Gospodin Zoran Stojanović, ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Danas mi je ispred srpske koalicije Nove DSS i POKS čast da nakon 24 godina od održavanja, danas 24. septembra, 24 godine nakon održavanja predsedničkih izbora postavim sledeća pitanja koja se tiču, koja se sva tiču Kosova i Metohije.

Prvo pitanje je za predsednicu Narodne skupštine Srbije, Anu Brnabić, da li ste povukli pismo dostavljeno EU u decembru 2023. godine kojim ste izrazili rezerve prema francusko-nemačkom sporazumu i Ohridskom sporazumu u delu koji se odnosi na priznavanje Kosova de fakto i de jure i članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama? Sporazum je protivustavan bez obzira na pismo, ali informacija da ste povukli pismo dodatno je uzburkala javnost.

Danima se ne oglašavate po tom pitanju, iako je pitanje vrlo jednostavno - da li ste povukli pismo ili niste povukli pismo?

Drugo pitanje upućujem direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petru Petkoviću. Za krah politike prema Kosovu i Metohiji najodgovorniji je Aleksandar Vučić. Međutim, da li kao njen izvršilac i glavni pregovarač osećate ikakvu odgovornost za predaju i otimanje srpskih institucija i egzodus Srba sa Kosova i Metohije? Da li ćete i kada podneti ostavku?

Treće pitanje je pitanje za javnog tužioca Republike Srbije Zagorku Dolovac. Nakon prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma 23. januara 2023. godine, gde je jasno i glasno predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao, citiram: „Prihvatamo sporazum i radićemo na njegovoj implementaciji“. Ova je izjava istovremeno bio i potpis po Bečkoj konvenciji, sa kojim Aleksandar Vučić i njegovi sledbenici dovode u zabludu čitavu javnost i malo kasnije prihvatanje Ohridskog sporazuma.

Srpska koalicija NADA, Novi DSS i Pokret obnove Kraljevine Srbije, Dveri i onda Srpska stranka Zavetnici su 31. marta 2023. godine podneli republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića zbog tri krivična dela koja je počinio - priznavanje kapitulacije, odnosno okupacije iz člana 306. Krivičnog zakonika, zatim ugrožavanje teritorijalne celovitosti iz člana 307. Krivičnog zakonika, kao i kršenje člana 320. Krivičnog zakonika, pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

Niko u Srbiji nema saznanja šta se desilo sa krivičnom prijavom koju smo podneli.

Ispred Srpske koalicija NADA, Novog DSS i Pokreta obnove Kraljevine Srbije pitamo Zagorku Dolovac šta se dešava sa krivičnom prijavom? Istovremeno pominjemo i podsećamo Aleksandra Vučića da svakim danom boravka na vlasti i predajom Kosova i Metohije proširuje optužnicu koju permanentno piše protiv sebe zbog čega će snositi i istorijsku i političku pored krivično-pravne odgovornosti.

Istovremeno, želim kao narodni poslanik Republike Srbije, jer mi je to i obaveza i pravo da kolegama koji vode dva odbora, s obzirom da do sada nisu reagovali, a oni su najvlasniji da za to reaguju, sazovu sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Milicu Nikolić i gospodina Milovana Drecuna, koji je predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i da razmotre pitanje koje je pokrenuto 23. januara 2023. godine i predstavlja svojevrstan državni udar, a to je predaja Kosova i Metohije na tacnu.

Zahvaljujem.

Sledeća ima reč gospođa Ivana Rokvić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, pre nego što postavim poslaničko pitanje, zamolila bih sve da pošalju poruku 227 na 3800 za Natašu Ademović koja boluje od izuzetne retke bolesti i potrebno je još dve i po hiljade poruka da se ova mlada mama pošalje na lečenje u Tursku i da joj se pomogne.

Hvala vam unapred.

Žao mi je što ministarka Đurđević Stamenkovski nije tu da mogu lično da joj postavim pitanje da li je upoznata sa tim da određeni zaposleni u centrima za socijalni rad, a pre svega ozloglašenom Centru za socijalni rad Obrenovac sprovode organizovano inostrano usvajanje dece, srpske dece i to u Švedsku.

Narodni pokret Srbije - Miroslava Aleksića došao je do saznanja da postoje socijalni radnici koji umesto da pružaju podršku i pomoć hraniteljima kako bi postali roditelji, odnosno usvojitelji, prilikom usvajanja, što im je inicijalno i posao, prosto to im stoji u opisu radnog mesta, umesto toga, pomažu zapravo inostranim usvojiteljima.

Takav slučaj dogodio se porodici Kojić iz Jadranske Lešnice kod Loznice, a ministarka Đurđević je sa tim izuzetno dobro upoznata.

Ta porodica se u nekoliko navrata u svom očaju obraćala. Doduše, tražila je za uzvrat kuče iz njihove odgajivačnice, ali im nije pomogla.

Porodica Kojić je hraniteljska porodica već deset godina. I Sreten i Danijela Kojić imaju hraniteljske licence. Imali su na hraniteljstvu dve devojčice, Slađanu i Kristinu.

Kristina je došla kod njih sa samo deset meseci. Bila je u jako lošem stanju fizičkom. Čak kada su je davali u njihov dom, rekli su – neka vam je Bog u pomoći da uopšte preživi.

Na svakih 15 dana od momenta kada je devojčica došla u njihov dom imali su kako redovne, tako i vanredne kontrole i inspekcije, što gradskih centara Loznice, tako i Obrenovca.

Danijela i Sreten Kristinu su odgajili. Naučili su je da hoda, govori, voli, uči, a sa kakvom brigom su oni to radili, govori i potvrđuju Kristinini zdravstveni kartoni, pisma, fotografije, izjave učitelja, trenera, a onda je u septembru mesecu prošle godine počela tortura, pre svega, socijalnih radnica Nade Sekulić iz Centra za socijalni rad i usvojenje i Jelene Goljić, koja je rukovodilac Službe za decu Centra za socijalni rad Obrenovac. Došli su u kuću porodice Kojić i saopštili im da će dati devojčicu na inostrano usvajanje.

Kada su Kojići izrazili nezadovoljstvo i želju da oni zapravo usvoje devojčicu i da nema nikakve potrebe za inostranim usvajanjem, počeli su još veći pritisci i tortura.

Oni su pisali svima – i ministarki Đurđević, i predsedniku Republiku i centrima za socijalni rad i Obrenovac i Loznica. Sve su pokušali. Nema vrata na koja nisu pokucali i molili da im se dozvoli da oni usvoje Kristinu.

Svima vama pisali su i njene učiteljice i njeni drugovi iz predškolskog i sami roditelji bezbroj puta. Na sve ovo ste se oglušili. U isto vreme, dok niko od svih vas ove napaćene ljude ne čuje, Jelena Goljić i Nada Sekulić konstantno vrše pritisak. Prete im krivičnim prijavama, zatvorom. Dovodili su im policijsku maricu u dom, terali ih da Kristinu lažu kako je u Švedskoj čekaju biološki roditelji, kako je tamo sve lepo, za razliku od Srbije, kako imaju bazen. Čak su pokazivali i avion kojim će Kristina leteti.

Sve vreme su im pretili da nikome ništa ne smeju da kažu i da ne smeju da pisnu o tome šta im se dešava. Porodica Kojić obraćala se i usmeno i pismeno svim institucijama, preklinjajući za pomoć samo da mogu da usvoje svoje devojčice.

Svi ste se oglušili. Jelena Goljić i Nada Sekulić 5. januara ove godine došli su u njihovu kuću sa policijom i malu Kristinu bukvalno fizički odvojili od roditelja. Zamislite tu scenu uz vrištanje deteta i plakanje. To sam htela da pitam ministarku, pošto je juče rekla da je majka, a evo i ja sam – da li to može da zamisli?

Ipak, devojčicu su odveli i po hitnom postupku je poslali u Švedsku na inostrano usvajanje.

Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite u februaru mesecu izašla je u javnost sa podatkom da 726 porodica u Srbiji čeka na usvajanje. Moja pitanja za ministarku su: da li su iscrpljeni svi mehanizmi u Srbiji da se devojčicad usvoji, jer tek kada se ti mehanizmi iscrpe, ide se na inostrano usvajanje?

Gospođo Rokvić, isteklo vam je vreme.
Završite misao.

Završavam.
Mi smo kao narodni poslanici Narodnog pokreta Srbije podneli krivične prijave protiv svih ljudi za koje imamo saznanje i sumnju da su prekršili zakon i zloupotrebili svoj položaj.
Zanima me zašto su zanemarene procedure, zbog čega je prekršen Porodični zakonik član 99. stav 2. po kome Danijela i Sreten imaju sva prava da usvoje devojčicu? Da li je ministarka upoznata sa ovom grupom koja organizovano deluje i zloupotrebljava i sistem i nezaštićenu decu i zašto socijalni radnici u našim centrima ne štite prava deteta i ne rade ono što je u njegovom interesu, a ne u njihovom sopstvenom interesu?
Hvala.

Da znate, gospođo Rokvić ovo je vaš sat. Sve i da hoće gospođa Đurđević Stamenkovski ne može da bude prisutna u sali, dok vi postavljate pitanja. Ali, samo malo, molim vas. Ali imaćete prilike tokom današnjeg dana da ponovite, eventualno pitanja. Na ovo pitanje će te sasvim sigurno dobiti odgovor, ali čisto da znate, u ovom satu ni jedan ministar sve i da hoće ne može da prisustvuje. Ovo je sat koji pripada narodnim poslanicima, koji svojim pitanjima, zapravo vrše kontrolnu ulogu koja im je data.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Gospodin Goran Petrović, izvolite.

Uvažena predsedavajuća, pitanje je za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića.

Da li je tačno da bivši ministar policije Nebojša Stefanović i danas ima policijsku zaštitu? Ovo pitam zbog toga što su ga svedoci nedavno videli upravo sa policijskom zaštitom i to ne jednom.

Kako je moguće ovo i zašto se ovo uopšte dešava? Prošlo je već dve godine od kada Nebojša Stefanović nije ni na kakvoj javnoj funkciji, a nakon toga i šest meseci koliko je još imao pravo na policijsku zaštitu. Ovo kaže zakon. A šta kaže ministar i šta kaže MUP? Po kom je to nevidljivom zakonu Nebojša Stefanović dobio policijsko obezbeđenje koje mu naravno, plaćaju građani Republike Srbije? Da li mu je možda policijsko obezbeđenje dodelio lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić, preko nekih službi bezbednosti, jer ako je to učinio predsednik Srbije Aleksandar Vučić ili po njegovom nalogu, da li on samo čuva Nebojšu iz Beograda ili ga zapravo prati? Tog Nebojše sećamo se svi jako dobro. Tabloidi su ga razapinjali da je prisluškivao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Pisali su da se sumnja da je on taj čiji je kodno ime Edo, u tajnim skajp prepiskama koje su razotkrivene i dokazni su materijal na suđenju Darku Šariću.

Kažu da je Edo Nebojša, a pisalo se i da se sumnja da je Markus iz tih prepiski kod mu ime za sivu eminenciju BIA Marka Perezanovića. Ali ključni čovek je ovde dabome Oskar, a javna je tajna da Oskar može da reši sve. A smatra se da je Oskar ko? Pa Aleksandar Vučić. E, upravo zato želimo da znamo ko je, kada i po kom osnovu, po kojoj proceni i na koji period dodelio policijsko obezbeđenje Nebojši Stefanoviću.

I ponoviću, da li je policijsko obezbeđenje dato da ga čuvate ili da ga zapravo pratite?

Drugo moje pitanje upućeno je ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću.

Naime, već godinama postoji zastoj u radu Republičkog geodetskog zavoda, službe za katastar nepokretnosti koji je praktično doveo do toga da građani budu onemogućeni da koriste svoje ustavno pravo na imovinu? Svedoci smo skandala i javnog prepucavanja između ministra gospodina ministra Vesića i Republičko geodetskog zavoda, koji teško optužuje ministra da je zastoj u radu i rešavanju predmeta posledica toga da ministar nije doneo propise na koje mu po zakonu obavezan, kako bi katastar mogao da radi brže i da radi bez propusta. Ministar preti da će poslati nadzor a katastar je iznašao spasonosno rešenje, dan otvorenih vrata kada građani koji su godinama bili onemogućeni da uđu u katastar i dobiju informaciju o svojoj imovini, konačno nekim danima po milosti Republičkog geodetskog zavoda to mogu da učine.

Ne treba nama katastar da otvara vrata nekim danima za građane, vrata građana otvaraju Ustav i zakon ove zemlje, vrata građanima bi otvorio i vladavina prava da imamo uređenu i demokratsku državu, a ovako građani, posebno iz ruralnih delova Srbije, ja inače dolazim iz Braničevskog okruga, u kome je šest od osam nerazvijenih opština, mogu jedino elektronskim putem da postavljaju pitanja u vezi svoje imovine, da ne govorim o novim nametima i obavezom angažovanju advokata koji su stvorili dodatne troškove i onemogućavaju građane da se bave svojom imovinom. Ovaj skandal govori o tome da sistem ne funkcioniše i zato postavljam pitanja ministru Vesiću.

Da li mu je poznato kada će RGZ i kako rešiti 350 hiljada nerešenih predmeta koji tamo postoje po podacima samog RGZ, šta je ministar preduzeo povodom rešavanja problema nerešenih problema?

Sa druge strane, da li je ministar doneo pravilnik o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, kao osnovni pravni akt koji uređuje rad RGZ, i omogućava prava građana na upis nepokretnosti, i ukoliko nije, zašto to nije učinio?

Da li je tačno i to da ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, propisao podatke koje evidencija obveznika treba da sadrže prema članu 21. Zakona u postupku upisa u katastar nepokretnosti, a time je zapravo onemogućeno skraćivanje procedura i maksimalno ubrzavanje upisa u katastar.

Da li je tačno da ministar građevinarstva nije propisao format elektronskog zahteva za pokretanje postupka upisa u katastar, čime je onemogućena automatizacija zabeležbi i digitalizacija procesa.

Isteklo je vreme. Privodite kraju, isteklo je vreme.

I konačno, da li je tačno da ministar nije doneo podzakonski akt i propisao definiciju jednostavnijih upravnih stvari po članu 36. Zakona o postupku upisa u katastar, čime je onemogućeno olakšavanje postupka upisa u katastar, građanima Srbije. Hvala vam.