Hvala vama.
Reč ima potpredsednik Skupštine Jovan Janjić.
Izvolite.

Hvala.

Ovih dana sa još trojicom poslanika ovog Doma učestvovao sam na Kongresu slobode u Minsku. Uprkos toplom bratskom prijemu na svakom mestu, pa i u Palati predstavnika i u Savetu Republike, osećao sam nelagodu što se moja država Srbija, pod obrazloženjem sinhronizacije spoljne politike sa EU, priključila sankcijama koje je ona uvela ovoj nama jednoj od najbliskijih zemalja na svetu.

Došli smo u paradoksalnu situaciju, dok većina zemalja zapada, među kojima posebno zemlje EU, osim njih pet, rade protiv interesa Srbije, ugrožavajući njen teritorijalni integritet i onemogućavajući njen suverenitet na celoj njenoj teritoriji, da se Srbija saglašava sa politikom tih zemalja prema zemlji koja štiti interese Srbije prema bratskoj Belorusiji. Belorusija, ne samo da se nikada nije ogrešila o Srbiju, nego je uvek, kada je bila u prilici, činila dobro našem narodu i našoj zemlji. U međunarodnim organizacija redovno podržava Srbiju, nije priznala lažnu državu Kosovo, kao što su to učinile države EU sa čijom neprijateljskom politikom prema Belorusiji Srbija se saglašava.

Nedavno u Generalnoj skupštini UN Belorusija je glasala protiv nametnute rezolucije kojom se Srbi žigošu kao tobože genocidan narod samo kako bi se nekako skinula ili barem ublažila istorijska hipoteka sa onih koji su činili genocid.

U jeku NATO agresije na našu zemlju, 14. aprila 1999. godine, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko iz bratske solidarnosti doleteo je u Srbiju. Bezbednost leta NATO nije garantovao, već je u susret njegovom avionu poslao svoje borbene avione. Ni pored toga, predsednik Lukašenko nije odustao od svoje namere. Vazdušni napadi nastavljeni su i tokom Lukašenkovog boravka u Beogradu.

U međuvremenu, nakon NATO rata za otimanje Kosova i Metohije od Srbije, NATO zemlje naoružavaju albanske teroriste i secesioniste, a Srbiji prijateljska nam Belorusija šalje četiri aviona tipa MIG-29 jednoseda, a država Srbija i dalje sledi sankcije NATO zemalja prema Belorusiji. Ko može reći da je to moralni čin s naše strane učinjen od svih nas?

Pitanje Vladi Srbije – zašto država Srbija i dalje sledi sankcije koje je EU uvela prema nama prijateljskoj Belorusiji?

Pridružila se Srbija i deklaraciji povodom odluke Saveta EU o uvođenju restriktivnih mera prema avio-kompanijama iz Belorusije, pa je tako nemoguć vazdušni saobraćaj između Srbije i Belorusije zbog čega ispaštaju mnogi naši ljudi koji rade u Belorusiji, ljudi iz Belorusije koji rade u Srbiji, kao i mnogi drugi koji bi ovu vazdušnu liniji koristili za tranzit. Sasvim sigurni veliki ekonomski interesi podređeni su politički instruisanoj volji koja samo štetu proizvodi. Zašto? Mnogo ljudi i sa jedne i sa druge strane zamolilo nas je da se zauzmemo za uspostavljanje direktne vazdušne linije između Beograda i Minska. Neka Vlada Srbije objasni zašto se to ne preduzima. Hvala na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja ministru Vesiću, a tiču se državnog puta koji ide od autoputa, preko Svrljiga do Prahova, dole do Bora. Taj put je veoma frekventan, stvarno je velika frekvencija saobraćaja, a za nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, ne mislim tu samo na Svrljižane, ljude koji žive u Svrljigu, nego i ljude koji žive u Knjaževcu, Zaječaru, Boru… Zbog velike frekvencije saobraćaja, a u zadnja možda tri, četiri meseca velika je frekvencija saobraćaja teških kamiona koji prevoze materijal ili šta već iz borskog rudnika. Ti kamioni su stvarno, mogu da kažem, preteški zato što je put počeo da se ruinira. Put je sada u veoma lošem stanju.

Ja bih pozvao gospodina Vesića da u okviru svojih mogućnosti da dođe do Svrljiga ili Knjaževca, da zajedno obiđemo taj deo puta, da se snimi na koji način je sve to i kako se radi, a ima jedan veliki problem. Osim toga što su to teški kamioni, da sad ne kažem da su pretovareni, ali mislim da ima veća količina toga što voze od predviđenog. Bilo bi dobro da se u tom delu, a ima dva mesta koja su ovako najugroženija, to je mesto Gramada i mesto Tresibaba, tako se kaže u mom kraju. Na ta dva mesta zbog njih u teškoj meri zbog velikog broja vozila pravi se veliki zastoji i zbog toga bih zamolio da se u okviru mogućnosti ja sam ranije predlagao da se na tim mestima, na Gramadi i na Tresibabi obezbedi zaustavna traka da ti teški kamioni mogu tu da zastanu ili da idu tim putem dok ostala vozila mogu da funkcionišu i da idu pod nekom normalnom brzinom.

Još jedna bitna stvar i mislim da je to dobra stvar, predložio bih to, jer smo svedoci kako se radi, trebao bi da se uradi i u tom delu, tog državnog puta, tog magistralnog puta koji ide od autoputa Niš, odnosno preko Svrljiga, dole do Prahova, do Bora, da se uradi takozvana brza saobraćajnica kao što je već urađeno u nekim delovima naše Srbije, baš zbog toga, zato što je tamo tendencija razvoja i u Prahovu, gde je stvarno veliki broj firmi koje tamo rade, koje planiraju da se šire, Borski rudnik i zbog svega toga da se stavi akcenat da se uradi brza saobraćajnica, da bismo na taj način imali funkcionalniji saobraćaj u tom delu naše Srbije.

Sa druge strane, moje pitanje isto – kada će biti mogućnost da se preko železničke pruge koja je urađena jednim delom, a svedoci smo i ja sam u to vreme bio i poslanik da je govoreno, to je bilo ranijih godina, 2014 – 2016. godine, valjda do 2020. godine, da će se uraditi kompletna rekonostrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca do Zaječara? Znamo da je kompletna rekonsrukcija pruge, odnosno promena tih betonskih pragova koji su sada tamo i urađeno je samo od Niša do Knjaževca, dok od Knjaževca do Zaječara nije urađeno. Urađena je samo delimična rekonstrukcija.

Moje pitanje – da li će se raditi ponovo kompletna rekonstrukcija pruge od Knjaževca, Zaječara, dole do Bora, odnosno dokle treba da bi se preko pruge vršio saobraćaj? Na taj način bi se izbeglo urušavanje ovog našeg puta za koji mogu sada da kažem da je u lošem stanju. Trebao bi da se obnovi, da se rekonstruiše, a to bi bilo najbolje kada bi Železnica Srbije imala mogućnost da preko te pruge koja je u jednom delu, kod Svrljiga, Niša i Knjaževca urađena dobro, da se i ostali delovi pruge rekonstruišu, postave betonski pragovi i na taj način da bude siguran prevoz. Najbolji prevoz je kada se vozi železnicom.

To su moja pitanja. Voleo bih kao čovek da se to odradi vrlo brzo. Dok to ne bude da se napravi zaustavna traka, treća traka u delu Gramade i Tresibabe. Hvala još jednom.

Hvala.
Sledeći je gospodin Zoran Lutovac.

Hvala.

Prvo pitanje za MUP Srbije i tužilaštvo. Zahtevam informaciju o tome ko su bili nasilnici koji su juče 23. septembra maltretirali studente u Novom Sadu, bacali eksplozivne naprave i fizički nasrtali na studente, te narušavali autonomiju univerziteta upadajući u zgradu Rektorata i zgrade fakulteta, koje mere su preduzete protiv njih?

Drugo pitanje za predsednika Vlade – koliko država Srbija ima službenih automobila po granama vlasti i koliko ih ima ukupno sa lokalnim samoupravama i vojskom? Poslednji put kada se merilo, moglo je da se poredi sa Švedskom i Nemačkom npr. da Švedska koja ima 9,5 miliona stanovnika je imala 10 službenih automobila, a Nemačka od preko 80 miliona je imala manje od 1.000 službenih automobila. Srbija je imala preko 6.200 automobila. Dakle, 600 puta više od Švedske i sedam puta više nego Nemačka.

Kada se tome pridodaju i vozila Vojske i automobili na svim nivoima vlasti, Srbija je imala preko 30.000 automobila. Sada se takvi podaci više ne objavljuju.

Pod tri, pitanje koje se tiče udžbenika za osnovce i srednjoškolce. Videli smo jednu veliku akciju ovde u Beogradu i silan uložen novac u samoreklamiranje kako će se to uraditi, a onda je došlo do malog kašnjenja za osnovce i boga mi, velikog kašnjenja za srednjoškolce, jer je najavljeno da će se to isplatiti do 15. oktobra. To je gotovo tromesečje. Roditelji su se u međuvremenu snalazili, uzimali kredite i pokušali nešto da uštede kupujući polovne udžbenike. Međutim, zelenaši su podigli cene, tako da su polovni udžbenici bili skuplji nego što su oni novi u radnjama.

Ono što je pitanje za Ministarstvo prosvete – da li je moguće da ono što je zapisano da je školovanje besplatno, ostvariti u praksi? Drugim rečima, čak i ovo što se čini u Beogradu, čini se traljavo, ali nije samo Beograd Srbija, šta je sa ostalim mestima u Srbiji? U nekim mestima u Srbiji, gradovima, postoje novci za režimske pevačice, ali ne postoje za besplatne udžbenike. Međutim, postoje i lokalne samouprave gde nema novca za režimske pevačice, ali nema novca ni za udžbenike. U tom slučaju država bi morala da pomogne da se tim lokalnim samouprava ti udžbenici nabave.

Kakva smo mi država ako je besplatno školovanje takvo da roditelji uzimaju za udžbenike, a na drugoj strani imamo takvu nejednakost da se udžbenici uzimaju na kredit, a luksuzni stanovi, luksuzni automobili se uzimaju za keš.

Za predsednicu Skupštine koja trenutno nije tu, radi se o ideji da izbor novog sastava Saveta REM-a treba odložiti do okončanja postupka za ocenu ustavnosti. Dakle, nema nikakvog ni pravnog, ni logičkog uporišta da se to radi sa Zakonom o elektronskim medijima. Ova ideja izaziva sumnju da bismo se mogli suočiti sa još jednim ustavno-sudskim duplim pasom sa vlastima koje očigledno kontrolišu i REM i Ustavni sud. Nešto slično što se desilo sa Rio Tintom.

Naime, obrazlažući kršenje zakona ministar informisanja, Dejan Ristić nam je rekao, otvoreno izjavio da uprkos protoku zakonskog roka neće biti raspisan javni poziv nadležnog skupštinskog odbora. Pazite, ministar iz izvršne vlasti kaže šta će ili neće uraditi nadležni skupštinski odbor. Dakle, izvršna vlast koju treba da kontroliše zakonodavna vlast u stvari govori kako će se zakonodavna vlast ponašati, očigledno dajući do znanja da je izvršna vlast ta koja kontroliše Skupštinu.

Na kraju, pitanje koje se postavlja – da li će se reagovati na ovo i da se raspiše taj javni poziv koji je trebao već da se raspiše 4. avgusta ove godine? Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Slobodan Ilić. Izvolite.

Zahvaljujem, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo na početku da kažem – ovde vidimo jedno veliko nepoštovanje od strane Vlade prema Narodnoj skupštini, jer nema nijednog ministra dok se postavljaju pitanja Vladi. Izvinjavam se u stvari, pardon, pardon.

Postaviću pitanja, da, da izvinjavam se, pardon, postaviću pitanje za Državnu resorsku instituciju i za Ministarstvo finansija. Ove podatke koje ću sada izneti je teško poverovati i da je moguće da ih bilo ko napiše, a ne kamoli Državna revizorska institucija koja inače treba da kontroliše finansije Srbije i Ministarstvo finansija i druge institucije u Srbiji.

Dakle, mi sada raspravljamo o rebalansu budžeta Srbije na ovoj sednici i mi kao i narod i poslanici treba da poverujemo u cifre koje se nalaze u rebalansu budžeta i u svim tim izveštajima da su one istinite i da su one urađene profesionalno. Na sajtu DRI-a među hiljadama dokumenata nalazi se jedan dokument koji sam ja ovde poneo to je, zove pod naslovom „Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta opštine Stara Pazova za 2022. godinu“, sam naslov nije toliko zanimljiv koliko ono što piše o njemu.

Ja dolazim iz opštine Stara Pazova i pročitao sam upravo taj izveštaj nisam čitao za druge opštine. Ceo budžet Srbije po rebalansu iznosi 2.173 milijarde dinara ili oko 18,5 milijardi evra, istovremeno u ovom izveštaju DRI-a stoji da imovina opštine Stara Pazova za godinu dana od 2021. godine do 2022. godine uvećana, slušajte, nije greška, 458 milijardi dinara, što je oko četiri milijarde evra. Na dan 31.12.2021. godine imovina opštine Stara Pazova je bila šest milijardi i 729 miliona, što je oko 57 miliona evra, da bi na dan 31.3.2023. godine porasla za piše u izveštaju DRI-a 65.696% ili 657 puta na skoro četiri milijarde evra. To je više od imovine Kragujevca, Niša, Novog Sada ili pet puta veća vrednost imovine od „Beograda na vodi“. Stara Pazova po glavi stanovnika po ovoj računici ima 64.000 evra po svakom stanovniku imovine svoje imovine. Ispada da Stara Pazova od svoje imovine može da kupi ove sve avione „Rafal“ i da ostane kusur 1,3 milijarde evra.

Opština Stara Pazova, ko ne zna ima oko 63.000 stanovnika i samo 351 kilometar kvadratni i druga je najmanja opština u Sremu po površini. O čemu se ovde radi? Da li je na ovaj način veštački uvećana imovina Srbije da bi se prikazala manja zaduženost? I, koliko ovakvih primera postoji u drugim opštinama i drugim institucijama gde se veštački upisuje imovina koja ne postoji? Ako samo u jednom opštini kao što je Pazova prosečne veličine i upisano lažnih četiri milijarde evra imovine.

Kako uopšte verovati u bilo šta što piše u Predlogu budžeta, rebalansa budžeta o bilo kom dokumentu više ove države i Ministarstva finansija ili bilo koga kada ovakva stvar može da prođe i da bude potpisana i usvoje od strane Državne revizorske institucije i da to stoji na sajtu javno i da niko na to ne reaguje. Vi sada možete da kažete i da napišete da je – budžet na budžetu da na računu Srbije ima trenutno oko 100 milijardi, da imate 200 milijardi evra deviznih rezervi ko to sad može više da veruje i ko u to može da poveruje?

Dakle, kada neko kontroliše neku imovinu ili kada se bavi time ako se uveća imovina za godinu dana, javna imovina bilo koje institucije, preduzeća, opštine, grada, države za 20% već bi bilo sumnjivo i trebalo bi videti o čemu se tu radi. Da, su veća za 100% to je neverovatno, a ovde se uveća imovina za 65.696% za godinu dana i to tako prođe i to tako stoji u svim zvaničnim dokumentima Republike Srbije.

Dakle, tražim odgovore na dva pitanja kako se tačno uvećala imovina opštine Stara Pazova za skoro četiri milijarde evra za godinu dana? I, da mi se dostavi kompletan spisak te imovine koju je opština Pazova stekla u iznosu od četiri milijarde evra. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Natalija Stojmenović. Izvolite.

Hvala vam.

Postaviću pitanja oko dva događaja koja su u prethodnih nekoliko dana uznemirili našu javnost.

Juče smo svedočili da je ova država podigla brigu o mladima na viši nivo. Dvoje studenata koji su se mesecima borili za svoja osnovna prava su juče od nekih organa ove države faktički dobili poruku da bi ona da pre oni stradaju nego da mala grupa studenata bude izložena procesu normalnih studentskih izbora. To je izgleda ta iskonska briga za mlade i za budućnost i za porodicu o kojoj vi ovde govorite.

Pošto su se juče organi toliko potrudili da pokažu za koga rade, ja sam juče bila sa studentima i postaviću ovde pitanje na koji oni žele da čuju odgovore.

Prvo pitanje, da li Ministarstvo prosvete ima saznanja da Filozofski fakultet angažuje obezbeđenje za sprovođenje izbora za Studentski parlament koji sprečava studente da ostvare svoje izborno pravo? Zašto Ministarstvo prosvete nije uvelo restrikcije Filozofskom fakultetu zbog kršenja Pravilnika ovog fakulteta?

Ono što mislim da je najgore, što se juče nijedan ministar ili ministarka ili državni sekretar ili sekretarka ili bilo ko nije pitao, obišao i uverio ove studente da su u ovoj zemlji bezbedni i sigurni. Umesto toga organi ove države su juče štitili ljude pod maskama, a jedini predstavnik organa koji se tamo našao je bio direktor Fonda za razvoj koji je tukao studente dok su maskirani batinaši slični onima iz Šapca od pre dve godine, obezbeđivali ni manje ni više nego studentske izborne kutije. Samim tim me zanima, da li je unutrašnja kontrola MUP pokrenula postupak protiv policajaca zbog nelegitimisanja lica koja su 23. septembra pod maskama se nalazila u Rektoratu novosadskog univerziteta? Koje korake je preduzelo tužilaštvo povodom lica koja su jutros bacila eksplozivnu napravu na studente koji su bili ispred Rektorata novosadskog univerziteta?

Da takođe budemo u potpunosti iskreni, vi o nekim mladim ljudima i brinete, najviše brinete o onima koji organizuju vaše kol centre, kupovinu glasova i ostale prevare ka kojima malo je reći imate sklonost. Pa, me tako zanima, kako je Ognjen Kočević, osoba protiv koje je podneta krivična prijava za davanje i primanje mita, izabrana za člana Upravnog odbora Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja?

Na kraju, ako sve ovo, nije očigledan povod da se nešto promeni, zanima me koje mere je Ministarstvo prosvete preduzelo da olakša okvir za studentsko organizovanje i da li će Ministarstvo prosvete menjati Zakon o studentskim organizacijama, recimo Zeleno-levi front je upravo taj zakon predao pre nekoliko meseci, on se nikada nije ovde našao na dnevnom redu?

Drugi slučaj o kome ću govoriti, koji je u prethodnih nedelju dana uznemirio našu javnost, je nesreća koja se desila kod Kraljeva. S obzirom da mnogu decu ove zemlje želite da šaljete na vojni rok, mislim da je važno da mi odgovorite na ova pitanja.

Koliko je dugo vojnik koji je upravljao vozilom bio na dužnosti? Radi prikaza vojne sposobnosti koji se održao prethodne nedelje na Batajnici, naši vojnici su nedeljama radili i po više od 12 časova. Jasno je da broj ljudi koji radi u vojsci, požrtvovano i predano nije dovoljan, verovatno jer se država Srbija toliko ponosi njima da im daje dnevnice od 1100 dinara, pa tako često rade, blaže rečeno prekovremeno, što bojim se nekada dovodi do raznih grešaka. Takođe me zanima, da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio sam u vozilu? Da li je vojnik koji je upravljao vozilom bio obučen za upravljanje ovakvom vrstom vozila i ako da, kada je prošao tu obuku?

Takođe, jer nam nije strani da vreme za istragu koristite kako biste prikrivali ubiranje političkih poena, tako što ljude koji služe ovoj zemlji ostavljate bez pravde, pa ni devet godina kasnije ne znamo ko je odgovoran za smrt sedmoro ljudi pri padu helikoptera, zanima me zašto 72 sata nakon nesreće javnost nije upoznata u kojoj fazi istrage se ovaj slučaj nalazi? Hvala vam.