027 323 projekta širom cele Srbije dalje podignemo kvalitet infrastrukture, da utičemo na dalji razvoj kroz povećanje plata, povećanje penzija, da Srbija ostvari taj cilj 2027. godine od 100 milijardi evra BDP. To je bila misaon imenica nekada.
Pre samo 12 godina BDP naš bio je 33,4 milijarde. Dakle, za samo 15 godina, uz sve fiskalne konsolidacije, teške reforme kroz koje smo morali da prođemo zbog neodgovorne prethodne vlasti, uz izazove koji su bili vezani za koronu, za energetske krize, za konflikte u Ukrajini, sada na Bliskom Istoku, jedna Srbija je naučila da pobeđuje i zato je izgradnja i nacionalnog stadiona i EKSPO-a i svih bolnica i svih zdravstvenih ustanova i naše energetske infrastrukture i auto-puteva i pruga i brzih saobraćajnica upravo usmerena ka tome da rastemo što brže, da rastemo što više, da nam to bude osnova za dalje podizanje životnog standarda u Srbiji, kako bismo ostvarili taj veliki cilj od 100 milijardi evra 2027. godine.
Da završim. Ne kažem da je sve idealno. Ne kažem da negde i ne grešimo. Ko radi taj i greši, naravno, ali da se trudimo, da se maksimalno trudimo da dajemo sve od sebe da u Srbiji promenimo stvari na bolje u korist građana Srbije. Mislim da to niko ne može da ospori i mi ćemo na takav način nastaviti da se borimo.
Ovaj rebalans budžeta sa svim svojim brojkama o kojima smo imali priliku danas da razgovaramo, kao i juče, upravo govori u prilog tome. Srbija ne sme da stane. Oni koji žele da je zaustave neće u tome uspeti, a mi ćemo graditi lepšu i bolju budućnost za našu decu i kroz ove projekte, a pogotovo kroz projekat Srbija 2027.
Hvala puno.