Sledeći ima reč gospodin Zdravko Mladenović.
Izvinite, gospođo Jovanović, Poslovnik.

Član 107, gospođo Raguš, prekršeno je dostojanstvo Skupštine. Molim vas obratite pažnju sa mesta predsedavajućeg, ja sam zaista bila uplašena, mislila sam da će jedan od govornika ovde da padne u nesvest. Toliko se on tresao, kao da je uključen u struju. Ja gledam okolo da li ima lekara da mu pritrčimo u pomoć.

Ali moram da reagujem jer je povređeno dostojanstvo, kada je u pitanju grad Kragujevac i izgradnja novog univerzitetskog kliničkog centra, nažalost, zbog obaveza nije trenutno tu profesor Milosavljević, koji je direktor te ustanove. Ne samo da će biti napravljen novi najmoderniji klinički centar u Kragujevcu, već i novo porodilište, kao i nova bolnica za rehabilitaciju svih onih kojima je pomoć neophodna.

U kontekstu, gospodine Mali, EKSPO-a i onoga što Kragujevac očekuje od Vlade Republike Srbije, da bi znale kolege koje su iz drugih gradova, ja sam vam zahvalna kao Kragujevčanka i ponosna sam na to što ste prepoznali grad Kragujevac kao motor razvoja „EKSPO – Skok u budućnost 2027“. Uz klinički centar, severnu obilaznicu i sve ono što nas očekuje kroz izgradnju novih projekata, grad Kragujevac dobija milijardu i 700 miliona novih investicija, za razliku od ovih koji su opljačkali državu, koji su ostavili ljude bez lekova, bez mogućnosti da lekari njih mogu da leče, bez plata za te jadne ljude koje smo mi sada primili u radni odnos, koji imaju nove specijalizacije, imamo najmodernije klinike i za ortopediju i za kardiohirurgiju, očekujemo u novijoj budućnosti. Ponosna sam na sve te lekare i na sve ljude koji se bore za život i koji daju svoj doprinos da ne samo Kragujevac, već čitava Srbija idu napred.

Isteklo je vreme.
Član 103. stav, ipak je replika, moraću da oduzmem od vremena grupe, svesni ste toga.
Sledeći po listi je gospodin Zdravko Mladenović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u osvrtu na rebalans budžeta dotaći neke tri stvari. Naravno, jedan deo će biti osvrt i na diskusije koje su mogle da se čuju prethodnih dana, vrlo pažljivo sam slušao kako kolege iz klupa gde ja sedim, tako i iz opozicionih klupa.

Dakle, najpre moram da pohvalim to što se rebalans budžeta već godinama radi zbog toga što na prihodovnoj strani budžeta imamo višak sredstava. Ovaj put je to 133 milijarde dinara, a ranije, što je kolega Arsić rekao u obraćanju kao predsednik Odbora za finansije, rebalans se uvek radio zbog toga što nije bilo dovoljno para u budžetu. To je, dakle, prva stvar.

Druga stvar je program „Skok u budućnost – 2027“, gde nam je ministar jasno naglasio da će prosečna plata do kraja te 2027. godine biti 1.400 evra, prosečna penzija će biti 650 evra, a već u junu ove godine prosečna plata 820 evra, što je u odnosu na period iz 2012. godine, kada ste vi imali odgovornost u ovoj zemlji, a prosečna plata bila 329 evra, to je, dakle, dva i po puta veća plata. Za to vreme je kurs ostao potpuno stabilan, što je takođe, naravno, za svaku pohvalu.

E sad, s obzirom na to da ste se ovde vrlo često igrali brojkama i posmatrali po onoj da li je čaša poluprazna ili polupuna, a moram da vam kažem da ako ovaj naš budžet posmatramo kao čašu, možete s koje god strane da je gledate, ona je svakako puna. Ja sam uzeo nešto što zaista utiče na makroekonomske faktore u svakoj državi, a to su, recimo, cene dizela. Kolege iz opozicije su to vrlo često pominjale, tu navodno previsoku cenu dizela, pa sam ja, ne budi lenj, izračunao da je dizel od 2012. godine do danas poskupeo sa 140 na 190 dinara. Dakle, u to vreme je bio 140, a danas je 190 dinara. Tada je za tu prosečnu platu o kojoj priča moglo da se kupi 275 litara dizela, a danas može 505 litara. E sad, ako će neko da me ubedi da je 275 više od 505, onda okej. Naravno, uz sve to imamo faktor koji se zove sukob u Ukrajini, koji je i te kako uticao na to.

Druga stvar koja je vrlo važna, to je prosečna cena struje koja je za privredne subjekte recimo u periodu od 2001. do 2012. godine skočila sa 12 na 52 evrocenta po megavat satu. To je povećanje od četiri i po puta, dok danas imamo cenu oko 92 evrocenta po megavat satu, dakle od 2012. do danas je to povećanje negde otprilike oko 80%. Sada jasno može da se napravi neko upoređenje kako je to bilo do 2012. godine, a kako je danas.

S obzirom da dolazim iz prosvete i vodio sam jednu obrazovnu ustanovu četiri godine, u celom jednom mandatu, moram da pohvalim dodatno poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. Prvo, povećanje plata prosvetnim radnicima od 12% što je dvostruko više od bilo koje druge javne službe u Republici Srbiji, zatim povećanje dodatka za razredno starešinstvo sa 4% na 7%, kao i povećanje koeficijenata za određena zvanja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i ustanovama učeničkog standarda, kao što je recimo pedagoški savetnik.

Moram opet da se vratim, s obzirom da je ovde, čini mi se prethodnih dana ubedljivo najviše priče bilo o prosveti. Kolege iz opozicije su uporno pričale o prosveti, o prosveti, o položaju prosvetnih radnika. Moram da vam kažem da položaj prosvetnih radnika nije samo materijalni položaj. To je ono gde vi imam utisak da ne znate da odvojite dobro od lošeg, nego samo odvajate korisno od beskorisnog.

Mi ovde imamo situaciju da je sunovrat srpske prosvete započeo 2001. godine. Ja to vrlo dobro znam jer sam 1996. godine izašao iz školske klupe i 2001. godine sam se vratio u učionicu samo sa one druge strane i mogao sam vrlo jasno da vidim razliku u poštovanju prosvetnog radnika 1996. i 2001. godine. Neću sada da pominjem čija je to bila tada čuvena reforma iz 2001. godine, čovek je preminuo, bilo bi neukusno da pominjem, ali odgovornom tvrdim da je sunovrat srpske prosvete započeo upravo te 2001. godine.

Zaista vas molim da kada budu došle na red izmene Krivičnog zakonika koje se tiču toga da se prosvetnim radnicima praktično dodeljuje status službenog lica, tu ćemo videti koliko vi zaista brinete o srpskoj prosveti, s obzirom da ću još jednom ponoviti. Položaj prosvetnih radnika nije samo materijalni položaj, već generalno status u društvu.

Slušajući sve ove diskusije ovih prethodnih dana moram da pitam šta je to tačno sprečavalo kolege iz opozicije 12 godina koji su obnašali vlast, šta ih je sprečavalo da urade sve ovo o čemu su pričali prethodnih dana? Evo, ja vas pozivam, kao što SNS već 12 godina unazad ima brošure u kojima možete da vidite da je izgrađeno toliko kilometara autoputeva, toliko kilometara lokalnih puteva, toliko kilometara pruga, itd, itd. Evo, vi uzmite pa napravite od 2001. godine do 2012. godine mi smo uradili toliko kilometara autoputeva. Ne bih baš savetovao za pruge. Tu imate nulu, a što se tiče broja zaposlenih i što se tiče otvaranja novih radnih mesta tu idete u debeo minus, tako da to nikako ne bih preporučivao.

Sada ću malo da se osvrnem i na opštine iz koje dolazim. U pitanju je opština Batočina, gde sam u prethodna dva mandata obavljao funkciju predsednika opštine. Moram da kažem da je samo kroz šest velikih infrastrukturnih projekata u tih prethodnih osam godina u opštinu Batočina došlo preko milijardu dinara. Sada ako bismo to ponovo preveli u brojke, to je u proseku negde 125 miliona dinara godišnje smo dobijali od Republike mimo onoga što uberemo kao izvorne i ustupljene prihode. To je na naš budžet uvećanje od nekih 30 do 35%.

Pomenuću neke od tih projekata. To su dve osnovne škole koje su potpuno rekonstruisane, dva međuopštinska puta između Batočine i opštine Rača i Lapovo koji su takođe rekonstruisani, u završnoj fazi izgradnja gradske pijace u Batočini koja će biti najmoderniji objekat takve vrste u cetralnoj Srbiji i izgradnja primarne vodovodne mreže u selo Brzan.

Na sve to država je završila izgradnju brze saobraćajnice između Batočine i Kragujevca. To je projekat koji je u prethodnom periodu od jednog do drugog ministarstva išao kao ping pong loptica i onda je naravno dolaskom SNS na vlast to završeno i rekonstrukcija pruge Lapovo-Kragujevac.

Nadam se zaista u budućnosti i verujem da ćemo kroz ova, pomenuću još tri projekta velika koja nas čekaju u budućnosti i koja se ne tiču samo opštine Batočina već se tiču čitavog Šumadijskog okruga, a to je rekonstrukcija pruge Beograd – Niš, iz gradnja auto-puta Vožd Karađorđe koji će biti u našoj neposrednoj blizini i naravno izgradnja obilaznice oko Kragujevca, zajedno sa brzom saobraćajnicom koja će izaći na Mrčajevce i time nas spojiti sa Moravskim koridorom i sa auto-putem Miloš Veliki. To će u potpunosti promeniti krvnu sliku, a siguran sam da uz sva ova sredstva sa kojima Vlada Srbije i Ministarstvo finansija veoma domaćinski raspolažu, siguran sam da će to sve biti završeno.

Dakle, izražavam zahvalnost još jednom Ministarstvu finansija za sve ovo što sam na kraju nabrojao, što je zaista opštinu Batočina i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu pomerilo unapred. Naravno, da ću u danu za glasanje podržati ovaj rebalans budžeta. Hvala vam najlepše.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Robert Kozma. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.

Ovaj rebalans budžeta pokazuje da je vladajućem režimu partijski džep uvek i jedino na prvom mestu, a građani, a pogotovo nastavnici na poslednjem mestu. Sve vreme u protekle dva dana ministar finansija, kao i drugi predstavnici vladajućeg režima pričaju o povećanju plata nastavnika, kao da se to povećanje nalazi u rebalansu, kao da se desilo, a nije, to je laž. Plate u rebalansu budžeta nisu povećane, postoji obećanje od sledeće godine, ali upitno je da li će se i to desiti, jer ko bi vama i dalje verovao. Baš zato što vam ne veruju, prosvetari, odnosno sindikati odlučili su da stupe u štrajk. Sledeće srede, 2. oktobra u 12.00 časova štrajk se dešava ispred doma Narodne skupštine, mi ćemo ih podržati, oni će otići do Vlade gde će ministarka prosvete moći sama da popisuje nastavnike koji štrajkuju, neće morati tražiti spisak od direktora škole, a ministar finansija moći će ponovo da pobegne i da daje lažna obećanja da će plate nastavnika povećati.

Mi se zalažemo da se plate prosvetara momentalno povećaju, da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u Srbiji. Odmah da kažemo, para za to u budžetu ima, to je svega 5,5 milijardi dinara za poslednje tromesečje ove godine. Da se za celu godinu povećaju plate nastavnicima potrebno je 25 milijardi dinara. Para u budžetu ima, ali vama je prosveta i nastavnici nisu prioritet.

Šta je vaš prioritet? Pogledajmo, kapitalni izdaci za EKSPO u ovoj godini 43 milijarde dinara, Nacionalni stadion 31 milijarda dinara, kupovina nepotrebnih „Rafali“ 48 milijardi dinara. To su vaši prioriteti. Pogledajte sada ovu sliku, pogledajte molim vas. Zamolio bih režiju da pokaže. Kada pogledate ovaj veliki plavi krug, to su vaši prioriteti, EKSPO, „Rafali“, Nacionalni stadion, a ova mala, mala tanka crvena linija, to je tih 5,5 milijardi dinara koje postoje u budžetu, jer pogledajmo ceo ovaj krug, za vas to nije prioritet i zato ne povećavate plate nastavnicima.

Znači, za EKSPO para ima, za sređivanje gde će vaši prijatelji graditi luksuzne stanove, za to para ima. Oni će to prodavati za skupe pare, vi im u tome pomažete, za to para ima. Za VIP ložu na Nacionalnom stadionu, za to para ima. Za „Rafali“ para ima, ali za povećanje plate nastavnika po vladajućem režimu, za to para nema.

Ceo ovaj krug, nepotrebno bacanje para, a ova tanka linija koja se jedva vidi, to je 5,5 milijardi dinara koje po vama nema u budžetu.

Hvala vam.
Sledeći na listi, gospodin Milovan Drecun. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, hoću da prokomentarišem nekoliko stavki o predloženom rebalansu budžeta koje se odnose na deo vezano za vojsku Srbije, posebno za nabavku borbenih aviona "Rafal" i za uvođenje ponovnog vraćanja služenja vojnog roka.

U našoj javnosti se pojavilo pitanje da li nam je "Rafal" uopšte potreban. Napredni višenamenski borbeni avion koji spada u prvih četiri u svetu u klasi borbenih aviona napredne četvrte generacije jeste "Rafal". Ne postoji ni jedna platforma koja može toliko različitih misija da efikasno koristi kao "Rafal". To je jedan od najsposobnijih borbenih aviona današnjice. Pravi je izbor upravo za države kojima ne treba namenski avion jednog tipa, već avion koji može sve po potrebi.

"Rafal" može da bude jednako uspešan u obavljanju klasičnih lovačkih zadataka, kao što je presretanje protivničkih aviona, u zaštiti vazdušnog prostora, u ulozi lovca bombardera za podršku jedinicama na zemlji, izvršava zadatke protivvazduhoplovne odbrane, premoć u vazdušnom prostoru i dejstvo vazduh-zemlja. Danas je jedan od najtraženijih borbenih aviona na tržištu. "Rafal" je efikasno korišćen u borbenim dejstvima u napadima na ciljeve na zemlji u Libiji, Maliju, Avganistanu, protiv islamske države.

Kada se kupuje borbeni avion, ne kupuje se samo platforma, kupuje se paket, pored aviona, naoružanje, municija, rezervni delovi, održavanje, obuka pilota i tehničara. Dugoročno, na 30 do 40 godina, za koliko se i kupuju borbeni avioni, "Rafal" je isplativiji od nekih drugih aviona. Na primer, cena korišćenja "Rafala", po različitim proračunima, može biti oko 16 hiljada evra po satu letenja, dok njegov pandan, "Suhoi 30 SN", čija je nabavna cena niža od "Rafala", sat letenja košta i do 30 hiljada dolara.

Avion je platforma koja nosi bombe i rakete. Od naoružanja koje nosi, zavisi koliko je avion dobar. Zato je moja dobronamerna preporuka našoj Vladi da veoma obrati pažnju na to kako će ispregovarati i da nabavi što je moguće bolje naoružanje za "Rafale" koje nabavljamo.

U javnosti su plasirane informacije koje su stvorile određene dileme i nerazumevanje značaja nabavke "Rafala". Jedna od plasiranih teza je da je odluka o kupovini "Rafala" doneta na brzinu, naprečac, ad hok. To je dezinformacija. Stručni timovi u vojsci Srbije radili su na planiranju nabavke novog aviona desetak godina, ne dana ili meseci, nego godina. Detaljno su analizirani svi aspekti, tehničke odnosno aerodinamičke karakteristike, logistički, odnosno održavanje, ekonomski, odnosno finansiranje, politički. Urađena je taktička studija pa analiza, razgovarano sa više proizvođača borbenih aviona. Dakle, nije u pitanju naprečac donesena odluka, već je to rezultat dugogodišnjeg rada ekspertskih timova.

Za razliku od onih koji su tamo negde 2007-2008. godine, kada je radni tim u komandi ratnog vazduhoplovstva vizionarski započeo planiranje obnavljanja i modernizaciju ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane govorili da je nemoguće nabaviti nove avione jer nema para, da će nam NATO štititi naše nebo kad uđemo u Alijansu, ova vlast upravo predvođena predsednikom Vučićem je stvorila uslove da nabavka novih borbenih aviona bude moguće.

Suštinski, unapređena je naša spoljno-politička pozicija, unapređeno bilateralno partnerstvo sa Francuskom, ostvaren izuzetan ekonomski napredak koji je stvorio finansijske uslove za nabavku aviona. Tadašnja vlast, a sadašnja i doveka opozicija je govorila da je nemoguće nabaviti nove avione, a ova vlast je njihovo nemoguće pretvorila u moguće i to je razlika između ove vlasti i onih prethodnih vlasti.

Druga neistina koja je plasirana je da se radi o trgovini i mi dobijamo rafale a dajemo naše migove Ukrajini. Nonsens da bismo prodali i ustupili naše migove trećoj strani, neophodno je saglasnost zemlje od koje smo nabavili te avione, dakle od Rusije.

Prvi rafal će nam biti isporučen 2028. godine i zar bilo ko racionalan može da zamisli da bismo dali migove i naše nebo ostavili bez zaštite do 2028. godine.

Treća dilema koja je stvorena, da nabavkom rafala Srbija napušta koncept vojne neutralnosti, jednostavno to je netačno. U strategiji odbrane je definisano sledeće, vojna neutralnost Srbije nije prepreka za njenu saradnju sa drugim državama i vojno političkim savezima. U strategiji nacionalne bezbednosti piše, polazišta strategije su očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti i vojna neutralnost. To opredeljenje i dakle, i vojna neutralnost izražavaju spremnost Republike Srbije za aktivno učešće u procesima saradnje i zajedničkog delovanja sa drugim državama i subjektima međunarodnih odnosa u izgradnji i unapređenju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti, zatim u strategiji odbrane od naročitog značaja za Republiku Srbiju, jeste unapređenje bilateralne saradnje u oblasti odbrane sa najmoćnijim i najuticajnijim državama u svetu, tradicionalnim prijateljskim državama, te državama koje mogu da doprinesu razvoju njenih odbrambenih sposobnosti. Upravo saradnja sa Francuskom na vojnom planu, da podsetim na helikoptere, na mobilne raketne sisteme, na sve drugo što nabavljamo od Francuza jeste primer te saradnje koja može da podigne kapacitet naših odbrambenih sposobnosti.

Dakle, i ova teza da napuštamo koncept vojne neutralnosti jednostavno ne stoji.

Nabavka rafala, na presudan nivo podiže naš kapacitet upravo da održimo vojnu neutralnost i učinimo je efikasnijom, rafali jačaju poziciju naše zemlje u oblasti modernih tehnologija i deluju preventivno , odvraćaju one koji imaju agresivne namere prema Srbiji. U uslovima dugoročne globalne nestabilnosti, nabavka rafala ima stabilizujući značaj, i kada se stvara tzv. vojska Kosova, kada se Hrvatska naoružava, posedovanje višenamenskog borbenog aviona je od presudnog značaja za zaštitu srpskog naroda od novog pogroma, od agresivnih namera Prištine prema Raškoj oblasti, prema Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Čiju teritoriju planira da gađa Hrvatska himarsima? Slovenačku, ne, Austrijsku, ne, Mađarsku, ne. Lako je zaključiti da meta može biti samo Srbija i Republika Srpska. Bitno je zato imati kapacitete koji mogu da nas zaštite od takvih eventualnih ambicija. Nabavka rafala je nešto što će naše ukupne odbrambene kapacitete podići na maksimalni nivo.

Što se tiče vojnog roka, postavlja se pitanje da li nam je potrebno vraćanje na služenje vojnog roka. Koncept totalne odbrane ne može da se realizuje sa osloncem samo na profesionalnu vojsku, bez rezerve to nije moguće, ali odgovor na to pitanje da li nam treba služenje vojnog roka, nalazi se upravo u strategiji odbrane.

Citiram - politika vojne neutralnosti, jačanje vojske Srbije i osposobljavanje stanovništva za odbranu su odvraćajući faktori za oružanu agresiju na Republiku Srbiju. Dakle, prvi i drugi element se uveliko realizuje sa vraćanjem na služenjem vojnog roka, biće realizovan i treći element.

Što se tiče nekih komentara da se BIA, daju sredstva predviđena budžetom da bije ljude i da hapsi. Znate, ta BIA je odigrala, kolega nemojte da dobacujete, ja ne mogu da vam ne odgovorim i da vas podsetim ako vam ne odgovorim, Nelson Mendela je rekao kada pametni ćute, budale govore i zato neću da ćutim na ta vaša dobacivanja.

Dakle, da nije te BIA, koja je noseći element u sprečavanju terorističkih aktivnosti i organizovanog kriminala, mi smo ovde imali mnogo više terorističkih akcija koje bi bile izvedene, jer BIA je dala svoj neverovatni doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv sprečavanja terorističkih aktivnosti.

Što se tiče nekih drugih primedbi, hteo sam da kažem još jednu stvar, vezano za ustanove kulture. Zamolio bih vas, gospodine Mali, ako je moguće da nekako u budžetu za 2025. godinu, ili bar 2026. godinu, predvidite sredstva koja bi omogućila da se napravi centar kod arheološkog nalazišta kod Kladova, gde se nalazi jedini ostatak Trajanovog mesta, iz vremena Rimskog carstva. Šteta je da na tom nekom prirodnom završetku radova, turističke rute uz Dunav, gde se nalazi i Ramska i Golubačka tvrđava, gde se nalazi i Viminacijum i Lepenski vir, nemamo uređenu mogućnost da turisti dođu i to obiđu. Postoji projekat koji je napravljen i koji recimo simulira most preko Dunava, laserskim zracima, tako da bih vas zamolio da razmotrite tu mogućnost i tu bi bila korist za lokalnu zajednicu i za budžet Republike Srbije, jer ta turistička ruta je veoma posećena uz Dunav, ali je taj deo kod Kladova koji ima ogroman značaj, jedan jedini stub od tog mosta je ostao, nekako je gurnut po strani. Hvala vam.

Hvala vama gospodine Drecun.
Prvi potpredsednik Vlade, gospodin Siniša Mali ima reč.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Zavod za statistiku je danas izneo podatak o prosečnoj zaradi za jul mesec ove godine. Hoću da lepe vesti podelim sa vama. Dakle, neto zarada obračunata za jul mesec ove godine iznosi 97.835 dinara. To je 836 evra.
Tokom rasprave prethodna dva dana govorio sam o tome da nam je prosečna zarada po poslednjem podatku iz juna meseca 818 evra, evo za samo mesec dana i 20 evra više. Dakle, potpuno smo u planu i u dinamici da do kraja godine imamo prosečnu zaradu u Srbiji više od 900 evra, da krajem naredne godine nam prosečna zarada bude iznad 1.000 evra i do 2027. godine kroz program „Srbija 2027“ da nam prosečna zarada pređe taj nivo od 1.400 evra.
Podsetiću vas, kada su komentari ljudi iz opozicije u pitanju u njihovo vreme prosečna zarada bila je negde oko 330 evra, i to za one srećne koji su imali priliku da rade s obzirom na to da je sa 25,9% stope nezaposlenosti 2012. godine svaki četvrti u Srbiji bio bez posla.
Samo da se osvrnem na par komentara koje smo imali priliku da čujemo od nekoliko poslanika u prethodnom periodu. Neki od njih su već izašli, otišli su naravno na pauzu. Komentar – nikad veće plate, nikad veće penzije, ali vrede nikad manje.
To je verovatno rekao, ne verovatno, to je rekao poslanik iz stranke koja je do 2012. godine apsolutno dominirala ekonomskom politikom i ekonomskom slikom Republike Srbije.
Podsetiću vas, tada osim tih sitnih, malih, niskih plata, osim rekordne nezaposlenosti pola miliona ljudi koji su ostali bez posla, tada ste imali devizni kurs koji je sa 80 dinara otišao na 120 dinara i apsolutno pojeo bilo kakvo povećanje bilo kakvih plata kojih, kažem, nije ni bilo, a takođe u isto vreme i minimalna zarada bila je samo 15.700 dinara.
Tako da, samo malo da vratim u perspektivu te poslanike koji su o tome govorili. Isti poslanik, sad nisam razumeo šta je hteo da kaže, kako se teško diše ukoliko vas nakovanj pritiska na 48% tela, takođe imao priliku da govori o BDP-u u smislu roze vina, nekog piva, itd. Dakle, dosta neozbiljno, ali neću da trošim vreme građana Srbije.
Samo još jedna stvar koju hoću da kažem. Jedan od poslanika opozicije rekao je da, citiram: „ušli ste u program fiskalne konsolidacije zbog vas samih“. Kao 2015. godine, znate, ovi iz opozicije koji su do 2012. godine imali apsolutnu dominaciju, oni nisu izazvali bankrot države. Rekao sam da su u junu 2012. godine na računu budžeta imali samo 70 miliona evra, mi danas imamo šest milijardi evra i sa tih 70 miliona evra nisu mogli tog meseca ni plate da isplate.
Pogledajte samo par podataka koje hoću da pročitam, oko deficita budžeta od 2008. do 2012. godine – minus 72 milijarde, minus 127 milijardi, minus 141 milijarda, minus 163 milijarde, minus 245 milijarde, minus ukupan za ovih pet godina 750 milijardi dinara. E, zbog toga, zbog takve neodgovorne politike, politike koja je podrazumevala i za rezultat imala i gubitak radnih mesta, ni jednu jedinu investiciju osim da u vaše privatne džepove stavite novac, dakle zbog takvih smo morali da prođemo kroz teške reforme, fiskalnu konsolidaciju, ali nakon toga, od 2018. godine, ostvarujemo stope rasta takve da smo među pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi, broj dva smo u Evropi za prvih šest meseci ove godine. Tako ćemo nastaviti i nadam se da ćemo nakon izglasavanja ovog rebalansa imati priliku da pokažemo kako još jače i još brže možemo da modernizujemo i unapređujemo našu Srbiju.
Hvala puno.