Hvala vama.
Sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Gospodin Peđa Mitrović, replika. Izvolite.

Samo kratko.

Gospodin ministar Siniša Mali je pomenuo da fiskalnu konsolidaciju. Još jednom da podsetim građane, SNS je 2012. godine zatekla javni dug od 52% BDP, a onda je sa čarolijama Mlađana Dinkića, koji je bio njihov koalicioni partner, a sasvim izvesno i ideološki otac, stigla 2015. godine do 72% javnog duga. Fiskalna konsolidacija i teške mere štednje su rezultat loše ekonomske politike SNS, a to je ono što se danas izbegava da se govori i prebacuje se na druge odgovornost. Zahvaljujem.

Gospođa Slavica Radovanović ima reč.
Izvolite.

Hvala puno.

Vidim da u rebalansu budžeta i za ovu godinu su predviđene neke finansije za MUP i za Ministarstvo odbrane. Zaista, ja kao neko ko dolazi iz tog sistema se jako radujem kada se izdvajaju novci i kada se to planira za ove dve službe, ali jedna stvar mi nije jasna. I u prošlogodišnjem budžetu i u ovom maltene se poklapaju stvari, za iste situacije, odnosno za iste objekte se izdvajaju određena sredstva.

Kada sam govorila, žao mi je što sada ovde nije ministar Vesić, govorili smo koliko je potpuno nefunkcionalno ulagati, kao centar za obuku policije, u nastavni centar Makiš. To je rekreativni centar i to je prosto nedozvoljeno da se tamo bilo šta gradi, a kamoli da se gradi centar za obuku policije, imajući u vidu da je to turistička zona, da tamo ljudi prolaze, da tamo ljudi dolaze, velika je frekvencija ljudi. Ministar Vesić se tada složio. Međutim, ponovo su u budžetu predviđa na određena sredstva za taj objekat.

Zaista mislim da se ovakvim rebalansom budžeta prikriva nenamensko trošenje novca. To bi mogao i da nam kaže gospodin Vulin, jer on kada je bio ministar, on je tako išao po policijskim stanicama, po objektima, gradio teretane, nenamenski kupovao. Doveo je situaciju u MUP da su se hvatali za glavu. A posebno je interesantno što nikada nisam dobila odgovore, čak ni kada je bio ministar Gašić, šta je sa nenamenskim trošenjem, odnosno jedan broj ljudi koji su došli u policiju, zajedno sa Vulinom, je potpuno nezakonito sticao imovinsku korist, tako što je na mesečnom nivou sebi pisao 20% na platu, prekovremene sate, vanredno angažovanje. Reći ću vam da su to ljudi koji nisu u operativnom sastavu, nego je logistika. Postoje imena i prezimena i spisak od 10 ljudi. Evo, dve godine kako nisam dobila odgovor od MUP zašto su ti ljudi dobijali i zašto su se dok god su bili u MUP te pare izdvajale za njih.

Ono što zaista želim da kažem i ono što me zaista brine, a to je da je sadašnji ministar unutrašnjih poslova Dačić nasledio dug od 17 milijardi dinara, da nije dva meseca bilo maltene sredstava da se isplate policijske plate.

Opet hoću da pitam ministra Gašića kako je mogao i on nenamenski da troši novac i zašto je renovirao objekte koji su već renovirani, umesto da se ulaže u policiju, da se potpuno drugačije novac preusmeri?

Znači, ovi rebalansi budžeta, i prošle i ove godine, su u stvari prikrivanje nenamenski sredstava koja se troše u MUP i za to neko treba da odgovara. Kada sam ovde govorila da gospodin Gašić treba da ide kući, da mu je vreme da spakuje kofere, da se ne bavi politikom, jer zaista donosi jako loše situacije, vi ste se smejali. Govorili ste, para ovde neke sile, treće oko, i šta je sada? Znači, ja i sada ponovo molim gospodina Gašića da spakuje svoje kofere, da se vrati u Kruševac, da brine o svom gradu i da prestane više da se brine o politici. Nije politika za njega, neka zaista završi svoju političku karijeru. To što je dobar šefu i partiji, to može da radi iz Kruševca, a ne iz ministarske fotelje. Hvala.

Sledeći na redu je gospodin Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Hvala Bogu pa me je gospođa na neki način napustila. Prešla je na Vulina.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je valjda svima jasno, pa se nadam i preko gospodi koja se naziva opozicija, da smo 2012. godine zatekli kuću golih zidova, potpuno devastiranu državu u svakom smislu, od ekonomije, vojske, pa i robne rezerve, naravno, to možete da pitate Dobrivoja Sudžuma, dakle, ekonomija, vojska, socijalna pitanja, moralno potpuno unakažena politički obezglavljena država. To je ono što smo zatekli.

Hajde da vidimo, pošto je ovde bilo prigovora kako je to kad god lepo bilo, a sad je veoma loše. Hajde da vidimo koliki su bili budžetski prihodi ili koliko je budžet iznosio 2012. godine – 824 milijarde dinara, koliko se sećam. Sada je to 2.140 milijardi dinara.

Dakle, dva i po puta država više skupi nego 2012. godine. Šta to pokazuje? To pokazuje snagu naše ekonomije. Oni govore o javnom dugu. Javni dug je ispod 50% BDP-a. Kod njih je to bilo daleko više. Njihov BDP je bio uglavnom skroman.

Ja hoću na jedan seljački način da vam objasnim, pošto stalno govore o nekom dugu koji je tu negde oko 20 milijardi koji je stvarno nastao za vreme ove vlasti. Evo, recimo, ja kao poljoprivrednik zarađujem 32.000 evra godišnje. Zarađujem 32.000 evra i to nije dovoljno ni za ukućane, ni za mene samog.

Nemoj više da mašeš tim prednjim nogicama, autohtona vrsto. Nešto ćeš naučiti.

Dakle, zarađujem 32.000 evra, nemam dovoljno novca ni za ukućane, ni za mene samog, ni za dalji razvoj. Onda ja dignem kredit 20.000 evra i počnem da zarađujem 70.000 evra godišnje ili gotovo 40.000 evra svake godine više i pri tome imam mesta da plaćam, da vraćam taj kredit od 2.500 evra godišnje.

Da im na plastičan način objasnim da država koja se zadužila 20 milijardi evra danas zarađuje za sve građane gotovo 40 milijardi više nego u njihovo vreme, što pokazuje, naravno, i ovaj budžet i ovi prihodi.

S obzirom da stalno nešto porede sa EU, pa da vidimo koliko je to porastao BDP Hrvatske u poslednjih 10, 12 godina. Porastao je negde za 50%. BDP u Srbiji je porastao za više 80%, što znači da smo sigurno na Balkanu najbrže rastuća ekonomija, kao što se ovde tvrdilo.

Hajde da vidimo. Hrvatska ostvaruje prihode od turizma 15 do 20 milijardi. Ja se nadam da ćemo taj ekstra prihod steći onog trenutka kad budemo eksploatisali litijum, da će rudna bogatstva pogurati tzv. zelenu tranziciju i da ćemo imati za nekoliko godina dva puta veći budžet nego što sada imamo.

Oni govore da inflacija jede sve, kako se u to njihovo vreme moglo daleko kupiti više roba za platu od 330 evra ili nešto manje od 330 evra. Oni kreću od prehrambenih namirnica, robe široke potrošnje i tako dalje, ali da vidimo šta kaže statistika, a statistika je nauka, neka vrsta matematike.

Cena dizela 2012. godine, na šta se najviše pozivaju, 148 dinara. Cena dizela 2024. godine je nešto više od 190 dinara. Godine 2012. za prosečnu platu mogli ste kupiti 260 litara dizela, danas možete 520 ili dva puta više.

Hajde da vidimo koliko je koštao hleb, jer oni se pozivaju i govore o nekoj gladi. Godine 2012. cena jedne vekne hleba je bila 44 dinara i za platu ste mogli kupiti 900 vekni. Godine 2024. cena hleba je oko 59 dinara i možete da kupite 1.600 vekni hleba ili dva puta više.

„Blic“ piše 2012. godine da je meso 540 dinara, svinjsko, danas 2024. godine, „Blic“ piše, je 699 dinara. Dakle, njima sigurno veruju. Znači, 2012. godine ste mogli kupiti 70 kilograma mesa a ove godine možete da kupite za prosečnu platu 150 kilograma mesa.

Mladi sir, kad smo već kod gladi, 2012. godine je koštao 360 dinara, a ove godine košta 525 dinara. Godine 2012. mogli ste kupiti 100 kilograma, a sada možete kupiti 200 kilograma ili dva puta više.

Često pominjana jaja, verovatno zato što njihov lider proizvodi to tamo negde to tamo negde kod Negotina, 2012. godine su koštala 10 do 15 dinara, mogli ste kupiti za platu oko tri hiljade komada, a 2024. godine možete da kupite za platu, prosečnu platu, osam hiljada komada.

I da krenemo za traktor, s obzirom da stalno prigovaraju oko poljoprivrede. Jedan traktor sa 80 konja 2012. godine je koštao 17 hiljade evra, a sada košta od 25 do 26 hiljada evra, što znači da ste onda morali pedeset i nešto plata da odvojite za traktor a sada je dovoljno negde oko 30.

Ne treba bolji pokazatelj o tome da naša ekonomija donosi dosta dobro našim građanima. Ja verujem da ćemo u narednom periodu, rekao sam vam, kad ozbiljno pristupimo zelenoj tranziciji, kad ozbiljno počnemo da koristimo ono što pokušavaju da nas spreče u nekim narednim godinama, da će plate skočiti daleko više.

Još nešto da vam kažem. Hrvatska duguje 69%, 69% je dug u odnosu na BDP, a u Srbiji je to negde 49%. Prosečan evropski 88% do 89%, koliko znam, i sada, recimo, kad bi mi bili neki kao vi, mi bi taj prostor od 40% mogli da iskoristimo i da ukupan fond plata dignemo za 28 milijardi i da dođemo do tih 88, 89 % što znači da bi na takav veštački način mogli da podignemo plate i da one u ovom trenutku budu 1.700, 1.800 do 2.000 evra, ali naravno da mi to zbog neke budućnosti sada nećemo učiniti da ne povećavamo javni dug.

I još nešto. Devizne rezerve rastu, a kurs ostaje isti. Neverovatno da 12 godina u Srbiji ili bivšoj Jugoslaviji, nije bio slučaj, miruje kurs evra, 117, 118 dinara.

Još nešto, to nije kao u vaše vreme na teret deviznih rezervi. Devizne rezerve su narasle s pet milijardi na 28 milijardi, pa ako govorite o nekom našem dugu samo iz rasta deviznih rezervni sav naš dug može da se vrati, plus na računu Vlade imate šest milijardi evra. I prigovarate zašto ne potrošimo to. Govorio sam o onom gazdinstvu, domaćinskoj kući. U domaćinskoj kući se uvek ostavi neka rezerva i kad se dižu krediti, pa da u nekom vremenu, koje može biti kratkotrajno zlo, nešto možete da vratite i da se poslužite tim novcem, a da u tome ne ugrozite ekonomsku stabilnost i dohodovnu sigurnost gazdinstva.

Što se poljoprivrede tiče, ja zahvaljujem svim članovima Odbora zato što su već iznosili delove za koje se Odbor zalaže ili, recimo, primetio sam kad je bio Makron da ministarstvo u Francuskoj koji se bavi poljoprivredom ima naziv – Ministarstvo poljoprivrede i prehrambenog suvereniteta Francuske Republike. I mi na Odboru težimo obnovi prehrambenog suvereniteta koji je ugrožen od SSP-a 2007. godine do 2024. godine zato što se načinom koji je propisao SSP kotrlja poljoprivredna politika. Mi se zalažemo za obnovu prehrambenog suvereniteta, iako poljoprivreda za koju ste rekli da je upropašćena donosi dve milijarde više izvoza ili suficit u izvozu i uvozu od 1,2 do 1,6 milijardi evra u poslednjih nekoliko godina. Poljoprivreda nije propala, ali treba našu biljnu proizvodnju, što je rečeno u ekspozeu predsednika Vlade, koristiti za razvoj našeg stočarstva, za razvoj naše prerađivačke industrije, a ne za razvoj stranog stočarstva i strane prerađivačke industrije. Naša poljoprivreda je previše, zahvaljujući SSP-u, povezana inputima iz inostranstva, sertifikovanim semenima, sredstvima za zaštitu bilja, mehanizacijom itd, a sa druge strane je u izvozu povezana za njihovom prerađivačkom industrijom.

Moram priznati da su udruženja koja su pregovarala sa Vladom i ministarstvom politički protivnici, na određeni način, a to se vidi po bedževima i po ponašanju i bili su isključivi i tražili su da naše subvencije budu povezane sa biljnom proizvodnjom, a na takav način mi u principu finansiramo stranu prerađivačku industriju, a naša biljna proizvodnja nije namenjena našoj prerađivačkoj industriji, našem stočarstvu, već je to za strano.

Mislim da je vreme da povezujemo podsticaje, da oni budu izdašni za hektare koji su pokriveni - uslovnim grlom, stočarstvom, voćarstvom, i povrtarstvom. Voćarstvo nama donese 1,3 milijarde evra u izvozu, što direktno, što kroz alkohole i mislim da je bolje podržavati nešto što je od koristi i za državu i za poljoprivrednike, ali i za potrošače koji izdvajaju novac za tu vrstu podsticaja da bi imali prehrambenu sigurnost, ali pri tome oni izdvajaju da naša prerađivačka industrija, zahvaljujući podsticajima, ima jeftiniju sirovinu i da bude konkurentna, a takođe podržava na takav način i državu, da bude otporna na vojne i ekonomske pritiske.

Pozivam i Vladu i ministarstvo da ubuduće bez obzira na pritiske udruženja i nevladinih organizacija, poljoprivrednih, tipa antivladine organizacije, da pokušamo da spajamo stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo sa hektarima, jer to rade sve zemlje u Evropi, sve moderne razvijene poljoprivrede su povezale uglavnom stočarstvo sa hektarima i njihovi prihodi od stočarstva su 70%, od biljne proizvodnje 30, a kod nas je obrnuto. Kod nas prihodi od biljne proizvodnje su 70% i 30%, a najprofitabilnija prerada je prerada mesa i mleka koje uvozimo i to je ono što ubuduće treba da pokušamo da eliminišemo, a to je uvoz mleka i mesa, proizvoda od mesa i mleka.

Na kraju, da vam kažem za podsticaje, trenutno su u Evropi, ovo je njihova tabela, prosečno 261 evro po hektaru, a sa 18 plus 17 plus 5.000 za gorivo naši podsticaji će dostići 340 evra po hektaru i mi dugujemo našim potrošačima obnovu prehrambenog suvereniteta i prehrambene sigurnosti naših potrošača.

Vi nama stalno govorite da mi nećemo kopati. I u poljoprivredi, i u svim granama gde treba, mi ćemo kopati. Mi znamo da vi nećete kopati. Vi nećete ništa raditi. Vi pokušavate samo da potkopate državu Srbiju. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima gospodin Dejan Bulatović, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, ja bih reklamirao Poslovnik - član 106. Gospodin tamo sa desne strane stalno dobacuje kada govornici ovde govore i prekida i strašne uvrede upućuje. Jedna od uvreda, evo, vidite kako sam ja nazvan na njihovoj N1 i „Nova S“ televiziji, kaže - Ćuta reklamirao Poslovnik i Bulatovića nazvao muflonom. To je glavna vest na N1 i „Nova S“.

Sada da vam kažem možda je Bulatović i muflon, ali Bulatović ne koristi nikakve opijate i Bulatović nema pseudonim kao taj neko ovde, tamo sa desne strane, „višnjica“ i onda ide u javnu kuću kao „višnjica“ i sada taj neko neka se prepozna ako je višnjica“ nemojte da crvenite. Ta „višnjica“, ja o njoj sve imam i sda ćemo da idemo kad to radite sad na takav bestijalan način, na takav bestijalan način napadate narodne poslanike, vređate ih, uvrede upućujete, hajde sada ćemo da vam pokažem vrlo uskoro ko je ta „višnjica“. Tamo oko ponoći ona ide u javnu kuću i tamo „višnjica“, sve to što se radi pokazaćemo da vidite moralnost i da vidite ovo što radi „Nova S“ i „N1“ televizija, promovišući užasne stvari i najogavnije stvari ovde što se izgovaraju oni to stavljaju kao glavne vesti. Hvala vam.

Gospodine Bulatoviću, jasno vam je da je ovo replika.
Dakle, član 103. stav 8. od vremena grupe oduzimam.
Gospodin Borko Stefanović je sledeći.
Izvolite.