Gospodine Janjiću, po kom osnovu? To ste hteli, jel tako, da svi pričaju o vama. Šta vi tražite ustvari, repliku? Izvolite.

Gospodo, da vam kažem jednu stvar, vi niste Srbija, vi ste administracija Srbije, vi radite za nas gospodo, vi ste državni službenici, to je broj jedan.

Ja sam rekao da ste vi bili u vlasti zbog čije politike je Srbija bombardovana, ja nisam amnestirao NATO pakt, čisto da vam kažem gospodo, u bombardovanju 1999. godine, bomba je pala na ne znam koliko metara od mene, leteo sam skoro 100 metara u vazduh, bio sam dete od 12 godina, dok je vaš predsednik Republike, sadašnji predsednik Republike i bivši predsednik vaše stranke se baškario u stanu od ne znam koliko kvadrata.

I vi pričate kako sam ja protiv žrtava NATO pakta, pa vi ste amnestirali NATO pakt, ljubite se sa Šrederom i sa ne znam kim, kako vas nije sramota.

Gospodine Janjiću, sticajem okolnosti ja sam tada bila vlast. To što ste vi sada rekli je stvarno, da vam kažem nešto, ne ja sam ponosna na to, a sada ću vam reći i zašto.
Zato što smo dobili ultimatum koji nismo mogli da ostvarimo i to je jedina istina, a mi smo se borili protiv terorista na KiM, a te učke koje vas sada hvale, pošto je tražio objašnjenje od mene i ja objašnjavam, po svojim portalima su takođe bile definisane kao teroristička organizacija od SAD.
Mlad ste čovek, ovo vaše izlaganje i to što svi pričaju o vama, tek će da pričaju, jer ste vi tako sve ljude koji su tada izginuli, njihove porodice, sve one koji su ustali u odbranu otadžbine, zauvek uvredili. Niste ni svesni toga.
Ja vam ovo krajnje dobronamerno kažem kao mladom čoveku, sačekajte malo, dobićete vi svoju priliku. Ja vas pozivam kao mladog čoveka da večeras pratite izlaganje tog čoveka koga ste više puta pomenuli a ne može da vam odgovori, predsednika Republike Aleksandra Vučića, jer taj čovek će i večeras da govori o onome što neki koji su sa vama i oko vas nisu smeli, a to su ljudska prava Srba sa Kosova i Metohije, pred svim liderima sveta, da zacementira razliku između nas i vas, iako ste svi vi tu koji sedite i koji imate dobre mreže i dobre relacije sa tim koji su nas bombardovali, a to se zove agresija, jer nije postojala odluka SB, ne smete to ni da kažete, da on je limitirao svoju političku karijeru, ali je utvrdio granicu i upisao se u istoriju i gledajte ga večeras i učite.
Premijer Vlade, gospodin Miloš Vučević, ima reč.

Mislim da je zaista problematično da vi od prvog izlaganja ne korigujete taj deo koji ste spomenuli da je režim u Srbiji kriv bio za napad na našu državu, nego kažete da je ta politika dovela do napada na Srbiju. Bilo bi fer i time bi pokazali političku zrelost da ste rekli kakvu je politiku Srbija trebalo da vodi, da ne dođe do bombardovanja i da ste nam to doveli u korelaciju sa očuvanjem KiM u sastavu Srbije i da ste rekli šta smo trebali da radimo, da izbegnemo bombardovanje i da sačuvamo KiM, i tada bi vaša politika imala smisao ili suštinu pre svega da ponudite alternativu i da kažete zašto smatrate da je ta politika kriva i da je dovela do bombardovanja.
Ja ću vam ponoviti, do bombardovanja je došlo zbog želje jednog broja držav, pre svega članica NATO, da oduzmu KiM iz sastava Srbije i taj proces i dalje traje, i to je ključni razlog zašto je došlo do napada na našu državu. Znate šta bi bio njihov cilj, da li Kosovo kao nezavisna država, velika Albanija, njihovo mesto za nove vojne baze, geopolitička drugačija karta, da ne ulazim dalje. Napad na nas je bio protivzakonit, odnosno suprotan međunarodnom javnom pravu i napadnuta članica UN, bez odluke SB, da joj se otme teritorija i danas vam je KiM, kao što je rekao predsednik Vučić u UN, upravo Pandorina kutija za sve ono što se dešava širom sveta i mislim da će to biti suština njegovog govora danas na Generalnoj skupštini UN.
Rekli ste, završavam s time, kada nama zamerate što pričamo kakvo je stanje bilo u Srbiji 2012. godine, a ja mislim da moramo da pričamo da bi znali sa čim poredimo Srbiju 2024. godine i šta su rezultati našeg rada, da je Srbija 2000. godine, posle svega toga bila urušena i kakvu ste vi Srbiju zatekli, jeste ona bila urušena jer je bila bombardovana, jer je prethodno deceniju bila izložena sankcijama i kažnjavana, jer je primila nekoliko stotina hiljada izbeglica i raseljenih ljudi.
To je sve tačno, ali ima jedan fenomen. Vi ste tu urušenu Srbiju uspeli da uništite potpuno. I ono malo što je postojalo fabrika, prirodnih resursa, ekonomskog potencijala, vi ste za tepsiju ribu prodavali, rasturali i ostavljali 500.000… Ko zna koliko stotina hiljada ljudi od 2000. godine bez posla? Pa, to je od 2008. do 2012. godine 500.000. Vi ste uspeli i to malo što je izdržalo bombardovanje, sankcije da upropastite. To je fenomen, odnosno to je najpogubnija politika koja je mogla da nam se desi, a u tom periodu su Albanci rekli da je Kosovo nezavisno i nekih gotovo 100 država se saglasilo sa njima. To su rezultati te politike o kojoj vi pričate i kažete da ste vi budućnost. Bože nas sačuvaj takve budućnosti. Daleko bilo i nikada nam se više ne ponovilo.

Po Poslovniku, gospodin Peđa Mitrović.
Izvolite.

Član 100.

Gospođo Raguš ceo dan kršite Poslovnik tako što ga selektivno primenjujete prema poslanicima vladajuće koalicije. Njima sve propuštate, njima sve tolerišete, ali nema veze to. To ćemo i mi nekako da preguramo. Ali, ukoliko želite da učestvujete u pretresu, onda siđite u klupe, pa učestvujte iz klupa u pretresu, a ne sa mesta predsedavajućeg.

Zahvaljujem.

Moja obaveza je da dajem pojašnjenje i objašnjenje.
Nigde u Poslovniku ne piše da treba da siđem u klupe, ali u redu.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Peđa Mitrović: Da.)
Hvala.
Reč ima gospodin Jovanov, replika.
Izvolite.

Dakle, kako kaže ona izreka – ne grdi majka sina što se kocka, nego što se vadi. E, tako i ovo. Bolje da je ćutao i prihvatio kritiku na ono što je rekao, nego što je još jednom potvrdio da on zaista misli da je Srbija, njeno rukovodstvo krivo za to što nas je, mimo važećeg međunarodnog prava, bez ikakvog odgovarajućeg akta, bombardovalo 78 dana i noći 19 najjačih zemalja na svetu.

Želim zbog građana da napravim jednu paralelu. Tamo negde 2013-2014. godine, pred obeležavanje 100 godišnjice početka Prvog svetskog rata, počeli su na Zapadu da se pojavljuju istoričari koji su krenuli da tvrde da je Srbija izazvala Prvi svetski rat. Dakle, da je Srbija izazvala Prvi svetski rat.

Vidite, oni su se trudili da izmišljaju, da falsifikuju istoriju, da traže nekakvu kopču, da nađu nekakvu odgovornost Srbije za početak Prvog svetskog rada, a mi danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije imamo ljude koji bez imalo stida tvrde da je Srbija kriva za sopstveno bombardovanje.

Dakle, ne za neku korist koja treba da važi za neku zemlju, ovu ili onu, ne da nekog amnestira od odgovornosti, nego da sopstvenu državu optuži. E, to je taj fenomen koji građane molim da prepoznaju i da razumeju.

Ovi ljudi ukoliko bi ponovo dobili priliku da upravljaju ovom zemljom bi uvek i na svakom mestu govorili - mi smo krivi. Uvek i na svakom mestu bi pognuli glavu i tražili odgovornost ne za druge protiv nas, nego za nas protiv njih bez obzira da li smo krivi ili nismo i to pokazuju i ovih dana na jednom banalnom primeru.

Sećate li se koliko su kukali zato što je par sati zadržana Severina na granici? Sada njihovu zvezdu Sergeja Trifunovića nogom u zadnjicu izbacuju iz Hrvatske, niko pisnuo nije. Zašto? Pa, mi smo krivi. On je kriv. Nekako je kriv. Kako? Ne znam. Oni nikada nisu krivi, ali mi smo krivi. Valjda zato što smo krivi su i uništavali Vojsku, raspuštali slavne brigade, penzionisali časne oficire koji su ovu zemlju branili, jer oni su bili krivi i takvoj politici ne smemo dati, naravno, svim demokratskim sredstvima, da se protiv nje izborimo, da je raskrinkamo na svakom mestu i objasnimo narodu zašto ovi ljudi ne smeju da dođu ponovo u priliku da upravljaju ovom zemljom, jer bi to bila katastrofa za ovu zemlju.

Nama treba ono što će da se desi večeras u UN - čvrsta i hrabra borba za Srbiju, a to predsednik Vučić radi.

Potpredsednica Skupštine gospođa Snežana Paunović u ime grupe replika.
Izvolite.

U ime bivšeg režima koji je sam kriv što je bombardovan bez odluke Saveta bezbednosti UN.

Pravilo je postalo da kada nemamo šta da kažemo, mi lupamo gluposti, ne razmišljajući o posledicama.

Sve ovo što se ovde čulo nije vredno odgovora, osim kada se setimo da je izgovoreno u parlamentu Republike Srbije.

U pravu je predsednik Vlade gospodin Vučević kada kaže da ima ko da govori danas u ime Slobodana Miloševića, koji, nažalost, nije među živima od 2006. godine, ali, kao što vidite, za sve ono za šta nemaju odgovor kriv je Slobodan Milošević i bivši režim.

Vrlo saosećam, ako ste imali to neprijatno iskustvo da vas je NATO bomba, kako rekoste, odbacila nekoliko metara u vis, ali ste me paralelno, poštovani kolega, optužili da sam sama kriva što su me proterali iz rođene kuće. Imate li svest šta ste izgovorili? Imate li svest šta ste rekli ljudima koji su trpeli 78 dana bombardovanje? Znate za šta smo krivi?

Apsolutno prihvatam krivicu pred građanima Srbije u ime SPS. Krivi smo što nismo imali cenu za Srbiju, što je nismo prodali, što nismo potpisali blanko zahteve sa zapada, što smo se po svaku cenu borili da granice ostanu nepovređene, što smo platili i političku cenu, jer ste nas na nekakvoj kvazirevoluciji srušili, obećavajući da ćete da rešite sve što mi nismo hteli i tačno, rešili ste. Hapsili smo teroriste koje ste pustili i još treba da vas pustim da 25 godina posle toga objasnite kako smo mi krivi što je Srbija bombardovana?

Mene je sramota vaših reči. Vas bi trebalo da bude duplo.

Ono čime ću završiti je – ako ste vi neko ko se nudi kao budućnost, a ja kao neko ko pripada toj prošlosti, kako ste nas klasifikovali, dragi moj kolega, odgovorno tvrdim da pred građanima Srbije uvek će birati pre mene kao prošlost, nego vas kao budućnost i to malo zahvaljujući i ličnom integritetu.

Hvala vam.